SALMONELE

Etiologija
Klasifikacija roda Salmonella je bila i ostala haotina i nesreena.Poslednjih decenija
taksonomija Salmonella doivela je znaajne promene. Na osnovu ispitivanja DNK-DNK
hibridizacije, danas je utvreno preko 2.000 serotipova u okviru roda Salmonella.

Salmonella pripada familiji Enterobacteriaceae. To su gram negativni tapidi koji su pokretni.

Velik broj sojeva koji izazivaju sistemsko oboljenje ne stvaraju treplje. Salmonele su
fakultativni anaerobi. Bakterije rastu kao butirozne kolonije na obinom agaru, na optimalnoj
temperaturi 37C. Velik broj sojeva dobro raste na 43C, temperaturi slinoj telesnoj
temperaturi ptica i ivine, i u selektivnom bujonu sa selenitom ili Rappaport-Vassiliadis
podlozi. Kolonije koje rastu na selektivnim podlogama kao laktoza negativne bakterije ili
rastu kao crne kolonije usled stvaranja vodonik sulfida smatra se da su Salmonellae. Osnovni
metod za dalju indentifikaciju je seroloki, posle koga moe uslediti biohemijsko ispitivanje.
Kako se Salmonellae koje su znaajne za veterinarsku medicinu uglavnom nalaze u grupama
B,D,C i E uobiajeno je da se sprovodi rutinski postupak aglutinacije omnivalentnim i
polivalentnim O- serumima.Osnova ovog metoda je O - antigena struktura Salmonella.
1

SALMONELOZA PTICA
(Salmonellosis avium)
Salmoneloze se javljaju kod svih vrsta ptica, domade ivine i drugih ivotinja. Sa
intenziviranjem ivinarske proizvodnje postaju sve vedi problem, kao i kod raznih ptica
dranih u zatoenitvu. Salmoneloze ptica mogu da budu opasne i za oveka, na koga se
prenose zaraenim jajima i mesom, koji ulaze u lanac ovekove ishrane. U jajima preive 101114 dana na 20C, a na 40C preive 55-81 dan. Salmonele se u ivinskom mesu inaktiviu za
2-6 minuta na 60C, na 70C za 1 minut, a zamrzavanje mesa ne daje potpunu sigurnost da
nema salmonela u mesu.
Salmoneloza je zoonoza i klinika slika kod ljudi obuhvata: lokalizovani enterokolitis; dijareu;
abdominalni bol; muninu; povradanje; povienu temperaturu; dehidrataciju. Ljudi su
kliconoe do 3 meseca nakon izleenja.
Kod ivine salmoneloza je infektivno obolenje koje ima septikeminu formu ili daje
lokalizovane promene u pojedinim organima. Kod mladih jedinki javlja se smrtonosna akutna
septikemija, dok se kod odraslih najede pojavljuje lokalizovana bolest hroninog toka.

BELI PROLIV PILIDA

(Pullorum disease, tifus ivine, puloroza)
Pulorum bolest ili beli proliv pilida je zarazna septikemina bolest, akutnog toka u prvom
redu kokoaka i duraka, a podlone su i druge vrste kao fazani, prepelice, patke, morke i
paunovi. Uzronik pulorum bolesti je bakterija Salmonellae Pullorum koja izaziva beli proliv
po emu je bolest i dobila ime. Uzronik je visoko adaptiran na domadina, i retko izaziva
znaajne probleme kod drugih vrsta sem kokoaka, duraka i fazana.
Etiologija
Salmonella Pullorum/ Salmonella Gallinarum su Gram negativne,nepokretne, aerobne i
fakultativno anaerobne bakterije familije Enterobacteriaceae, serogrupa D po KauffmannWhite emi, i veoma adaptirane na domadina. Oblika su tankih cevi, 1,0-2,5m duine i 0,31,5m irine.
Kolonije Salmonelae Gallinarum i Salmonelae Pullorum su male, diskretne, nene plavosive ili
sivkasto bele, svetlucave kolonije, homogene i celom duinom rastu na mesnom ili mesnom
nalivenom agaru (pH 7,0-7,2). Osnovni metod za dalju indentifikaciju je seroloki, posle koga
moe uslediti biohemijsko ispitivanje.
Epizootiologija
Pulorum bolest je rairena u celom svetu. Bolest je iskorenjena u SAD i drugim razvijenim
zemljama zapadne Evrope, i kod nas. Poslednja pojava pulorum bolesti u komercijalne ivine
u SAD zabeleena je 1991. godine, a na prostorima bive Jugoslavije1989. godine.
Prirodni domadin Salmonellae Pullorum su kokoke. Prirodni sluajevi pulorum bolesti
opisani su kod skoro svih vrsta ptica. Teki hibridi kokoaka su znaajno osetljiviji. Infekcija
obuhvata vertikalni i horizontalni nain prenoenja. Inkubacija traje 2-5 (nekad 3-7)dana kod
pilida, a kod kokoaka ak 10-20 dana.U prenoenju zaraze najvedi znaaj imaju zaraena jaja.
Oko 1/3 jaja poreklom od inficiranih kokoaka sa Salmonellae Pulorum sadri ove bakterije.
Preko njih se kontaminiraju i inkubatori, odnosno aerogenim putem inficiraju se tek izleeni
pilidi. Infekcija moe da usledi i tokom transporta jednodnevnih pilida u kutijama, u kojima su
izmeani zdravi i inficirani. Kasnije, infekcija usledi putem hrane i vode zagaene izmetom
obolelih.
U zaraenim jajima jedan broj embriona ugine u toku inkubiranja, a pilidi koji se izlegu
inficirani, brzo ispoljavaju znake bolesti - beli proliv, ire zarazu i uginjavaju tokom slededih
dana. Mortalitet varira, a u ekstremnim sluajevima dostie i 100% u akutnom toku bolesti
(do 3. nedelje starosti). Bolest kod starijih jedinki traje nekoliko nedelja i zavri uginudem ili
klinikim ozdravljenjem. Preiveli zaostaju u rastu i ostaju kliconoe i izvor infekcije.
Pulorum bolest je opisana kao prirodna ili vetaka infekcija kod sisara, impanze, zeeva,
zamoraca, inila, svinja, maida, lisica, pasa, lasica i pacova.

Klinika slika
Pilidi obole ili uginu u inkubatoru ili ubrzo po izleganju ukoliko su jaja inficirana. Kod pilida se
javlja depresija, pospanost, anoreksija, gomilanje, oputena krila, dehidratacija, oteano
disanje, dijareja, nakostreno perje, slabost i ulepljen feces oko kloake. Uestao proliv je
dominantan simptom, a izmet je vodenast, zelenkaste ili beliaste boje, slian kredi, jer je
prekriven kristalima mokradne kiseline, koja se izluuje u velikoj koliini zbog febre. Perje oko
kloake je zaprljano, slepljeno, sa tragovima belie mase kao gips, a ponekad i sa tragovima
krvi.
U nekim situacijama, tifus i pulorum bolest mogu ostati neprimedeni 5-10 dana nakon
izleganja. Najvedi mortalitet obino se javlja u uzrastu 2-3 nedelje. Preiveli pilidi mogu biti
znaajno laki, slabo operjali i mogu kasnije da budu loe razvijene nosilje i roditelji. Mogu da
se uoe i drugi znaci, kao to su slepilo, otok tibiotarzalnih zglobova, kao i humeralnog,
radijalnog i ulnarnog zgloba. Kada bolest due traje jave se poliartritisi. Podruje obolelih
zglobova je izrazito oteeno. Ovo se javi posle 3 do 4 nedelje bolesti i dovodi do
oteanog kretanja, pa i uginjavanja. Vedina jedinki ugine tokom nekoliko dana, a nekad
bolest moe da traje i nekoliko nedelja, u vidu hroninog kataralnog zapaljenja creva.

Patomorfoloki nalaz
U perakutnim sluajevima pulorum bolesti, pilidi uginjavaju u ranom periodu nakon izleganja
bez ispoljenih patoanatomskih promena. U akutnim sluajevima, nalaz je uvedanje i
kongestija jetre, slezine i bubrega. Jetre su uvedane sa belim fokalnim nekrozama. Slezine su
uvedane i belo zamudene. Sadraj umancetne kese moe biti koagulisan, kremast ili
kazeozan. U perikardu moe biti fibrinozni eksudat, na kapsuli jetre i peritoneumu. Kod nekih
ptica, beli vorovi u epikardu i miokardu nalik tumorima slinih kao kod Marekove bolesti.
Povremeno, ovi vorovi u srcu mogu biti dovoljno veliki da je oblik srca izmenjen. Ovo moe
da dovede do pasivne kongestije jetre, i nastanka ascita.
Slini mali beli vorovi mogu da budu prisutni u pankreasu, pludima, miidu eluca, i
povremeno u zidu cekuma. Sadraj cekuma je kazeozan a moge da budu ispunjena krvavim
sadrajem sa primesama fibrina. Kod nekih pilida vidljiv je otok zglobova sa kremastom
viskoznom tenodu. Druge promene su eksudat u prednjoj onoj komori, otok jastuida ili
zglobova krila.
Kod infekcije odraslih kokoaka nau se promene u jajniku. Jajni folikuli su nepravilnog
oblika, cistini i diskolorisani. Kod nekih se nae neaktivan i nerazvijen jajnik.
Patohistoloke promene
U perakutnim sluajevima, jedine znaajne promene su vaskularna kongestija u razliitim
organima. U akutnim i subakutnim sluajevima, tipine promene su akutna nekroza
hepatocita sa fibrinoznom eksudacijom i infiltracija meanom populacijom inflamatornih
delija. U hroninim protrahiranim sluajevima, kada se u srcu nau beli vorovi, nastaje
hronina pasivna kongestija u jetri. Sadraj u cekumima je nekrotian kazeozan, ipak,
najede karakteristine promene mogu da se nau u srcu i elucu. Ove promene ine lokalni
fokusi nekroze sa malim brojem limfocita i plazma delija. Slian proces moe da se vidi i u
elucu i pankreasu. Druge histoloke promene utvrene kod pilida su fibrinoheterofilni
panophtalmitis, pneumonia karakteristina po infiltraciji heterofilima meanim sa
makrofagama i plazma delijama u intersticijumu, i fibrinosupurativna inflamacija sinovijuma.
Mikroskopske promene kod odraslih su fibrinosupurativno piogranulomatozno zapaljenje
jajnih folikula koje se odlikuje nekrozom i fibrinosupurativnom inflamacijom pomeanom sa
bakterijama u jajnim folikulima do hronine piogranulomatozne inflamacije. Kod mujaka,
nekroza epitelnih delija tubula seminifera, pradena fibrinosupurativnom inflamacijom. Druge
promene su kataralni bronhitis, enteritis, intersticijalna pneumonia i nephritis.
Dijagnoza
Za postavljanje konane dijagnoze neophodna je izolacija i identifikacija Salmonellae
pullorum. Privremenu dijagnozu je mogude postaviti na osnovu istorije jata, klinike slike,
mortaliteta i promena. Velik znaaj u detekciji infekcije imaju pozitivni seroloki nalazi;
meutim negativan rezultat ne treba smatrati adekvatnim za konanu dijagnozu. Takoe pri

interpretaciji rezultata treba uzeti u obzir da su mogude ukrtene reakcije sa drugim

salmonelama npr. Salmonellae enteritidis.
Leenje
Razliiti ntibiotici, sulfonamidi, zatim nitrofurani, i nekoliko drugih antibiotika efikasno
redukuju mortalitet nastao zbog Salmonellae pullorum. Meutim, nema leka niti
kombinacije kojom se moe eliminisati infekcija iz tretiranog jata. Sulfonamidi koji se koriste
za tretman su sulphadiazin, sulphamerazin, sulphathiaol, sulphamethazin i sulphaquinoxalin.
Uprkos tome, u mnogim ispitivanjima ukazano je da i pored tretmana, znaajan broj
inficiranih ptica preivljava i ostaju kliconoe. Treba obratiti panju da se prate uputstva
proizvoaa u pogledu naina administracije, doziranja, trajanja terapije, i karence za svaki
antibiotik pre upotrebe.

PARATIFUSNE SALMONELE IVINE

Paratifus ili Salmoneloza je infektivno oboljenje domade ivine, izazvano bakterijama iz roda
Salmonellae, koje moe da dovede do septikemije ili se uzronici povlae u pojedine organe
izazivajudi u njima odreene promene. Od domade ivine sa kliniki manifestovanim
simptomima najede oboljevaju mlae kategorije, pilidi, duridi, paidi, guidi i golubovi a
ree kliniki oboljeva odrasla ivina. Procena tete od salmoneloze, paratifa, u ivinarstvu je
dosta teka. Direktne tete su gubitak uginulih pilida zbog klinike infekcije i one su relativno
retke i nisu ekonomski znaajne. Indirektne tete su znaajne, nastaju zbog uticaja na
zdravlje ljudi jer se ljudi inficiraju preko ivinskih proizvoda, mesa i jaja. U gubitke treba
ukljuiti i pad prodaje zbog povedanog publiciteta.
Etiologija
Vedina sojeva uzronika paratifa je pokretna, zahvaljujudi peritrihim flagelama. Paratifus
ivine izazivaju S.enteridis, S.typhmurium i mnoge druge salmonele. Sve one su Gram
negativne nesporulirajude fakultativno anaerobne bakterije koje nisu domadin specifine.
Patogeneza
Kako je ved reeno, sojevi paratifusnih salmonela indukuju irok spektar infekcija kod ptica i
ivine. Infekcije zavise od serotipa i soja, starosti, genetske osnove domadina, i vrata
infekcije.Paratifusni sojevi salmonela ne izazivaju teka sistemska oboljenja fizioloki i
imunoloki normalnih, zdravih, odraslih kokoaka i drugih ptica. Sojevi Salmonellae
Typhimurium razlikuju se po sposobnosti izazivanja sistemske bolesti kod skoro izleenih
pilida, sa mortalitetom 0-100%.
Infekcija pilida starijih od nekoliko dana virulentnim sojem paratifusne salmonele, uopteno
dovodi do slabe ili nikakve klinike bolesti. Kod kokoaka nosilja, salmonele se lokalizuju u
reproduktivnom traktu, posebno jajniku i jajovodu. Zbog toga dolazi do prenoenja ovih
serotipova na jaja, to je znaajno sa aspekta zdravlja ljudi i vertikalnog irenja infekcije na
6

potomstvo. Do kontaminacije takoe moe dodi i preko fekalne kontaminacije ljuske u

uzrastu noenja. Penetracija ljuske svee izleenih jaja salmonelama je moguda i objektivno
dokazana.
I ako su odrasle ptice relativno otporne na sistemsko umnoavanje paratifusnih sojeva
salmonela, ovi serotipovi ipak kolonizuju digestivni trakt i ako nema simptoma bolesti. Ovo
uslovljava kontaminaciju trupova, i ulazak salmonela u lanac ishrane ljudi.
Epizootiologija
Epizootiologija paratifusnih serotipova je sloena. Ovo je zbog injenice da paratifusni
serotipovi nisu specifini za domadina i ire se u relativno velikom broju iz alimentarnog
trakta bez znakova bolesti. Postoji velik broj izvora infekcije, a najvaniji se odnose na ptice,
ivinu, hranu i okolinu, to je esto naglaavano kao problem kliconotva.
Perje i koa se kontaminiraju zbog fekalnog izluivanja uzronika. I sama transportna
sredstva mogu da kontaminiraju ptice u toku transporta. Postoje kritine take u tehnologiji
klanja koje vode ukrtenoj kontaminaciji trupova. Bazeni za urenje mogu biti kontaminirani
fecesom, a infekcija moe da se iri mainama za evisceraciju. Dobar pristup je da se prvo
kolju ptice slobodne od salmonela, a zatim inficirane ptice na kraju.
Jaja za konzum se takoe smatraju mogudim izvorom infekcije. Stepen inficiranosti je nizak, i
generalno mnogo nii od incidencije kontaminiranih trupova. Stepen kontaminacije ljuske
krede se 5-7%, a pojedinih unutranjih delova jajeta ispod 0.3%.
Postoje dokazi o vertikalnom prenoenju Salmonellae pri proizvodnji jaja, to uzrokuje
infekciju pilida. Kapacitet za horizontalno irenje u inficiranim inkubatorima je stoga veoma
velik. Na trajanje fekalnog izluivanja utie nekoliko faktora, kao to su spoljanja
temperatura, upotreba antibiotika i promotora rasta, i istovremene infekcije patogenima kao
to su kokcidioza i Gumboro bolest, jer obe mogu da pojaaju infekciju salmonelama.
Poznato je da hrana moe biti izvor infekcije. Ipak, upotreba komponenti slobodnih od
salmonela ne iskljuuje infekciju, jer do nje moe dodi i pri pripremi i kasnijem
neadekvatnom skladitenju kontaminacijom od strane glodara i ptica iz okoline.
Glodari su poznati izvori infekcije, unose nove sojeve, ili pak prenose infekte sa jedne na
drugu grupu ptica u objektu i objektima. Potencijalni izvori infekcije su i drugi sisari u blizini
objekata sa ivinom. Domade make se ponekad dre na farmama da tamane glodare i mogu
biti rezervoari infekcije. Osoblje moe da prenosi salmonele iz jednog u drugi objekat ili
unutar objekta, preko odede, i posebno preko obude. Unoenjem infekcije moe dodi do
brzog irenja u jatu, i teke kontaminacije objekta. Nakon pranjenja, kontaminirani objekti
teko se iste, zavisno od tipa konstrukcije i uzrasta, to moe da dovede do kontaminacije u
slededem turnusu.

Kliniki simptomi bolesti kod ivine

Mortalitet znaajno varira, obino se krede oko10% pa ak do preko 80% u tekim
epizootijama. Infekcija poinje preko usta i creva. Bakterije se masovno umnoavaju u
crevima i brzo invadiraju tkiva. Zatim se umnoavaju u RES-u i dovode do progresivnog
pogoranja. Kliniki znaci su anoreksija, adipsija, depresija, nakostreeno perje i pospanost.
Mogu biti prisutni znaci enteritisa, sa nakupljanjem fecesa oko kloake. Smrt nastupa 4-10
dana posle infekcije. Rekonvalescentne ptice pokazuju smanjen prirast razliitog stepena
narednih nekoliko nedelja.
Patoanatomski nalaz
Klinika slika i patoanatomske promene nisu patognomonine. Postmortem, prisutna je
neresorbovana umancetna kesa, koja moe biti teko inficirana salmonelama. Jedan od
karakteristinih nalaza pri infekciji patogenim sojevima Salmonellae Enteritidis jeste
poliserositis. Moe biti prisutan gnojni pericarditis. Mala nekrotina polja na povrini jetre i
slezine. Zapaena je hepatomegalija i splenomegalija. U cekalnim tonzilama esto je prisutan
kazeozni zapaljenski eksudat. Jedna od posledica moe biti i artritis.
Dijagnoza
Za tanu dijagnozu, neophodna je izolacija uzronika na specifinim selektivnim podlogama i
serolokom diferencijacijom na isti nain kao i kod tifa. Razvijene su i brze metode za
ubrzavanje identifikacije, upotrebom kombinacije biohemijskih osobina i provodljivosti.Zbog
povedanog interesovanja za infekcije salmonelama preko ivinskog mesa i jaja, uvedeni su
nacionalni i meunarodni propisi kojima se zahteva est monitoring roditeljskih jata. I pored
standardnih bakteriolokih metoda, Evropska komisija je uvela ELISA metod za potrebe
monitoringa.
Leenje
Selekcija antibiotika koji mogu da se primenjuju u terapiji i kao stimulatori rasta je zdrav
prilaz, dok su nepovoljni ekonomski efekti na ivinarsku industriju. Ovi negativni efekti
moraju se imati u vidu, jer moe dodi do uvoza ivotinja ili mesa koje se proizvodi jeftinije u
zemljama u kojima nema takvih zabrana. Neki proizvoai ukazuju na ove probleme i ispituju
alternativne aditive hrani uz promenu praktine organizacije dranja.Upotreba antibiotika
ostaje vano pitanje u domenu zdravlja ljudi i ivotinja i ekonomije. Treba stalno naglaavati
njen znaaj, i posebno se obradati zemljama u kojima ovaj problem trenutno ne dobija
potrebnu panju.
Kompetitivno iskljuivanje
Eksperimentalna inokulacija salmonela novoizleenim pilidima dovodi do povedanog
izluivanja velikog broja inokulisanih bakterija u dugom vremenskom periodu, dok ista kod
odraslih ptica dovodi do izluivanja mnogo manjeg broja bakterija u kradem periodu. Ovo je
8

zbog toga to odrasle ptice titi kompleksna crevna mikroflora. Naruavanje ove flore moe
da dovede do pojaanog izluivanja salmonela. Ako se crevna flora aplikuje novoizleenim
pilidima, u toku 24 asa mlade ptice de razviti istu rezistenciju na kolonizaciju kao odrasle.
Kombinacija kompetitivnog iskljuivanja i ostalih mera, kao to je inkorporacija 2.5% laktoze
u vodu za pide ili oralna primena ivih vakcina, doprinosi razvoju zatite.Kompetitivno
iskljuivanje ostaje dobar nain ispitivanja, kojim ptice mogu da steknu dobar stepen
rezistencije na salmonele i ostale patogene koji uzrokuju trovanja hranom.
Vakcinacija
Zbog nedostatka informacija u vezi sa kolonizacijom i imunitetom na serotipove salmonela
koje su najede povezane i sa trovanjem ljudi, razvoj vakcina protiv serotipova nespecifinih
u odnosu na upotrebu kod ivine je gotovo potpuno empirijski. U eksperimenima i na terenu
se koriste razliiti tipovi inaktivisanih vakcina, koje daju razliit stepen zatite. Inaktivisana
vakcina Salmonellae Enteritidis trenutno je dostupna na tritu i koristi se u nacionalnim
emama kod nosilja, u EU a i u drugim zemljama pa i kod nas. Postoje i ive vakcine ali nije
utvrena njihova efikasnost na terenu. Sojevi ivih vakcina razvijeni za imunizaciju protiv
serotipova koji su specifini za domadina, manje su znaajni za smanjenju fekalnog
izluivanja u odnosu na serotipove nespecifine za domadina. Jedan dodatan aspekt
upotrebe ivih atenuiranih vakcina protiv salmonela odnosi se na sposobnost kolonizacije
creva vrlo mladih ptica. Ako se ovakve vakcine aplikuju novoizleenim pilidima,
mikroorganizmi se intenzivno umnoavaju zbog odsustva normalne kompleksne flore, ime
se prevenira kolonizacija ostalim sojevima salmonela inokulisanih u narednih nekoliko sati.
Idealan nain administracije ivini je oralno u vodi za pide ili hrani, ili putem spreja.Meutim,
za maksimalnu zatitu moe biti potrebna dodatna parenteralna administracija. Iako bi
idealna vakcina morala biti avirulentna za pilide, oralna vakcinacija zahteva upotrebu
virulentnog soja za stimulaciju maksimalnog imuniteta, jer su virulentnost i imunogenost
povezani. Nezavisno od naina administracije, neto rezidualne virulentnosti moe da
dovede do vertikalnog prenosa, kako se to i povremeno deava u sluaju vakcine
Salmonellae gallinarum 9R. Zato kada je vakcina u pitanju, zahteva se da ne izaziva bolest
kod potomstva, da ne utie na produktivnost, a zatita treba da traje to due.
Za brojlere, zatita treba da traje nekoliko nedelja, iako kontrola prisustva salmonela kod
brojlera nije zakonski obavezna u EU. Meutim, kontrola roditelja je integralni deo Programa
kontrole u Evropi, i zato kod roditelja i koka nosilja treba omoguditi zatitu u trajanju od
nekoliko meseci.
Vakcinacija zato treba da je kompatibilna sa upotrebom preparata za kompetitvno
iskljuivanje, rana aplikacija ili zamena flore. Nakon vakcinacije, za razvoj imuniteta je
potrebno nekoliko dana, a ovo odlaganje se moe prevazidi upotrebom sojeva ive vakcine
koji kod novoizleenih pilida pokazuju efekat blokiranja kolonizacije, formu kompetitvnog
iskljuivanja, koje se pojavljuje meu bliskim enterinim bakterijama. Vakcinacija uz primenu
preparata za kompetitivno iskljuivanje daje odreen stepen zatite kod vrlo mladih pilida za
prvo vreme. U ovom sluaju, imunitet ima mali zatitni efekat protiv infekcija koje se javljaju
u vreme imunizacije. Ovo moda znai da odgovarajudi iv atenuiran soj titi od potencijalnih
9

infekcija u inkubatorskim stanicama tokom prvih nekoliko dana ivota, nakon ega se razvija
pravi imunitet. Kada se vakcinalni soj kompletno eliminie, moguda je ograniena ukrtena
zatita protiv drugih serotipova, iako postoje dokazi koji ukazuju na upravo suprotan efekat.
Obzirom na mali broj glavnih serotipova, ovo ne bi trebalo da predstavlja velik problem.

TIFUS IVINE
Tifus ivine je zarazna bolest u prvom redu kokoaka i duraka, a podlone su i druge vrste kao
to su fazani, prepelice, patke, morke i paunovi, prouzrokovana sa bakterijom Salmonella
gallinarum.
Etiologija
Salmonella gallinarum je bakterija iz familije Enterobacteriaceae i visoko se adaptirala na
domadina. Radi se o serogrupi D po Kauffmann-White emi. Salmonellae gallinarum su Gram
negativne akterije, nesporogene, nepokretne i fakultativno anaerobne. Oblika su tankih cevi,
1,0-2,5m duine i 0,3-1,5m irine. Smatraju se nepokretnim, rastu na goveem agaru ili
bujonu i drugim hranljivim podlogama. Bakterije su aerobne i fakultativno anaerobne i
najbolje rastu na 37C. Kolonije Salmonellae gallinarum su male, diskretne, nene plavo-sive
ili sivkasto bele, svetlucave i homogene.
Epizootiologija
Salmonellae gallinarum kod pilida izazivaju teka sistemska oboljenja fizioloki i imunoloki
normalnih, zdravih, odraslih kokoaka i drugih ptica. Klinika bolest se javlja kod kokoaka i
duraka kada se inficiraju u prvih nekoliko sati nakon izleganja. Infekcija oralnim putem, kod
novoizleenih pilida je brza, i brzo sledi masovno umnoavanje bakterija u crevima do vrlo
visokog broja i intenzivno izluivanje u fecesu. Bakterije se brzo veu za zid creva i bivaju
preuzete od strane RES-a, gde se umnoavaju. Ovaj proces moe da se zavri uginudem.
Salmonellae gallinarum izaziva oboljenje samo ivine.
Bolest ima karakteristike hroninog toka. Brzo se iri u jatu, a mortalitet varira od 10 do 50%
i vie. Zabeleeni su i sluajevi sa preko 90% uginuda. Kod durida mortalitet proseno iznosi
20%.Obaveznom dijagnostikom postupku podlee sva priplodna ivina u vreme poetka
nosivosti, s tim da se ispitivanje obavlja kad nosivost postigne 15% u povoljnoj
epizootiolokoj situaciji, odnosno 30% ako je tifus u jatu bio utvrivan u predhodnoj godini .
Propisano je da se ispitivanje obavi metodom brze krvne aglutinacije, kao i da pozitivni
rezultati moraju da se provere laboratorijskim ispitivanjem spora aglutinacija,
patoanatomski pregled, bakterioloko ispitivanje jajnika, jetre i slezine.
Dijagnostikom pregledu podleu i sve sirovine ivotinjskog porekla za pripremanje hrane,
pre njhovog koridenja; ostaci hrane koja je koridena za ishranu ivine obolele od tifusa;
ureaji i prostorije za inkubiranje jaja, ambalaa i oprema, oploena jaja iz kojih se nisu
izlegli pilidi, uginuli pilidi, krljavi pilidi i njihov izmet; jednodnevni pilidi koji uginu u toku
transporta i pilidi koji uginu 3 dana od dana zavrenog transporta; objekti za proizvodnju
10

mesa i jaja ivine u toku proizvodnje, uzimanjem briseva; koa, meso i parenhimski organi,
jetra, srce, burza Fabrici i slezina zaklane ivine, na zbirnom uzorku, uzetom na klanici na
poetku i na kraju dnevnog klanja.
U prenoenju zaraze najvedi znaaj imaju zaraena jaja. Oko 50% inficiranih kokoaka nosi
zaraena jaja. Kako izluivanje uzronika nije kontinuirano, od ukupnog broja jaja do 10%
moe da bude zaraeno salmonelama. Izluivanje uzronika bolesti izmetom traje i do 3
meseca posle infekcije. Poto su Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum visoko
adaptirane na domadina, bolest ima mali znaaj za opte zdravlje ljudi.
Klinika slika
Inkubacija je kratka i preteno traje 4-6 dana. Odrasla ivina moe dugo da boluje
inaparentno. Prvi znak oboljenja u akutnom toku je povedanje mortaliteta i smanjenje
konzumacije hrane, a kod nosilja i smanjenje nosivosti. Obolele jedinke su potitene,
nakostreenog perja i zatvorenih oiju. Mogu da se ispolje i respiratorni poremedaji, sa
ubrzanim disanjem i dahtanjem. Nastaje septikemija sa febrom, gubitak apetita, jak proliv sa
vodenastosluzavim udkastim izmetom, koji moe da ima i primese krvi. Do uginuda moe da
doe i usled rupture jetre, zbog nekrotinih ognjita i jajnih folikula, to je najeda posledica
hroninog toka bolesti.
Subakutni tok se karakterie sporadinim mortalitetom tokom dueg perioda. Izluivanje
uzronika jajima nije kontinuirano. U inficiranim jajima uzrokuje uginude embriona ili leenje
sitnih, slabih, avitalnih pilida.
Ukoliko koke preivs 2-3 dana od razvoja simptoma, bolest poprimi hronini tok. ivina gubi
kondiciju, slabi i razvija se anemija. Kresta i podbradnjaci su bledi. U hroninom toku bolesti
odraslih nema tipinih kliniki manifestnih simptoma, iako postoje patoloki procesi u
jajniku, jajovodu, jetri, slezini,semenicima i drugim organima. Kod njih je bolest skrivena sve
dok se serolokim ispitivanjima ne otkriju kao pozitivni reagenti.
Kada se inficiraju mladi pilidi simptomi su slini onima koji se javljaju kod belog proliva i
paratifusa. Zapaa se slabo, gomilanje pilida i smanjenje apetita. Izmet je udkaste boje i
pastozne konzistencije, lepi se oko kloake. Ponekad se jave i respiratorni simptomi u vidu
oteanog disanja.
Patomorfoloki nalaz
Kod odraslih kokoaka, uprkos pozitivnom serolokom nalazu ili aktivnoj infekciji,
patoanatomski moe biti bez promena, ili samo minimalnih promena u vidu malih vorastih
ili regresiranih jajnih folikula. Meutim, najedi nalaz kod hronino inficiranih kliconoa
jeste nekoliko nepravilnih i diskolorisanih cistinih jaja meu nekoliko normalnih.
Druge promene mogu biti tenost u perikardijumu ili fibrinozni perikarditis, zamuden izgled
pankreasa, i kazeozni granulomi u pludima i vazdunim kesama. Na testisima se nau beli
fokusi ili vorovi. Jetra je zeleno-smee boje, povedana i krta. Slezina je uglavnom
hiperplastina i sa brojnim nekrotinim ognjitima. Kataralni enteritis se uoava posebno u
11

tankom crevu. Karakteristine su promene na jajnicima, koji su hiperemini, na dugim

drkama vise degenerisani folikuli, tamno crveno obojeni, neki smeurani, sivkaste boje.
Dijagnoza
Za postavljanje konane dijagnoze neophodna je izolacija i identifikacija Salmonellae
gallinarum i Salmonellae pullorum. Privremenu dijagnozu je mogude postaviti na osnovu
istorije jata, klinike slike, mortaliteta i promena. Velik znaaj u detekciji infekcije imaju
pozitivni seroloki nalazi; meutim negativan rezultat ne treba smatrati adekvatnim za
konanu dijagnozu.
Prevencija i mere kontrole
Tifus ivine i pulorum bolest su odlini primeri bolesti ija je prevalenca opala u nekim
naprednijim zemljama ili iskorenjena primenom osnovnih procedura menadmenta ili
programa iskorenjivanja. Jedan od osnovnih zahteva jeste formiranje roditeljskih jata
slobodnih od Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum, i leenje i odgoj potomstva pod
uslovima koji spreavaju direktan ili indirektan kontakt sa inficiranim kokokama ili durkama.
Poto je prenoenje preko jaja vaan put irenja ove dve bolesti, samo jaja poreklom od jata
slobodnog od Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum treba ulagati u inkubator.
Kokoke i durke su primarni domadin Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum, stoga
je eradikacija ovih bolesti iz roditeljskih jata kokoaka i duraka fundamentalni korak ka
eradikaciji tifusa i pulorum bolesti iz komercijalnih jata ivine.

12

Leenje
Razliiti ntibiotici, sulfonamidi, zatim nitrofurani, i nekoliko drugih antibiotika efikasno
redukuju mortalitet nastao zbog Salmonellae Gallinarum i Salmonellae Pullorum. Meutim,
nema leka niti kombinacije kojom se moe eliminisati infekcija iz tretiranog jata. Uprkos
tome, u mnogim ispitivanjima ukazano je da i pored tretmana, znaajan broj inficiranih ptica
preivljava i ostaju kliconoe. Treba obratiti panju da se prate uputstva proizvoaa u
pogledu naina administracije, doziranja, trajanja terapije, i karence za svaki antibiotik pre
upotrebe.
Vakcinacija
Poto su tifus i pulorum bolest iskorenjeni iz komercijalnih jata u mnogim razvijenim
zemljama, vanost proizvodnje vakcina je mala. Iako nije vakcina, administracija limfokina
indukovanih Salmonellae enteritidis mladim brojlerima znaajno je smanjila horizontalno
prenoenje Salmonellae gallinarum. Kompetitivno iskljuivanje je takoe pokuano za
kontrolu tifisa, koristedi Salmonellae enteritidis ili Salmonellae gallinarum.

13