1.

Istorijski razvoj komunikacije

Prva
komunikaciona
revolucija:
nastajanje ljudskog govora. Druga
komunikaciona revolucija: pojava
pisma pre vise od pet milenijuma
drevni Sumeri su koristili najstarije
pronadjeno pismo. Karakteristike su:
pisaljka, glatka povrsina, mastilo i boje.
Tada je poelo Redukcija dinamikog
zvuka u nepokretan prostor Valter
Ong;
osporavanje.
Trea
komunikaciona revolucija: Otkrie
tampe
tj.
Pronalazak
Johana
Gutenberga sredinom XV veka. Knjiga
se javlja u XVIII, ali tek u doba
tamparske industrije postaje u XIX
veku postaje masovni medij. Smatra se
da je prelazak sa svitka na kodeks
revolucija;
osporavano
zbog
mnogobostva. etvrta komunikaciona
revolucija: Otkrie elektronskih medija
(poetkom XX veka); 14. febr. 1946,
konstruisan
raunar;
globalna
komunikacija, masovno komuniciranje.
Peta
komunikaciona
revolucija:
Otkrie i razvoj raunarske mree,
poslednja decenija XX veka.
2. Definicija, sutastveno svojstvo,
Lasvel: Def: Razmena informacija,
simboliki, vrednosno i teleloloki
organizovanih kao poruke, izmeu dva,
vie, neogranienog br. Subjekata,
neposredno ili posredstvom medija, u
odreenom amibijentu i sa odreenim
efektima.(Mileti,98) Prema Tomiu:
aktualni socijalni proces u kojem se
simbolike
forme
stvaraju,
razumevaju,koriste. Prema Kolter,
Robinson da je komunikacija prenos i
razumevanje poruke. Klod Levi-Stros
smatra da je sutina proces razmene.
Lasvel kaze da je ona proces
permanentne razmene informacija.
(Smisao je u razmeni poruka vise od
jedne istovremeno , koje su retko
neutralne, smisao zavisi od koda,
konteksta i naina na koji je saoptena.
3. Objasni sledee pojmove - Forma
nain na koji se neto saoptava, npr.
Govor, pisanje, crte, gest., pod
kontrolom je subjekta. Medijum
sredstva komunikacije koja kombinuju
razliite forme, npr grafikone, crtee.;
zahteva tehnoloku podrku, izvan
kontrole uesnika. Mediji tehnoloka
sredstva masovne komunikacije npr
tampa, radio, TV, film.; most izmeu
komunikatora i recepijenta.
6. Definicija informacije i tri
dimenzije: rec nastala od lat.
informatio, a zatim in formo
obrazovati, uobliiti; Prema Jasni
Janiijevi to je razlika izmeu onog
to znamo i onog to dobijemo. Prema
Viveru i enonu: to je negacija
neodreenosti, organizovana struktura
podataka koja ukida neizvesnost, to je
pobuda input, koja izaziva posledicu
output. Tri dimenzije:1. novo znanje
2. forma (nain oblikovanja tog znanja
da bi se prenelo drugim subjektima
komunikacionog
procesa
3.
svrsishodnost(delatna
dimenzija
poruke)

4. Kriterijumi grupisanja definicija:

Prvi krit. Sveokupnost odnosa izmeu
pripadnika
drutva:
1.
psihosocijalne(prenoenje
psihikih
sadraja sa jedne osobe ili grupe na
drugu
osobu
ili
grupu.
2.materijalne(razmena dobara izmeu
pojedinaca ii grupa) 3.masovna
komunikacija:primanje,
emitovanje
poruka preko mas medijuma. Drugi
krit. 1. definicije koje istiu opseg
komunikativnog procesa 2. defin. koje
istiu koncept namere da se utie na
ponaanje recepijenta 3. definicije koje
komunikaciju
odreuju
preko
kategorije koja proces optenja ini
moguim.Trei
krit.
Prema
Janiijeviu: 1. da je to proces deljenja
informacija Vilbur ram. 2. stalno
promenljiv proces, iji je smisao
nagovaranje Aristotel 3. uticaj ili
odgovor, gde jedan um utie na drugi
Klod enon, Voren Viver 4. interakcija
koja ima svoje sastavne delove i koji se
mogu objasniti na osnovu sistemskog
pristupa.
5. Dva pristupa u prouavanju i
razlike: Transmisioni: prepoznavanje
civilizacije kao sfere tehnikog
progresa,
pojmovi:
prenos,
transmitovanje; drugo lice tehnikog
progresa; masovno komuniciranje je
proces
ciljno
orijentisanog
(persuazivnog) delovanja na stavove
recepijenata sa odreenim ciljem.
Ritualni: polazi od kulture, od njenog
prvorazrednog znaaja u komunikaciji;
pojmovi:zajednitvo,
druenje,
znaenje; kultura
preduslov
za
komunikaciju.;
nije
SAMO
persuazivno orijentisano, i ritualno, jer
se otvara mogunost samopotvrivanja
pojedinca i stvaranja zajednike kulture
(Reis Debre)
7. Definicija poruke, komunikoloki
smisao, prijemivost poruke: Prema
Miletiu, to je simboliki, teleolokoi
vrednosno organizovana informacija.
U komunikolokom smislu, a prema
Petkoviu : to je ideja ili sistem ideja,
poev od najjednostavnijih tvrdnji i
konstatacija, pa do najsloenijih
misaonih konstrukcija, koje se preko
razliitih
veza
i
sredstava
komuniciranja ire i prenose do raznih
primaoca individua i drutvenih
grupa. Stepen prijemivosti poruke:
obratiti panju na osobine 1.
dostupnost posiljac trazi nacin da
dostavi poruku primaocu. 2. uoljivost
poruka prezentirana na pravi nain 3.
razumljivost da je primalac shvati i
da bude jasna i nedvosmislena. 4.
zanimljivost da se primalac
zainteresuje za njen sadraj 5.
uverljivost najvanija poiljaocu, a
primaocu je bitna i struktura i nain
prezentacije.

8.
Struktura
poruke

1.
informaciono gnezdo osnovni
element; veliina zavisi od sloenosti
poruke; 2. redudanca objanjavajui
viak, sve ono to je potrebno navesti
u nekoj poruci da bi se usvojilo novo
znanje; odnosi se na ono to je u poruci
predvidivo i uobiajeno npr. Engleski
jezik 50% redudantan, pola reci je
birana
slobodno
3.
vrednosnopersuazivni slojevi - ugradjivanjem
vrednosnih
orijentacija
u
cilju
delovanja na komunikacionog partnera,
poruka dobija persuazivne slojeve
(persuasio nagovor, ubedjivanje) npr
poruke u novinarstvu, propagandi.
9. Vrste poruka na osnovu
simbolikih sistema u kojima se
oblikuju: 1. verbalne 2. neverbalne(u
interpersonalnoj
komunikaciji,
u
masovnom komuniciranju, 50%-90%
ovakvih poruka je u prisutno. U
najveem broju komunikacija odvijaju
se istovremeno i jedna i druga vrsta.
prema
stepenu
izomorfizma
( saglasnost znaenja izmeu primljene
i poslate poruke) 1. pragmatske visok
stepen
izomorfinosti
znaenja;
povezuju miljenje i delanje; relacija
izmeu objekta i simbola je stabilna.
Da bi se postigla visoka izomorfinost
pragmatske poruke neophodno je :
poruku
organizovati
kognitivno,
posredovati struktuirane, faktogragskologike ili ulima dostupne aspekte
univerzuma, koristiti one verbalne i
neverbalne simbole, ije su semantike
vrednosti nepromenljive. Odavde sledi
da je konotativno znaenje pragmatskih
poruka , sekundarno u odnosu na
njihovu denotativnost. 2. estetske
formiraju
se
na
emocionalnoafektivnom planu ljudskog odnosa
prema stvarnosti, gde su semantike
vrednosti
razuene,
fluidne
i
nestabilne, a kodovi ad hoc utvreni;
relacija izmeu znakova i simbola je
implicitna ili ne postoji; odnos prema
stvarnosti se doivljava. u zavisnosti
od kulture 1. implicitne (posredne)
npr Japan, blii odnosi, 2. eksplicitne
(neposredne) npr SAD, KANADA.
10.
Definicija
poslovnog
komuniciranja Cvetanovi: usmeni
ili pismeni kontakt izmeu poslovnih
partnera, koji raspolau potrebnim
punomojima od strane poslovnih
sredina za reavanje prolih tekuih ili
buduih situacija i problema. Joki:
posebna
vrsta
masovnog
interpesonalnog komuniciranja, koja se
sprovodi u cilju obavljanja poslovnih
aktivnosti, pri emu se moe ostvartiti
u uem smilsu(ukoliko je ekonomski
aspekt primaran) i u irem smislu (ako
su po sadraju ukljuene i druge teme)
Filipovi: Poslovno komuniciranje se
moe definisati kao razmena ideja,
miljenja i informacija sa ciljnim
grupama korienjem simbola, signala i
slika. Videnov, Kneevi ( aktivnost na
stvaranju, prenoenjuj i korienju
poslovnih informacija radi donoenja
poslovnih odluka, zatim prenoenja i
ugraivanja poslovnih odluka u
poslovni sitem.

11. Vrste poslovnog komuniciranja

1. verbalno 1.1. usmeno
dominantan oblik 75% ukupne
komunkacije; pregovori, formalni
razgovori, neformalni govori, grupni
razgovori, Prednosti su jer se brzo
prima povratna informacija. 1.2. pisano
slanje poruka putem poslovnih
pisama, memoranduma, asopisa,
revija itd. Prednosti: trajnost, jasnost,
pouzdanost poruke. 2. neverbalno sve
naine komunikacije, gde se ne koriste
rei; to je: dranje tela, mimika lica,
dodir, pogled, prostor vreme, stil
oblaenja. Neusklaenost izmeu ova
dva oblika pomae u otkrivanju
neiskrenosti sagovonika.
12.
Efektvnost
i
efikasnost
komunikacije

Efikasnost
predstavljanja
ostvarivanje
maksimalnih rezultata uz minimalna
ulaganja u resurse, a efektivnost je
obavljanje aktivnosti, da bi se postigli
ciljevi u organizaciji raditi prave
stvari Cilj poslovnog komuniciranja je
uspostavljane optimalne interakcije
izmeu poslovnih partnera , radi cilja, a
efekti se ogledaju preko ostvarene
dobiti,
postignutog
ugleda,
do
osvajanja trita. Osnove funkije
menadzmenta se oslanjaju na proces
komunikacije.
Ona
povezuje
organizaciju
sa
okruenjem
( dobavljai, kupci itd) Najbitnije je
sagraditi
kulturu
poslovnog
komuniciranja, a to se odnosti na
vaspitanje, porodicu itd. Na osnovu
odreenih znanja mendzer je sposoban
da
razvije
efikasne
kanale
komuniciranja ili da povea efikasnost
postojeih
u
cilju
efektivnijeg
funkcionisanja sistema (Mihailovi,
Kovaevi)
13. Nivoi istraivanja komunikacije
1. individualni nivo - istrauju se
percepcija, kognitivne i metakognitivne
sposobnosti i funkcije, enkodiranje i
dekodiranje poruka, razumevanje i
tumaenje,; ovo su komunikacijski
fenomeni koji ulaze u psiholoke teme.
2. interpesonalni nivo - tematizuje se
poimanje meuljudskog komuniciranja,
uticaj komunikatora na primaoca
poruka, interpersonalne komunikativne
strategije, smanjenje nesigurnosti,
neizvestnosti, uticaj komunikativnih
poruka,
kontekstualne
funkcije
interpesonalnog
komuniciranja,
funkcije komunikacije u odranju ii
menjanju meuljudskih veza. 3. nivo
socijalnih veza razmatraju se
komunikativne funkcije i modaliteti
ostvarivanja razliitih zadataka i ciljeva
grupa, mogue forme njihovih odnosa,
kao i ispitivanje formi i funkcija
komunikacije meu grupama. 4.
makrosocijalni nivo istauju se
najoptije forme, funkcije, uticaji i
posledice drutvenog komuniciranja.;
uticaj interneta, kiber univerzuma,
nastao 70-ih XX veka, jer omoguuje
prema Tomiu: intezivnije proimanje
kulturoloke
analize
savremenih
modela komunikacije i komunikoloke
interpteacije kulture. (ema)

14. Antiko naslee na polju

komunikologije Antika Grka je
rodno mesto prakse i teorije
govornitva; gradske sredine su bile
sredite politikog i kulturnog ivota,
gde su se odvijali politiki dogovori, u
kojima su uestvovali svi slobodni
ljudi; politika najvanija drutvena
delatnost ; Perikle demokratija je akt
hrabrosti; demokratska praksa u
drevnim grkim gradovima-polisima je
stvorila potrebu za razvijanjem
govornikih
vetina;
besednitvo
obuhvatalo lepotu jezika i govora, kao i
moralne zahteve. Bilo je neophodno
razlikovati istinu, dobrotu, lepotu, sa
jedne i logiku, estetiku i etiku sa druge
strane. Petrovi: u okviru antike
retorike imamo logiko-etiku i
formalno-estetiku, a Aristotel je
smisao naao izmeu obe i ukazao na
tri momenta etos, patos, logos. Arisotel
zapoinje istraivanja u najznaajnijoj
oblasti
govornitva
retorikog
silogizma i indukcije.U antikoj
retorici nailazimo na tri oblika
besednitva pohvalno(argument-etika),
politiko(argument-napredak)
i
sudsko(argument-istina i pravda). Na
osnovu potrebe da se tekstovi prilagode
prema ciljnoj grupi, Aristotel je spise
podelio na esoretine i egzoterine.
Tokom drugog veka nove ere, antika
retorika nastavlja svoj razvoj u Starom
Rimu. Ciceron ukazuje da je dunost
govornika da govori u skladu sa onim
to uverava publiku, uvaavajui
formu. Odlike govornika po njemu su:
pokretljivost jezika, zvonik glas,
snane grudi, telesna snaga i
kultivisano ponaanje.