4.

DEFINICIJA SEGMENTA,
PRIHODI, RASHODI,
SREDSTVA I OBAVEZE
SEGMENTA PREDUZEA
Predavanja 4.
Prof. dr Jovica Lazi
Biljana Lazi, asistent
1

DEO IZ TREEG POGLAVLJA

3.4. Efekti razliitih sistema obrauna

trokova na karakter i visinu
periodinog finansijskog rezultata
nastavak sa

Predavanja 3.
1

3.4. Efekti razliitih sistema obrauna

trokova na karakter i visinu periodinog
finansijskog rezultata

1.
2.
3.

Polazei od toga da sistem obrauna predstavlja

metodu registrovanja nastalih trokova, njihovog
alociranja i realociranja u internom obraunu
poslovne jedinice i meu periodine alokacije u
cilju obrauna periodinog rezultata, obino se
razlikuju tri sistema obrauna trokova i to:
sistem obrauna po stvarnim trokovima,
sistem obrauna po standardnim trokovima i
sistem obrauna po varijabilnim trokovima.
1

U literaturi sreemo pored pomenuta tri sistema obrauna i

druge nazive za pojedine sisteme kao na primer: sistem
obrauna ukupnih trokova, apsorpcioni sistem obrauna[1]
i sl. koji nisu nita drugo do pojedini modaliteti sistema
obrauna po stvarnim trokovima.
S obzirom na to da nas ovde prvenstveno interesuju efekti
primene pojedinih sistema obrauna trokova na periodini
rezultat, a oni su posledica diferenciranog obraunskog
tretmana trokova pojedinih funkcionalnih podruja,
neophodno je istai da se diferencirani obraunski tretman
trokova pojedinih funkcionalnih podruja u razliitim
sistemima obrauna trokova odnosi uglavnom na pitanja
meu periodine alokacije trokova i njihovog
sueljavanja sa prihodima da bi se izraunao periodini
rezultat.
[1] Dr Janko Klobuar, Uticaj sistema obrauna trokova na karakter i veliinu
finansijskog rezultata, Raunovodstvo, br.
4/72.
1

1.
2.
3.

U tu svrhu je neophodno trokove

razgraniiti na:
trokove proizvoda i
trokove perioda,
a pojedini sistemi obrauna trokova
razliito tretiraju pitanja ovog
razgranienja, to se odraava i na visinu i
karakter periodinog rezultata.

Neophodno je podvui da primena razliitih

sistema obrauna trokova nema uticaja na visinu i
karakter finansijskog rezultata ukoliko se ne
pojavljuju zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih
proizvoda, to je sasvim i logino, jer su u tim
uslovima svi nastali trokovi ujedno trokovi
realizovanih proizvoda, te ne postoji ni mogunost
diferenciranog obraunskog tretmana trokova
pojedinih funkcionalnih podruja.

3.4.1. Sistem obrauna po stvarnim

trokovima

Sistem obrauna po stvarnim trokovima predstavlja

metod evidentiranja stvarno nastalih trokova te
njihovog alociranja i realociranja u internom
obraunu poslovne jedinice i njihove meu
periodine alokacije u cilju obrauna periodinog
rezultata.
Osnovni koncept ovog sistema obrauna trokova je
stvarna cena kotanja, koja ujedno slui i kao baza
za meu periodinu alokaciju trokova.
1

Prema tome, sistem obrauna po stvarnim

trokovima jedino obezbeuje podatke o stvarno
nastalim trokovima te svoje obraunske postupke
zasniva na principu potpunog prevaljivanja
trokova, to drugim reima znai da se bilo kod
primarne alokacije trokova na mesta i nosioce,
bilo kod sekundarne alokacije trokova, uvek vri
alokacija stvarno nastalih trokova.

U sistemu obrauna po stvarnim trokovima,

stvarno nastali direktni trokovi (kao npr. trokovi
materijala izrade) neposredno se alociraju na
nosioce trokova odnosno proizvodne uinke, a svi
ostali trokovi (osim direktnih) koji su zajedniki
za sve proizvodne uinke u stvarnim iznosima,
alociraju se na mesta trokova.
Pri tome potpuna alokacija stvarnih trokova vri se
prvenstveno izmeu mesta trokova iz pomone
delatnosti da bi se tek zatim izvrila njihova
realokacija na nosioce trokova.
1

3.4.1.1. Sistem obrauna ukupnih trokova

Jedan od modaliteta sistema obrauna po stvarnim

trokovima je sistem obrauna ukupnih trokova,
koji je ranije preteno bio primenjivan u veini naih
preduzea. Ovaj sistem polazi od pretpostavke da su
svi trokovi koji nastaju u preduzeu trokovi
proizvodnje u irem smislu te rei, te da se kao takvi
posredstvom klase etiri osnovnog kontnog plana,
zaraunavaju proizvodnim uincima.

10

Proizvodni uinci ili bolje reeno proizvodi, na

taj nain postaju nosioci direktnih trokova kao
to su trokovi prodaje, trokovi uprave i
administracije i sl.
Ovakav nain obrauna trokova ima znaajnog
uticaja na utvrivanje finansijskog rezultata u
odnosu na druge, s obzirom na to da obim
proizvodnje direktno utie na visinu i karakter
periodinog rezultata.

11

Model obrauna finansijskog rezultata u uslovima primene sistema

obrauna ukupnih trokova[1] mogao bi se prikazati sledeom
formulom:

tvp Qr UPR
(c t )Qr Fr
, pri emu je t
Qr
,a

UPR Ft tvmQr

Objanjenje simbola:
c =
prodajna cena po jedinici
t =
proseni trokovi po jedinici
Qr =
koliina realizovanih proizvoda
Fr = finansijski rezultat (+ dobitak, - gubitak)
Tvp= varijabilni trokovi proizvodnje po jedinici
Qp = koliina proizvedenih proizvoda
UPR= ukupni trokovi upravno prodajne reije
Ft = ukupni fiksni trokovi
tvm = varijabilni trokovi marketinga po jedinici
[1] Dr Janko Klobuar, citirani rad.

12

Polazei od osnovne postavke ovog sistema

obrauna da sve trokove, pa ak i varijabilne
trokove prodaje koji su zavisni iskljuivo od obima
realizacije, zaraunava proizvedenim jedinicama,
ovaj sistem obrauna omoguuje iskazivanje znatno
povoljnih finansijskih rezultata u periodima kada se
stvaraju zalihe tj. kada je proizvodnja vea od
realizacije i obrnuto, znatno nepovoljnijih
finansijskih rezultata u periodima likvidiranja zaliha
tj. periodima kada je realizacija vea od proizvodnje.

13

Ovo je posledica injenice da se proseni trokovi

po jedinici proizvoda utvruju podelom ukupno
nastalih stvarnih trokova sa obimom proizvodnje te
to je obim proizvodnje vei, nii su proseni
trokovi po jedinici.
Tako izraunati proseni trokovi po jedinici
(stvarna cena kotanja) ujedno slue kao osnova za
meuperiodinu alokaciju trokova pri
izraunavanju periodinog finansijskog rezultata.
U uslovima kada je realizacija manja od proizvodnje
ovaj sestem omoguuje iskazivanje znatno
povoljnijih finansijskih rezultata jer u zalihama
odlae znatan deo fiksnih trokova pa ak i jedan
deo varijabilnih trokova prodaje koji su nastali
iskljuivo vezano za obim realizacije.
1

14

Na drugoj strani u uslovima kada je realizacija vea od

proizvodnje, tj. kada se realizuju i proizvodi sa zaliha,
omoguuje iskazivanje znatno nepovoljnijih finansijskih
rezultata, s obzirom na injenicu da u tom periodu ponovo
nastaju varijabilni trokovi prodaje, a takoe se aktiviraju i
odloeni varijabilni trokovi prodaje u zalihama pored
odloenih fiksnih trokova. Na taj nain ovaj sistem
obrauna omoguuje iskazivanje latentnih gubitaka u
zalihama.
Dakle, u primeni ovog sistema obrauna odluujuu ulogu u
odreivanju karaktera i veliine finansijskog rezultata igra
obim proizvodnje, dok se obim realizacije jedino pojavljuje
kao multiplikator finansijskog rezultata po jedinici (c t) Qr
kome je karakter ve odreen obimom proizvodnje.
1

15

3.4.1.2. Apsorpcioni sistem obrauna trokova

Za razliku od sistema obrauna ukupnih trokova

kod koga se svi trokovi tretiraju trokovima
proizvodnje u irem smislu, apsorpcioni sistem
obrauna trokova jedinici proizvoda zaraunava
samo stvarne trokove proizvodnog funkcionalnog
podruja, dok trokove neproizvodnih funkcionalnih
podruja tretira trokovima perioda i ukljuuje u
proces obrauna tekueg finansijskog rezultata.

16

Ako se ima na umu da se trokovi nabavke u

potpunosti alociraju na nabavljeni materijal,
valorizovanje zaliha gotovih proizvoda i nedovrene
proizvodnje u apsorpcionom sistemu obrauna vri
se na osnovu stvarnih direktnih trokova i optih
trokova proizvodnje, dok se trokovi prodaje,
uprave i administracije ne alociraju na proizvode,
nego se tretiraju rashodima perioda.

Dakle, u okviru proizvodnih trokova ovaj sistem

ne poznaje trokove perioda nego sve proizvodne
trokove u stvarnim iznosima alocira na proizvode,
to znai da su proizvodni trokovi u celini trokovi
proizvoda.
1

17

Model obrauna finansijskog rezultata u uslovima primene

apsorpcionog sistema obrauna trokova je sledei:[1]

(c tp tvm)Qr Fuam Fr, a

tvpQr Fp
tp
Qp
Objanjenje datih simbola:
tp
= proseni trokovi proizvodnje po jedinici u uem smislu
Fuam = ukupni fiksni trokovi uprave, administracije i marketinga (prodaje)
Fp = fiksni trokovi proizvodnje

Dok sistem obrauna ukupnih trokova finansijski rezultat, kako po

jedinici tako i ukupni, obraunava kao razliku prodajne cene i cene
kotanja u kojoj su ukljueni ukupni trokovi, apsorpcioni sistem
obrauna prvenstveno iskazuje bruto rezultat kao razliku prodajne cene
i proizvodne cene kotanja, te varijabilnih trokova prodaje, a tek zatim
iz bruto rezultata pokriva fiksne trokove uprave, administracije i
marketinga odnosno prodaje.
[1] Janko Klobuar, citirani rad.

18

Uz primenu ovog modela bruto rezultat bi se izraunao

kao razlika prodajne cene i cene kotanja. Iz ukupnog
bruto rezultata bili bi pokriveni varijabilni i fiksni
trokovi prodaje kao i trokovi uprave i administracije.
Nasuprot sistemu obrauna ukupnih trokova kod koga
je karakter finansijskog rezultata uglavnom odreen
obimom proizvodnje, u apsorpcionom sistemu obrauna
trokova karakter finansijskog rezultata je odreen
obimom proizvodnje ali i obimom realizacije.
Osnovne karakteristike ovog sistema obrauna trokova
bile bi sledee:[1]
da u okviru trokova proizvodnog funkcionalnog
podruja ne razlikuje trokove proizvoda i trokove
perioda, nego ukupno nastale proizvodne trokove
tretira trokovima proizvoda,
[1] Dr Nikola Stevanovi, Sistem obrauna trokova u funkciji upravljanja, str. 102.
1

19

da je periodini rezultat pored obima prodaje i

prodajnih cena uslovljen jo i ekonominou
troenja faktora i efikasnou rada u periodima u
kojima su proizvodi proizvedeni,
da je periodini rezultat naroito uslovljen obimom
proizvodnje i njegovim odnosom prema obimu
realizacije,
da i periodima formiranja zaliha rezultira u
odlaganju veeg iznosa optih fiksnih trokova
proizvodnje u vrednosti zavrnih zaliha to
doprinosi porastu periodinog rezultata,
da i periodima likvidiranja zaliha rezultira u
odlaganju manjeg iznosa optih fiksnih trokova
proizvodnje, to dovodi do pada periodinog
rezultata u odnosu na prezhodni period.
1

20

Prema tome, i apsorpcioni sistem obrauna,

mada u znatno blaoj meri nego sistem
obrauna ukupnih trokova moe rezultirati u
iskazivanju lanih finansijskih rezultata kada je
obim proizvodnje znatno vei od obima
realizacije da bi se u periodima kada je obrnuta
situacija i kada se realizuju zalihe objektivirali
latentni gubici u zalihama.

21

3.4.2. Sistem obrauna po standardnim trokovima

I u sistemu obrauna po standardnim trokovima
predmet obrauna su stvarni trokovi s tim to se oni
za razliku od sistema obrauna po stvarnim
trokovima ovde podvajaju na standardne i
odstupanja stvarnih od standardnih trokova.
Prema tome, sistem obrauna po standardnim
trokovima predstavlja samo jedan specifian metod
registrovanja stvarno nastalih trokova koji ih
podvaja na standardne trokove i odstupanja od
standardnih trokova te njihovog alociranja i
realociranja u internom obraunu i njihove
meuperiodine alokacije u cilju obrauna rauna
periodinog rezultata.
1

22

Cena kotanja proizvoda u sistemu obrauna po

stvarnim trokovima u skladu sa osnovnim njegovim
principom potpunog prevaljivanja nastalih trokova,
apsorbuje stvarne iznose svih vrsta trokova,
odnosno svih vrsta proizvodnih trokova, ako je u
pitanju apsorpcioni sistem obrauna kao poseban
modalitet obrauna po stvarnim trokovima.
Nasuprot tome cena kotanja proizvoda u sistemu
obrauna po standardnim trokovima apsorbuje
standardne iznose trokova, dok se odstupanja
stvarnih od standardnih trokova ne ukljuuju u
cenu kotanja proizvoda, nego se tretiraju rashodom
perioda i otpisuju na teret periodinog
finansijskog rezultata.
1

23


1.
2.
3.

To drugim reima znai da sistem obrauna po

standardnim trokovima razlae svaku vrstu trokova na:
trokove proizvoda koji su u visini standardnih trokova i
trokove perioda u iznosu odstupanja stvarnih od
standardnih trokova,
to ima znatnog odraza na karakter i veliinu periodinog
finansijskog rezultata.
S obzirom na injenicu da standardni trokovi
predstavljaju jednu vrstu planskih trokova utvrenih na
bazi naunih dostignua, osnovni koncept standardnih
trokova sastoji se u mogunosti kontrole trokova,
odnosno potrebe da se zna, pored toga koliko trokovi
stvarno iznose, jo i to koliko trokovi treba da iznose, da
bi se na osnovu principa izuzetka mogla utvrditi
podruja, uzroci i odgovornosti za nastala odstupanja
stvarnih od standardnih trokova, te preduzeti mere u cilju
njihovog svoenja u standardne okvire.
1

24

1.
2.
3.
4.

U odnosu na nain iskazivanja razlikujemo fizike i

finansijske standarde, a u odnosu na njihovu ronost
razlikujemo tekue i bazne standarde.
Prema uslovima utvrivanja standarda delimo ih na
idealne i realne standarde.
Ne ulazei u detalje utvrivanja pojedinih standardnih
trokova neophodno je jo samo napomenuti da za
potrebe obrauna uobiajeno operiemo sa:
standardnim trokovima direktnog materijala,
standardnim trokovima direktnog rada i
standardnim optim trokovima.
Standardni opti trokovi se razlau na standardne opte
varijabilne trokove i standardne opte fiksne trokove.
1

25

S obzirom da se standardni trokovi direktnog materijala i

standardni trokovi direktnog rada utvruju i neposredno
alociraju na jedinicu konkretnog proizvoda, kod alociranja
standardnih optih trokova neophodno je utvrditi i
standardni obim proizvodnje, koji e sluiti kao osnovica
za raspodelu standardnih optih trokova na jedinicu
proizvoda.
Na taj nain utvrena standardna stopa optih trokova
zaraunava se jedinici proizvoda bez obzira na stvaran obim
proizvodnje.
Ukoliko je stvaran obim proizvodnje nii od standardnog
neapsorbovani opti fiksni trokovi se tretiraju rashodom
perioda i otpisuju na teret periodinog finansijskog
rezultata.
Osnovne karakteristike sistema obrauna po standardnim
trokovima mogle bi se izraziti u sledeem:
1

26

sistem obrauna po standardnim trokovima podvaja

trokove proizvodnog funkcionalnog podruja na
trokove proizvoda i trokove perioda, tretirajui
trokovima proizvoda samo standardni deo nastalih
trokova, a trokovima perioda odstupanja stvarnih
od standardnih trokova,
ukljuujui samo standardne proizvodne trokove u
cenu kotanja proizvoda i otpisujui odstupanja
stvarnih od standardnih trokova, obraun po
standardnim trokovima ini periodini rezultat
zavisnim od obima prodaje i prodajnih cena te od
ekonominosti troenja faktora i efikasnosti rada u
tekuem periodu, a ne u periodima u kojima su
proizvedeni uinci,
1

27

kako u trokove proizvoda ukljuuje i standardne opte

fiksne trokove proizvodnje, u sistemu obrauna po
standardnim trokovima periodini rezultat je uslovljen jo i
stepenom iskoritenja kapaciteta u obraunskom periodu,
odnosno ostvarenim obimom proizvodnje i njegovim
odnosom prema obimu prodaje,
periodini rezultat e biti povoljniji u periodima formiranja
zaliha nego u periodima likvidiranja zaliha, stim to je ova
razlika u efektima na periodini rezultat daleko umerenija
nego u obraunu po stvarnim trokovima zbog toga to
obraun po standardnim trokovima neapsorbovane fiksne
trokove proizvodnje ukljuuje u tekue rashode perioda i
na taj nain visinu periodinog rezultata ini direktnije
uslovljenim od obima prodaje i prodajnih cena.
1

28

3.4.3. Sistem obrauna po varijabilnim trokovima

Sistem obrauna po varijabilnim trokovima takoe

predstavlja jedan poseban metod registrovanja
stvarnih trokova, te njihovog alociranja i
realociranja u internom obraunu i njihove
meuperiodine alokacije, da bi se obraunao
periodini rezultat, stim to on podvaja trokove na
varijabilne i fiksne i samo varijabilne alocira na
nosioca odnosno proizvode, a fiksne tretira
rashodima perioda.
1

29

Dakle, metodologija obrauna periodinog

finansijskog rezultata znatno se razlikuje od
prethodnih sistema.
Kod ovog sistema obrauna trokova periodini
finansijski rezultat je doveden u zavisnost od
obima realizacije, a obim proizvodnje nema uticaja
na odreivanje karaktera finansijskog rezultata.
Osnovni koncept ovog sistema je da se finansijski
rezultat ostvaruje celokupnom proizvodnom i
prodajnom aktivnou za odreeni period, te da cilj
ne treba da bude ostvarenje finansijskog rezultata na
svakoj jedinici ili drugom pojedinom segmentu
poslovne aktivnosti, nego iz njihovog zajednikog
doprinosa da se pokriju ukupni fiksni trokovi i da
se formira finansijski rezultat.
1

30

Ovaj sistem, dakle, stavlja na jednoj strani ukupne fiksne

trokove preduzea za odreeni period i doprinos pojedinih
segmenata poslovne aktivnosti, na drugoj strani te njihovom
konfrontiranjem formira finansijski rezultat.
S obzirom da se na jedinicu proizvoda ili neki drugi
segment poslovne aktivnosti zaraunavaju samo varijabilni
trokovi, tj. oni trokovi koji su iskljuivo uslovljeni
obimom aktivnosti, razlika izmeu prodajnih cena i
varijabilnih trokova po jedinici, koja se naziva
kontribucionim ili marginalnim rezultatom, slui ujedno kao
osnova za merenje doprinosa pokriu fiksnih trokova i
finansijskom rezultatu.
Uee kontribucionog rezultata u prihodu, ukoliko se radi o
ukupnom iznosu ili o prodajnoj ceni, ako se radi o jedinici
predstavlja kontribucionu maru ili stopu marginalnog
rezultata.
1

31

Osnovne karakteristike sistema obrauna po

varijabilnim trokovima se stanovita njegovog
uticaja na periodini rezultat su sledee:[1]
alocirajui na jedinicu proizvoda samo varijabilne
trokove ovaj sistem za razliku od prethodnih
ukupne fiksne trokove ukljuuje u trokove
perioda, to znai da meu fiksnim trokovima ne
poznaje trokove proizvoda,
[1] Dr Nikola Stevanovi, citirano delo, str. 137.

32

ukoliko trokove proizvoda ukljuuje samo standardne

iznose varijabilnih trokova, a odstupanja stvarnih od
standardnih varijabilnih trokova otpisuje kao trokove
perioda, sistem obrauna po varijabilnim trokovima ini
periodini finansijski rezultat zavisnim, pored obima
prodaje i prodajnih cena jo od ekonominosti troenja
varijabilnih faktora proizvodnje i efikasnosti rada u tekuem
periodu, a ne u periodu proizvodnje proizvodnih uinaka,
otpisujui ukupne fiksne trokove kao rashode perioda
sistem obrauna po varijabilnim trokovim ini periodini
rezultat potpuno nezavisnim od stepena koritenja
kapaciteta odnosno obima proizvodnje, naprotiv, periodini
rezultat je u potpunoj zavisnosti od obima prodaje i
prodajnih cena,
1

33

za razliku od ranije spomenutih sistema obrauna

trokova, u periodima formiranja zaliha sistem
obrauna po varijabilnim trokovima obezbeuje
iskazivanje nepovoljnih finansijskih rezultata, kao
logina posledica nemogunosti odlaganja dela
fiksnih trokova u vrednosti zaliha.
Zbog toga u periodima likvidiranja zaliha ovaj
sistem iskazuje daleko povoljnije rezultate nego i
jedan napred spomenuti sistem, upravo zbog toga
to u tim periodima pokriva samo tekue fiksne
trokove, a ne deo prenesenih fiksnih trokova u
vrednosti zaliha iz prethodnog perioda, kao to je to
kod drugih sistema obrauna trokova.
1

34

Ne ulazei u razmatranje ocene prihvatljivosti

sistema obrauna po varijabilnim trokovima za
potrebu periodizacije finansijskog rezultata,
neophodno je podvui da su podaci koje obezbeuje
ovaj sistem obrauna dobra osnova za politiku
formiranja prodajnih cena na kratak rok kao i za
alternativno odluivanje ili jednostavno reeno
dobro pomono sredstvo kratkoronog maksimiranja
rezultata.
Meutim, kad god se radi o dugoronom konceptu
onda ovaj sistem obrauna ne prua pogodnu osnovu
s obzirom da su fiksni trokovi u tom sluaju
relevantni za odluivanje.
1

35

3.4.4. Kvantitativna analiza efekata razliitih sistema

obrauna trokova na periodini rezultat

Da bi se stekao to potpuniji uvid u uticaj pojedinih

sistema obrauna trokova na periodini rezultat,
neophodno je izvriti analizu efekata razliitih
sistema obrauna trokova na periodini finansijski
rezultat.
Ta analiza e se vriti na osnovu konkretnih
podataka o dinamici proizvodnje, realizacije zaliha u
jednoj fabrici ulja u periodu od 2007. do 2009.
godine, kao i na osnovu podataka o dinamici
trokova u istom periodu.
1

36

Kao izvori podataka sluili su godini obrauni,

izvetaji o poslovanju, proizvodno finansijski
planovi, knjigovodstvene i ostale analitike
evidencije.
U cilju postupnosti u analizi prvo e biti prezentirani
numeriki podaci na osnovu kojih e se analizirati
finansijski rezultat po svakom napred iznesenom
sistemu obrauna trokova.

37

Radi pojednostavljenja i jasnoe naredna analiza

podrazumeva sledee pretpostavke i ogranienja:
promena nivoa prodajnih cena gotovih proizvoda kao i
nabavnih cena osnovnih sirovina, do kojih je dolazilo u
tretiranom periodu, eliminisane su,
vrednost nus-proizvoda (same i pogae, ljuske i masne
kiseline) tretirane kao odbitna stavka od trokova sirovine s
obzirom na relativno malo uee u ukupnoj prodajnoj
vrednosti te prisutnu injenicu da ih uglavnom na zalihi
nema ili u zanemarljivoj koliini, takoe eliminisana iz
analize,
nedovrena proizvodnja tj. sirovo ulje koje se zbog
tehnolokog reima i potrebe odleavanja u trajanju od
jedan mesec kretalo uglavnom na priblino istom nivou
takoe je eliminisano iz analize,
1

38

podaci o proizvodnji, realizaciji i zalihama radi

pojednostavljenja zaokruivani su na cele stotine
tona,
trokovi prodaje, uprave i administracije tretirani
uglavnom kao fiksni, bez promene nivoa, mada je u
pojedinim godinama taj nivo povean naroito zbog
rasta zarada,
podaci o trokovima su zaokruivani u hiljadama i
ve klasifikovani za potrebe primene svih sistema
obrauna trokova,
cene kotanja po jedinici (za 1 tonu ulja) su prosene
kao i prodajne cene, to znai da su promene u
asortimanu eliminisane.
1

39

Dinamika obima proizvodnje,

realizacije i zaliha po godinama
Opis

Godina

2007.

2008.

2009.

1.300

300

Proizvodnja

15.100

14.050

15.200

Realizacija

13.800

15.050

14.100

Krajnje zalihe

1.300

300

1.400

Poetne zalihe

40

Dinamika trokova po godinama

( u 000 din. )
Red.
Br.

Opis

Godina
2007.

2008.

2009.

1.

Trokovi materijalne izrade

226.651

210.680

228.760

2.

Trokovi zarada/LD izrade

16.006

14.893

16.112

3.

Opti varijab. Trok. Proizvodnje

4.046

3.765

4.074

4.

Opti fiksni trok. Proizvodnje

38.850

38.850

38.850

5.

Svega trokovi proizvodnje

285.553

268.850

38.850

6.

Fiksni trokovi prodaje

3.451

3.451

3.451

7.

Varijabilni trokovi prodaje

8.280

9.030

8.460

8.

Fiksni tro. Uprave i administrac.

6.644

6.644

6.644

9.

Svega trokovi perioda

18.375

19.125

18.555

10.

Ukupni trokovi

303.928

287.313

306.351

41

Drei se redosleda izlaganja osnovnih

karakteristika pojedinih sistema obrauna trokova,
te napred datih podataka o obimu proizvodnje,
realizacije i zaliha kao i nivoa trokova, bie
detaljno analiziran uticaj svih navedenih sistema
obrauna trokova na karakter i visinu periodinog
finansijskog rezultata.

42

3.4.4.1. Efekti sistema obrauna ukupnih

trokova na periodini rezultat

Polazei od osnovnog koncepta sistema

obrauna ukupnih trokova na bazi ostvarenih
trokova i obima proizvodnje imali bi sledeu
kalkulaciju stvarne cene kotanja:

43

Kalkulacia cene kotanja gotovih proizvoda

( ukupni iznos trokova u 000 din. )

Red.
Br.

Opis

2007.
Ukupno

1.

Tro. mat. izr.

2.

2008.

Po jed. Ukupno

2009.
Po jed. Ukupno

Po jed.

226.651

15.01

210.680

15.00

228.760

15.05

Tro. LD izrade

16.006

1.06

14.893

1.06

16.112

1.06

3.

Opti varijabilni
tro.proizvodnje

4.046

0.27

3.765

0.27

4.074

0.27

4.

Fiksni tro. proizv.

38.850

2.57

38.850

2.76

38.850

2.55

5.

Fiksni tro. prodaje

3.451

0.23

3.451

0.25

3.451

0.23

6.

Varijabilni trokovi
prodaje

8.280

0.55

9.030

0.64

8.460

0.56

7.

Fiksni tro. uprave i

administracije

6.644

0.44

6.644

0.47

6.644

0.44

8.

Svega

303.928

20.13

287.313

20.45

306.351

20.16

44

Osnovna karakteristika sistema obrauna ukupnih trokova je da on

nuno rezultira u jednoj fleksibilnoj ceni kotanja koja se ostvaruje
zbog promenljive ekonominosti troenja proizvodnih faktora
(materijala izrade), efikasnosti rada i stepena korienja kapaciteta. Bez
obzira to je u 2003. godini ekonominost u potronji materijala izrade
najbolja, ipak je stvarna cena kotanja 1 tone ulja najvia, a to je
posledica nieg obima proizvodnje i delovanja fiksnih trokova, koji su
za dati kapacitet konstantni.
Primenjujui napred dati model za obraun periodinog finansijskog
rezultata u uslovima primene sistema ukupnih trokova, imali bi
sledee rezultate:
Finansijski rezultat za 2007. godinu:
(c t )Qr (20.500 20.128) 13.800 372 13.800 5.138.400

45

 Finansijski rezultat za 2008 godinu:

(c t )Qr (20.500 20.421,5) 15.050 78.5 15.050 1.180.600

pri emu bi prosena cena kotanja realizovanih proizvoda po jedinici
bila:

1.300 20.128 13.750 20.450

20.421,5
15.050
Finansijski rezultat za 2009. godinu:

(c t )Qr (20.500 20.161) 14.100 339.140.100 4.781.000

pri emu je prosena cena kotanja realizovanih proizvoda sledea:

300 20.450 13.800 20.155

t
20.161
14.100
Iste rezultate bi pod pretpostavkom da se upotrebljava Fifo metod obrauna
krajnjih zaliha, dobili koristei uporedne bilanse uspeha kako sledi:
1

46

UPOREDNI BILANS USPEHA

(Sistem obrauna ukupnih trokova)
Red.
Br.

Elementi

Godina
2007.

Prihodi od realizacije

II

Trokovi realizovanih proizv.

1.

Cena kot. po. zaliha

2.

Trokovi materijalne izrade

3.

Tro. zarada izrade

4.

Opti var.tro. proizvodnje

5.

Opti fiksni tro. proizvodnje

6.

2008.

2009.

282.900.000

308.525.000

289.050.000

26.166.400

6.135.000

226.651.000

210.680.000

228.760.000

16.006.000

14.893.000

16.112.000

4.046.000

3.765.000

4.074.000

38.850.000

38.850.000

38.850.000

Fiksni trokovi prodaje

3.451.000

3.451.000

3.451.000

7.

Varijabilni trokovi prodaje

8.280.000

9.030.000

8.460.000

8.

Fiksni tro. upr. i administr.

6.644.000

6.644.000

6.644.000

9.

Tro.proiz. i CK po. zaliha

303.928.000

313.479.400

312.486.000

10.

Cena kot. krajnjih zaliha

26.166.400

6.135.000

28.217.000

277.761.600

307.344.400

284.269.000

+5.138.400

+1.180.600

+4.781.000

Trokovi realne proizvodnje

Neto rezultat

47

Jasno je uoljiva osnovna karakteristika ovog sistema

obrauna trokova, tj. njegova uslovljenost obimom
proizvodnje. Naime, vei obim proizvodnje u 2008. godini
od obima realizacije rezultira u znatno povoljnijem
periodinom finansijskom rezultatu.
Nasuprot tome, u 2007. godini prisutan je nii obim
proizvodnje, a znatno vii obim realizacije, ali je periodini
finansijski rezultat znatno povoljniji zbog odloenog dela
fiksnih trokova, proizvodnje i ostalih neproizvodnih
trokova u vrednosti zaliha. Slina situacija je i u 2008.
godini kada je obim proizvodnje ponovo znatno vei od
obima realizacije. To se ponovo odrazilo i na iskazanom
povoljnijem finansijskom rezultatu.
Primena sistema obrauna ukupnih trokova iskrivljuje
peiodini finansijski rezultat naroito po osnovu varijabilnih
trokova prodaje, to je nedozvoljivo i potpuno nelogino.
1

48

Naime, u konkretnom sluaju varijabilni trokovi

prodaje sastoje se od trokova prevoza gotovih
proizvoda, jer u prodajnu cenu uraunat je prevoz
(cena fco skladite kupca) i manji deo trokova
otpreme, odnosno utovara.
Ovi trokovi su, dakle, vezani iskljuivo za obim
realizacije i logino bi ih bilo otpisati na teret
tekuih prihoda, a ne ukljuivati ih u cenu zaliha.
Meutim, ovaj sistem obrauna upravo to
omoguava, a samim tim odlae u vrednosti
zaliha i deo ovih trokova.
1

49

1.1. Definicija segmenta

preduzea

50

1.1. Definicija segmenta preduzea

Po Meunarodnom raunovodstvenom
standardu 14 - Izvetavanje po segmentu
preduzee se segmentira:
po kriterijumu delatnosti odnosno poslovanja poslovni segment, i
po geografskom kriterijumu - geografski segment.
"Poslovni segment je jasno razliiti sastavni deo
preduzea, angaovan u proizvodnji individualnog
proizvoda ili usluge ili grupe srodnih proizvoda ili
usluga, i koji je podloan riziku i prinosima,
razliitim od onih drugih poslovnih segmenata.
1

51

inioci koji bi trebalo da budu razmatrani u

utvrivanju da li su prizvodi i usluge srodni
ukljuuju1:
a) prirodu proizvoda ili usluge,
b) prirodu povezanih procesa,
v) vrstu ili klasu kupaca za proizvode ili usluge,
g) korienje metode u cilju distribucije proizvoda
ili pruanju usluga, i
d) ukoliko je zaista primenljivo, prirodu
regulativnog okruenja, na primer, bankarstva,
osiguranje ili javne slube.

1. Prof. dr Jovan Rodi i Milovan Filipovi: Upravljako raunovodstvo segmenata preduzea.

1

52

Geografski segment je jasno razliiti sastavni deo

preduzea, angaovan u proizvodnji proizvoda ili usluge u
posebnom ekonomskom okruenju, podloan riziku u
prinosu, razliitom od onih u sastavnim delovima koji
posluju u drugim ekonomskim okruenjima.
inioci o kojima bi trebalo voditi rauna prilikom
identifikovanja geografskih segmenata obuhvataju:
a) slinost ekonomskih i politikih uslova,
b) odnos izmeu poslovanja u razliitim geografskim
podrujima,
v) blizinu poslovanja,
g) specijalne rizike povezane sa poslovanjem u
posebnom podruju,
d) kontrolu razmene, i
) naglaene valutne razlike.
1
53

Segment o kome se izvetava je identifikovani poslovni

ili geografski segment zasnovan na prethodnim
definicijama, za koji se zahteva da informacije budu
obelodanjene prema ovom standardu"(paragraf 9 MRS
14).
Napred citirani paragraf 9 MPS 14 - Izvetavanje po
segmentu treba shvatiti ovako:
- deo preduzea koji proizvodi jedan proizvod ili grupu
srodnih proizvoda, kao i deo preduzea koji prua uslugu
ili grupu srodnih usluga - jeste poslovni segment.
- delovi preduzea koji su geografski razdvojeni, bez obzira
da li proizvode iste proizvode ili grupu proizvoda i da li
pruaju iste usluge ili grupu usluga - jeste geografski
segment.
1
54

1.2. Veliina segmenata o kojima se izvetava

O veliini segmenata o kojima se izvetava govore
sledei paragrafi Meunarodnog raunovodstvenog
standarda 14:
"Dva ili vie poslovnih ili geografskih segmenata, o
kojima je interno izveteno, koji su sutinski slini,
mogu biti spojeni u jedan jedini poslovni segment ili
geografski segment.
Dva ili vie poslovnih segmenata ili geografskih
segmenata sutinski su slini samo ukoliko:
a) pokazuju slinu dugoronu finansijsku performansu, i
b) su slini u svakom pogledu sa odgovarajuom
definicijom u paragrafu 9." (paragraf 34).

55

Poslovni segment ili geografski segment-nastavak

"Poslovni segment ili geografski segment bi trebalo
identifikovati kao segment o kome se izvetava ukoliko je
vei deo njegovog prihoda zaraen od prodaje eksternim
kupcima, i :
a) njegov prihod od prodaja eksternim kupcima i od
transakcija sa drugim segmentima ini 10 procenata ili
vie od ukupnog prihoda, eksternog i internog, svih
segmenata, ili
b) rezultat segmenta, bilo dobitak ili gubitak, ini 10 procenata
ili vie od spojenog rezultata svih segmenata u gubitku, ma
koji od njih bio vei u apsolutnom iznosu, ili
v) njegova imovina ini 10 procenata ili vie od ukupne
imovine svih segmenata (paragraf 35).

56

nastavak

"Ukoliko je segment o kome se interno izvetava ispod

svih pragova znaaja u paragrafu 35:
a) taj segment moe biti odreen za segment o kome se
izvetava uprkos njegovoj veliini,
b) ukoliko nije odreen kao segment o kome se izvetava
uprkos njegovoj veliini, taj segment moe biti spojen sa
segmentom o kojem se izvetava odvojeno sa jednim ili vie
drugih slinih segmenata, o kojima je izveteno interno, koji
su takoe ispod svih pragova znaaja u paragrafu 35 (dva ili
vie poslovnih segmenata ili geografskih segmenata su
slini ukoliko dele veinu inilaca u odgovarajuoj definiciji
u paragrafu 9), i
v) ukoliko o tom segmentu nije odvojeno izveteno ili nije
pripojen, on bi trebalo da bude obuhvaen kao nelocirana
usaglaavajua stavka" (paragraf 36).

57

nastavak

"Ukoliko ukupan eksterni prihod pripisiv segmentima o

kojima se izvetava, ini manje od 75 procenata od ukupnog
konsolidovanog prihoda ili prihoda preduzea, trebalo bi
identifikovati dodatne segmente, kao segmente o kojima se
izvetava, ak i ako oni ne zadovoljavaju 10 procenata praga
u paragrafu 35, dok se najmanje 75 procenata od ukupno
konsolidovanog prihoda ili prihoda preduzea obuhvata u
segmentima o kojima se izevtava" (paragraf 37).
"Prag od 10 procenata u ovom standardu nije namenjen da
bude vodi za utvrivanje znaajnosti bilo kog drugog
aspekta finansijskog izvetavanja, osim identifikovanja
poslovnih i geografskih segmenata o kojima se izvetava"
(paragraf 38).
1

58

nastavak

"Ograniavajui segmente o kojima se izvetava na one koji

zarauju veinu svoga prihoda iz prodaja eksternim
kupcima, ovaj standard ne zahteva da se identifikuju
razliiti stadijumi vertikalno integrisanih operacija, kao
zasebni poslovni segmenti.
Meutim, u nekim granama industrije postoji tekua praksa
da se izvetava o izvesnim vertikalno integrisanim
aktivnostima, kao zasebnim poslovnim segmentima, ak i
ako oni ne proizvode znaajan prihod od eksternih prodaja.
Na primer, mnoge meunarodne naftne kompanije
izvetavaju o svojim "uzvodnim" aktivnostima (rafinisanje i
marketing), kao o zasebnim poslovnim segmentima, ak i
ako je najvei deo ili sav uzvodni proizvod (sirova nafta)
interno transferisani u operaciju rafinisanja koju vri
preduzee" (paragraf 39).
1

59

nastavak

"Ovaj standard podstie, ali ne zahteva, dobrovoljno

izvetavanje o vertikalno integrisanim aktivnostima kao
posebnim segmentima, sa prikladnim opisivanjem,
ukljuivo objavljivanje osnovice odreivanja cena
meusegmentnih transfera, u skladu sa paragrafom 75"
(paragraf 40).
"Ukoliko sistem internog izvetavanja preduzea tretira
vertikalno integrisanje aktivnosti kao zasebne segmente, a
preduzee ne odluuje da izvetava o njima eksterno kao o
poslovnim segmentima, prodajni segment bi trebalo pripojiti
nabavnom segmentu (tima) prilikom identifikovanja
poslovnih segmenata o kojima se eksterno izvetava, osim
kada ne postoji nikakva razumna osnovica da se tako uini,
u kom sluaju bi prodajni segment bio obuhvaen kao
nelocirana usklaujua stavka" (paragraf 41).
1

60

nastavak

"Segment identifikovanja kao segment o kome se izvetava

u neposredno proteklom periodu, zbog toga to je on
zadovoljio prag od 10 procenata, trebalo bi da nastavi da
bude segment o kome se izvetava za tekui period, uprkos
tome to njegov prihod, rezultat i imovina, sve zajedno, ne
prekorauje prag od 10 procenata, ukoliko menadment
preduzea prosuuje da je segment od stalnog znaaja"
(paragraf 42).
"Ukoliko se segment identifikuje kao segment o kome se
izvetava u tekuem periodu, zbog toga to on zadovoljava
odgovarajui prag od 10 procenata, podaci segmenta
prethodnog perioda, koji je prezentiran za uporedne svrhe,
trebalo bi da budu preformulisani u cilju odraavanja
novoiskazanog segmenta o kome se izvetava kao posebnog
segmenta, ak i ukoliko taj segment nije zadovoljio prag od
10 procenata u prethodnom periodu, osim ako je
nepraktino da se tako uini" (paragraf 43_.).
1

61

nastavak

napred citirane paragrafe treba shvatiti ovako:

a) za eksterno izvetavanje standard zahteva da segment ima:
- ili 10% i vie prihoda od prodaje (eksternih i internih) od
ukupnog prihoda (eksternog i internog),
- ili 10% i vie finansijskog rezultata od zbira finansijskog
rezultata svih segmenata,
- ili 10% i vie od imovine svih segmenata.

b) da segment ostvaruje veinu prihoda od eksterne prodaje

(paragraf 35).
Meutim, uprava preduzea za interno izvetavanje moe
identifikovati segmente koji ne ispunjavaju ni jedan napred
navedeni uslov, ako je to u interesu preduzea, ali se tada
za eksterno izvetavanje spajaju bilansi uspeha u
krupnije segmente (paragraf 34 i 39).
1

62

1.3. Prihodi, rashodi, finansijski rezultat, sredstva i

obaveze segmenta i raunovodstvena politika segmenta
"Prihod segmenta je prihod o kome se izvetava u Bilansu
uspeha preduzea, koji je direktno pripisiv segmentu i
relevantni deo prihoda preduzea koji se moe alocirati po
razumnoj osnovi segmentu, bilo prodajom eksternim
kupcima ili od transakcija sa drugim segmentima istog
preduzea. Prihodi segmenta ne obuhvataju:
a) vanredne stavke (osim otpisa, manjkova ili vikova zaliha
uinaka i robe - prim. JR),
b) prihode od kamate ili dividende, ukljuujui zaraenu
kamatu na avansima ili zajmovima drugim segmentima,
osim kada su operacije segmenta primarno finansijske
prirode, ili
v) dobitke na prodajama ulaganja - investiranja, ili dobitke na
ugaenom dugovanju, osim kada operacije segmenta nisu
1
63
primarno finansijske prirode.

nastavak

Prihodi segmenta obuhvataju uee preduzea u dobicima i

gubicima pridruenih preduzea, zajednikih poduhvata ili
drugih investiranja raunovodstveno obuhvaenih prema
metodi udela samo ako su te stavke obuhvaene u
konsolidovanom ili ukupnom prihodu preduzea (i ako se
po razumnom kriterijumu mogu dodeliti segmentu ).
Prihod segmenta obuhvata uee zajednikog poduhvata u
prihodu zajedniki kontrolisanog segmenta, koji se
raunovodstveno obuhvata, u saglasnosti sa MRS 31 Raunovodstveno izvetavanje o interesima u zajednikim
poduhvatima" (takoe, ako se na razumnom kriterijumu
moe dodeliti segmentu preduzea).
Stavove paragrafa 16 o prihodima MRS14 - Izvetavanje po
segmentu treba razumeti ovako:
1
64

Poslovni prihodi. Poslovne prihode ine dve grupe

prihoda:
a) prihodi od prodaje uinaka i robe eksternim kupcima, i
b) prihod od transfera uinaka drugim segmentima u
okviru preduzea.
Vanredni prihodi po osnovu vikova zaliha uinaka i
robe su prihodi segmenta.
Finansijski prihodi nisu prihodi segmenta osim ako
segment nije u obliku investicionog centra.
Uee u zajednikom poduhvatu su prihodi segmenta
ako je dati segment u ime preduzea ukljuen u
zajedniki poduhvat sa drugim preduzeem.
1

65

nastavak

"Rashod segmenta je rashod koji proizilazi iz

operativnih aktivnosti (poslovne aktivnosti) a koji se
direktno moe pripisati segmentu i relevantni deo
rashoda, koji moe biti alociran po razumnoj osnovi
segmentu, ukljuujui rashode koji se odnose na
prodaju eksternim kupcima i rashode koji se odnose
na prodaju drugim segmentima istog preduzea.

66

Rashodi segmenta ne obuhvataju:

a) vanredne stavke (osim otpisa i manjkova zaliha uinaka i
robe),
b) kamatu, ukljuujui kamatu po avansima ili zajmovima od
drugih segmenata, osim kada su operacije segmenta
primarno finansijske prirode,
v) gubitke po osnovu prodaje ulaganja ili gubitke po osnovu
gaenja ulaganja, osim ako poslovi segmenta, u osnovi, nisu
finansijske prirode,
g) uee preduzea u gubicima pridruenih preduzea,
zajednikim poduhvatima ili drugim ulaganjima, koja se
obuhvataju po metodi udela,
d) rashodi na ime poreza na dobitak, i
) opte trokove uprave, trokove direkcije i druge trokove
koji nastaju na nivou preduzea i odnose se na preduzee
kao celinu.
1

67

Meutim, trokovi nastaju, ponekad, na nivou preduzea za

raun segmenta. Takvi su trokovi rashodi segmenta
ukoliko se odnose na poslovnu aktivnost segmenta i oni
mogu biti direktno pripisani ili alocirani segmentu na
razumnoj osnovi.
Trokovi segmenta obuhvataju uee zajednikog
poduhvata u trokovima zajedniki kontrolisanog subjekta
gdje se obraun vri po metodi proporcionalne konsolidacije
u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardom
31 - Zajedniki poduhvat o operacijama segmenta koje su
primarno finansijske prirode, o prihodu od kamate i rashodu
na ime kamate, moe se izvestiti kao o jednom neto iznosu
za svrhe izvetavanje po segmentima, samo ukoliko se te
stavke donose neto u konsolidovanim finansijskim
izvetajima preduzea" (paragraf 16 MRS 14 - Izvetavanje
po segmentima).
1

68

Stavove paragrafa 16 o rashodima MRS 14 - Izvetavanje po segmentu treba

razumeti ovako:

Poslovni rashodi. Poslovne rashode ine dve grupe:

a) rashodi po osnovu trokova prodatih uinaka eksternim kupcima i
nabavna vrednost prodate robe eksternim kupcima, i
b) interni rashodi po osnovu trokova transferisanih uinaka drugim
segmentima preduzea.
Opti trokovi uprave i zajednikih funkcija preduzea su rashodi
segmenta ako su nastali iz aktivnosti za raun segmenta i ako se ti
trokovi direktno ili na razumnoj osnovi mogu alocirati na segment.
Vanredni rashodi po osnovu otpisa i manjkova zaliha uinaka i robe.
Finansijski rashodi nisu rashodi segmenta osim ako segment nije u
obliku investicionog centra.
Trokovi segmenta po osnovu zajednikog poduhvata su rashodi
segmenta ako je dati segment ukljuen u zajedniki poduhvat s
drugim preduzeem.

69

nastavak

"Rezultat segmenta je prihod segmenta umanjen za rashode segmenta.

Rezultat segmenta se utvruje pre bilo kakvog prilagoavanja za
interes manjine" (paragraf 16 MRS 14 - Izvetavanje po segmentu).

Ovaj stav paragrafa 16 MRS 14 - Izvetavanje po segmentu treba

razumeti ovako:
Budui da su prihodi i rashodi segmenta razdvojeni u dva dela:
- prihodima od prodaje uinaka i robe eksternim kupcima
suprotstavljaju se rashodi po osnovu trokova prodatih uinaka
eksternim kupcima i nabavna vrednost prodate robe takoe eksternim
kupcima, i
- prihodima od transferisanih uinaka drugim segmentima (interna
realizacija) suprotstavljaju se trokovi transferisanih uinaka drugim
segmentima u okviru preduzea.

Saglasno prednjem, finansijski rezultat segmenta sastoji se od dva

dela:
interni finansijski rezultat, i
eksterni finansijski rezultat.
1

70

nastavak

Polazei od principa konsolidovanog bilansa i naela

impariteta, interni finansijski rezultat , u zavisnosti da li je
interni finansijski rezultat u obliku dobitka ili gubitka,
bilansira se ovako:
- interni finansijski rezultat u obliku dobitka razdvaja se na
dva dela:
deo sadran u zalihama uinaka i deo sadran u eksterno
prodatim uincima.
deo sadran u zalihama uinaka iskazuje se na korektivnom
raunu zaliha uinaka a deo sadran u prodatim uincima
iskazuje se u Bilansu uspeha segmenta, i
interni finansijski rezultat u obliku gubitka, saglasno naelu
impariteta ne razgraniava se na zalihe uinaka ve se u
celini iskazuje u Bilansu uspeha segmenta.
1

71

Prema tome, ukupan finansijski rezultat segmenta

ini zbir internog finansijskog rezultata i poslovni
rezultat korigovan na vie za vikove uinaka i
robe i korigovan na nie za otpis i manjkove
zaliha uinaka i robe.
Ako se radi o segmentu u obliku investicionog
centra ukupan finansijski rezultat koriguje se na
vie za finansijske prihode i na nie za finansijske
rashode.
Vikovi, manjkovi i otpis materijala kao i dobici i
gubici od prodaje materijala iskazuju se u Bilansu
uspeha segmenta samo ako skladite materijala
pripada iskljuivo datom, jednom segmentu.
1

72

nastavak

"Sredstva segmenta su oni poslovni delovi imovine

koji su uposleni od strane segmenta u njegovim
poslovnim aktivnostima i koji su neposredno
pripisivi segmentu ili mogu biti alocirani segmentu
po realnoj osnovi.
Ukoliko rezultat segmenta obuhvata prihod od
kamate ili dividende, delovi sredstava ovog
segmenta obuhvataju odgovarajua potraivanja,
zajmove, ulaganja ili druge delove imovine koji
donose prihod.
Delovi sredstava segmenta ne obuhvataju delove
sredstava po osnovu povrata vie zaradanog poreza
na dobit.
1

73

nastavak

Delovi sredstava segmenta obuhvataju ulaganja,

raunovodstveno obuhvaena prema matodi udela, samo
ukoliko je dobitak ili gubitak od takvih ulaganja ukljuen u
prihod segmenta.
Delovi imovine segmenta obuhvataju uee poslovnih
dijelova imovine zajedniki kontrolisanog subjekta koji se
raunovodstveno obuhvata proporcionalnom metodom
konsolidovanja u saglasnosti sa MRS 31 - Zajedniki
poduhvati.
Delovi sredstava segmenta utvruje se posle odbijanja
odgovarajuih odobravanja o kojima je sainjen izvetaj
kao o neposrednim prebijanjima u Bilansu stanja
preduzea" (stavovi o sredstvima paragrafa 16 MRS 14 74
Izvetavanje po segmentu). 1

nastavak

"Obaveze segmenta su one poslovne obaveze koje

proizilaze iz poslovnih aktivnosti segmenta i koje su
neposredno pripisane segmentu ili mogu biti alocirane
segmentu na realnoj osnovi.
Ukoliko rezultat segmenta obuhvata rashod po osnovu
kamate, obaveze ovog segmenta obuhvataju odgovarajue
obaveze koje se ukamauju.
Obaveze segmenta obuhvataju uee zajednikog
poduhvata u obavezama zajedniki kontrolisanog subjekta
koji se raunovodstveno obuhvata proporcionalnim
konsolidovanjem u saglasnosti sa MRS 31 - Zajedniki
poduhvati.
Obaveze segmenta ne obuhvataju obaveze po osnovu poreza
na dobit", (stavovi o obavezama paragrafa 16 MRS 14 Izvetavanje po segmentu). 1
75

nastavak

napred citirani stavovi o sredstvima i obavezama

segmenata paragrafa 16 MRS 14 - Izvetavanje po
segmentu treba razumeti ovako:

Sredstva koje koristi segment i obaveze koje

proistiu iz poslovanja segmenta su izvodi iz
Bilansa stanja preduzea, to znai da Bilans stanja
segmenta u kome je aktiva jednaka pasivi ne postoji,
kao to je sluaj sa Bilansom stanja preduzea.
Razlog tome je to se kapital, kao i sredstva koja ne
koristi segment i obaveze koje nisu nastale iz
poslovanja segmenta ne alociraju na segment.

76

U najveem broju sluajeva po segmentima u

okviru sredstava iskazuju se zalihe uinaka, robe i
materijala ako svaki segment ima svoje skladite
materijala.
Potraivanja od kupaca mogla bi se iskazivati po
segmentima samo ako dati segment prodaje svoje
uinke i robu kupcima kojima se ne vri prodaja
od strane drugih segmenata.
Stalna imovina mogla bi se iskazivati po
segmentima na bazi njene analitike evidencije uz
uslov da neku stalnu imovinu ne koristi vie
segmenata, kao to su, na Primer, graevinski
objekti.
1

77

nastavak

Obaveze prema dobavljaima mogu se iskazivati po

segmentima samo ako dobavlja nije istovremeno dobavlja
za vie segmenata.
Za razliku od toga obaveze prema zaposlenim mogu se bez
tekoa iskazivati po segmentima.
Kamatonosne obaveze bilansiraju se po segmentima ako je
segment u obliku investicionog centra.
"Raunovodstvene politike segmenta su finansijske
politike usvojene za pripremanje i predstavljanje
finansijskih izvetaja konsolidovane grupe ili preduzea,
kao i one finansijske politike koje se specifino odnose na
izvetavanje po segmentu", (stav o raunovodstvenoj
politici MRS 14 - izvetavanje po segmentu).
1

78

1.4. Oblici segmenta preduzea

Praksa razlikuje dva oblika segmenta preduzea:
- profitni centar, i
- investicioni centar.
Profitni centri su:
- zaokrueni proizvodno-prodajni segmenti,
- koji imaju dovoljnu kritinu masu direktnih trokova i prihoda pod kontrolom menadera segmenta,
- u kojima je odluivanje o trokovima i prihodima preneto
sa uprave preduzea na menadere segmenta, koga uz
pomo dobitka i gubitka kontrolie ali i motivie uprava
preduzea.

79

Investicioni centri su segmenti preduzea iji menaderi

pored odluivanja o trokovima i prihodima, odluuju i
o sredstvima i izvorima sredstava koja su vezana za
investicioni centar.
Kod investicionih centara javljaju se i rashodi
finansiranja a u odreenim sluajevima i prihodi
finansiranja.
Uprava preduzea provodi kontrolu nad menaderima
investicionih centara preko stope prinosa.
Pri motivisanju menadera investicionih centara uprava
preduzea koristi, takoe, stopu prinosa.[1]

___________
Vie pogledati: Prof. dr Nikola Stevanovi, Upravljako raunovodstvo, str. 479-481.

80

2. CILJ IZVETAVANJA PO SEGMENTU I

OBAVEZNOST IZVETAVANJA
2.1. Cilj izvetavanja po segmentu
"Cilj izvetavanja po segmentima preduzea je da
pomogne korisnicima finansijskih izvetaja:
a) da bolje razumiju prolu performansu preduzea,
b) da bolje ocene rizike i prinose preduzea, i
v) da bolje procenjuju o preduzeu kao celini.
Mnoga preduzea proizvode grupe proizvoda i
usluga ili posluju u razliitim geografskim
podrujima koja su podvrgnuta razliitim stopama
rentabilnostima, mogunostima rasta, perspektivi i
riziku.
1

81

Informacije o razliitim vrstama proizvoda i

usluga preduzea i njegovim operacijama u
razliitim geografskim podrujima, esto zvane
informacije po segmentu, relevantne su za
procenjivanje rizika i prinosa diverzifikovanog
ili multinacionalnog preduzea, ali ne mogu biti
odreivane iz agregiranih podataka.
Stoga se informacije po segmentu, uopte uzev,
smatraju neophodnim u smislu zadovoljavanja
potreba korisnika finansijskih izvetaja"
(paragraf 1 MRS 14 - izvetavanje po
segmentu).
1

82

nastavak

Izvetavanje po segmentima preduzea je u osnovi sredstvo

za ostvarenje vrhunskog cilja preduzea - maksimiranja
dobitka u dugom roku.
Neki autori smatraju da je vrhunski cilj preduzea poveavanje bogatstva vlasnika preduzea.
Budui da se bogatstvo vlasnika preduzea zaista poveava
maksimiranjem dobitka preduzea, moglo bi se shvatiti da
su ova dva cilja sinonimi. To shvatanje po naem uverenju
je neprihvatljivo iz sledeih razloga:
ako vlasnici preduzea stiu bogatstvo iskljuivo iz jednog
preduzea, njihovo bogatstvo se poveava samo ako se
maksimira dobitak preduzea,
ako vlasnici preduzea stiu bogatstvo i mimo preduzea,
njihovo bogatstvo se moe poveavati i kada preduzee ne
ostvaruje maksimalni dobitak ai ne u onoj meri kao kada
preduzee ostvaruje maksimalni dobitak.
1

83

nastavak

Budui da preduzee u obliku akcionarskog drutva

pa i u obliku drutva sa ogranienom odgovornou
ima niz vlasnika, jedni poveavaju bogatstvo
iskljuivo po osnovu dobitka preduzea, drugi
poveavaju bogatstvo i po drugim osnovama (rad u
slobodnoj profesiji - lekari, advokati, na primer) ali i
po osnovu vlasnitva nad preduzeem, po naem
uverenju ispravno je jedino prihvatiti da je vrhunski
cilj preduzea maksimiranje dobitka jer bez
ostvarenja toga cilja jedni vlasnici nee poveavati
bogatstvo a drugi ga nee poveavati u meri u kojoj
bi to poveanje bilo kada bi preduzee ostvarivalo
maksimalan dobitak.
1

84

Drugim reima, dobitak preduzea je

sredstvo za poveanje bogatstva vlasnika
preduzea i ako se dobitak preduzea ne
maksimira, vlasnici preduzea koji stiu
bogatstvo iskljuivo od preduzea ne
maksimiraju svoje bogatstvo a vlasnici
preduzea koji stiu bogatstvo i po drugim
osnovama svoje bogatstvo maksimiraju u
manjoj meri nego to bi to bilo kada bi
preduzee maksimiralo dobitak.
1

85

nastavak

Ako prihvatimo da je vrhunski cilj preduzea

maksimiranje dobitka u dugom roku, to je za nas
nesporno, bilansiranje finansijskog rezultata po segmentima
(delovima) preduzea je zaista sredstvo za ostvarenje tog
cilja iz sledeih razloga:
iz Bilansa uspeha segmenta preduzea uprava preduzea
dobija informacije koliko svaki segment doprinosi
ostvarenju dobitka preduzea.
Na osnovu tih informacija uprava preduzea e:
- podsticati rast i razvoj onih segmenata preduzea iji je
doprinos ostvarivanju dobitka preduzea najznaajniji,
- segmenti preduzea koji imaju nizak dobitak ili posluju
ak sa gubitkom, bie predmet posebne panje uprave
preduzea.
1

86

Uprava preduzea e traiti uzroke tako slabog

finansijskog rezultata datog segmenta preduzea,
pokuae da otkloni te uzroke, ako se uzroci ne mogu
otkloniti, a segment posluje sa gubitkom, ukinue
(likvidirati) taj segment preduzea osim u sluaju kada
je on toliko povezan sa drugim segmentima da njegov
nestanak ugroava uspeh pa i opstanak tih drugih
segmenata.

I jedno i drugo, napred reeno, zaista omoguuje upravi

preduzea da vodi politiku preduzea koja e voditi
ostvarenju vrhunskog cilja preduzea - maksimiranje
dobitka u dugom roku.
1

87

Drugi razlog segmentiranja preduzea i

bilansiranja finansijskog rezultata segmenta jeste
izgradnja i operacionalizacija motivacionog
mehanizma srednjeg sloja menadera; tanije,
rukovodeoca segmenata preduzea.

Motivacioni mehanizam srednjeg sloja menadera

ima za cilj da motivie menadere segmenta
preduzea da preduzee privue i odri
najsposobnije menadere segmenta jer oni svojoj
invencijom, kreativnou i naporom maksimiraju
dobitak segmenta a time i dobitak preduzea.
1

88

Motivacioni mehanizam menadera segmenta

sastoji se u tome da se putem posebne
procedure raunovodstvenog planiranja (vidi
o tome Raunovodstveno planiranje - knjizi)
doe do standarda za merenje uspeha menadera.
Ostvareni rezultat se uporeuje sa standardom, a
sa menaderima se zakljuuje ugovor kojim se,
izmeu ostalog, utvruje osnovna zarada/plata i
pravo menadera na premiju (bonus).
Ako ostvareni rezultat odgovara standardu menaderu pored osnovne zarade/plate pripada i
premija.
1

89

NASTAVAK

Ako je ostvareni rezultat bolji od standardnog menaderu pored osnovne plate pripada i ekstra
premija.
Najzad, ako je ostvaren rezultat slabiji od standarda
- menaderu pripada samo osnovna zarada/plata.
Da bi motivacioni mehanizam bio to delotvorniji
osnovna zarada menadera utvruje se u relativno
visokom iznosu.
Motivacioni mehanizam za srednji sloj menadera
ne moe se izgraditi i operacionalizovati bez
bilansiranja finansijskih rezultata segmenata
preduzea, a u krajnjoj liniji motivacioni mehanizam
srednjeg sloja menadera sraunat je na podsticanje
na maksimiranje dobitka segmenta preduzea a time
i na maksimiranje dobitka preduzea.
1

90

2.2. Obaveznost izvetavanja po segmentima

Meunarodni raunovodstveni standard 14 - izvetavanje po

segmentu ovako definie obaveznost tog izvetavanja:

"Ovaj standard trebalo bi da se primenjuje od strane

preduzea ijim se vlasnikim ili dunikim hartijama od
vrednosti javno trguje, kao i od strane preduzea koja su u
procesu emitovanja hartija od vrednosti" (paragraf 3).

"Ukoliko preduzee, ijim se hartijama od vrednosti javno

ne trguje, priprema finansijske izvetaje koji se povinuju
Meunarodnim raunovodstvenim standardima, to se
preduzee podstie da dobrovoljno objavi finansijske
informacije po segmentima" (paragraf 4).
1

91

nastavak

Citirane paragrafe Meunarodnog raunovodstvenog

standarda 14 Izvetavanje po segmentu treba
shvatiti ovako:
- Preduzea ijim se vlasnikim ili dunikim
hartijama od vrednosti trguje na berzi efekata,
obavezno izvetavaju po segmentima jer je to jedan
od uslova za ukljuenje hartija od vrednosti
preduzea na listu kotacije berze efekata.
Uslove koje preduzee mora ispuniti da bi njegove
hartije od vrednosti bile ukljuene na listu kotacije
berze efekata utvruje ili nacionalno
zakonodavstvo ili berza.
Meu tim uslovima je za velika preduzea i
obaveza izvetavanja po segmentima.

92

- Preduzeima ijim se hartijama od vrednosti

ne trguje na berzi efekata se preporuuje da,
takoe, izvetavaju po segmentima jer su
prinosi i rizici segmenata razliiti, pa
raunovodstvene informacije po segmentima
preduzea postaju neophodne za uspeno
upravljanje preduzeem.
Prema naem saznanju velika preduzea u
razvijenim trinim ekonomijama, u principu,
imaju izvetavanje po segmentima bez obzira
da li se njihovim vlasnikim i dunikim
hartijama od vrednosti javno trguje ili ne trguje.
1

93

3. ANALITIKI KONTNI PLAN UPRAVLJAKOG

RAUNOVODSTVA SEGMENATA PREDUZEA

KLASA 9: OBRAUN TROKOVA I UINAKA

90 - RAUNI ODNOSA SA FINANSIJSKI
RAUNOVODSTVOM
900 - Raun za preuzimanje zaliha
9000 - Raun za preuzimanje zaliha
901 - Raun za preuzimanje nabavk materijala i robe
9010 - Raun za preuzimanje nabavke materijala i robe
902 - Raun za preuzimanje trokova
9020 - Raun za preuzimanje trokova
903 - Raun za preuzimanje prihoda
9030 - Raun za preuzimanje prihoda
1

94

91 - MATERIJAL I ROBA

910 - Materijal
9100 - Materijal u skladitu (analitiki po skladitima)
9109 - Odstupanje nabavnih cena materijala (analitiki po skladitima)

911 - Roba
9110 - Roba u skladitu (analitiki po skladitima)
9111 - Roba u stovaritu
91110 - Prodajna vrednost robe u stovaritu
(analitiki po stovaritima i segmentima preduzea)
91119 - Razlika u cijeni robe u stovaritu (analitiki po stovaritima i
segmentima preduzea)
9112 - Roba u prodavnici
91120 - Prodajna vrednost robe u prodavnici (analitiki po
prodavnicama)
91125 - Ukalkulisani porez na promet robe (analitikipo poreskim
stopama i prodavnicama)
91129 - Razlika u cijeni robe u prodavnici (analitiki po prodavnicama)

95

912 - Proizvodi i roba u prodavnici proizvoaa

9120 - Prodajna vrednost proizvoda u prodavnici (analitiki po prodavnicama)
9122 - Ukalkulisani porez na promet proizvoda u prodavnicama(analitiki po poreskim
stopama i prodavnicama)
9125 - Razlika u cijeni proizvoda u prodavnici (analitiki po prodavnicama)
9126 - Prodajna vrednost robe u prodavnici (analitiki po prodavnicama)
9128 - Ukalkulisani porez na promet robe u prodavnici (analitiki po poreskim stopama i
prodavnicama)
9129 - Razlika u cijeni robe u prodavnici (analitiki po prodavnicama)
92 - RAUNI MESTA TROKOVA NABAVKE, TEHNIKE UPRAVE I POMONE
DELATNOSTI
920 - Primarni trokovi
9200 - Trokovi materijala za izradu
9201 - Trokovi ostalog (reijskog) materijala
9202 - Trokovi goriva podignutog iz skladita
9203 - Trokovi ostalog goriva i energije
9204 - Trokovi zarada i naknada zarada
9205 - Trokovi proizvodnih usluga
9206 - Trokovi amortizacije i rezervisanja
9207 - Nematerijalni trokovi

96

921 - Sekundarni trokovi

9210 - Trokovi transferisanih proizvoda
9211 - Trokovi transferisanih poluproizvoda
9212 - Trokovi transferisanih usluga
9213 - Alocirani zajedniki trokovi
929 - Prenos trokova
9290 - Prenos trokova

Napomena: Rauni grupe 92 vode se po mestima

trokova nabavke, tehnike uprave i pomone
delatnosti.
1

97

93 - RAUNI GLAVNIH PROIZVODNIH MESTA TROKOVA

930 - Primarni trokovi
9300 - Trokovi materijala za izradu
9301 - Trokovi ostalog (reijskog) materijala
9302 - Trokovi goriva podignutog iz skladita
9303 - Trokovi ostalog goriva i energije
9304 - Trokovi zarada i naknada zarada
9305 - Trokovi proizvodnih usluga
9306 - Trokovi amortizacije i rezervisanja
9307 - Nematerijalni trokovi
931 - Sekundarni trokovi
9310 - Trokovi transferisanih proizvoda
9311 - Trokovi transferisanih poluproizvoda
9312 - Trokovi transferisanih usluga
9313 - Alocirani zajedniki trokovi
939 - Prenos trokova
9390 - Prenos trokova

Napomena: Rauni grupe 93 vode se po mestima trokova osnovne i sporedne

delatnosti i po segmentima preduzea.
1

98

94 - RAUNI MESTA TROKOVA UPRAVE, PRODAJE I SLINIH

AKTIVNOSTI
940 - Primarni trokovi
9400 - Trokovi materijala za izradu
9401 - Trokovi ostalog (reijskog) materijala
9402 - Trokovi goriva podignutog iz skladita
9403 - Trokovi ostalog goriva i energije
9404 - Trokovi zarada i naknada zarada
9405 - Trokovi proizvodnih usluga
9406 - Trokovi amortizacije i rezervisanja
9407 - Nematerijalni trokovi
941 - Sekundarni trokovi
9410 - Trokovi transferisanih proizvoda
9411 - Trokovi transferisanih poluproizvoda
9412 - Trokovi transferisanih usluga
9413 - Alocirani zajedniki trokovi
949 - Prenos trokova
9490 - Prenos trokova

Napomena: Rauni grupe 94 vode se po mestima trokova uprave, prodaje i slinih

aktivnosti.
1

99

95 - NOSIOCI TROKOVA
950 - Nedovrena proizvodnja
9500 - Nedovrena proizvodnja (analitiki po segmentima preduzea)
951 - Prenos proizvoda iz proizvodnje u skladite
9510 - Prenos proizvoda u skladite (analitiki po segmentima preduzea)
952 - Prenos poluproizvoda u skladite
9520 - Prednos poluproizvoda u skladite (analitiki po segmentima preduzea)
953 - Prenos trokova realizovanih usluga
9530 - Prenos trokova realizovanih usluga (analitiki po segmentima
preduzea)
958 - Poluproizvodi u skladitu
9580 - Poluproizvodi u skladitu (analitiki po skladitima segmentima
preduzea)
959 - Odstupanje u trokovima nosioca trokova
9590 - Odstupanje u trokovima poluproizvoda (analitiki po segmentima
preduzea)
9599 - Interni finansijski rezultat u zalihama nedovrene proizvodnje i
poluproizvoda (analitiki po segmentima preduzea)

100

96 - PROIZVODI U SKLADITU
960 - Proizvodi u skladitu
9600 - Proizvodi u skladitu (analitiki po skladitima i segmentima preduzea)
969 - Odstupanje u trokovima proizvoda
9690 - Odstupanje u trokovima proizvoda (analitiki po segmentima preduzea)
9699 - Interni finansijski rezultat u zalihama proizvoda (analitiki po
segmentima preduzea)
97 - TROKOVI INTERNE REALIZACIJE I INTERNA REALIZACIJA
9700 - Trokovi interne realizacije proizvoda (analitiki po segmentima preduzea)
9709 - Odstupanje u trokovima interno realizovanih proizvoda
(analitiki po segmentima preduzea)
9710 - Trokovi interno realizovanih poluproizvoda (analitiki po segmentima
preduzea)
9719 - Odstupanje u trokovima interno realizovanih poluproizvoda (analitiki po
segmentima preduzea)
9720 - Trokovi interno realizovanih usluga (analitiki po segmentima preduzea)
9750 - Interna realizacija proizvoda (analitiki po segmentima preduzea)
9751 - Interna realizacija poluproizvoda (analitiki po segmentima preduzea)
9752 - Interna realizacija usluga (analitiki po segmentima preduzea)
9799 - Interni finansijski rezultat (analitiki po segmentima preduzea)

101

98 - Poslovni rashodi i prihodi

980 - Trokovi prodatih proizvoda i usluga
9800 - Trokovi prodatih proizvoda iz skladita (analitiki po segmentima
preduzea)
9801 - Trokovi prodatih usluga (analitiki po segmentima preduzea)
9802 - Trokovi upotrebljenih proizvoda i usluga
98020 - Trokovi upotrebljenih proizvoda (analitiki po segmentima preduzea)
98021 - Trokovi upotrebljenih usluga (analitiki po segmentima preduzea)
9804 - Trokovi prodatih proizvoda iz prodavnice (analitiki po prodavnicama)
9808 - Odstupanje u trokovima prodatih proizvoda (analitiki po segmentima
preduzea)
9809 - Interni finansijski rezultat u prodatim proizvodima i uslugama (analitiki
po segmentima preduzea)

981 - Nabavna vrednost prodate robe

9810 - Nabavna vrednost prodate robe iz skladita (analitiki
po segmentima preduzea)
9811 - Nabavna vrednost prodate robe iz stovarita
(analitiki po stovaritima i segmentima preduzea)
9812 - Nabavna vrednost prodate robe iz prodavnice
(analitiki po prodavnicama)
1

102

982 - Trokovi perioda

9820 - Trokovi perioda prodavnica (analitiki po prodavnicama)
9821 - Trokovi perioda uprave, prodaje i slinih aktivnosti (analitiki po
segmentima preduzea)
983 - Otpisi, manjkovi i vikovi poluproizvoda i proizvoda
9830 - Otpis zaliha poluproizvoda i proizvoda (analitiki po segmentima
preduzea)
9831 - Otpis zaliha proizvoda u prodavnici (analitiki po
prodavnicama)
9832 - Manjkovi poluproizvoda i proizvoda u skladitu (analitiki po
segmentima preduzea)
9833 - Manjkovi proizvoda u prodavnici (analitiki po prodavnicama)
9836 - Vikovi poluproizvoda i proizvoda u skladitu (analitiki po
segmentima preduzea)
9837 - Vikovi proizvoda u prodavnici (analitiki po prodavnicama)

103

986 - Prihodi od prodaje proizvoda i usluga

9860 - Prihodi od prodaje proizvoda iz skladita (analitiki po segmentima
preduzea)
9861 - Prihodi od prodaje proizvoda iz prodavnice (analitiki po prodavnicama)
9862 - Prihodi od prodaje usluga (analitiki po segmentima preduzea)
987 - Prihodi od prodaje robe, potronje uinaka za sopstvene potrebe,
premija, subvencija i dotacija
9870 - Prihodi od prodaje robe na veliko (analitiki po segmentima preduzea)
9871 - Prihodi od prodaje robe iz prodavnice (analitiki po prodavnicama)
9872 - Prihodi od aktiviranja i potronje proizvoda za sopstvene potrbe
(analitiki po segmentima preduzea)
9873 - Prihodi od aktiviranja i potronje usluga za sopstvene potrebe (analitiki
po segmentima preduzea)
9874 - Prihodi od aktiviranja i potronje robe za sopstvene potrebe (analitiki
po segmentima preduzea)
9875 - Prihodi od premija, subvencija i dotacija (analitiki po segmentima
preduzea)

104

99 - Rauni dobitka, gubitka i zakljuka

990 - Poslovni dobitak i gubitak
9900 - Poslovni dobitak (analitiki po segmentima preduzea i
prodavnicama)
9901 - Poslovni gubitak (analitiki po segmentima preduzea i
prodavnicama)
991 - Dobitak i gubitak od prodaje materijala
9910 - Dobitak od prodaje materijala (analitiki po segmentima preduzea)
9911 - Gubitak od prodaje materijala (analitiki po segmentima preduzea)
992 - Manjkovi materijala i robe
9920 - Manjkovi materijala
99200 - Manjkovi materijala (analitiki po segmentima preduzea)
9921 - Manjkovi robe
99210 - Manjkovi robe u skladitu (analitiki po segmentima
preduzea i skladitima)
99211 - Manjkovi robe u stovaritu (analitiki po segmentima
preduzea i stovaritima)
99212 - Manjkovi robe u prodavnici (analitiki po prodavnicama)
1

105

993 - Otpis materijala i robe

9930 - Otpis materijala (analitiki po skladitima)
9931 - Otpis robe
99310 - Otpis robe u skladitu (analitiki po segmentima preduzea)
99311 - Otpis robe u stovaritu (analitiki po segmentima preduzea)
99312 - Otpis robe u prodavnici (analitiki po prodavnicama)
994 - Vikovi materijala i robe
9940 - Vikovi materijala (analitiki po segmentima preduzea)
9941 - Vikovi robe
99410 - Vikovi robe u skladitu (analitiki po segmentima preduzea)
99411 - Vikovi robe u stovaritu (analitiki po segmentima preduzea)
99412 - Vikovi robe u prodavnici (analitiki po prodavnicama)
999 - Zakljuak obrauna trokova i uinaka
9990 - Zakljuak obrauna trokova i uinaka

[1] Vienje o profitnim i investicionim centrima vidi: prof.dr Nikola

Stevanovi, Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
2001, str. 479 i 481.
1

106

Upravljako raunovodstvo - rekapitulacija

-

Finansijsko raunovodstvo daje informacije vanjskim korisnicima,

dok upravljako raunovodstvo prua informacije menadmentu
potrebne za donoenje to kvalitetnijih poslovnih odluka.
Upravljako raunovodstvo je deo raunovodstva u kojem se odvija
proces prikupljanja, procjenjivanja, pripreme analize i predoavanje
upravo onih raunovodstvenih informacija koje su potrebne
menadmentu glede planiranja, organizacije i kontrole poslovanja
poslovnog subjekta.
Autori iz podruja raunovodstva na sljedei nain defiiniirraju
razliiku upravljakog i finansijskog raunovodstva:
Proces pripreme informacija okrenutih budunosti i interno
izvetavanje nazivaju upravljako raunovodstvo, a
procesiranjje informacija koje se odnose na prole poslovne
aktivnosti i eksterno izvetavanje nazivaju finansijsko
raunovodstvo.
1

107

Upravljako raunovodstvo
- Raunovodstvo delimo na finansijsko, upravljako
i raunovodstvo trokova, a u novije vreme ea
je podela na finansijsko i upravljako, pri emu
upravljako raunovodstvo u irem konceptu
podrazumijeva raunovodstvo trokova.
- Ui koncept upravljakog raunovodstva obuhvaa
procese planiranja i kontrole te sastavljanje
internih izvetaja za potrebe odluivanja.

108

Raun dobitka i gubitka uterminima

upravljakog raunovodstva - nastavak
- Raun dobitka i gubitka prikazuje prihode i rashode (ukljuivi i
poreze) tokom izvetajnog preioda (najee jedne godine) te
razliku izmeu prihoda i rashoda, odnosno dobit ili gubitak.
- Raun dobitka i gubitka se u strukturi pozicija razlikuje zavisno o
delatnostima ije rezultate poslovnih operacija iskazuje.
- Tako je raun dobitka i gubitka u proizvodnoj delatnosti
specifian po nainu iskazivanja trokova za prodato, odnosno
rashoda iz osnovne aktivnosti.
Direktni ili uskladiteni trokovi (proizvodni materijal, proizvodni
rad, opti trokovi proizvodnje ili trokovii proizvodne reije)
Indirektni ili neuskladitnii trokovi (trokovi uprave i prodaje, opti
trokovi finansiranja i drugi opti trokovi)
- Osnovno pravilo kod tereenja trokova proizvodnje, tj. direktnih
trokova, na rashode (za razliku od tereenja indirektnih trokova)
jeste da se trokovi proizvodnje terete na rashode tek kad se dogodi
prodaja gotovih proizvoda.
1
109

Raun dobitka i gubitka u terminima

upravljakog raunovodstva-nastavak
- Kod uporabe standardiziranih izvetaja raun dobitka i gubitka za
potrebe menaderske analize javljaju se dva problema koja
menaderski raunovoa mora uzeti u obzir i to:
u standardiziranim izvetajima raun dobitka i gubitka trokovi za
prodano tj. proizvodni rashodi iz osnovne aktivnosti nisu prikazani
odvojeno od ostalih rashoda koji se odnose na trokove preioda.
prikazani trokovi u raunu dobitka i gubitka po strukturi i svoti su
trokovi obraunskog preioda a ne rashodi koji pripadaju prihodu tog
preioda.
Zbog toga se koriguju za svotu promene na zalihama.
- Zbog ovoga je u upravljakom raunovodstvu nuno razdvojiti
proizvodne rashode od rashoda preioda i izvriti korrekciijju ukupne
svote rashoda preioda za svotu promene zaliiha. I pored
prepravljanja R D/G na menaderski oblik, on i dalje omoguuje
samo analizu ukupne svote proizvodnih rashoda u odnosu na prihod
kojem pripadaju, dok analiza strukture tih trokova trai izradu
1
110
izvetaja o proizvodnim trokovima.

Raun dobitka i gubitka u terminima

upravljakog raunovodstva-nastavak
- Raun dobitka i gubitka u delatnosti trgovine takoe je specifian
po nainu iskazivanja trokova za prodato tj. rashoda iz osnovne
aktivnosti.
Prema MRS-u br.2, ukupne trokove u delatnosti trgovine treba
razvrstati na trokove kojima akcionarsko drutvo moe teretiti zalihe
trgovake robe (direktni trokovi) i na trokove kojima akcionarsko
drutvo nema pravo teretiti zalihe (indirektni trokovi) nego ih mora
tretirati kao trokove preioda.
- Zalihe koje se pojavljuju u bilansu akcionarsko drutvo moe teretiti
samo trokovima nabave koje ine: trokovi nabavke, trokovi
konverzije i drugi trokovi nastali u procesu dovoenja zaliha na
njihovu sadanju lokaciju i u sadanje stanje. Trokovi nabave su
ujedno i trokovi koji e biti preneseni na rashode kad se roba proda.
- U upravljakom izvetaju o raunu dobitka i gubitka, jednako kao i u
zakonskom izvetaju, zalihe robe prenesene iz prethodne godine,
vrednost nabavljene robe tokom godine i zalihe na kraju godine uvek
se prikazuju po trokovima nabave. To znai da prilikom izrade svih
izvetaja treba svesti vrednost zaliha
na trokove nabave.
1
111

Primer br. 1

Na osnovu sledeih podataka izradi raun dobitka i gubitka za

trgovako poduzee u menaderskoj formi:
Stavka Iznos u EUR
Bruto prihodi od prodaje robe
4.800.600,00
Odobreni rabati kupcima
355.000,00
Zalihe trgovake robe (01.01.2009.)
125.700,00
Zalihe trgovake robe (31.12.2009.)
145.900,00
Nabava trgovake robe u
toku 2009. godine
2.670.000,00
Trokovi bruto zarada
450.600,00
Trokovi energije
250.400,00
Trokovi reklame
333.800,00
Trokovi kamata
95.000,00
Porez na dobit (bez uveanja i umanjenja)
10,00%
1

112

Raun dobitka i gubitka u delatnosti trgovine za razdoblje

od 01.01.2009. do 31.12.2009.
Prihod od prodaje
Bruto prodaja
4.800.600,00
Povraaj robe i odbici
Odobreni rabati
(355.000,00)
Neto prihod
4.445.600,00
Trokovi za prodato
Zalihe na poetku (01.01.)
125.700,00
Nabava robe tokom 2009.
2.670.000,00
Povraaj robe i odbici
Roba raspoloiva za prodaju
2.795.700,00
Zalihe na kraju (31.12.)
(145.900,00)
Trokovi za prodatu robu
2.649.800,00
Bruto dobitak od prodaje
1.795.800,00
1

113

Trokovi uprave i ostali opti trokovi

Trokovi osoblja u upravi i administraciji

Uredski materijal
Potarski trokovi
Trokovi osiguranja
Zakupnine
Elektrina energija
Trokovi reklame i propagande
Depresijacija dugotrajne imovine
Ukupno:

Trokovi prodaje

Trokovi prodajnog osoblja/zarade

Trokovi nabavnog osoblja/zarade
Potarski trokovi
Zakupnine
Elektrina energija
Deprecijacija skladita i opreme
Ukupno:
Ukupno trokovi uprave i prodaje

450.600,00
250.400,00
333.800,00
1.034.800,00
0,00
1.034.800,00

114

Ostali operativni trokovi

Ostali operativni prihodi
Operativna dobit (dobit od aktivnosti)
Prihodi od dividendi i dobit iz ulaganja
Dobit pre kamata i poreza
Rashodi financiranja (prihod od
kamata manje rashod od kamata)
Dobit pre oporezivanja
Porez na dobit 10,00 %
Dobit posle poreza

761.000,00
0,00
761.000,00
(95.000,00)
666.000,00
66.600,00
599.400,00

115

Primer br. 2

- Na temelju sledeih podataka izradi raun

dobitka i gubitka za proizvodno poduzee u
menaderskoj formi:

116

Stavka Iznos u EUR

Bruto prihodi od prodaje proizvoda
820.000,00
Zalihe gotovih proizvoda (01.01.2009.)
115.500,00
Zalihe gotovih proizvoda (31.12.2009.)
165.800,00
Zalihe materijala (01.01.2009.)
16.000,00
Zalihe materijala (31.12.2009.)
18.000,00
Nabava materijala tokom 2009. godine192.000,00
Trokovi direktnog rada
130.000,00
Trokovi nedirektnog rada u pogonu
21.000,00
Elektrina energija u pogonu
10.000,00
Amortizacija radeonice i strojeva
3.000,00
Pomoni materijal izrade
19.000,00

117

Ostali nematerijalni trokovi proizvodnje 9.000,00

Zalihe nedovrene proizvodnje
(01.01.2009.)
35.000,00
Zalihe nedovrene proizvodnje
(31.12.2009.)
37.000,00
Bruto zarada neproizvodnog osoblja
67.000,00
Trokovi reklame
9.000,00
Poresko nepriznati rashodi
110.000,00
Poreska oslobaanja
70.000,00
Porez na dobit
10,00%

118

Izvetaj o proizvodnim trokovima na kraju godine

(31.12.2009.)
1. Trokovi materijala za izradu
Zalihe materijala na poetku (01.01.)
16.000,00
Nabavljeni materijal tokom godine
192.000,00
Materijal raspoloiv za upotrebu
208.000,00
Zalihe materijal na kraju (31.12.)
(18.000,00)
Utroeni materijal za izradu
190.000,00
2. Trokovi direktnog rada
130.000,00
3. Trokovi proizvodne reije
Trokovi nedirektnograda u pogonu
21.000,00
Pomoni materijal izrade
19.000,00
Trokovi energije u pogonu
10.000,00
Ostali nematerijalni trokovi proizvodnje
9.000,00
Deprecijacija proizvodnih graevina i opreme 3.000,00
Amortizacija patenata
119
Ukupni trokovi proizvodne reije1
62.000,00

4. Proizvodni trokovi ukupno

382.000,00
5. Zalihe nedovrene proizvodnje (01.01.)
35.000,00
6. Ukupni trokovi proizvodnje u toku
2009. godine
417.000,00
7. Zalihe nedovrene proizvodnje (31.12.)
37.000,00
8. Trokovi proizvedenih gotovih proizvoda 380.000,00

120

Raun dobitka i gubitka za proizvodnu delatnost za razdoblje

od 01.01.2009. do 31.12.2009.
1. Prihod od prodaje
2. Trokovi za prodato
Zalihe gotovih proizvoda na poetku (01.01.) 115.500,00
Trokovi proizvedenih gotovih proizvoda.
380.000,00
Ukupni trokovi proizvodnje
495.500,00
Zalihe gotovih proizvoda na kraju (31.12.) (165.800,00)
Trokovi (rashodi) za prodato
Bruto dobitak od prodaje
3. Trokovi (rashodi) uprave i prodaje
3.1. Trokovi uprave i ostali opti trokovi
- zarada neproizvodnog osoblja
67.000,00
- Materijalni opti trokovi
- Nematerijalni opti trokovi
- Deprecijacija opti troak
- Ostali opti trokovi
Ukupno:
67.000,00

820.000,00

329.700,00
490.300,00

121

3.2. Trokovi prodaje i opti trokovi nabave

- Trokovi plaa prodajnog osoblja
- Ostali trokovi prodaje
- Administrativni trokovi nabave
- Trokovi reklame i propagande
- Deprecijacija dugotrajne imovine upotrijebljene u
nabavi i prodaji
Ukupno:
Ukupno trokovi uprave i prodaje
Ostali operativni trokovi
Ostali operativni prihodi
4. Operativna dobit (dobit od aktivnosti)
5. Prihodi od dividendi i dobit iz ulaganja
6. Dobit pre kamata i poreza
7. Rashodi finansiranja (prihod od kamata manje
rashod od kamata)
8. Dobit pre oporezivanja
9. Porez na dobit
454.300,00*10%
10. Dobit posle poreza
1

9.000,00
9.000,00
76.000,00
414.300,00
414.300,00
414.300,00
45.430,00
368.870,00
122

Analiza odnosa bilansnih pozicija i pozicija

u raunu dobitka i gubitka (Ratio Analysis)

- Analiza odnosa, u praktinom smislu, obuhvata praenje

performansi poduzea radi njihova unapreenja. Ona pomae u
definiranju pokazatelja uspenosti na sledei nain:
daje podatke o profitabilnosti, efikasnosti upravljanja aktivom,
solventnosti i investicijskom potencijalu,
osigurava konzistentnu bazu podataka za praenje smerova
(trendova) kretanja performansi i za istraivanje promena u njima,
omoguuje usporeenje pokazatelja uspenosti poduzea s ostalim
poduzeima u okruenju i iskustveno postavljenim merama
uspenosti,
omoguuje uporedbu rezultata uspenosti po segmentima/delovima
poduzea.
- Analiza odnosa pomae u odreivanju trendova menaderskih
aktivnosti i donoenju optimalnih menaderskih odluka u izboru
strategija poslovanja u budunosti. Ona menaderima slui u
planirranju, kontroli i donoenju odluka..
1
123

Primer br.1: Analiza solventnosti poduzea

Na osnovu sledeih podataka, izvuetih iz

zavrnog bilansa stanja i rauna dobitka i
gubitka/bilansa uspeha poduzea Eko a.d.,
izraunaj pokazatelje potrebne za donoenje
procene o solventnosti poduzea, te ih pojasni i
na kraju donesi zakljuak na osnovu dobijenih
rezultata (to znai dobra ili loa solventnost
poduzea).

124

Naziv stavke Iznos (u EUR) iz Bilansa stanja Eko a.d.

Zgrade
1.075.000,00
Ispravka vrednosti zgrada
(225.000,00)
Postrojenja
427.054,00
Ispravka vrednosti Strojeva
(132.534,00)
Zalihe
31.040,00
Potraivanja
63.683,00
Novac
162.825,00
Sopstveni kapital
1.026.118,00
Obveze prema dobavljaima
157.950,00
Obveze za dugorone kredite
218.000,00
1

125

Primer br.1: Analiza solventnosti poduzea

iz Rauna dobitka i gubitka

Eko a.d.

Prihodi od prodaje
Troak za prodato
Bruto dobit
Troak uprave
Operativna dobit (Dobit od aktivnosti)
Kamate na kredite (Rashod od financiranja)
Dobit pre oporezivanja
Dobit posle oporezivanja (porez na dobit 30%)
Likvidnost se moe definisati kao sposobnost preduzea
da u roku podmiri sve svoje tekue obveze.
Solventnost se moe definisati kao sposobnost preduzea
da u roku udovolji svojim dugoronim obvezama.

394.450,00
?
215.000,50
112.725,00
?
14.874,00
87.401,00
?

126

Izrada Primera br.1

- Ukupna aktiva =
1.402.068,00
- Sopstveni kapital =
1.026.118,00
- Troak za prodato =
179.450,00
- Operativna dobit =
102.275,00
- Dobit posle oporezivanja =
61.180,70
- Pokazatelji solventnosti poduzea
Odnos dugoronih obveza i ukupnog
dugoronog kapitala ili Udel tueg kapitala =
?,
Stupanj zaduenosti =
?,
Odnos ukupnih obveza i glavnice =
?,
Odnos pokria kamata =
?,
Faktor zaduenosti, broj godina =
?,
Koeficijent finansijske stabilnosti
=
?.
1

127

Izrada Primera br.1

- Udel tueg kapitala = ___Dugorone obveze s fiksnom kamatom__
Dugorone obveze s fiksnom kamatom + Vlastiti kapital
Udel tueg kapitala = 218.000,00/(218.000,00 + 1.026.118,00)
=17,52%
Budui je kontrolna mera max. 30-35%, vidimo da preduzee ima
dovoljnu sposobnost pokria svojih dugoronih obveza na vreme.
________________________________________________________
- Odnos ukupnih obveza i glavnice= Ukupne obveze/ Vlastiti kapital
= (218.000,00 + 157.950,00)/1.026.118,00 = 0,36
Kontrolna mera je 1:1, a ovaj odnos od 0,36:1 nam govori da
poduzee nije zadueno preko vrednosti vlastitog kapitala to je
zadovoljavajui odnos.
_______________________________________________________________

128

Izrada Primera br.1

- Odnos pokria kamata = Operativna dobit/Trokovi kamata
= 102.275,00/ 14.874,00 = 6,87
Odnos pokria kamata od 6,87 puta nam govori da je operativna
dobit 6,87puta vea od zaraanih kamata, to znai da je poduzee
sposobno podmirivati svoje obveze prema kreditorima te da postoji
visok stepen verovatnosti da e oni naplatiti svoju kamatu, jer je
kontrolna mera u praksi 3:1 (vie od 1 ugrubo), ali uvek treba uzeti u
obzir sektorsku granu poduzea.
______________________________________________________
- Stepen zaduenosti = Ukupne obveze/ Ukupna aktiva =
(218.000,00 + 157.950,00)/ 1.402.068,00 = 26,81% (kontrolna mera
je manje od 50%)
_______________________________________________________
- Faktor zaduenosti, broj godina = Ukupne obveze/ (Profit +
Amortizacija) = (218.000,00 +157.950,00)/ (61.180,70+357.534,00)
= 375.950,00/ 418.714,70 = 0,89 < 5 god, OK.
_______________________________________________________________

129

Izrada Primera br.1

- Koef. fin. stabilnosti = (Vl.kapital +
Dug.obveze)/ (Dug. imovina + Zalihe) =
(1.026.118,00 + 218.000,00)/ (1.144.520,00 +
31.040,00) = 1.244.118/ 1.175.560,00 = 1,058
Kontrolna mera je 1:1, a u naem sluaju je 1,058:
1,000 tako da moemo rei kako imovina i zalihe
nisu finansirane iz kratkoronih izvora.
- Zakljuak bi bio da poduzee ima prilino
dobre rezultate pokazatelja solventnosti, dakle
postoji dugorona financijska stabilnost unutar
kapitalne i finansijske strukture poduzea.
1

130

Primer br.2: Pokazatelji finansijske poluge

- Na osnovu podataka iz prethodnog zadatka, izvuenih iz
zavrnog bilansa i rauna dobitka i gubitka poduzea Eko
a.d., izraunaj pokazatelje potrebne za donoenje procene o
investiranju u poduzee, te pojasni.
- Odluku o kreditiranju nekog poduzea zasnivamo na
pokazateljima poreenja finansijske poluge (esto se kao
dodatna mera koristi pokazatelj mare neto preostalog
profita):
Odnos dugoronih obveza i ukupnog dugoronog kapitala
ili Udela tueg kapitala
= ? = 17,52%
Stepen zaduenosti
= ? = 0,36
Odnos ukupnih obveza i glavnice = ? = 6,87
Odnos pokria kamata
= 6,87.
- Zakljuak bi bio da poduzee ima prilino dobre
rezultate pokazatelja poreenje finansijske poluge pa je
ulaganje preporuljivo.
1

131

Primer br.3: proseno vreme unovavanja

potraivanja
- Ako imamo podatak da su potraivanja od
kupaca na poetku preioda (1.1.2009.) bila
91.050,00 EUR, a prihod od prodaje 165.700,00
EUR te potraivanja na kraju preioda 98.182,00
EUR izraunati pokazatelj prosenog vremena
unovenja potraivanja.
- PVUP = ________Potraivanja od kupaca
___________
Ukupno napl. potra. od kupaca tokom preioda/
365 dana
1

132

Izrada Primera br.3

- Potraivanja od kupaca na poetku preioda (31.12.) .... 91.050,00
- Prihod od prodaje (fakturirani) za 2009. godinu .......... 165.700,00
- Raspoloivo za naplatu .................................................256.750,00
- Potraivanja od kupaca na kraju preioda (31.12.) .... (98.182,00)
- Nazaraana potraivanja tokom 2009. godine ............ 158.568,00
- PVUP = 98.182/ (158.568/365) = 226 dana = 7,5 meseci proseno
- proseno vreme unovenja potraivanja, tj. Pretvaranja
potraivanja od kupaca u gotovinu iznosi, dakle, oko 7,5 meseci.

133

HVALA NA PANJI

134