ZAKON

O PLANIRANJU I IZGRADNJI
("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011,
121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US i
132/2014)

I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureivanja
lan 1
Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje
graevinskog zemljita i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba
ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od znaaja za ureenje prostora,
ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju objekata.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i ureenje prostora, odnosno
izgradnju i uklanjanje objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje odbrana
smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i na izgradnju
objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje rudarstvo smatraju rudarskim
objektima, postrojenjima i ureajima.
2. Pojmovi
lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
ta. 1)-3) (brisane)
4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom;
5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliitih
namena, od kojih je jedna preovlaujua;
6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili
izgradnju objekata javne namene ili javnih povrina za koje je predvieno utvrivanje
javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);
7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je
predviena izrada nekog prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom;
8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja,
ureuje ili rekonstruie izgraeni deo grada ili gradskog naselja;

9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od
povrina predvienih za druge javne i ostale namene;
10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je
dozvoljeno graenje osnovnog gabarita objekta;
11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i
simbola koji opisuje grupe teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadri
kriterijume po kojima je izvreno grupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog
republikog organa nadlenog za poslove statistike;
12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa
objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova
(sa oblogama, parapetima i ogradama);
13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog
ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele, izraen u procentima;
14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske
povrine izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele;
15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem informacija i
pokazatelja za prostorno planiranje;
15a) direktiva Inspire je dokument kojim se postavljaju osnovna pravila usmerena ka
uspostavljanju Infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj uniji, a u Srbiji se
sprovodi kroz Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka;
16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su
obezbeeni uslovi za ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;
17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;
18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a koje nije
sedite optine;
19) graevinsko podruje jeste ureeni i izgraeni deo naseljenog mesta, kao i
neizgraeni deo podruja odreen planskim dokumentom za zatitu, ureenje ili
izgradnju objekta;
20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj
saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju;
20a) graevinski kompleks predstavlja celinu koja se sastoji od vie meusobno
povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu
imati razliitu namenu;
21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska
dozvola;

22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu,
tehniko-tehnoloku ili biotehniku celinu (zgrade svih vrsta, saobraajni,
vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture prikljuak na
elektroenergetsku mreu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti
sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl.) koji moe biti podzemni ili nadzemni;
22a) objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korienje i mogu biti
objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski
infrastrukturni objekti, objekti za potrebe dravnih organa, organa teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u
svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti
obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture,
saobraajni terminali, pote i drugi objekti);
22b) klasa u smislu ovog zakona predstavlja grupu graevinskih objekata, odnosno
radova, svrstanih prema zajednikim karakteristikama u pogledu strukturne i
tehnoloke sloenosti, uticaja na ivotnu sredinu i namene, odnosno rizika koji prati
njihovo izvoenje odnosno korienje;
23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna
upotrebna celina koja prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je
za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i uvanje ivotinja, robe,
opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i
objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrenica), kao i objekti koji
su preteno ili potpuno smeteni ispod povrine zemlje (sklonita, podzemne garae i
sl.);
24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj
parceli na kojoj je sagraen ili moe biti sagraen glavni stambeni, poslovni ili
objekat javne namene (garae, ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);
24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale
za gajenje goveda, objekti za gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za
gajenje golubova, kunia, ukrasne ivine i ptica); pratei objekti za gajenje domaih
ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog stajnjaka, objekti za
skladitenje osoke); objekti za skladitenje stone hrane (senici, magacini za
skladitenje koncentrovane stone hrane, betonirane silo jame i silo trenevi), objekti
za skladitenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i drugi slini objekti na
poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za maine i vozila, punice, suionice i sl.);
25) (brisana)
26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura,
elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza,
linijska infrastruktura elektronskih komunikacija vodovodna i kanalizaciona
infrastruktura i sl. koji moe biti nadzemni ili podzemni, ija izgradnja je predviena
odgovarajuim planskim dokumentom;

26a) tuneli (putni, elezniki ili za posebnu namenu) su posebna vrsta podzemnih
infrastrukturnih objekata, ijom izgradnjom se ne naruava korienje zemljita na
povrini terena postojee namene, uz eventualna tehnika ogranienja koje definie
planski dokument;
27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za
izvoenje radova, odnosno graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;
27v) klizite je vid erozije zemljita koja se odvija pod uticajem prirodnih i
seizmolokih prilika pri emu se deo stenovite ili rastresite mase odvaja od podloge i
nekontrolisano klizi po kliznoj povrini;
28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito
na: ruenje postojeih objekata na parceli, izmetanje postojee infrastrukture na
parceli, raiavanje terena na parceli, obezbeenje prostora za dopremu i smetaj
graevinskog materijala i opreme, graenje i postavljanje objekata, instalacija i
opreme privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova (postavljanje gradiline
ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeuje sigurnost
susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (ipovi, dijafragme, potporni
zidovi i sl.), obezbeivanje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog
prostora;
29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja
koncepta objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja
objekta;
30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i
kontrolu tehnike dokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje objekta i
struni nadzor u toku graenja objekta;
31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja
instalacija, postrojenja i opreme;
32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih radova na postojeem objektu u
gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta i zatitu
od poara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled
objekta ili poveava broj funkcionalnih jedinica vri zamena ureaja, postrojenja,
opreme i instalacija sa poveanjem kapaciteta;
32a) rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvoenje graevinskih
radova u zatitnom pojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se moe promeniti
gabarit, volumen, poloaj ili oprema postojeeg objekta;
33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi
prostor van postojeeg gabarita objekta, kao i nadziivanje objekta, i sa njim ini
graevinsku, funkcionalnu ili tehniku celinu;
34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu,
kojima se: vri promena organizacije prostora u objektu, vri zamena ureaja,
postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i

sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne

utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine;
35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu
kojima se vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena
konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na
bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu
prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zatiene okoline, osim
restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;
35a) sanacija klizita obuhvata sve radove kojima se vri saniranje klizita nastalih na
graevinskom, umskom, poljoprivrednom, putnom ili drugoj vrsti zemljita. Ovi
radovi obuhvataju raiavanje i otklanjanje nanosa nastalih kao posledica klizanja
tla, projektovanje, obezbeenje potrebne tehnike dokumentacije, potrebnih
graevinskih uslova i izvoenje graevinskih radova potrebnih za sanaciju i zatitu od
pojave novog klizita;
36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih
radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku
eksploatacije;
36a) tekue (redovno) odravanje objekta jeste izvoenje radova koji se preduzimaju
radi spreavanja oteenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih
oteenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih
mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeuje odravanje objekta na
zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuem odravanju stana jesu
kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slini radovi;
37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi
koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u
skladu sa posebnim i ovim zakonom;
38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi,
rekonstruie ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na odravanju objekta;
39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili
dela objekta;
40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi
projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup
osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama;
41) separat o tehnikim uslovima izgradnje (u daljem tekstu: separat) jeste dokument
koji donosi imalac javnih ovlaenja u okviru svoje nadlenosti kad planski dokument
ne sadri uslove, odnosno podatke za izradu tehnike dokumentacije, koji sadri
odgovarajue uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, a naroito kapacitete
i mesto prikljuenja na komunalnu i drugu infrastrukturu prema klasama objekata i
delovima podruja za koje se donosi;

42) imaoci javnih ovlaenja su dravni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne
samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vre javna ovlaenja u skladu sa
zakonom;
43) finansijer jeste lice koje po osnovu zakljuenog i overenog ugovora sa
investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju,
adaptaciju, sanaciju ili izvoenje drugih graevinskih odnosno investicionih radova
predvienih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stie odreena prava i obaveze
koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim
sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.
3. Naela za ureenje i korienje prostora
lan 3
Planiranje, ureenje i korienje prostora zasniva se na sledeim naelima:
1) odrivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju;
2) ravnomernog teritorijalnog razvoja;
3) racionalnog korienja zemljita podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i
rekonstrukcije;
4) racionalnog i odrivog korienja neobnovljivih resursa i optimalnog korienja
obnovljivih resursa;
5) zatite i odrivog korienja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;
6) prevencije tehniko-tehnolokih nesrea, zatite od poara i eksplozija, zatite od
prirodnih nepogoda, otklanjanja uzroka koji izazivaju klimatske promene;
7) planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje;
8) usaglaenosti sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i ureenja
prostora;
9) unapreenja i korienje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj
efikasnosti i ekonominosti rada javne uprave na poslovima izgradnje;
10) uea javnosti;
11) ouvanja obiaja i tradicije;
12) ouvanja specifinosti predela;
13) horizontalne i vertikalne koordinacije.
Odrivi razvoj iz stava 1. taka 1) ovog lana predstavlja usklaivanje ekonomskih,
socijalnih i ekolokih aspekata razvoja, racionalno korienje neobnovljivih i

obezbeenje uslova za vee korienje obnovljivih resursa, to sadanjim i buduim

generacijama omoguava zadovoljavanje njihovih potreba i poboljanje kvaliteta
ivota.
Horizontalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana, podrazumeva povezivanje
sa susednim teritorijama u toku planiranja radi reavanja zajednikih funkcija i
interesa, kao i povezivanje i participaciju svih uesnika u prostornom razvoju javnog i
civilnog sektora i graana.
Vertikalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana podrazumeva uspostavljanje
veza svih nivoa prostornog i urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od
nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou, kao i informisanje, saradnju i
koordinaciju izmeu lokalnih inicijativa, planova i projekata sa regionalnim i
dravnim planovima i akcijama.
4. Unapreenje energetske efikasnosti
Energetska svojstva objekta
lan 4
Unapreenje energetske efikasnosti je smanjenje potronje svih vrsta energije, uteda
energije i obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih mera, standarda i uslova
planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe zgrada i prostora.
Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utroak energije, mora biti
projektovana, izgraena, koriena i odravana na nain kojim se obezbeuju
propisana energetska svojstva zgrada.
Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potroena ili proraunata koliina energije
koja zadovoljava razliite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korienjem, a
odnose se naroito na energiju za grejanje, pripremu tople vode, hlaenje, ventilaciju i
osvetljenje.
Energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima
zgrada koji izdaje ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za
izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata.
Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada ini sastavni deo tehnike dokumentacije
koja se prilae uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar
nadlean za poslove graevinarstva.
Na reenje iz stava 6. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe
pokrenuti upravni spor.
Obaveza iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na zgrade koje posebnim propisom odredi
ministar nadlean za poslove graevinarstva.

5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

lan 5
Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi,
parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i odravati tako da svim korisnicima, a
naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omoguavaju nesmetan
pristup, kretanje i boravak, odnosno korienje u skladu sa odgovarajuim tehnikim
propisima iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnike mere i uslove
projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup
osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i
graditi tako da se svim korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.
6. Graevinski proizvodi
lan 6
Graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni graevinski
elementi, koji se proizvode i isporuuju na trite radi trajne ugradnje u objekte ili
njihove delove i ija svojstva imaju uticaj na svojstva objekata u pogledu osnovnih
zahteva za objekte.
Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja
radova, moraju ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima.
Vlada blie propisuje tehnike zahteve i sistem ocenjivanja i provere svojstava
graevinskih proizvoda koji su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte.
7. Inostrane isprave o usaglaenosti graevinskih proizvoda
lan 7
Zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti i
drugim propisima kojima se ureuje priznavanje inostranih isprava o usaglaenosti
proizvoda, propisuju se uslovi i nain priznavanja inostranih isprava o usaglaenosti
graevinskih proizvoda.
Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana utvruje komisija koju ine strunjaci za
odgovarajuu oblast, koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za priznavanje inostrane isprave snosi
podnosilac zahteva, ija se visina odreuje reenjem kojim se odluuje o zahtevu za
priznavanje ispunjenosti uslova.
Reenje iz stava 3. ovog lana donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, na
predlog komisije iz stava 2. ovog lana.

Reenje iz stava 4. ovog lana konano je.

Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana, za graevinske proizvode ije
ocenjivanje usaglaenosti graevinskih proizvoda sa propisanim tehnikim zahtevima
nije propisano domaim tehnikim propisom, priznaje se vaenje inostrane isprave o
usaglaenosti graevinskog proizvoda izdate od strane tela za ocenjivanje
usaglaenosti prijavljenog Evropskoj komisiji od strane zemalja potpisnica "EAMLA"
sporazuma evropske organizacije za akreditaciju koje sprovodi postupke ocenjivanja
usaglaenosti u skladu sa vaeim propisima Evropske unije.
Odredbe stava 6. ovog lana se ne primenjuju na graevinske proizvode za koje je
posebnim propisom koji ureuju zatitu ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine,
odnosno zatitu kulturnih dobara, utvren nain stavljanja u promet, ve se ti
proizvodi mogu koristiti iskljuivo uz priznavanje u skladu sa tim posebnim
propisom.
8. Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na
izgradnju i korienje objekata
lan 8
Ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, nadleni organ autonomne
pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu:
nadleni organ), duni su da odrede posebnu organizacionu celinu u svom sastavu,
koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanje lokacijskih uslova; izdavanje
graevinske dozvole; prijavu radova; izdavanje upotrebne dozvole; za pribavljanje
uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu; za
pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlaenja, a
uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, graevinske
dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadlenosti, kao i obezbeenje uslova za
prikljuenje na infrastrukturnu mreu i za upis prava svojine na izgraenom objektu
(u daljem tekstu: objedinjena procedura).
Nadleni organ sprovodi objedinjenu proceduru i u sluajevima izdavanja reenja iz
lana 145. ovog zakona.
U okviru objedinjene procedure sprovodi se i izmena lokacijskih uslova, odnosno
reenja o graevinskoj dozvoli.
Rukovodilac nadlene slube je odgovoran za efikasno sprovoenje objedinjene
procedure.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain postupak
sprovoenja objedinjene procedure.

9. Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri i njihova forma

lan 8a
Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se elektronskim
putem.
Sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadleni organi i imaoci
javnih ovlaenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj
proceduri, ukljuujui i tehniku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog
dokumenta.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain razmene dokumenata
i podnesaka iz stava 1. ovog lana i formu u kojoj se dostavljaju tehnika
dokumentacija i akta iz stava 2. ovog lana.
10. Postupanje imaoca javnih ovlaenja u objedinjenoj proceduri
lan 8b
Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za
izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlaenja, koji u skladu sa ovim
zakonom i posebnim propisom utvruju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev
za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument,
odnosno separat.
Imalac javnih ovlaenja je duan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog lana, u roku
od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz lana 133. ovog zakona u roku od
30 dana od dana prijema zahteva.
Ako imalac javnih ovlaenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog lana, nadleni organ
e o tome obavestiti podnosioca zahteva i podnee zahtev za pokretanje prekrajnog
postupka u skladu sa lanom 211a ovog zakona.
Imalac javnih ovlaenja iz stava 2. ovog lana ima pravo na naknadu stvarnih
trokova za izdavanje traenih uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovoenje
drugih radnji iz svoje nadlenosti.
Akt o izdavanju uslova imalaca javnih ovlaenja sadri i iznos naknade za
prikljuenje na infrastrukturnu mreu, kao i iznos drugih naknada, odnosno taksi, u
skladu sa posebnim zakonima.
Obaveza plaanja naknade iz stava 4. ovog lana, odnosno takse, dospeva pre
izdavanja lokacijskih uslova.
Obaveza plaanja naknade iz stava 5. ovog lana dospeva pre prikljuenja na mreu, a
naknade koje nisu u vezi sa prikljuenjem na infrastrukturnu mreu, odnosno takse,
pre izdavanja upotrebne dozvole, ako posebnim zakonom nije propisano drugaije.

U roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za prikljuenje
objekta na odgovarajuu mreu, nadleni organ upuuje zahtev imaocu javnih
ovlaenja da izvri prikljuenje.
U sluaju da je objekat izveden u skladu sa uslovima za prikljuenje, imalac javnih
ovlaenja duan je da izvri prikljuenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu
i da o tome obavesti nadleni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz
stava 8. ovog lana, ako lokacijskim uslovima nije predvieno drugaije.
Odredbe st. 5-9. ovog lana ne primenjuju se za prikljuenje objekta na prenosnu
elektroenergetsku mreu (iznad 110 kv).
11. Registar objedinjenih procedura
lan 8v
Nadleni organ je duan da objedinjenu proceduru sprovodi tako to vodi elektronsku,
javno dostupnu bazu podataka o toku svakog pojedinanog predmeta, od podnoenja
zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadri i
akta pribavljena i izdata u toj proceduri (u daljem tekstu: registar objedinjenih
procedura).
U nadlenom organu odreuje se lice koje vodi registar objedinjenih procedura (u
daljem tekstu: registrator).
Registrator je duan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, graevinske i
upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od
dana njihovog izdavanja.
Registrator je odgovoran za zakonito, sistematino i aurno voenje registra
objedinjenih procedura, u skladu sa ovim zakonom.
Registrator je duan da podnese prekrajnu prijavu iz lana 211a ovog zakona, protiv
imaoca javnih ovlaenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlaenja, ako tokom
sprovoenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlaenja ne postupa na nain i
u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka
propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlaenja.
Rukovodilac nadlene slube ima prava i odgovornosti koja su ovim zakonom
propisana za registratora, ako se u nadlenom organu ne odredi registrator u skladu sa
stavom 2. ovog lana.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisuje voenje i sadrinu registra
objedinjenih procedura, obaveze i ovlaenja registratora i obim javne dostupnosti
podataka i dokumenata sadranih u registru.

12. Centralna evidencija objedinjenih procedura

lan 8g
Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu
podataka, u kojoj su objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na
teritoriji Republike Srbije, kao i akta sadrana u tim registrima (u daljem tekstu:
centralna evidencija), preko registratora centralne evidencije.
Registrator centralne evidencije formira centralnu evidenciju preuzimanjem podataka
i elektronskih dokumenata iz registara objedinjenih procedura iz lana 8v ovog
zakona i stara se o javnoj dostupnosti te evidencije.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain voenja elektronske
evidencije iz stava 1. ovog lana.
Registratora centralne evidencije imenuje upravni odbor Agencije, uz prethodnu
saglasnost Vlade.
Registrator centralne evidencije je duan da Vladi dostavlja tromesene izvetaje o
sprovoenju objedinjene procedure.
Registrator centralne evidencije je duan da Vladi i ministarstvu nadlenom za
poslove graevinarstva dostavlja i druge izvetaje i analize u vezi sa sprovoenjem
objedinjene procedure, u skladu sa njihovim zahtevom.
Registrator centralne evidencije duan je da bez odlaganja podnese prekrajnu
prijavu:
1) protiv odgovornog lica u nadlenom organu, zbog prekraja iz lana 209. stav 1.
taka 3) ovog zakona;
2) protiv registratora, zbog prekraja iz lana 211b ovog zakona, ako ne podnese
prijavu u skladu sa lanom 8v stav 6. ovog zakona.
13. Sprovoenje objedinjene procedure
lan 8d
Nadleni organ:
1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od
pet radnih dana od pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa
lanom 8b ovog zakona;
2) po zahtevu za izdavanje graevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od
pet radnih dana od dana podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole;
3) po prijavi radova, potvruje njen prijem prijave bez odlaganja, osim ako se uz
prijavu radova podnosi sredstvo obezbeenja iz lana 98. ovog zakona, u kom sluaju

nakon provere valjanosti sredstva obezbeenja prijavu radova potvruje, odnosno

odbacuje reenjem, u roku od pet radnih dana;
4) po zahtevu za prikljuenje objekta na infrastrukturu, upuuje taj zahtev imaocu
javnih ovlaenja u roku od tri radna dana od dana podnoenja zahteva;
5) po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet
radnih dana od dana podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole;
6) po zahtevu za izdavanje reenja iz lana 145. ovog zakona reenje izdaje najkasnije
u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva.
Formu i sadrinu zahteva i prijave iz stava 1. ovog lana, kao i dokumentacije koja se
podnosi uz zahteve i prijavu, propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
U okviru rokova propisanih u stavu 1. ovog lana, nadleni organ je duan da po
slubenoj dunosti, u ime i za raun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i
druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih ovlaenja, a uslov su za sprovoenje
objedinjene procedure.
Primerak izdate graevinske dozvole i prijave radova nadleni organ dostavlja
graevinskoj inspekciji bez odlaganja.
Ako je ovim zakonom propisano da se u posebnim sluajevima graenja, odnosno
izvoenja radova, ne sprovodi odreena faza objedinjene procedure ili je ta faza
pojednostavljena, za sprovoenje pojednostavljene i preostalih faza objedinjene
procedure vae rokovi propisani u stavu 1. ovog lana, ako drugaije nije propisano
zakonom.
14. Granice ovlaenja nadlenog organa
lan 8
Tokom sprovoenja objedinjene procedure, nadleni organ iskljuivo vri proveru
ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne uputa se u ocenu tehnike
dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri,
ve lokacijske uslove, graevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova
potvruje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz lana 8b ovog zakona.
Nadleni organ u skladu sa stavom 1. ovog lana proverava iskljuivo ispunjenost
sledeih formalnih uslova:
1) nadlenost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom,
moe biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
3) da li zahtev, odnosno prijava sadri sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priloena sva dokumentacija propisana ovim

zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;
5) da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za
izdavanje graevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.
Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu graevinske dozvole i upotrebne dozvole,
odnosno reenja iz lana 145. ovog zakona nadleni organ u rokovima iz lana 8d stav
1. ovog zakona donosi reenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje
postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zakljukom.
Ako podnosilac zahteva otkloni utvrene nedostatke i podnese usaglaeni zahtev u
roku od deset dana od dana prijema zakljuka iz stava 3. ovog lana, a najkasnije 30
dana od dana objavljivanja zakljuka na internet strani nadlenog organa, ne dostavlja
dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbaen od strane nadlenog organa, niti
ponovo plaa administrativnu taksu.
U sluaju tete nastale kao posledica primene tehnike dokumentacije, na osnovu koje
je izdata graevinska dozvola ili reenje iz lana 145. ovog zakona, za koju se
naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za tetu solidarno
odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehniku dokumentaciju, vrilac
tehnike kontrole i investitor.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie utvruje sadraj izvoda iz projekta
aktom kojim se ureuje sprovoenje objedinjene procedure.
lan 9
(Brisano)
II PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE
1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja
lan 10
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su:
1) planski dokumenti;
2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova;
3) urbanistiko-tehniki dokumenti.
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja sadre mere ureenja i pripreme
teritorije za potrebe odbrane zemlje, kao i podatke o podrujima i zonama objekata od
posebnog znaaja i interesa za odbranu zemlje.

Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za

potrebe odbrane zemlje je sastavni deo plana, ukoliko ministarstvo nadleno za
poslove odbrane ne odlui drugaije.
1.1. Planski dokumenti
lan 11
Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi.
Prostorni planovi su:
1) Prostorni plan Republike Srbije;
2) Regionalni prostorni plan;
3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;
4) Prostorni plan podruja posebne namene.
Urbanistiki planovi su:
1) Generalni urbanistiki plan;
2) Plan generalne regulacije;
3) Plan detaljne regulacije.
1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova
lan 12
Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su:
1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;
2) program implementacije regionalnog prostornog plana.
3) (brisana)
1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti
lan 13
Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su:
1) urbanistiki projekat;
2) projekat preparcelacije i parcelacije;

3) elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve

susedne parcele istog vlasnika.
2. Prostorni planovi
2.1. Prostorni plan Republike Srbije
lan 14
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je
planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici.
Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju.
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie
do 25 godina.
Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet.
lan 15
Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja;
3) ciljeve i principe prostornog razvoja;
4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva;
6) mree naselja i javnih slubi;
7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku
Srbiju;
8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;
9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih
dobara;
10) mere zatite ivotne sredine;
11) (brisana)
12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea;

13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti
prostorni planovi nieg reda;
14) mere za sprovoenje prostornog plana;
15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo
dokumentacione osnove planskog dokumenta.
lan 16
Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog
ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru
sredstva za izradu, mestu odravanja javnog uvida i dr.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
2.2. Regionalni prostorni plan
lan 17
Regionalni prostorni plan se izrauje za vee prostorne celine administrativnog,
funkcionalnog, geografskog ili statistikog karaktera, usmerene ka zajednikim
ciljevima i projektima regionalnog razvoja.
Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba
koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i
odreuje racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim regionima i optinama.
lan 18
Regionalni prostorni plan sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojeeg stanja;
3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja;
4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja;
5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree
naseljenih mesta i javnih slubi;
7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta;

8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu

zemljita;
9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa
infrastrukturnim sistemima od znaaja za Republiku Srbiju;
10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih
dobara;
11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine
saradnje;
12) mere zatite ivotne sredine;
13) mere za podsticanje regionalnog razvoja;
14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;
15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih
planskih reenja, odnosno strateko razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja;
16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo
dokumentacione osnove planskog dokumenta.
2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave
lan 19
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne
samouprave i odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove
za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
lan 20
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito:
1) obuhvat graevinskog podruja;
2) planirane namene prostora;
3) mreu naselja i distribuciju slubi i delatnosti;
4) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema;
5) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana ili urbanistikog
projekta;
6) ureajne osnove za sela;

7) planiranu zatitu, ureenje, korienje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i

ivotne sredine;
8) pravila ureenja i pravila graenja za delove teritorije za koje nije predviena
izrada urbanistikog plana;
9) mere i instrumente za sprovoenje plana;
10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo
dokumentacione osnove planskog dokumenta.
Za delove administrativnog podruja grada Beograda, van obuhvata generalnog
urbanistikog plana, donose se prostorni planovi gradskih optina sa elementima i
sadrajem prostornog plana jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom.
lan 20a
Ureajna osnova za selo se izrauje obavezno za sela koja nemaju donet planski
dokument sa detaljnou koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je
deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave, odnosno donosi se za sela za koja
nije predviena izrada planskog dokumenta.
Kad se ureajna osnova za selo izrauje pre ili nakon donetog prostornog plana
njihova izrada i donoenje se vri u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose
na izradu i donoenje urbanistikog plana.
Ureajna osnova za selo sprovodi se direktno izdavanjem lokacijskih uslova, a sadri
naroito:
1) granicu prostornog obuhvata;
2) detaljnu podelu podruja na prostorne celine u odnosu na njihovu namenu;
3) prikaz graevinskog podruja (katastarskih parcela);
4) prikaz povrina javne namene;
5) regulaciju i nivelaciju;
6) pravila ureenja i graenja po prostornim celinama;
7) druge detaljne uslove korienja, ureenja i zatite prostora i objekata.
Ureajna osnova za selo se izrauje u svrhu prostornog razvoja sela i podsticanja
njegovog odrivog razvoja, uvaavajui tipoloke i morfoloke razliitosti, a naroito:
1) geomorfoloke (ravniarska, dolinska, brdska, planinska i dr. sela),

2) regionalne i tradicionalne (zbijen, razbijen tip sela, povremeno i stalno naseljena

sela, naputena sela), kao i
3) druge razliitosti.
Izuzetno do donoenja ureajne osnove za selo iz stava 1. ovog lana, lokacijski
uslovi se mogu izdati na osnovu optih pravila ureenja i graenja, i to za objekte koji
po svojoj nameni, veliini i kapacitetima ne menjaju namenu i izgled prostora i koji
nemaju negativni uticaj na okolno podruje, a naroito za:
1) izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini postojeih ili sruenih objekata,
2) rekonstrukciju postojeih objekata ili nove izgradnje na istoj katastarskoj parceli.
2.4. Prostorni plan podruja posebne namene
lan 21
Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruja koja zahtevaju
poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora, projekte od znaaja
za Republiku Srbiju ili za podruja odreena Prostornim planom Republike Srbije, ili
drugim prostornim planom, a naroito za:
1) podruje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima;
2) podruje sa mogunou eksploatacije mineralnih sirovina;
3) podruje sa mogunou korienja turistikih potencijala;
4) podruje sa mogunou korienja hidropotencijala;
5) za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od znaaja za Republiku
Srbiju;
6) za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo
dokumentacione osnove planskog dokumenta.
Na izgradnju elektroenergetske prenosne i distributivne mree i elektronske
komunikacione mree i ureaja, koje su u funkciji izgradnje objekata ili ureenja
prostora predvienih prostornim planom podruja posebne namene, a nalaze se izvan
obuhvata tog plana, mogu se primeniti i odredbe iz l. 69. i 217. ovog zakona.
lan 22
Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito:
1) polazne osnove za izradu plana;

2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);

3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;
4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;
5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene;
6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene;
7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme;
9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu
zemljita;
10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim
mreama;
11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u
obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana;
12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;
13) mere zatite ivotne sredine;
14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i
prioritetnih planskih reenja;
15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene.
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.
Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, prostorni plan podruja posebne namene
moe se izraivati paralelno sa izradom idejnog projekta koji sadri sve potrebne
tehnike podatke.
3. Urbanistiki planovi
3.1. Generalni urbanistiki plan
lan 23
Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim
elementima prostornog razvoja.
Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa
Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj
129/07), utvreno kao grad, odnosno grad Beograd.

lan 24
Generalni urbanistiki plan sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) generalna urbanistika reenja sa namenama povrina koje su preteno planirane u
graevinskom podruju;
3) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu
i drugu infrastrukturu;
4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo
graevinsko podruje;
5) druge elemente koji su znaajni za dalju plansku razradu urbanistikog plana.
3.2. Plan generalne regulacije
lan 25
Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite
jedinice lokalne samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji
optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predvieno prostornim
planom jedinice lokalne samouprave.
Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni
urbanistiki plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo
graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta.
Plan generalne regulacije iz stava 2. ovog lana moe se doneti i za mree objekata i
povrine javne namene.
lan 26
Plan generalne regulacije sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;
2) podelu prostora na posebne celine i zone;
3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama;
4) regulacione i graevinske linije;
5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene;
6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;
7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;

8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom

izgradnje do njegovog donoenja;
9) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat, odnosno raspisuje
konkurs;
10) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama za koje nije predvieno
donoenje plana detaljne regulacije;
11) druge elemente znaajne za sprovoenje plana.
3.3. Plan detaljne regulacije
lan 27
Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih
naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je
obaveza njegove izrade odreena prethodno donetim planskim dokumentom.
Plan detaljne regulacije moe se doneti i kada prostornim, odnosno urbanistikim
planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije odreena, na osnovu odluke
nadlenog organa ili po zahtevu lica koje sa jedinicom lokalne samouprave zakljui
ugovor o finansiranju izrade tog planskog dokumenta.
Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, plan detaljne regulacije, moe da se
izrauje istovremeno sa izradom idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike
podatke.
Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i
kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ureenja.
Kada je planskim dokumentom ireg podruja predviena izrada plana detaljne
regulacije, taj planski dokument ireg podruja mora da sadri pravila regulacije,
parcelacije i graenja koja e se primenjivati prilikom izdavanja lokacijskih uslova i
sprovoenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donoenja plana detaljne
regulacije.
Odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana moe se utvrditi period
zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najdue 12 meseci od dana
donoenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen,
lokacijski uslovi izdae se u skladu sa lanom 57. stav 5. ovog zakona.
lan 28
Plan detaljne regulacije sadri naroito:
1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja, podelu prostora na posebne celine i
zone;
2) detaljnu namenu zemljita;

3) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za

obeleavanje na geodetskoj podlozi;
4) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan);
5) popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte;
6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;
7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;
8) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat ili raspisuje konkurs;
9) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama;
10) druge elemente znaajne za sprovoenje plana detaljne regulacije.
Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i
kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ureenja.
Kada se urbanistikim planom namena zemljita menja tako da nova namena zahteva
bitno drugaiju parcelaciju plan detaljne regulacije moe sadrati i plan parcelacije.
4. Sastavni delovi planskih dokumenata
lan 29
Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice
lokalne samouprave i urbanistikih planova su:
1) pravila ureenja;
2) pravila graenja;
3) grafiki deo.
4.1. Pravila ureenja
lan 30
Pravila ureenja sadrana u prostornom planu podruja posebne namene, prostornom
planu jedinice lokalne samouprave i urbanistikim planovima sadre naroito:
1) koncepciju ureenja karakteristinih graevinskih zona ili karakteristinih celina
odreenih planom prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim,
oblikovnim i drugim karakteristikama;
2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne
namene i mree saobraajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo
prikljuenje;

3) stepen komunalne opremljenosti graevinskog zemljita po celinama ili zonama iz

planskog dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i graevinske dozvole;
4) uslove i mere zatite prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara i zatite
prirodnog i kulturnog naslea, ivotne sredine i ivota i zdravlja ljudi;
5) uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa
invaliditetom, u skladu sa standardima pristupanosti;
6) popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi
konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova
u skladu sa posebnim zakonom;
7) mere energetske efikasnosti izgradnje;
8) druge elemente znaajne za sprovoenje planskog dokumenta.
Pravila ureenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je odreena dalja
planska razrada su pravila usmeravajueg karaktera za dalju plansku razradu.
4.2. Pravila graenja
lan 31
Pravila graenja u prostornom planu podruja posebne namene, prostornog plana
jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre
naroito:
1) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u
pojedinanim zonama pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno klasu
i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u tim zonama;
2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje graevinske parcele, kao i
minimalnu i maksimalnu povrinu graevinske parcele;
3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;
4) najvei dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgraenosti graevinske parcele;
5) najveu dozvoljenu visinu ili spratnost objekata;
6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli;
7) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.
Ako uslovi za projektovanje, odnosno prikljuenje, nisu utvreni planskim
dokumentom, organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole e ih pribaviti iz
separata.

Odluku o donoenju, odnosno izmeni i dopuni separata, donosi nadleni imalac javnih
ovlaenja, po potrebi, na sopstvenu inicijativu, ili na inicijativu organa nadlenog za
izdavanje graevinske dozvole.
Separatom se moe utvrditi za koje klase i namene objekata i u kojim delovima
podruja za koje se donosi je potrebno pribaviti uslove imalaca javnih ovlaenja, u
skladu sa ovim zakonom.
Uslovi sadrani u planskom dokumentu, odnosno pribavljeni iz separata ili pribavljeni
od imaoca javnog ovlaenja, imaju istu pravnu snagu i obavezujui su za sve
uesnike u postupku.
Pravila graenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge
uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo.
4.3. Grafiki deo plana
lan 32
Grafikim delom planskog dokumenta prikazuju se reenja u skladu sa sadrinom
plana.
Grafiki deo prostornog plana izrauje se na topografskim kartama, a mogu se
koristiti, u zavisnosti od raspoloivosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski
snimci, karte iz postojeih geografskih informacionih sistema, aurne
georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi.
Grafiki deo urbanistikog plana izrauje se po pravilu na overenom katastarskotopografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom
katastarskom planu.
Grafiki deo urbanistikog plana, osim plana detaljne regulacije, moe se izraivati i
na aurnim georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama
iz postojeih geografskih informacionih sistema.
Grafiki deo planskog dokumenta izrauje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog
uvida prezentuje se i u analognom obliku.
5. Usklaenost planskih dokumenata
lan 33
Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da
dokument ueg podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja.
Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni
plan za podruje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle
javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog

planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima

ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku
koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Na prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se
saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti tog plana
sa planskim dokumentima ireg znaaja, ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema
zahteva za davanje saglasnosti.
Na urbanistiki plan koji se izrauje u obuhvatu plana podruja posebne namene
unutar granica proglaenog ili zatienog prirodnog dobra, posle javnog uvida,
pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i
urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti
sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema
zahteva za davanje saglasnosti.
Kontrolu usklaenosti regionalnog prostornog plana za podruje autonomne
pokrajine, regionalnog prostornog plana za podruje grada Beograda, prostornog
plana jedinice lokalne samouprave, generalnog urbanistikog plana i urbanistikog
plana koji se izrauje u obuhvatu prostornog plana podruja posebne namene unutar
granica zatienog podruja, sa aktom o proglaenju zatienog podruja vri, u roku
od 15 dana od dana podnoenja zahteva za kontrolu usklaenosti planskog
dokumenta, komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog
planiranja i urbanizma, odnosno, za planske dokumente na teritoriji autonomne
pokrajine, komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine.
Sredstva za rad komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog
planiranja i urbanizma obezbeuju se u budetu Republike Srbije, a za rad komisije
koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine u budetu autonomne pokrajine.
Po izvrenoj kontroli iz stava 6. ovog lana, komisija sastavlja izvetaj i u roku od
osam dana od dana izvrene kontrole, dostavlja ga ministru nadlenom za poslove
graevinarstva, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine.
U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da
nema uslova za davanje saglasnosti na plan, naloie nosiocu izrade planskog
dokumenta izradu novog nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana od dana
dostavljanja naloga.
Ako u roku iz stava 6. ovog lana kontrola usklaenosti nije izvrena, smatrae se da
je saglasnost data.
U fazi izrade i donoenja planskog dokumenta, pribavljaju se saglasnosti i miljenja,
propisani ovim zakonom.

6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta

lan 34
Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavlja se prilog
regulaciono-nivelacionog reenja ulica i javnih povrina sa elementima za
obeleavanje na geodetskoj podlozi.
7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata
lan 35
Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na
predlog Vlade.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na
teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i
regionalnog prostornog plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog
ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina
autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada
Beograda.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne
samouprave.
Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.
8. Izrada planskih dokumenata
lan 36
Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno
preduzee, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za
obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja, kao i privredna drutva,
odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui registar za obavljanje
poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih dokumenata.
Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer,
odnosno odgovorni urbanista.

9. Odgovorni planer
lan 37
Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim
studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike
akademske studije) odnosno lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godina
radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata prostornog
planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog
planiranja.
10. Odgovorni urbanista
lan 38
Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue
struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom kolskom
spremom odgovarajue struke i najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva,
koje ima strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikog planiranja i
odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog
planiranja.
11. Sredstva za izradu planskih dokumenata
lan 39
Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih izvora,
u skladu sa zakonom.
Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice
lokalne samouprave, da su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.
Ministarstvo nadleno za poslove urbanizma moe u cilju ukljuivanja Republike
Srbije u proces integracija finansirati izradu nacionalnih programa kojima se ureuje
politika urbanog razvoja, urbana obnova i sl.
12. Ustupanje podloga
lan 40
U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva
nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave, nadleni organ, odnosno organizacija ustupaju postojee

kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar

podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade.
Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.
13. Dostupnost planskih dokumenata
lan 41
Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u seditu
donosioca, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme
teritorije za potrebe odbrane zemlje.
14. Objavljivanje planskih dokumenata
lan 42
Po donoenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se
objavljuje u slubenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u slubenom
glasilu Republike Srbije, slubenom glasilu autonomne pokrajine ili slubenom
glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne
mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. Planski dokument iz
stava 1. ovog lana objavljuje se u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta,
osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije
za potrebe odbrane zemlje.
15. Centralni registar planskih dokumenata
lan 43
Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u
Centralnom registru planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar).
Registar vodi organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra.
Po stupanju na snagu planskog dokumenta, donosilac plana je duan da taj dokument
dostavi organu iz stava 2. ovog lana u roku od deset dana od dana stupanja na snagu,
u formatu koji propisuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja, odnosno
urbanizma.
Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u
elektronskom obliku, putem interneta, bez naknade.
lan 44
(Brisan)

lan 45
Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave
obrazuje lokalni informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru, u
skladu sa naelima INSPIRE direktive.
Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je
godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su
zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta osim posebnog
priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe
odbrane zemlje.
16a Rani javni uvid
lan 45a
Posle donoenja odluke o izradi prostornog, odnosno urbanistikog plana, nosilac
izrade plana organizuje upoznavanje javnosti (pravnih i fizikih lica) sa optim
ciljevima i svrhom izrade plana, moguim reenjima za razvoj prostorne celine,
moguim reenjima za urbanu obnovu, kao i efektima planiranja.
Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu
i ureenje prostora i izgradnju objekata obavetavaju se i pozivaju da daju miljenje u
pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na ivotnu sredinu.
Rani javni uvid oglaava se sedam dana pre otpoinjanja uvida, u sredstvima javnog
informisanja i u elektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave
i na internet stranici donosioca plana i traje 15 dana od dana objavljivanja.
Sve primedbe i sugestije pravnih i fizikih lica evidentira nosilac izrade planskog
dokumenta, a evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska reenja.
Javnost mora imati mogunost izjanjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na
planska reenja.
Rani javni uvid i javni uvid obavlja komisija za planove jedinice lokalne samouprave
za planska dokumenta iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija
za javni uvid za prostorne planove u nadlenosti Republike Srbije koju obrazuje
ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma, a za prostorne
planove u nadlenosti autonomne pokrajine komisija za javni uvid koju obrazuje
organ autonomne pokrajine nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Sredstva za obavljanje ranog javnog uvida i javnog uvida obezbeuju se u budetu.

16. Postupak za donoenje planskih dokumenata

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata
lan 46
Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po
prethodno pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno
komisije za planove.
Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) naziv planskog dokumenta;
2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom;
3) uslove i smernice planskih dokumenata vieg reda i razvojnih strategija i spisak
podloga;
4) principe planiranja, korienja, ureenja i zatite prostora;
5) vizija i ciljevi planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja;
6) konceptualni okvir planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja sa
strukturom osnovnih namena prostora i korienja zemljita;
7) rok za izradu planskog dokumenta;
8) nain finansiranja izrade planskog dokumenta sa okvirnom procenom finansijskih
sredstava;
9) mesto i nain obavljanja javnog uvida;
10) odluku o izradi ili nepristupanju izrade strateke procene uticaja.
Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu.
Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu
i ureenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata,
duni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve traene
podatke, bez naknade.
U cilju izrade, odnosno izmene prostornog i urbanistikog plana, na zahtev
ministarstva nadlenog za poslove odbrane, nadleni organ za poslove dravnog
premera i katastra ustupa postojee kopije katastarskih podloga, katastar podzemnih
vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade.
Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata
planskog dokumenta koji se menja.

Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja od
nadlenog organa za poslove zatite ivotne sredine miljenje na predlog odluke o
izradi ili nepristupanju izrade strateke procene uticaja.
Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja
miljenje nadlenog organa za poslove zatite ivotne sredine o potrebi izrade
strateke procene uticaja na ivotnu sredinu.
16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata
lan 47
Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i
urbanistikog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i
gradu Beogradu.
Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i
urbanistikog planiranja privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u
skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih
dokumenata.
Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju
javne nabavke.
16.3. Nacrt planskog dokumenta
lan 48
Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi
nacrta planskog dokumenta.
Za potrebe izrade nacrta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj
planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora,
drugoj dokumentaciji znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture,
drugim podacima neophodnim za izradu plana kao i podatke iz izvetaja o
primedbama javnosti pribavljenim u fazi ranog javnog uvida.
Nacrt plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim
pokazateljima.
Nacrt plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.
Nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, moe da
sadri samo tekstualni prilog.

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata

lan 49
Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli.
Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim
dokumentima ireg podruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i
normativima, kao i proveru opravdanosti planskog reenja.
Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja
posebne namene i regionalnog prostornog plana, vri ministarstvo nadleno za
poslove prostornog planiranja.
Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog
plana za podruja koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju
obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine. Jedna treina lanova komisije imenuje
se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja.
Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za
planove, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za vrenje strune kontrole.
Po izvrenoj strunoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izvetaj, koji sadri
podatke o izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i miljenjima nadlenog organa,
odnosno komisije za planove po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 6. ovog lana sastavni je deo obrazloenja planskog dokumenta.
16.5. Javni uvid
lan 50
Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole.
Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i
traje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid
stara se ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja, odnosno organ
jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikog
planiranja.
U sluaju da nadleni organ donese odluku o ponavljanju javnog uvida za deo nacrta
planskog dokumenta, javni uvid ne moe da traje krae od 15 dana od dana
oglaavanja.
O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za
planove sainjava izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim
primedbama i odlukama po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 3. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje
je duno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama
sadranim u stavu 3. ovog lana.

Sredstva za obavljanje strune kontrole obezbeuju se u budetu.

lan 51
U sluaju da nakon javnog uvida u nacrt planskog dokumenta nadleni organ,
odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski
dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalae da izradi novi nacrt
planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana od dana donoenja
odluke.
Nacrt planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana podlee strunoj kontroli.
16.5a Glavni urbanista
lan 51a
Glavni urbanista koordinira izradu planskih dokumenata i vri koordinaciju rada
izmeu organa nadlenog za poslove urbanizma i javnih preduzea i drugih institucija
ukljuenih u postupke izrade i donoenja planskih dokumenata.
Glavni urbanista je po funkciji predsednik komisije za planove.
Glavnog urbanistu imenuje skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada
Beograda, na period od etiri godine.
Glavni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem, odnosno smerom
na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master,
specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na
osnovnim akademskim studijama u trajanju od najmanje pet godina u oblasti
arhitekture i odgovarajuom licencom izdatom u skladu sa ovim zakonom i najmanje
deset godina radnog iskustva u oblasti urbanistikog planiranja i arhitekture.
Skuptina optine, odnosno grada, odnosno Skuptina grada Beograda, blie ureuje
poloaj, ovlaenja, kao i prava i dunosti glavnog urbaniste.
16.6. Komisija za planove
lan 52
Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih
dokumenata, strune provere usklaenosti urbanistikog projekta sa planskim
dokumentom i ovim zakonom, kao i davanja strunog miljenja po zahtevu nadlenih
organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove
(u daljem tekstu: Komisija).
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog
planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih
poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa odgovarajuom
licencom, u skladu sa ovim zakonom.

Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog

planiranja i urbanizma.
Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova
imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i
graevinarstva.
Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine.
Sredstva za rad Komisije obezbeuju se u budetu jedinice lokalne samouprave.
Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje
se podzakonskim aktom koji donosi ministar nadlean za poslove prostornog
planiranja i urbanizma i aktom o obrazovanju Komisije.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za
obrazovanje Komisije moe angaovati druga pravna i fizika lica.
17. Informacija o lokaciji
lan 53
Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na
katastarskoj parceli, odnosno na vie katastarskih parcela, na osnovu planskog
dokumenta.
Informaciju o lokaciji izdaje organ nadlean za izdavanje lokacijskih uslova u roku od
osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te
informacije.
17a Lokacijski uslovi
lan 53a
Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadri podatke o mogunostima i
ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za graevinsku
parcelu, a sadri sve uslove za izradu tehnike dokumentacije. Lokacijski uslovi se
izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje graevinska
dozvola, kao i za objekte koji se prikljuuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za vie katastarskih
parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih
parcela u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i
objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi se mogu izdati za vie
katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da
pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa
ovim zakonom.

Lokacijske uslove za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno
za poslove urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine za objekte iz
lana 134. ovog zakona.
Lokacijske uslove za objekte koji nisu odreeni u l. 133. i 134. ovog zakona, izdaje
nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno reenje budueg objekta,
odnosno dela objekta (skica, crte, grafiki prikaz i sl.).
Lokacijskim uslovima moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.
lan 54
Ako planski dokument, odnosno separat, ne sadri mogunosti, ogranienja i uslove
za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu
i ostalu infrastrukturu, nadleni organ te uslove pribavlja po slubenoj dunosti, o
troku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih trokova izdavanja. Imaoci javnih
ovlaenja duni su da te uslove po zahtevu nadlenog organa dostave u roku od 15
dana od dana prijema zahteva.
Do donoenja urbanistikog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za
dogradnju postojee komunalne infrastrukture izdaju se u skladu sa faktikim stanjem
u regulaciji postojee saobraajnice ili druge javne povrine.
lan 55
Lokacijski uslovi sadre sve urbanistike, tehnike i druge uslove i podatke potrebne
za izradu idejnog, odnosno projekta za graevinsku dozvolu i projekta za izvoenje,
kao i podatke o:
1) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i
antenske stubove;
2) nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanistikom
projektu na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi i pravila graenja za zonu ili
celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela;
3) uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infrastrukturu;
4) podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre
graenja;
5) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.
lan 56
Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih
potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlaenja izda lokacijske
uslove.

Na izdate lokacijske uslove moe se podneti prigovor nadlenom optinskom,

odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, a
ako je lokacijske uslove izdalo nadleno ministarstvo ili nadleni organ autonomne
pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, preko nadlenog ministarstva.
lan 57
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i
prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana
za koje nije predviena izrada urbanistikog plana.
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije
za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije.
Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije.
Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, ili je
urbanistiki projekat izraen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na
osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog projekta.
Ukoliko je za podruje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev
za izdavanje lokacijskih uslova, predviena obaveza dalje planske razrade, a takav
planski dokument nije donet u roku propisanom lanom 27. stav 6. ovog zakona,
lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se ureuju opta
pravila parcelacije, ureenja i graenja, i na osnovu postojeeg planskog dokumenta
koji sadri regulacionu liniju.
Lokacijski uslovi iz stava 5. ovog lana obavezno sadre: klasu i namenu objekta,
poloaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele,
dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu graevinsku povrinu objekta (BRGP),
uslove i nain obezbeenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.
Lokacijski uslovi vae 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka vaenja graevinske
dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet
zahtev.
Podnosilac zahteva moe podneti zahtev za izmenu jednog ili vie uslova za
projektovanje, odnosno prikljuenje objekta na infrastrukturnu mreu u kom sluaju
se vri izmena lokacijskih uslova.
19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova
Program implementacije
lan 58
Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti
za sprovoenje Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina.

Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog

ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od
dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike Srbije.
Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za
sprovoenje regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina.
Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za
donoenje plana, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog
prostornog plana.
Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo
Program podnosi godinje izvetaje o ostvarivanju prostornog plana.
Izmene i dopune programa iz st. 1. i 3. ovog lana, na osnovu analize efekata
primenjenih mera i stanja u prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet
godina, na predlog organa nadlenog za poslove prostornog planiranja.
lan 59
(Brisan)
20. Urbanistiko-tehniki dokumenti
20.1. Urbanistiki projekat
lan 60
Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno planskim dokumentom ili na
zahtev investitora, za potrebe urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja povrina javne
namene i urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija.
lan 61
Urbanistiki projekat se izrauje za jednu ili vie katastarskih parcela na overenom
katastarsko-topografskom planu.
Urbanistikim projektom za urbanistiko-arhitektonsku razradu lokacije moe se
utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom
definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrivanje urbanistikog projekta
utvrenoj ovim zakonom.
Promena i precizno definisanje planiranih namena, u smislu stava 2. ovog lana,
dozvoljena je kada je planom predviena bilo koja od kompatibilnih namena.
lan 62
Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice
ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova
i izradu tehnike dokumentacije.

Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa

odgovarajuom licencom.
lan 63
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da
urbanistiki projekat nije u suprotnosti sa vaeim planskim dokumentom i ovim
zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma
organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta u trajanju od sedam dana.
Na javnoj prezentaciji se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica.
Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadleni organ u roku od tri dana dostavlja
urbanistiki projekat sa svim primedbama i sugestijama komisiji za planove.
Komisija za planove duna je da, u roku od osam dana od dana prijema, razmotri sve
primedbe i sugestije sa javne prezentacije, izvri strunu kontrolu i utvrdi da li je
urbanistiki projekat u suprotnosti sa planom ireg podruja, o emu sainjava
pismeni izvetaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanistikog projekta.
Organ nadlean za poslove urbanizma duan je da, u roku od pet dana od dana
dobijanja predloga komisije iz stava 5. ovog lana potvrdi ili odbije potvrivanje
urbanistikog projekta i o tome bez odlaganja pismenim putem obavesti podnosioca
zahteva.
Na obavetenje iz stava 6. ovog lana moe se podneti prigovor optinskom, odnosno
gradskom veu, u roku od tri dana.
Organ koji je potvrdio urbanistiki projekat duan je da u roku od pet dana od dana
potvrivanja projekta, taj projekat objavi na svojoj internet stranici.
lan 64
Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi obaveza
raspisivanja urbanistiko-arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od
znaaja za jedinicu lokalne samouprave.
20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije
lan 65
Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih
parcela na osnovu projekta preparcelacije, na nain i pod uslovima utvrenim u
planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovae se na
osnovu podzakonskog akta kojim se utvruju opta pravila parcelacije, regulacije i
izgradnje.

Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, koje
se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrenog primenom pravila o parcelaciji
ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojeoj izgraenosti, odnosno,
planiranoj ili postojeoj nameni graevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije,
pod uslovima i na nain propisanim u stavu 1. ovog lana.
Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar.
Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog
obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi
odgovorni urbanista arhitektonske struke.
Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean
za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.
Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen
u skladu sa vaeim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se
utvruju opta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestie o tome
podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana
optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.
lan 66
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju,
odnosno parcelaciju.
Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o
reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat
preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove
urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog
obeleavanja.
Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za
poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih
parcele/a.
Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat
preparcelacije, odnosno parcelacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog
premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna
nepokretnost.

lan 67
Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, kao i za graevinske
parcele javne namene odreene na osnovu plana parcelacije sadranog u planskom
dokumentu, uz zahtev za provoenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije
potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju
katastarskih parcela, na osnovu projekta preparcelacije iz stava 1. ovog lana ili na
osnovu plana parcelacije za graevinske parcele javne namene sadranog u planskom
dokumentu.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja.
Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim
parcelama.
Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog
zemljita i podnosiocu zahteva.
20.3. Geodetski elaborat ispravke granica susednih parcela i spajanje susednih parcela
istog vlasnika
lan 68
Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela
istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili
dugoroni zakupac na osnovu ranijih propisa, vri se na osnovu elaborata geodetskih
radova.
Elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog lana izrauje se u skladu sa propisima o
dravnom premeru i katastru.
Pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele reava imovinsko
pravne odnose.
Ukoliko je susedna katastarska parcela u javnoj svojini, saglasnost za ispravku granice
daje nadleni pravobranilac.
Vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za
ispravku granica parcele organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra.
Uz zahtev iz stava 5. ovog lana, vlasnik podnosi i dokaz o reenim imovinsko
pravnim odnosima.
Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se potovati pravilo da katastarska
parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za
posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od parcele kojoj se pripaja.

Trokove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske

parcele.
20.3a Urbanistiko-arhitektonski konkurs
lan 68a
Urbanistiko-arhitektonskim konkursom se bira programsko, urbanistiko,
kompoziciono ili pejzano reenje za odreenu lokaciju ili idejno arhitektonsko
reenje za jedan ili vie objekata, kao i parterno ili pejzano ureenje delova ili celine
predmetne lokacije.
Konkurs predstavlja skup aktivnosti na prikupljanju i ocenjivanju autorskih reenja za
lokacije koje su od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.
Nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko-arhitektonskog konkursa
blie propisuje ministar nadlean za poslove urbanizma.
20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele
lan 69
Za graenje, odnosno postavljanje objekata iz lana 2. ta. 26) i 27),
elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mrea i ureaja, moe
se formirati graevinska parcela koja odstupa od povrine ili poloaja predvienih
planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno
ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao dokaz o reenom
pristupu javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava
slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra, odnosno saglasnost vlasnika
poslunog dobra.
Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, mernoregulacionih stanica za gas kod potroaa, elektrodistributivnih, elektroprenosnih,
anemometorskih i meteorolokih stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija ne
primenjuju se odredbe o formiranju graevinske parcele propisane ovim zakonom.
Za objekte iz stava 1. ovog lana, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova,
graevinska parcela formira se za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat,
ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog objekta u
trasi koridora ne formira posebna graevinska parcela.
Za nadzemne elektroenergetske vodove i elise vetroturbina ne formira se posebna
graevinska parcela.
Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili
vie katastarskih optina, pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie
graevinskih parcela, tako da jedna graevinska parcela predstavlja zbir delova
pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim u sluaju
kada je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja
graevinske dozvole podnet ugovor o pravu slubenosti, u skladu sa ovim zakonom.

Objekti iz stava 1. ovog lana mogu se graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz

prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede. Za
potrebe izgradnje navedenih objekata na poljoprivrednom zemljitu, mogu se
primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na preparcelaciju, parcelaciju i
ispravku granica susednih parcela, kao i odredbe o odstupanju od povrine ili poloaja
predvienih planskim dokumentom u skladu sa stavom 1. ovog lana.
Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne mora predstavljati
povrinu javne namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta izuzetno mogu se
graditi objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje tehnikih uslova u skladu sa
posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta.
Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz st. 1. i
2. ovog lana, moe se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti, odnosno
ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljita, zakljuen u
skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava slubenosti
zakljuen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljita koji je imalac javnih
ovlaenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljita. Za izgradnju,
dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i
elektroenergetskih objekata, kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na
zemljitu, moe se, umesto propisanih dokaza iz ovog lana i drugih dokaza
propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloenim
saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljita. Kada se kao dokaz o reenim
imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu prilae ugovor o ustanovljavanju prava
slubenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljita, organ nadlean za poslove
dravnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno
saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadlean za poslove
dravnog premera i katastra.
Kada je Republika Srbija vlasnik zemljita na kome nije upisano pravo korienja u
korist nekog drugog lica, Republika direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime
Republike Srbije, daje saglasnost ili zakljuuje ugovore o uspostavljanju prava
slubenosti na tom zemljitu.
Na zemljitu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog lana i na zemljitu
ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo
prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljita, uz obavezu sopstvenika, odnosno
draoca tog zemljita da ne ometa izgradnju, odravanje i upotrebu tog objekta.
U sluaju iz stava 10. ovog lana, ne dostavlja se dokaz o reenim imovinsko pravnim
odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira graevinska parcela za predmetno
zemljite.
Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana ima pravo prolaza i provoza
preko susednog i okolnog zemljita koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvoenja
radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnoloki postupak i na nain koji je u
skladu sa takvim tehnolokim postupkom.

Svi vlasnici i draoci susednog i okolnog zemljita duni su da omogue nesmetani

pristup gradilitu i trpe izvoenje radova za potrebe izgradnje objekta ili ureaja iz
stava 1. ovog lana.
Investitor je duan da vlasnicima ili draocima susednog ili okolnog zemljita
nadoknadi tetu koja bude priinjena prolazom i prevozom i vrati zemljite u
prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade tete, odluku o
tome donosi nadleni sud.
20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim sluajevima
lan 70
Zemljite za redovnu upotrebu jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko objekta,
koje ispunjava uslove za graevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u
skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela.
Zemljite za redovnu upotrebu objekta izgraenog u otvorenom stambenom bloku
jeste zemljite ispod objekta, a po zahtevu podnosioca zahteva u postupku
legalizacije, nadleni organ moe odrediti graevinsko zemljite ispod objekta kao
zemljite za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet
godina od dana pravnosnanosti reenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrivanje
zemljita za redovnu upotrebu, u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za utvrivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranje graevinske
parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za imovinskopravne (u daljem tekstu: nadleni organ) odnose ako:
1) postojea katastarska parcela na kojoj je objekat sagraen predstavlja samo
zemljite ispod objekta, osim u sluaju propisanim ovim zakonom;
2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadleni organ
utvrdio da postoji mogunost legalizacije ili objektu koji je upisan u evidenciju o
nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je
ureivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Slubeni
glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgraen na graevinskom
zemljitu na kome je kao nosilac prava korienja, odnosno vlasnik upisana Republika
Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice iji su
osnivai Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko
drugo pravno, odnosno fiziko lice;
3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u
skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima
izgraenim bez graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 25/13), kada je
takav objekat izgraen na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava
korienja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica
lokalne samouprave ili pravno lice iji su osnivai Republika Srbija, autonomna
pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fiziko lice.

Uz zahtev iz stava 3. ovog lana vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i
osnov sticanja, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu organ nadlean za poslove
legalizacije utvrdio mogunost legalizacije, odnosno doneo reenje o legalizaciji
objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadlenog za poslove dravnog
premera i katastra da li je izvreno obeleavanje, odnosno formiranje katastarske
parcele i po kom osnovu.
Po prijemu zahteva iz stava 3. ovog lana nadleni organ pribavlja po slubenoj
dunosti od organa nadlenog za poslove urbanizma izvetaj da li postojea
katastarska parcela ispunjava uslove da bude odreena kao zemljite za redovnu
upotrebu objekta i uslove za graevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrivanja
zemljita za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije,
odnosno parcelacije, da li postoje urbanistiki uslovi za izradu ovih projekata,
odnosno pribavi miljenje, ako je ve izvreno obeleavanje ili formiranje katastarske
parcele, da izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije nije potrebna. Ako
organ za poslove urbanizma utvrdi da je potrebna izrada projekta preparcelacije,
odnosno parcelacije, izvetaj sadri i predlog za formiranje graevinske parcele.
Izvetaj iz stava 5. ovog lana, kao i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije,
izrauju se u skladu sa uslovima sadranim u vaeem planskom dokumentu, a
naroito sa uslovima koji se odnose na poloaj postojeeg objekta u odnosu na
regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i nain pristupa katastarskoj parceli,
opti minimum u pogledu povrine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu
i povrinu postojeeg objekta ili u skladu sa optim pravilima za formiranje
graevinske parcele propisanim u podzakonskom aktu kojim se ureuju opta pravila
za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.
Ako izvetaj iz stava 5. ovog lana sadri obavezu izrade projekta preparcelacije,
odnosno parcelacije, nadleni organ obavetava podnosioca zahteva o potrebi izrade
projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.
Ako se na osnovu izvetaja iz stava 5. ovog lana utvrdi da nema urbanistikih uslova
za izradu projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadleni organ o tome
obavetava podnosioca zahteva, koji ima pravo da u roku od tri dana od dana
dobijanja obavetenja podnese prigovor optinskom, odnosno gradskom veu.
Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu i formiranju graevinske parcele,
po sprovedenom postupku, donosi nadleni organ.
Reenjem iz stava 9. ovog lana odreuju se svi elementi potrebni za formiranje
katastarske parcele, odnosno utvruje se da je postojea katastarska parcela
istovremeno i graevinska parcela, a sastavni deo reenja je potvreni projekat
preparcelacije, odnosno parcelacije koji sadri projekat geodetskog obeleavanja,
odnosno konstataciju da je katastarska parcela ve obeleena, odnosno formirana.
Reenjem iz stava 9. ovog lana utvruje se prestanak prava korienja, odnosno
prava svojine dotadanjeg korisnika, odnosno vlasnika graevinskog zemljita i pravo
vlasnika objekta da pravo svojine na graevinskom zemljitu stekne neposrednom
pogodbom, po trinoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za

poslove graevinarstva, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenje iz stava 9. ovog lana je osnov za provoenje promene kod
organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra.
Ako je graevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za
zakonom, nadleni organ tu injenicu prihvata kao steeno pravo u postupku
odreivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta.
l. 71-81
(Brisano)
IV GRAEVINSKO ZEMLJITE
1. Pojam graevinskog zemljita
lan 82
Graevinsko zemljite je zemljite koje je odreeno zakonom ili planskim
dokumentom za izgradnju i korienje objekata, kao i zemljite na kojem su izgraeni
objekti u skladu sa zakonom.
2. Korienje graevinskog zemljita
lan 83
Graevinsko zemljite se koristi prema nameni odreenoj planskim dokumentom, na
nain kojim se obezbeuje njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.
Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljita u
graevinsko zemljite, vlasnici tog zemljita stiu prava i obaveze propisane ovim
zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na injenicu
to organ nadlean za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo
promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.
Graevinsko zemljite kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog lana,
moe se koristiti i u druge svrhe, do privoenja zemljita planiranoj nameni.
Za promenu namene zemljita u graevinsko zemljite plaa se naknada, ako je to
predvieno posebnim zakonom.
3. Svojinski reim
lan 84
Graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine.

Pravo svojine na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ima Republika Srbija,

autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
lan 85
Graevinsko zemljite je u prometu.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim
zakonom i drugim propisima.
3.1. Pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini
lan 86
Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini moe graevinsko zemljite dati u
zakup radi izgradnje objekta za koji se izdaje privremena graevinska dozvola u
skladu sa lanom 147. ovog zakona, u sluaju realizacije projekata od znaaja za
Republiku Srbiju, kao i u sluajevima predvienim u lanu 100. st. 2. i 3. ovog
zakona.
Kada se graevinsko zemljite daje u zakup radi izgradnje objekata za koje je
zakonom predvieno izdavanje privremene graevinske dozvole, ugovor o zakupu se
zakljuuje na odreeno vreme, najdue do pet godina.
4. Vrste graevinskog zemljita
lan 87
Graevinsko zemljite moe biti:
1) izgraeno i neizgraeno;
2) ureeno i neureeno.
4.1. Promena namene poljoprivrednog u graevinsko zemljite
lan 88
Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u graevinsko
zemljite, organ nadlean za donoenje planskog dokumenta je duan da u roku od 15
dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadlenom za poslove
dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela kojima
je promenjena namena.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu
promenu i stavlja zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene
poljoprivrednog zemljita u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list
nepokretnosti.

Poljoprivredno zemljite kojem je planskim dokumentom promenjena namena u

graevinsko, do privoenja zemljita nameni moe se koristiti za poljoprivrednu
proizvodnju.
Reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasniku zemljita, ministarstvu nadlenom
za poslove poljoprivrede i nadlenom poreskom organu u roku od 15 dana od dana
donoenja reenja.
Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u
graevinsko zemljite duan je da plati naknadu za promenu namene zemljita pre
izdavanja graevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se ureuje poljoprivredno
zemljite.
Ako je promena namene, odnosno vrste zemljita iz poljoprivrednog u graevinsko
izvrena na osnovu zakona, planskog dokumenta ili odluke nadlenog organa do 15.
jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom
zemljitu ("Slubeni glasnik RS", broj 49/92), ne plaa se naknada za promenu
namene zemljita, bez obzira to je kao kultura odreene klase tog zemljita upisana
njiva, vinograd, vonjak, livada, panjak, trstik-movara ili neplodno zemljite.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra duan je da, po dobijanju akta
iz stava 1. ovog lana u roku od 60 dana upie zabelebu o obavezi plaanja naknade
za promenu namene zemljita, za zemljite kome je namena promenjena iz
poljoprivrednog u graevinsko zemljite posle roka utvrenog u stavu 6. ovog lana.
Naknada za promenu namene poljoprivrednog u graevinsko zemljite ne plaa se
prilikom izgradnje objekata od znaaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju
objekata javne namene u skladu sa programom ureivanja graevinskog zemljita
kada je obveznik plaanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica
lokalne samouprave.
Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove graevinarstva, utvruje projekte
za izgradnju objekata od znaaja za Republiku Srbiju.
4.2. Promena namene umskog zemljita u graevinsko zemljite
lan 89
Kada se planskim dokumentom promeni namena umskog u graevinsko zemljite,
organ nadlean za donoenje plana je duan da u roku od 15 dana od dana stupanja na
snagu planskog dokumenta, ministarstvu nadlenom za poslove umarstva i organu
nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis
katastarskih parcela kojima je promenjena namena.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu
promenu i stavlja zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene umskog
zemljita-ume, u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list
nepokretnosti.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz umskog u graevinsko

zemljite duan je da plati naknadu za promenu namene zemljita pre izdavanja
lokacijskih uslova, odnosno graevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se
ureuju ume.
Promena namene iz umskog u graevinsko zemljite sadrana u planskom
dokumentu se smatra optim interesom u skladu sa lanom 10. Zakona o umama
("Slubeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12).
Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvrena promena namene
umskog zemljita u graevinsko zemljite, vlasnik takvog zemljita ostvaruje sva
prava vlasnika na graevinskom zemljitu, u skladu sa ovim zakonom.
4.3. Izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite
lan 90
Graevinsko zemljite moe biti izgraeno i neizgraeno.
Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome su izgraeni objekti namenjeni
za trajnu upotrebu, u skladu sa zakonom.
Neizgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome nisu izgraeni objekti, na
kome su izgraeni objekti bez graevinske dozvole i privremeni objekti.
4.4. Ureeno i neureeno graevinsko zemljite
lan 91
Graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno.
Ureeno graevinsko zemljite je zemljite koje je u skladu sa planskim dokumentom
komunalno opremljeno za graenje i korienje (izgraen pristupni put, elektromrea,
obezbeeno snabdevanje vodom i obezbeeni drugi uslovi).
4.5. Pripremanje i opremanje graevinskog zemljita sredstvima fizikih ili pravnih
lica
lan 92
Graevinsko zemljite koje nije ureeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu
planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno
graevinska dozvola, moe se pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizikih ili
pravnih lica.
Lice iz stava 1. ovog lana podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave,
odnosno licu iz lana 94. ovog zakona, predlog o finansiranju pripremanja, odnosno
opremanja graevinskog zemljita, po kome je nadleni organ duan da postupi u
roku od 15 dana od dana prijema predloga.

Nadleni organ, odnosno lice iz lana 94. ovog zakona moe sa licem iz stava 1. ovog
lana zakljuiti ugovor o zajednikom pripremanju, odnosno opremanju graevinskog
zemljita, koji naroito sadri:
1) podatke o lokaciji, odnosno zoni u kojoj se planira opremanja graevinskog
zemljita;
2) podatke iz planskog dokumenta i tehnike uslove za izgradnju;
3) podatke iz programa ureivanja graevinskog zemljita;
4) granice lokacije koja se priprema, odnosno oprema sa popisom katastarskih
parcela;
5) dinamiku i rok izgradnje;
6) obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora da obezbedi struni nadzor u
toku izvoenja radova;
7) odreivanje uea svake ugovorne strane u obezbeivanju, odnosno finansiranju
izrade tehnike dokumentacije i strune kontrole tehnike dokumentacije, izvoenju
radova i izboru izvoaa radova, kao i drugih trokova u vezi sa opremanjem
graevinskog zemljita, ukljuujui visinu i rokove obezbeivanja finansijskih i
drugih sredstava;
8) odreivanje objekata koji se grade i koji e prei u svojinu jedinice lokalne
samouprave;
9) odreivanje iznosa uea lica iz stava 1. ovog lana u finansiranju pripremanja,
odnosno opremanja graevinskog zemljita koji e biti umanjen za iznos doprinosa za
ureivanje graevinskog zemljita;
10) sredstva obezbeenja ispunjenja obaveza ugovornih strana.
5. Ureivanje graevinskog zemljita
lan 93
Ureivanje graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.
Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih, geolokih i drugih
podloga, izradu planske i tehnike dokumentacije, programa za ureivanje zemljita,
raseljavanje, uklanjanje objekata, saniranje terena i druge radove.
Pored radova iz stava 2. ovog lana, na podrujima koja su bila izloena ratnim
dejstvima, obavlja se i provera o postojanju zaostalih eksplozivnih sredstava, u skladu
sa zakonom.
Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i
izgradnju i ureenje povrina javne namene.

lan 94
Ureivanje graevinskog zemljita obavlja se u skladu sa vaeim planskim
dokumentom prema srednjoronim i godinjim programima ureivanja koje donosi
jedinica lokalne samouprave, uz staranje o zatiti, racionalnom i odrivom korienju
zemljita.
Radi obezbeivanja uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu
graevinskog zemljita, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne
samouprave moe da osnuje privredno drutvo, javno preduzee, odnosno drugu
organizaciju ili da vrenje ovih poslova obezbedi na drugi nain, u skladu sa
zakonom, odnosno statutom.
6. Izvori finansiranja ureivanja graevinskog zemljita
lan 95
Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstva ostvarenih
od:
1) doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita;
2) zakupnine za graevinsko zemljite;
3) otuenja ili razmene graevinskog zemljita;
4) pretvaranja prava zakupa u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.
6.1. Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita
lan 96
Za ureivanje graevinskog zemljita plaa se doprinos jedinici lokalne samouprave
na ijoj teritoriji je planirana izgradnja objekta.
Novana sredstva dobijena od doprinosa za ureenje graevinskog zemljita koriste se
za ureivanje (pripremanje i opremanje) graevinskog zemljita, pribavljanje
graevinskog zemljita u javnu svojinu i izgradnju i odravanje objekata komunalne
infrastrukture.
lan 97
Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.
Iznos doprinosa se utvruje reenjem o izdavanju graevinske dozvole tako to se
osnovica koju ini prosena cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici
lokalne samouprave, odnosno gradskoj optini, prema poslednjim objavljenim
podacima organa nadlenog za poslove statistike, pomnoi sa ukupnom neto

povrinom objekta koji je predmet gradnje, izraenom u metrima kvadratnim, i sa

koeficijentom zone i koeficijentom namene objekta koje utvruje jedinica lokalne
samouprave.
Koeficijent zone iz stava 2. ovog lana ne moe biti vei od 0,1, a koeficijent namene
ne moe biti vei od 1,5, vodei rauna da jedinini iznos doprinosa za najskuplju
namenu u najskupljoj zoni unutar jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske
optine bude najvie deset puta vei od iznosa doprinosa za najjeftiniju namenu u
najjeftinijoj zoni.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana jedinica lokalne samouprave svojom
odlukom moe utvrditi drugaiji koeficijenti zone, odnosno namene koji e se
primenjivati u zonama koje se nalaze izvan centralnih gradskih zona te jedinice
lokalne samouprave.
Iznos doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita se umanjuje za trokove
infrastrukturnog opremanja graevinskog zemljita sredstvima investitora, na osnovu
ugovora zakljuenog u skladu sa lanom 92. ovog zakona, kao i za vrednost zemljita
koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih
objekata.
Jedinica lokalne samouprave najkasnije do 30. novembra tekue godine utvruje
koeficijente iz stava 2. ovog lana.
Investitor koji dostavi odgovarajue sredstvo obezbeenja plaanja ima pravo da
iznos doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita isplati u najmanje 36 mesenih
rata, a onaj koji plaa naknadu jednokratno, pre podnoenja prijave radova, ima pravo
na umanjenje u iznosu od najmanje 30%, u skladu sa odlukom jedinice lokalne
samouprave.
Skuptina jedinice lokalne samouprave optim aktom utvruje zone i vrste namena
objekta iz stava 2. ovog lana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene,
kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za ureivanje graevinskog
zemljita posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuu infrastrukturu kao i
uslove i nain obrauna umanjenja iz stava 5. ovog lana, i druge pogodnosti za
investitore, metod valorizacije u sluaju plaanja u ratama kao i druga pitanja od
znaaja za obraun i naplatu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita, u skladu
sa ovim zakonom, a svojim pojedinanim aktom moe predvideti dodatne pogodnosti
za plaanje doprinosa za objekte od posebnog znaaja za razvoj jedinice lokalne
samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte
stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5. ovog lana, kao i za objekte
socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave.
Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita ne obraunava se za objekte javne
namene u javnoj svojini, infrastrukturne objekte, otvorena deja igralita, otvorene
sportske terene, atletske staze, komunalne i infrastrukturne linijske objekte.

Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita se plaa kada se namena objekta,

odnosno dela objekta, menja iz jedne namene u drugu namenu za koju je propisan
vei iznos doprinosa.
Investitor koji uklanja postojei objekat koji je izgraen u skladu sa zakonom, u cilju
izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaa doprinos za ureivanje graevinskog
zemljita samo za razliku u broju kvadrata korisne povrine izmeu objekta koji
planira da izgradi i objekta koji se uklanja.
Ako za jedinicu lokalne samouprave nisu objavljeni podaci o prosenoj ceni
kvadratnog metra stanova novogradnje, doprinos iz stava 1. bie utvren na osnovu
proseka iznosa prosenih cena kvadratnog metra stanova novogradnje u svim
jedinicama lokalne samouprave istog stepena razvijenosti u skladu sa zakonom kojim
se ureuje regionalni razvoj, za koje su ti podaci objavljeni.
Po zahtevu jedinice lokalne samouprave, u cilju realizacije projekta od znaaja za
lokalni ekonomski razvoj, Vlada Republike Srbije moe odobriti visinu naknade u
drugaijem iznosu od iznosa predvienog stavom 2. ovog lana.
lan 98
Iznos, nain plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita i sredstvo
obezbeenja u sluaju plaanja na rate su sastavni deo reenja o graevinskoj dozvoli.
Kada nadleni organ po zahtevu investitora izda graevinsku dozvolu usled promena
u toku graenja, sastavni deo tog reenja je novi obraun doprinosa.
Sastavni deo reenja o upotrebnoj dozvoli je konani obraun doprinosa.
Najkasnije do podnoenja prijave radova, investitor je duan da izvri uplatu
doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita u celosti, odnosno ako plaa na rate
da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo obezbeenja plaanja.
Kao sredstvo obezbeenja plaanja doprinosa, investitor je duan da:
1) do momenta prijave radova, dostavi neopozivu bankarsku garanciju, naplativu na
prvi poziv, bez prigovora koja glasi na ukupan iznos nedospelih rata i koja je izdata na
rok koji mora biti dui tri meseca od dana dospea poslednje rate, ili
2) uspostavi hipoteku na objektu koji vredi najmanje 30% vie od ukupnog iznosa
nedospelih rata, u korist jedinice lokalne samouprave.
Investitor koji gradi objekat ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina ne
prelazi 200 m i koji ne sadri vie od dve stambene jedinice nije u obavezi da
podnese sredstvo obezbeenja u sluaju plaanja doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita na rate.

6.2. Otuenje, razmena i davanje u zakup i pribavljanje graevinskog zemljita u

javnoj svojini
lan 99
Otuenje neizgraenog graevinskog zemljita u javnoj svojini sprovodi se javnim
nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po trinim uslovima, u
skladu sa ovim zakonom.
Otuenje graevinskog zemljita iz stava 1. ovog lana, kada je vlasnik graevinskog
zemljita u javnoj svojini Republika Srbija, sprovodi Republika direkcija za imovinu
Republike Srbije, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kada je vlasnik
graevinskog zemljita u javnoj svojini autonomna pokrajina. Otuenje graevinskog
zemljita, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini jedinica lokalne
samouprave sprovodi jedinica lokalne samouprave, odnosno lice iz lana 94. stav 2.
ovog zakona.
Pod otuenjem graevinskog zemljita smatra se i razmena nepokretnosti. U sluaju
razmene izmeu vlasnika graevinskog zemljita u javnoj, zadrunoj i privatnoj
svojini, ne sprovodi se postupak javnog nadmetanja ni prikupljanja ponuda javnim
oglasom, imajui u vidu pravnu prirodu instituta razmene. Predmet razmene moe biti
izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite.
Uslove, nain i postupak razmene nepokretnosti utvruje Vlada.
Postupak, uslove, nain i program otuenja graevinskog zemljita u javnoj svojini
autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, ureuje autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Postojee i planirane povrine javne namene ne mogu se otuiti iz javne svojine.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini ne moe se otuiti ili dati u zakup, ako nije
donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno
graevinska dozvola.
Rok za podnoenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava
1. ovog lana, ne moe biti krai od 30 dana od dana javnog oglaavanja.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se otuuje licu koje ponudi najveu cenu za to
zemljite, koja se naknadno ne moe umanjivati. Pod umanjenjem najvee cene ne
smatra se popust koji odobrava vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini za
jednokratno plaanje odreene cene, u skladu sa podzakonskim aktom ili optim
aktom vlasnika zemljita kojim se ureuje raspolaganje graevinskim zemljitem.
Izuzetno od odredbe stava 9. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe otuiti
neizgraeno graevinsko zemljite po ceni koja je manja od trine cene ili otuiti
graevinsko zemljite bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, ako se
radi o realizaciji investicionog projekta kojim se unapreuje lokalni ekonomski
razvoj.

Blie uslove i nain za otuenje graevinskog zemljita iz stava 10. ovog lana
propisuje Vlada, u skladu sa propisima o kontroli dravne pomoi.
Izuzetno od odredbe stava 9. ovog lana, Republika Srbija, autonomna pokrajina,
odnosno jedinica lokalne samouprave, mogu otuiti graevinsko zemljite po ceni
koja je manja od trine cene ili otuiti bez naknade, kada se radi o ispunjavanju
ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu
ugovora u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana, odnosno otuiti ili
dati u zakup po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od trine cene ili otuiti ili
dati u zakup bez naknade kada se radi o realizaciji projekata za izgradnju objekata od
znaaja za Republiku Srbiju, kao i kada se radi o meusobnom raspolaganju izmeu
vlasnika graevinskog zemljita u javnoj svojini. Blie uslove, nain i postupak
otuenja graevinskog zemljita propisuje Vlada.
O otuenju ili razmeni graevinskog zemljita u javnoj svojini, po sprovedenom
postupku javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadleni
organ donosi odluku, koja se dostavlja svim uesnicima u postupku javnog
nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda.
Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini i lice kome se graevinsko zemljite
otuuje, zakljuuju ugovor u roku od 30 dana od dana donoenja odluke iz stava 13.
ovog lana.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup u sluaju iz lana 86.
ovog zakona.
Ugovor o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini sadri naroito: podatke o
katastarskoj parceli, nameni i veliini budueg objekta, o visini zakupnine, roku
trajanja zakupa, roku i nainu plaanja doprinosa za ureivanje zemljita, uslove za
ureivanje ako se u zakup daje neureeno graevinsko zemljite, roku u kome
zemljite mora da se privede nameni, prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveza,
nain reavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ili raskid ugovora, kao i
uslove pod kojima se zakupcu predmetno zemljite moe dati u svojinu. Kada je
ugovorom o zakupu predvieno plaanje na vie rata, obavezno se propisuje nain
usklaivanja visine zakupa sa indeksom potroakih cena u Republici Srbiji, prema
objavljenim podacima nadlene organizacije za poslove voenja statistike.
Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini blie ureuje uslove, postupak, nain
i sadrinu ugovora o otuenju ili davanju u zakup.
Uesnik javnog nadmetanja, odnosno uesnik u postupku prikupljanja ponuda koji
smatra da je graevinsko zemljite otueno ili dato u zakup suprotno odredbama ovog
zakona, te da mu je na taj nain povreeno pravo, moe podneti nadlenom sudu
tubu za ponitaj ugovora u roku od osam dana od saznanja za zakljuenje ugovora, a
najkasnije u roku od 30 dana od dana zakljuenja ugovora.
Graevinsko zemljite se pribavlja u javnu svojinu u skladu sa odredbama Zakona o
javnoj svojini koje se odnose na pribavljanje drugih nepokretnosti u javnu svojinu.

Pribavljanje neizgraenog graevinskog zemljita u javnu svojinu za potrebe ureenja

povrina javne namene, moe se, osim u postupku propisanim zakonom kojim se
ureuje eksproprijacija, sprovesti i sporazumom sa vlasnikom graevinskog zemljita,
na nain i u postupku koji se ureuje optim aktom jedinice lokalne samouprave.
Pribavljanjem graevinskog zemljita u javnu svojinu smatra se i razmena
nepokretnosti.
lan 100
Graevinsko zemljite u javnoj svojini se moe otuiti ili dati u zakup neposrednom
pogodbom u sluaju:
1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa i
organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i
drugih objekata u javnoj svojini;
2) ispravke granica susednih katastarskih parcela;
3) formiranja graevinske parcele u skladu sa lanom 70. ovog zakona;
4) otuenja iz lana 99. st. 10. i 12. ovog zakona, odnosno davanja u zakup iz lana
86.;
5) sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koja je bila predmet
eksproprijacije, u skladu sa propisima o eksproprijaciji;
6) otuenja neizgraenog graevinskog zemljita u postupku vraanja oduzete
imovine i obeteenja u skladu sa posebnim zakonom;
7) razmene graevinskog zemljita.
U sluaju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa
posebnim zakonima, graevinsko zemljite se moe dati u zakup bez naknade, na
vremenski period predvien ugovorom o koncesiji, odnosno na vremenski period na
koji je povereno obavljanje komunalne delatnosti.
Radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, neizgraeno graevinsko zemljite u
javnoj svojini moe se dati u zakup bez naknade privatnom partneru na rok na koji je
zakljuen javni ugovor u skladu sa zakonom kojim se ureuje javno-privatno
partnerstvo i koncesije, odnosno unositi kao osnivaki ulog u privredna drutva, a
vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini moe sa fizikim ili pravnim licem
zakljuiti i ugovor o zajednikoj izgradnji jednog ili vie objekata.
Neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se unositi kao osnivaki
ulog u javno preduzee.
Vlada blie propisuje nain i uslove za ulaganje iz st. 3. i 4. ovog lana.

7. Izmena ugovora o zakupu graevinskog zemljita

lan 101
Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta koji je
izgraen ili se gradi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, koje se koristi po
osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu sa zakonom, zakupodavac e, na
zahtev zakupca, izmeniti ugovor o zakupu tako to e na mesto, odnosno pored
dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta, odnosno dela objekta.
Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili
kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov kojim se stie pravo svojine
na objektu ili objektu u izgradnji, koji je overen u skladu sa zakonom, sa potvrdom
poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom poreske
uprave o oslobaanju od poreske obaveze, odnosno pravnosnano reenje o
nasleivanju.
Zakupodavac zakljuuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o izmeni ugovora o
zakupu, koji po potpisivanju predstavlja osnov za promenu upisa zakupca u javnoj
knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Prava i obaveze za novog
zakupca nastaju danom upisa prava zakupa u javnu knjigu o nepokretnosti i pravima
na njima.
Po upisu prava svojine na objektu koji je izgraen ili za koji je naknadno izdata
graevinska i upotrebna dozvola u postupku legalizacije na graevinskom zemljitu
koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenog u skladu sa ovim zakonom,
na zahtev zakupca, zakupodavac i zakupac zakljuuju ugovor o raskidu ugovora o
zakupu i eventualno drugi ugovor u skladu sa vaeim propisima, kojim e regulisati
nain i uslove izmirenja, odnosno ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o zakupu.
Uslove, nain i postupak za izmenu ugovora iz stava 4. ovog lana (nain prenoenja
preostalog duga, oslobaanje od plaanja ugovorene zakupnine ako je plaena trina
vrednost graevinskog zemljita, davanje saglasnosti za pretvaranje prava zakupa u
pravo svojine bez naknade i sl.) ureuje vlasnik graevinskog zemljita u javnoj
svojini.
8. Pretvaranje prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu bez
naknade
lan 102
Pravo korienja na graevinskom zemljitu, pretvara se u pravo svojine, bez
naknade.
Pravo svojine iz stava 1. ovog lana stie se danom stupanja na snagu ovog zakona, a
upis prava svojine vri organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, po
slubenoj dunosti.
Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao
vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasnitvu

lica koje je upisano kao nosilac prava korienja na katastarskoj parceli na

neizgraenom graevinskom zemljitu, osim za lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su
upisani kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u
dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, dana
11. septembra 2009. godine, kao danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09), prestaje pravo korienja na tim
nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez naknade.
Pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno
jedinica lokalne samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korienja na
neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima, dana 11. septembra 2009. godine, kao danom
stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, prestaje pravo korienja na tim
nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivaa, bez naknade.
Pod osnivaem iz stava 5. ovog lana smatra se i lan jednolanog privrednog drutva
ili jedini akcionar u privrednom drutvu.
Pravo svojine steeno u skladu sa st. 3. i 4. ovog lana proizvodi pravno dejstvo od
11. septembra 2009. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i
izgradnji, a upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave, ima deklarativni karakter.
Stranim dravama, za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavnitva
pravo korienja na izgraenom i neizgraenom graevinskom zemljitu u javnoj
svojini pretvara se u pravo svojine na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti
ministarstva nadlenog za poslove pravde, na bazi reciprociteta.
Odredbe stava 1. ovog lana ne primenjuju se na:
1) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, koja su bila ili jesu
privredna drutva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona
kojima se ureuje privatizacija, steajni i izvrni postupak, kao i njihove pravne
sledbenike;
2) lica nosioce prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj
svojini koje je steeno radi izgradnje u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je
bilo ureeno graevinsko zemljite do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke
nadlenog organa;
3) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, iji je poloaj odreen
zakonom kojim se ureuje sport, kao i udruenja;
4) drutvena preduzea, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu;

5) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, na koja se primenjuju

odredbe propisa Republike Srbije i bilateralnih meunarodnih ugovora kojima se
ureuje sprovoenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori", broj 6/02).
Pravo i uslovi za pretvaranje prava korienja graevinskog zemljita u pravo svojine
za lica iz stava 9. ovog lana ureuju se posebnim zakonom.
lan 103
Vlasnicima objekata izgraenim na graevinskom zemljitu u javnoj svojini za koje je
zakljuen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu
sa ranije vaeim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca - vlasnika
objekta ili dela objekta, utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu, bez
naknade, ako je u celosti isplaen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o
zakupu.
Zakupcima na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, za koje je zakljuen ugovor o
zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije vaeim
zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvruje se pravo svojine na
graevinskom zemljitu, bez naknade, ako je u celosti isplaen iznos zakupnine za
period na koji glasi ugovor o zakupu, osim ako zakupodavac u roku od godinu dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene sudski postupak za raskid ugovora o
zakupu, i taj se spor pravnosnano okona u njegovu korist.
Zakupcima na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, za koje je zakljuen ugovor o
zakupu bez naknade u skladu sa odredbama ovog zakona, po zahtevu zakupca, pravo
zakupa pretvara se u pravo svojine na graevinskom zemljitu bez naknade, kada
reenje o upotrebnoj dozvoli za objekat izgraen na tom zemljitu postane
pravnosnano, ako je to predvieno ugovorom o zakupu.
Uz zahtev za upis prava svojine za lica iz st. 1. i 2. ovog lana, organu nadlenom za
upis prava svojine dostavlja se dokaz da je iznos zakupnine isplaen u celosti.
Uslove i postupak za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine ureuje vlasnik
zemljita u javnoj svojini.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na lica iz lana 102. stav 9. ovog
zakona.
Upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog lana, vri organ nadlean za poslove
voenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica.
lan 104
Ako je na jednoj katastarskoj parceli izgraeno vie objekata, u vlasnitvu razliitih
lica, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, u evidenciju o
nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasnitvu tih
lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa povrinom koju poseduju u odnosu na ukupnu
povrinu objekata koji se nalaze na toj parceli.

Ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasnitvu razliitih

lica ili je objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasnitvu razliitih lica,
organ iz stava 1. ovog lana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da
je katastarska parcela u suvlasnitvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa
povrinom koju poseduju u odnosu na ukupnu povrinu objekta, odnosno objekata
koji se nalaze na toj parceli.
Po zahtevu lica koje stie pravo svojine na graevinskom zemljitu u skladu sa st. 1. i
2. ovog lana, organ iz stava 1. ovog lana u evidenciju nepokretnosti i pravima na
njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela
na toj parceli.
Ako u evidenciji nepokretnosti i pravima na njima na katastarskoj parceli nije upisan
postojei objekat, zahtev za upis prava svojine na graevinskom zemljitu katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagraen moe se podneti tek nakon upisa tog
novog objekta u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima ili na osnovu
pravnosnane sudske odluke kojom se takav upis nalae.
9. Zemljite za redovnu upotrebu objekta
lan 105
Vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta koji nije upisan kao nosilac
prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat, odnosno deo
objekta izgraen, stie pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat
izgraen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz lana 106. ovog zakona,
osim kada je pravo svojine na objektu steeno po osnovu legalizacije objekta,
odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima
izgraenim bez graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 25/13).
Zahtev za upis prava svojine iz stava 1. ovog lana podnosi se organu nadlenom za
poslove dravnog premera i katastra.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim
lanom 70. ovog zakona utvrdi da povrina katastarske parcele istovremeno
predstavlja i zemljite za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom,
vlasnik postojeeg objekta stie pravo svojine na tom graevinskom zemljitu, po
trinoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim
lanom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od
katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, vlasnik zemljita moe, ako se od
preostalog zemljita ne moe formirati posebna graevinska parcela, taj preostali deo
zemljita otuiti vlasniku objekta po trinoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim
lanom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od
katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, vlasnik zemljita, ako se od

preostalog zemljita moe formirati posebna graevinska parcela, raspolae tim

zemljitem u skladu sa ovim zakonom.
U sluaju iz stava 4. ovog lana, organ nadlean za imovinsko pravne poslove jedinice
lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite, jednim reenjem
utvruje zemljite za redovnu upotrebu i pravo na pretvaranje prava korienja u
pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 7. ovog lana, vlasnik objekta u skladu sa ovim
zakonom stie pravo na upis svojine na graevinskom zemljitu u javnoj knjizi o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
10. Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti
lan 106
Po okonanom postupku pretvaranja prava korienja u pravo svojine na
graevinskom zemljitu, u skladu sa ovim zakonom, katastarska parcela izgraenog
graevinskog zemljita zajedno sa objektima sagraenim na njoj postaje jedinstveni
predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva postojea prava i tereti
koji su postojali na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava
svojine prenose i na tu katastarsku parcelu, odnosno deo katastarske parcele vlasnika
tog posebnog dela, osim ako je na tom zemljitu ustanovljen dugoroni zakup u
skladu sa ovim zakonom.
U sluaju kada je vie objekata razliitih vlasnika izgraeno na jednoj katastarskoj
parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1. ovog lana uspostavlja se po sprovedenom
postupku parcelacije, tako da se za svaki objekat posle parcelacije formira posebna
katastarska parcela.
U sluaju kada je na jednoj parceli upisano vie sukorisnika, odnosno suvlasnika, a
samo jedan od njih je vlasnik objekta izgraenog na toj parceli, jedinstvo
nepokretnosti iz stava 1. ovog lana uspostavlja se po sprovedenom postupku
parcelacije za katastarsku parcelu na kojoj je sagraen objekat, dok se ostale parcele
formiraju kao katastarske parcele neizgraenog graevinskog zemljita.
Parcelacija iz st. 2. i 3. ovog lana sprovodi se na osnovu saglasnosti vlasnika
postojeih objekata ili zemljita.
U sluaju da saglasnost iz stava 4. ovog lana ne bude postignuta, zainteresovano lice
moe pokrenuti postupak za razvrgnue suvlasnike zajednice kod nadlenog suda.
Na osnovu pravnosnane sudske odluke, sprovodi se parcelacija iz st. 2. i 3. ovog
lana pred organom nadlenim za poslove dravnog premera i katastra.
Prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnua suvlasnike zajednice u
sudskom postupku, ne moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj povrini
graevinske parcele, o pristupu javnoj saobraajnoj povrini, visini i udaljenju
objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu.

Odredbe ovog lana koje se odnose na razvrgnue suvlasnike zajednice primenjuju

se i na lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona u cilju razvrgnua sukorisnike zajednice
i formiranja novih katastarskih parcela u skladu sa ovim zakonom. Na
novoformiranim katastarskim parcelama upisuje se pravo korienja.
lan 106a
(Brisan)
11. Urbana komasacija
lan 107
Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak kojim se postojee
katastarske parcele na podruju za koje je donet plan generalne ili plan detaljne
regulacije (u daljem tekstu: komasaciono podruje) pretvaraju u graevinske parcele,
u skladu sa vaeim planskim dokumentom, u cilju racionalnog korienja i ureenja
graevinskog zemljita, uz istovremeno reavanje imovinsko pravnih odnosa koji
nastanu u ovom postupku.
Komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.
Komasacija se sprovodi kada na odreenom podruju postoje katastarske parcele koje
zbog povrine, oblika, poloaja ili nemogunosti pristupa javnoj povrini ne
ispunjavaju uslove za graevinsku parcelu, uz potovanje naela nepovredivosti
stvarnih prava vlasnika katastarskih parcela, naela jednake vrednosti i naela dodele
novih katastarskih parcela.
Predmet komasacije su sve katastarske parcele na komasacionom podruju koje ine
komasacionu masu, osim katastarskih parcela:
1) na kojima su izgraeni objekti u skladu sa vaeim planskim dokumentom;
2) neizgraenog graevinskog zemljita koje ispunjava uslove za graevinsku parcelu
u skladu sa vaeim planskim dokumentom;
3) javne namene koje su ureene ili izgraene u skladu sa vaeim planskim
dokumentom.
Komasaciona masa je graevinsko zemljite unutar komasacionog podruja, koju ine
izdvojene povrine predviene za izgradnju povrina ili objekata javne namene koje
se dodeljuju u vlasnitvo nosiocima prava javne svojine u skladu sa zakonom i
izdvojene povrine za preraspodelu koje se dodeljuju ostalim nosiocima stvarnih
prava.
Izdvojene povrine za javne namene iz stava 5. ovog lana utvruju se pre formiranja
graevinskih parcela za preraspodelu ostalim nosiocima stvarnih prava, a njihova
ukupna povrina ne moe biti vea od 33% u odnosu na ukupnu komasacionu masu.

U postupku komasacije, na novoformirane katastarske parcele prenosi se pravo

vlasnitva, kao i tereti ako su bili upisani na katastarskoj parceli koja je uneta u
komasacionu masu.
Stranke u postupku komasacije su vlasnici i nosioci drugih stvarnih prava na
graevinskom zemljitu koje je predmet komasacije, lica koja imaju pravni osnov za
upis prava svojine na nepokretnosti, ali to pravo nije upisano u javnu knjigu o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima do dana stupanja na snagu odluke o
komasaciji, kao i jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak
komasacije.
Postupak komasacije sprovodi komisija za urbanu komasaciju (u daljem tekstu:
komisija) koju obrazuje skuptina jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se
sprovodi postupak komasacije.
Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove urbanizma, obrazuje republiku
komisiju za urbanu komasaciju.
lan 108
Pre donoenja odluke o komasaciji, komisija, po zahtevu vlasnika, odnosno drugih
nosioca stvarnih prava na katastarskim parcelama ija povrina predstavlja najmanje
51% povrine podruja za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije
utvruje osnovanost zahteva, u roku od deset dana od dana podnoenja zahteva.
Ako komisija utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana, u daljem postupku
pristupa utvrivanju granica komasacionog podruja i odreuje stranke u postupku.
Komisija za komasaciju o utvrenim injenicama sainjava izvetaj, koji je javno
dostupan svim zainteresovanim licima.
Po utvrivanju ispunjenosti uslova za komasaciju, komisija za komasaciju predlae
skuptini jedinice lokalne samouprave donoenje odluke o komasaciji. Po donoenju
odluka se objavljuje u javnom glasilu jedinice lokalne samouprave i najmanje jednom
lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici Srbiji i osnov je za upis zabelebe o
sprovoenju komasacije u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Nakon upisa zabelebe, promene na komasacionom podruju su mogue samo uz
saglasnost i odluku komisije. Zabrana promena bez saglasnosti komisije traje do
zavretka procesa komasacije, odnosno do momenta brisanja zabelebe u javnoj knjizi
o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Po donoenju odluke skuptine jedinice lokalne samouprave o komasaciji, na predlog
komisije za komasaciju, organ nadlean za poslove urbanizma sprovodi javni poziv za
prijavljivanje i utvrivanje potrebnih podataka za sprovoenje komasacije, u roku od
osam dana od dana stupanja na snagu odluke o komasaciji, koji se objavljuje u
javnom glasilu jedinice lokalne samouprave i najmanje jednom lokalnom i jednom
dnevnom listu u Republici Srbiji.
Rok za prijavu podataka iz stava 4. ovog lana je 30 dana od dana objavljivanja
javnog poziva, u kom roku je komisija za komasaciju duna da sprovede javno
izlaganje i blie upozna zainteresovana lica sa naelima komasacije i principima

preraspodele graevinskog zemljita, o emu sainjava izvetaj. Po okonanju javnog

izlaganja, komisija za komasaciju pristupa izradi projekta komasacije.
Projekat komasacije izrauje se u skladu sa pravilima parcelacije i preparcelacije
sadranim u vaeem planskom dokumentu i pravilima komasacije, sa jasno
prikazanim postojeim i novoplaniranim stanjem, sa svim faktikim, prostornim i
pravnim promenama koje e nastupiti na komasacionom podruju. Po izradi, komisija
za komasaciju organizuje javni uvid u projekat komasacije u trajanju od 30 dana.
Stranke u postupku komasacije imaju pravo prigovora na predloena reenja iz
projekta komasacije u roku od 30 dana od dana isteka roka za javni uvid.
Komisija za komasaciju odluuje o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema
prigovora, a izvetaj koji sadri podatke o javnom uvidu, sa svim primedbama i
prigovorima, sa odlukama o prigovorima, dostavlja se obraivau projekta komasacije
koji je duan da u roku od osam dana izmeni i dopuni projekat komasacije, u skladu
sa donetim odlukama komisije za komasaciju. Projekat komasacije dostavlja se
komisiji za komasaciju i organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za poslove
urbanizma na potvrivanje.
Po potvrivanju projekat komasacije se objavljuje u slubenom glasilu jedinice
lokalne samouprave.
Po stupanju na pravnu snagu, projekat komasacije se dostavlja organu jedinice lokalne
samouprave nadlenom za imovinsko pravne poslove, koji po sprovedenom postupku
donosi reenje o komasaciji.
Na reenje o urbanoj komasaciji moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za
poslove urbanizma u roku od 15 dana od dana prijema reenja.
Pravnosnano reenje o komasaciji, sa dokazom o isplaenim naknadama u postupku
komasacije je osnov za upis novoformirane katastarske parcele u javnu knjigu o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
lan 108a
Preraspodela graevinskih parcela vri se tako to se, uvek kada je to mogue,
vlasniku dodeljuje graevinsko zemljite sa poloajem koji je isti ili slian zemljitu
koje je uneto u komasacionu masu, na osnovu merila povrine ili na osnovu merila
vrednosti.
Na osnovu merila povrine zemljita, svakom vlasniku pripada graevinsko zemljite
u povrini parcele koja je uneta u komasacionu masu, umanjeno za udeo u povrini
koja e biti koriena za javne namene i koju je utvrdila komisija za komasaciju.
Na osnovu merila vrednosti zemljita, svakom vlasniku pripada jedna ili vie
graevinskih parcela, ija trina vrednost nakon sprovedene komasacije
(postkomasaciona vrednost) odgovara najmanje vrednosti graevinskog zemljita
unetog u komasacionu masu (pretkomasaciona vrednost).

U sluaju da nastane razlika u povrini izmeu dodeljene i unete povrine, a nakon

odbitka dela povrina za javne namene (po kriterijumu unete povrine i unete
vrednosti zemljita) ta razlika se nadoknauje u novcu.
Novane naknade utvruje komisija za komasaciju.
Trokove pripreme postupka komasacije (izrada projekta komasacije, geodetski
radovi i dr.) padaju na teret jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi
postupak komasacije.
Po okonanju postupka komasacije, komisija za komasaciju posebnim reenjem
utvruje visinu uea svih stranaka u stvarnim trokovima.
Trokove komasacije snose uesnici komasacije, ako je postupak pokrenut na njihovu
inicijativu (najmanje 51% povrine). Postupak sprovodi lokalna samouprava o troku
vlasnika zemljita. Komisija je u obavezi da pre donoenja odluke o komasaciji,
svakom uesniku dostavi predraun trokova koje e snositi do okonanja postupka.
Obraun stvarnih trokova sainjava se prilikom izrade pojedinanih reenja o
komasaciji, a stvarni trokovi mogu premaiti predraun trokova za najvie 20%.
lan 108b
Danom pravnosnanosti reenja o komasaciji:
1) sva stvarna prava i tereti koji su postojali na katastarskim parcelama unetim u
komasacionu masu prenose se na novoformiranu katastarsku parcelu koja
preraspodelom pripadne novom imaocu prava svojine;
2) dospevaju sva plaanja iz komasacione mase i u komasacionu masu, osim ako
reenjem o komasaciji nije drugaije odreeno;
3) po stavljanju zabelebe o komasaciji, organ nadlean za poslove dravnog premera
i katastra moe vriti izmene u registru nepokretnosti iskljuivo na zahtev komisije, na
teritoriji koja je obuhvaena komasacijom.
l. 109-109v
(Brisano)

V IZGRADNJA OBJEKATA
lan 110
Graenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije,
pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom.
1. Sadrina i vrste tehnike dokumentacije
1.1. Prethodni radovi
lan 111
Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133. ovog
zakona, za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno
autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budeta obavljaju se
prethodni radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i
studija opravdanosti.
Za graenje objekata iz lana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog
dokumenta mogu izdati lokacijski uslovi, ne izrauje se prethodna studija
opravdanosti sa generalnim projektom.
lan 112
Prethodni radovi, u zavisnosti od klase i karakteristika objekta, obuhvataju:
istraivanja i izradu analiza i projekata i drugih strunih materijala; pribavljanje
podataka kojima se analiziraju i razrauju inenjerskogeoloki, geotehniki,
geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski,
energetski, seizmiki, vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove zatite od poara i
zatite ivotne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korienje
odreenog objekta.
1.2. Prethodna studija opravdanosti
lan 113
Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka,
drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna
reenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski
dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat
i izradu studije opravdanosti.
Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat iz lana 117. ovog zakona.

1.3. Studija opravdanosti

lan 114
Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena,
finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje,
razraeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti
ulaganja, za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budeta.
Studija opravdanosti sadri idejni projekat iz lana 118. ovog zakona.
Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti
lan 115
Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za
obavljanje delatnosti projektovanja i inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu
strunog kadra.
lan 116
Tehnika dokumentacija izrauje se kao:
1) generalni projekat;
2) idejno reenje;
3) idejni projekat;
4) projekat za graevinsku dozvolu;
5) projekat za izvoenje;
6) projekat izvedenog objekta.
1.4. Generalni projekat
lan 117
Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji
objekta; tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja infrastrukture;
moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor;
prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu; inenjerskogeolokimgeotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i
opravdanosti izgradnje objekta; istranim radovima za izradu idejnog projekta; zatiti
prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti reenja.

1.4a Idejno reenje

lan 117a
Idejno reenje se izrauje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, a moe biti deo
urbanistikog projekta za potrebe urbanistiko-arhitektonske razrade lokacije.
1.5. Idejni projekat
lan 118
Idejni projekat se izrauje za potrebe izgradnje objekata i izvoenja radova iz lana
145. ovog zakona, kao i za objekte iz lana 133. ovog zakona, kada podlee strunoj
kontroli od strane revizione komisije.
1.6 Projekat za graevinsku dozvolu
lan 118a
Projekat za graevinsku dozvolu se izrauje za potrebe pribavljanja reenja o
graevinskoj dozvoli.
Projekat iz stava 1. ovog lana obavezno sadri i izjavu glavnog projektanta,
odgovornog projektanta i vrioca tehnike kontrole, kojom se potvruje da je projekat
izraen u skladu sa lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke.
Za objekte za koje je zakonom kojim se ureuje zatita od poara propisana mera
obavezne zatite od poara, sastavni deo projekta za graevinsku dozvolu jeste i
elaborat o zatiti od poara.
Elaborat o zatiti od poara izrauje lice sa odgovarajuom licencom izdatom u
skladu sa propisima kojima se ureuje zatita od poara.
l. 119-122
(Brisano)
1.7. Projekat za izvoenje
lan 123
Projekat za izvoenje izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju.
Projekat za izvoenje je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se utvruju
graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom
i instalacijama, tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za gradnju objekta,
investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta.
Projekat iz stava 1. ovog lana obavezno sadri i izjavu glavnog projektanta i izjave
odgovornih projektanata kojima se potvruje da je projekat izraen u skladu sa

lokacijskim uslovima, graevinskom dozvolom, projektom za graevinsku dozvolu,

propisima i pravilima struke.
Projekat za izvoenje se moe izraivati i u fazama, u kom sluaju se radovi izvode
samo za onu fazu za koju je projekat za izvoenje potvren u skladu sa stavom 3.
ovog lana.
Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara
pribavlja saglasnost na tehniki dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja
se saglasnost na projekat za izvoenje.
Saglasnost iz stava 5. ovog lana pribavlja se u postupku objedinjene procedure, u
roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva, odnosno u roku od 30 dana u sluaju da
se pribavlja za objekte iz lana 133. ovog zakona.
1.8. Projekat izvedenog objekta
lan 124
Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole,
korienja i odravanja objekta.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog
zakona pribavlja graevinska dozvola.
Projekat izvedenog objekta je projekat za izvoenje sa izmenama nastalim u toku
graenja objekta.
Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnikoj kontroli, osim kada se izrauje za
potrebe legalizacije objekata.
U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od projekta za izvoenje,
investitor, lice koje vri struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na
projektu za izvoenje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.
lan 125
(Brisano)
2. Izrada tehnike dokumentacije
lan 126
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih
subjekata.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje graevinsku dozvolu izdaje
ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je

upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata

i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju
odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu
objekta.
Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo
u izradi, odnosno u vrenju tehnike kontrole tehnike dokumentacije po kojoj su
izgraeni objekti te vrste i namene.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva obrazuje komisiju za utvrivanje
ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije u skladu sa stavom 2. ovog
lana.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva donosi reenje o ispunjenosti uslova na
predlog komisije iz stava 4. ovog lana.
Reenje iz stava 5. ovog lana konano je danom dostavljanja reenja.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva donee reenje kojim ukida reenje o
ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije (licence), ako se utvrdi da
privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog
lana, kao i kada se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih ili neistinitih
podataka.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije snosi
podnosilac zahteva.
Visina trokova za utvrivanje ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije,
sastavni je deo reenja iz stava 5. ovog lana.
Tehniku dokumentaciju moe da izrauje i lice koje je strani dravljanin pod
uslovima reciprociteta i drugim uslovima propisanim ovim zakonom.
Lice iz stava 9. ovog lana moe da izrauje tehniku dokumentaciju ako je na
meunarodnom konkursu stekao pravo na izvoenje konkursnog rada i ako je lan
inenjerske komore zemlje iji je dravljanin.
Ispunjenost uslova iz st. 9. i 10. ovog lana utvruje Inenjerska komora Srbije.
lan 127
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno u
privrednom drutvu, drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je ovlaeno
da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrauje tehnika dokumentacija.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor nad
primenom odredaba ovog zakona.

Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opteg interesa
moe da izrauje tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata koje e koristiti za
obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje tehniku
dokumentaciju za preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom kulturnom
dobru.
2.1. Odgovorni projektant
lan 128
Odgovorni projektant moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue
struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih
studija, master strukovnih studija, specijalistike akademske studije) odnosno na
osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje,
izdatom u skladu sa ovim zakonom.
Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa steenim visokim
obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i
najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi tehnike
dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske
komore.
Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju se rezultati
ostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.
Odgovorni projektant potvruje svojim potpisom i peatom line licence deo projekta
za koji poseduje odgovarajuu licencu.
lan 128a
Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklaenost izvoda iz
projekta sa podacima iz projekta za graevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i
peatom line licence potvruje usaglaenost svih pojedinanih delova projekta.
Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane
ovim zakonom.
3. Tehnika kontrola
lan 129
Projekat za graevinsku dozvolu podlee tehnikoj kontroli.
Tehniku kontrolu projekta za graevinsku dozvolu moe da vri privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike
dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.

Tehniku kontrolu projekta za graevinsku dozvolu ne moe da vri odgovorni

projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu
koje je izradilo taj projekat ili preduzeu koje je investitor.
Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu obuhvata naroito proveru:
usklaenosti sa svim uslovima i pravilima sadranim u lokacijskim uslovima,
zakonom i drugim propisima, tehnikim normativima, standardima i normama
kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti svih delova tehnike dokumentacije;
usklaenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraivanja (prethodni radovi); ocenu
odgovarajuih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tanosti tehnikotehnolokih reenja objekta i reenja graenja objekata; stabilnosti i bezbednosti;
racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na ivotnu sredinu i susedne objekte.
Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu za graenje objekata za koje
graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina
obuhvata i proveru usklaenosti sa merama sadranim u izvetaju revizione komisije.
O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuju projektanti sa
odgovarajuim licencama koji su obavili tehniku kontrolu pojedinanih delova
projekta, a konani izvetaj potpisuje zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik iz
stava 2. ovog lana.
Trokove tehnike kontrole snosi investitor.
Projekat za graevinsku dozvolu izraen po propisima drugih zemalja podlee
tehnikoj kontroli kojom se proverava usklaenost te dokumentacije sa zakonom i
drugim propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta.
Projekat za graevinsku dozvolu iz stava 8. ovog lana mora biti preveden na srpski
jezik.
lan 129a
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove
izrade i kontrole tehnike dokumentacije, odnosno koje je izvoa radova, vrilac
strunog nadzora ili tehnikog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za tetu
koju moe priiniti drugoj strani, odnosno treem licu.
Blie uslove obaveznog osiguranja iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean
za poslove graevinarstva.
4. uvanje tehnike dokumentacije
lan 130
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, duan je da trajno uva jedan
originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola,
odnosno primerak tehnike dokumentacije za izgradnju tog objekta.

Investitor je duan da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain kompletiran
primerak tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa
svim izmenama i dopunama izvrenim u toku graenja i svim detaljima za izvoenje
radova.
5. Revizija projekata
lan 131
Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija
opravdanosti za objekte iz lana 133. ovog zakona podleu reviziji (strunoj kontroli)
komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem tekstu:
reviziona komisija).
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana 133.
ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar
nadlean za poslove graevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine
nadlenog za poslove graevinarstva.
lan 132
Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita:
pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u
pogledu primene mera zatite ivotne sredine; seizmolokih, geotehnikih,
saobraajnih i drugih uslova; obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu
planiranih energenata; tehniko-tehnolokih karakteristika objekta; tehnikotehnolokih i organizacionih reenja za graenje objekta; savremenosti tehnikih
reenja i usklaenosti sa razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugih propisanih
uslova izgradnje objekta.
Reviziona komisija sainjava izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri
izradi projekta za izvoenje.
Rok za dostavljanje izvetaja iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od 30 dana, od
dana podnoenja zahteva.
Ukoliko reviziona komisija ne dostavi izvetaj iz stava 2. ovog lana u propisanom
roku, smatrae se da komisija nema primedbe.
Trokove revizije projekta snosi investitor.
Visinu trokova iz stava 4. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.

VI GRAEVINSKA DOZVOLA
1. Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole
lan 133
Graevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugaije
odreeno.
Ministarstvo izdaje graevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to:
1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je
propisano tehniko osmatranje;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju nuklearnog goriva,
radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih sirovina i otpadnih materija za
nauno-istraivake svrhe;
3) objekata za preradu nafte i gasa koji se grade van eksploatacionih polja po
prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadlenog za eksploataciju mineralnih
sirovina, proizvodnju biogoriva i biotenosti u postrojenjima kapaciteta preko 100 t
godinje, naftovoda i produktovoda, gasovoda nazivnog radnog nadpritiska preko 16
bara ukoliko prelazi preko teritorije dve ili vie optina, skladita nafte, tenog
naftnog gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona koji se grade van
eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se ureuje rudarstvo i geoloka
istraivanja i magistralnih toplovoda;
4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije,
objekata za preradu koe i krzna, objekata za preradu kauuka, objekata za
proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetalinih mineralnih sirovina
koji se grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se ureuje
rudarstvo i geoloka istraivanja, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i
drugog kamena;
5) stadiona za 20 000 i vie gledalaca, objekata konstruktivnog raspona preko 50 m,
objekata preko 50 m visine, silosa kapaciteta preko 20 000 m3 zavoda za izvrenje
krivinih sankcija, objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih
predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija meunarodnih organizacija u
Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, kao i stambenih
kompleksa vieporodinog stanovanja kada je investitor Republika Srbija;
6) termoelektrana snage 10 MW i vie, termoelektrana-toplana elektrine snage 10
MW i vie i drugih objekata za proizvodnju elektrine energije snage 10 MW i vie,
kao i elektroenergetskih vodova transformatorskih stanica napona 110 i vie kV;
7) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja
za pripremu vode za pie kapaciteta preko 200l/s i postrojenja za preiavanje
otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s;

8) regulacionih radova za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih povrina

veih od 300 ha;
9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih
dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zatienoj
okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja sa odreenim granicama katastarskih
parcela i objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu svetske
kulturne i prirodne batine, objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o
zatiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajednikih prostorija u stan, odnosno
poslovni prostor u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih
dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine), kao i objekata u granicama
nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od
izuzetnog znaaja (osim porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih
objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima), u skladu sa
zakonom;
10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima,
kapaciteta vie od 70 t dnevno;
11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termikim i/ili fizikim,
fiziko-hemijskim, hemijskim postupcima, kao i centralna skladita i/ili deponije za
odlaganje opasnog otpada;
12) aerodroma za javni vazduni saobraaj;
13) putnikih pristanita, luka, pristana i marina;
14) dravnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraajnih prikljuaka na
ove puteve i graninih prelaza;
15) javne eleznike infrastrukture sa prikljucima i metroa;
16) objekata elektronskih komunikacija, odnosno mrea, sistema ili sredstava koji su
meunarodnog i magistralnog znaaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili vie
jedinica lokalne samouprave;
17) hidrograevinskih objekata na plovnim putevima;
18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu hidroenergetskog
sistema;
19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za
podruje nastanjeno sa preko 200.000 stanovnika;
20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 MW i
vie.

2. Poveravanje izdavanja graevinske dozvole

lan 134
Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju
objekata odreenih u lanu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji
autonomne pokrajine.
Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje graevinskih dozvola za
izgradnju objekata koji nisu odreeni u lanu 133. ovog zakona.
3. Izdavanje graevinske dozvole
lan 135
Graevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje graevinske
dozvole dostavi projekat za graevinsku dozvolu, ima odgovarajue pravo na
zemljitu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim
se blie ureuje sadrina i nain izdavanja graevinske dozvole i platio odgovarajue
administrativne takse. Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje
graevinske dozvole potpisan i overen peatom line licence od strane glavnog
projektanta.
Kao odgovarajue pravo na zemljitu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na
graevinskom zemljitu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.
Kao odgovarajue pravo na graevinskom zemljitu za lica iz lana 102. stav 9. ovog
zakona smatra se i pravo korienja na graevinskom zemljitu koje je upisano u
odgovarajuu evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, do donoenja posebnog
propisa kojim e biti ureeno pravo i nain sticanja prava svojine na graevinskom
zemljitu za ova lica.
Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajuem pravu
smatra se i pravnosnano ili konano reenje o eksproprijaciji, zakljuen ugovor o
pravu slubenosti u skladu sa ovim zakonom, zakljuen ugovor o zakupu na zemljitu
u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani lanom 69. ovog zakona.
Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojee saobraajnice, u skladu
sa faktikim stanjem na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajuem pravu na
zemljitu, odnosno objektu.
Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u
vlasnitvu vie lica, kao dokaz o odgovarajuem pravu prilae se i overena saglasnost
tih lica, a ako se izvode radovi na nadziivanju, prilae se i ugovor zakljuen u skladu
sa posebnim zakonom.
Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac
prava korienja upisano lice iz lana 102. stav 9. ovog zakona, uz zahtev iz stava 1.
ovog lana prilae se izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom korienja u
korist podnosioca zahteva.

Za izgradnju ili izvoenje radova na izgradnji objekata za slubene potrebe

diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija
meunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim
sporazumom, investitor nema obavezu plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog
zemljita, ako postoji reciprocitet sa tom stranom dravom, o emu potvrdu izdaje
ministarstvo nadleno za spoljne poslove.
Za izgradnju energetskih objekata, pre izdavanja graevinske dozvole, investitor
pribavlja energetsku dozvolu, u skladu sa posebnim zakonom.
Ako je zahtevom za izdavanje graevinske dozvole predvieno prikljuenje objekta
na komunalnu ili drugu infrastrukturu koja u trenutku izdavanja lokacijskih uslova
nije izvedena, to je utvreno lokacijskim uslovima, uz zahtev za izdavanje
graevinske dozvole se podnosi ugovor izmeu investitora i odgovarajueg imaoca
javnih ovlaenja kojim se utvruju obaveze ugovornih strana da, najkasnije do isteka
roka za zavretak radova na objektu za koji se trai graevinska dozvola, izgrade
infrastrukturu potrebnu za prikljuenje tog objekta na komunalnu ili drugu
infrastrukturu.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva za izdavanje
graevinske dozvole vri proveru dostavljene dokumentacije u skladu sa lanom 8
ovog zakona.
Graevinska dozvola se izdaje na osnovu vaeih lokacijskih uslova nezavisno od
toga po ijem zahtevu su lokacijski uslovi izdati.
Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadleni organ
autonomne pokrajine pre izdavanja graevinske dozvole, potrebno je pribaviti izvetaj
revizione komisije.
lan 135a
Graevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za
izdavanje priloen ugovor izmeu investitora i finansijera, overen u skladu sa
zakonom koji ureuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i
obaveze iz graevinske dozvole bude i finansijer.
Finansijer solidarno sa investitorom odgovara za sve obaveze prema treim licima,
koje su posledica radnji koje preduzme u skladu sa ovlaenjima koja su mu preneta
ugovorom iz stava 1. ovog lana.
4. Sadrina graevinske dozvole
lan 136
Graevinska dozvola sadri naroito podatke o:
1) investitoru;

2) objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, ukupnoj

povrini i predraunskoj vrednosti objekta;
3) katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat;
4) postojeem objektu koji se uklanja ili rekonstruie radi graenja;
5) roku vaenja graevinske dozvole;
6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.
Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od pet radnih dana od dana
podnoenja zahteva. Sastavni deo reenja su lokacijski uslovi, iznos doprinosa iz lana
97. stav 2. ovog zakona, izvod iz projekta i projekat za graevinsku dozvolu.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja.
Na reenje iz stava 2. ovog lana, koje donosi nadleno ministarstvo, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe
pokrenuti upravni spor.
lan 137
Graevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo
predstavlja tehniku i funkcionalnu celinu.
Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana.
5. Dostavljanje reenja o graevinskoj dozvoli
lan 138
Nadleni organ dostavlja reenje o graevinskoj dozvoli inspekciji koja vri nadzor
nad izgradnjom objekata, a ako je reenje izdalo ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, reenje se dostavlja jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji se gradi
objekat, radi informisanja.
Reenje o graevinskoj dozvoli dostavlja se imaocima javnih ovlaenja nadlenim za
utvrivanje uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje objekata na infrastrukturnu
mreu, radi informisanja.
lan 138a
Graenju se moe pristupiti na osnovu pravnosnanog reenja o graevinskoj dozvoli
i prijavi radova iz lana 148. ovog zakona.
Investitor moe pristupiti graenju i na osnovu konanog reenja o graevinskoj
dozvoli i prijavi radova iz lana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.

Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne zapone sa

graenjem objekta do pravnosnanosti reenja, investitor ima pravo na naknadu tete i
na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tuba neosnovana.
6. Odluivanje po albi
lan 139
Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, kao i na
prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice
lokalne samouprave, reava ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o
graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za graenje objekata koji
se grade na teritoriji autonomne pokrajine, kao i na prvostepeno reenje o odobrenju
izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave koji se
izvode na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o
graevinskoj dozvoli donetoj za graenje objekta do 800 m2 bruto razvijene
graevinske povrine, kao i na prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja radova iz
lana 145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda.
7. Rok vaenja graevinske dozvole
lan 140
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta,
odnosno izvoenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja
kojim je izdata graevinska dozvola.
Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 1. ovog
lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.
Graevinska dozvola prestaje da vai ako se u roku od pet godina od dana
pravnosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola, ne izda upotrebna
dozvola, osim za objekte iz lana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture
koji se izvode fazno i porodine stambene zgrade koje investitor gradi radi reavanja
svojih stambenih potreba.
Na zahtev investitora, nadleni organ moe doneti reenje kojim se odobrava da
pravnosnana graevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi jo dve godine od roka
propisanog stavom 3. ovog lana, ako investitor prui dokaz da je stepen zavrenosti
objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa
postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutranjih instalacija koje
omoguavaju njegovo prikljuenje na spoljnu mreu infrastrukture.
Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog lana, investitor plaa na raun
Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaao u skladu sa
zakonom kojim se ureuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgraen u

skladu sa graevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova graevinska

dozvola.
Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 3. odnosno
stava 4. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, a po
pravnosnanosti to reenje dostavlja Poreskoj upravi na ijoj teritoriji se nalazi
predmetni objekat.
8. Izmene reenja o graevinskoj dozvoli usled promene investitora
lan 141
Ako se nakon pravnosnanosti reenja o graevinskoj dozvoli promeni investitor, novi
investitor je duan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu
koji je izdao graevinsku dozvolu zahtev za izmenu reenja o graevinskoj dozvoli.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom
pravu na zemljitu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu
radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u
izgradnji.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljitu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz
stava 2. ovog lana dostavlja se ugovor o kupovini graevinskog zemljita, odnosno
objekta u izgradnji, zakljuen u obliku javnobelenikog zapisa, odnosno drugi pravni
osnov o sticanju prava svojine na graevinskom zemljitu, odnosno objektu u
izgradnji, sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim
se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet graevinskog zemljita,
odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se
ureuju porezi na imovinu.
Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, a
nosilac izdate graevinske dozvole je zakupac na tom zemljitu, uz zahtev iz stava 2.
ovog lana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa
upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev
za upis prava zakupa na graevinskom zemljitu na ime novog vlasnika objekta u
izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zakljuen u obliku
javnobelenikog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na
objektu u izgradnji, sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa
zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u
izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na
imovinu i ugovor sa vlasnikom graevinskog zemljita u javnoj svojini o izmeni
ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole nadziivanje, odnosno pretvaranje
zajednikih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog lana
podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov
sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o
plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na
imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja

zakona kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor zakljuen sa skuptinom,

odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.
Ako je predmet izdate graevinske dozvole rekonstrukcija postojeeg objekta, kao
dokaz iz stava 2. ovog lana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je
izdata graevinska dozvola o rekonstrukciji.
Kao dokaz iz stava 2. ovog lana moe se podneti i pravnosnano reenje o
nasleivanju, kao i reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na
nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.
Zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli, moe se podneti dok
traje graenje objekta.
Reenje o izmeni reenja o graevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od
dana podnoenja zahteva i sadri podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva
investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.
Na osnovu reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ je duan da na projektu za
graevinsku dozvolu upie i peatom organa overi nastalu promenu.
Reenje iz stava 9. ovog lana dostavlja se ranijem i novom investitoru i graevinskoj
inspekciji.
Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja, a ako je donosilac reenja Ministarstvo, odnosno nadleni organ
autonomne pokrajine, tubom se moe pokrenuti upravni spor.
Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj
dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za
izgradnju i glavnog projekta potvrenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o
graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana
izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.
9. Izmena reenja o graevinskoj dozvoli
lan 142
Po izdavanju reenja o graevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim
finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge
infrastrukture, radi usaglaavanja sa projektom za izvoenje i iz drugih razloga, moe
podneti zahtev za izmenu graevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno
izvoenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu graevinsku dozvolu, glavni
projekat, odnosno projekat za graevinsku dozvolu, investitor je duan da obustavi
gradnju i podnese zahtev za izmenu graevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog lana smatra se svako odstupanje od poloaja,

dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrenih u
graevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se novi projekat za graevinsku dozvolu,
odnosno separat projekta za graevinsku dozvolu koji se menja.
Ako izmene iz stava 2. ovog lana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima,
nadleni organ e u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlaenja pribaviti
izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti reenje po zahtevu investitora.
Ako organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u
skladu sa vaeim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, donee reenje o
izmeni graevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne
dokumentacije.
Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli usled
promena u toku graenja shodno e se primenjivati i na izmenu odobrenja za
izgradnju i glavnog projekta potvrenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o
graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana
izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.
10. Posebni sluajevi graenja, odnosno izvoenja radova bez pribavljene graevinske
dozvole
lan 143
Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bez
prethodno pribavljene graevinske dozvole, ako se objekat gradi neposredno pred
nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih
posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, u sluaju havarije
na energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju rata ili
neposredne ratne opasnosti.
U sluaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik
objekta, odnosno sistema ima obavezu da odmah obavesti organ nadlean za poslove
graevinske inspekcije o nastaloj havariji.
Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni, ako investitor pribavi
graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona, u roku od jedne
godine od dana prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo graenje, odnosno
izvoenje radova.
Ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog lana u
propisanom roku, duan je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadlean
za poslove graevinske inspekcije, a koji ne moe biti dui od 30 dana.

11. Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola

lan 144
Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt
nadlenog organa za gradnju, odnosno akt za izvoenje radova jesu: radovi na
tekuem odraavanju objekta ili stana; postavljanje iane ili drvene ograde; graenje
objekata protivgradne odbrane; graenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj
katastarskoj parceli na kojoj je sagraen glavni objekat, a koji se izvode na nain da
ne ometaju redovno korienje susednih objekata (vrtna senila do 15 m2 osnove,
staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12 m2 i dubine do 1 m, nadstrenice
osnove do 10 m2, deja igralita, dvorini kamini povrine do 2 m i visine do 3 m,
kolski prilazi objektima irine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne prikljuuju na
elektrodistributivnu mreu); stone jame do 20 m2 u osnovi; grobnice i spomenici na
groblju; peake staze, ploe za obavetavanje povrine do 6 m2 i druga oprema u
zatienim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog drutva, javnog preduzea,
odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosai antena sa
antenama na postojeim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima
elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajuim
nosaima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na
kablovima i mreama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija
koji se postavljaju ili instaliraju u postojeu linijsku infrastrukturu elektronskih
komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smetaj elektronsko
komunikacione i elektroenergetske opreme i ureaja, mikrorovovi za optike i druge
kablove, tipski ormani za unutranju i spoljanju montau za smetaj opreme
elektronske komunikacije i sl.; radovi na odravanju, popravke i zamena opreme na
objektima vetroelektrana koji se izvode bez graevinskih radova (zamena elisa,
zamena gondola, zamena odreenih ureaja i njihovih delova); stubii katodne zatite
za eline cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i
zatitne lule na ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim
objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.
lan 145
Graenje objekata iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, izvoenje radova na
investicionom odravanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom,
izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mrea komunalne infrastrukture u
okviru postojee regulacije ulica, kao i ureenje saobraajnica u okviru postojee
regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez
izvoenja graevinskih radova, promena namene uz izvoenje graevinskih radova,
izvoenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora,
ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojei
objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova
elektronske komunikacione mree, pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni
stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mree koji obuhvata 10 kv, 20 kv i
kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo
elektrodistributivne mree od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20)
kv i 35/04 kv do mesta prikljuka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna
postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, prikljuci na izgraenu
vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mreu; kompresorske jedinice za gas, ureaji za

isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50
kW, tipski toplovodni prikljuci, graenje zidanih ograda, vre se na osnovu reenja
kojim se odobrava izvoenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje
izdaje organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.
Reenje o odobrenju izvoenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajue
pravo u skladu sa lanom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa
podzakonskim aktom kojim se ureuje sadrina tehnike dokumentacije prema klasi
objekta, odnosno tehniki opis i popis radova za izvoenje radova na investicionom
odravanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio
je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita i platio odgovarajuu administrativnu taksu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja kojim se
odobrava izvoenje radova na objektima iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, kao i
za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata u granicama nacionalnog parka i
objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, kao i
za izvoenje radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u zatienoj
okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu
svetske kulturne batine, reava nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj
teritoriji se nalazi predmetni objekat.
Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno
izdavanje graevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva.
Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova, odnosno promena
namene u roku od pet dana od dana podnoenja zahteva.
Na reenja iz st. 3. i 4. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja reenja.
Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenju radova, za objekte iz stava 1. ovog lana,
po zahtevu investitora, nadleni organ moe izdati upotrebnu dozvolu.
Pravnosnano reenje iz stava 2. ovog lana, za objekte koji se u skladu sa odredbama
zakona kojim se ureuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na
njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno
dela objekta bez izvoenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno
izvoenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u
javnu knjigu predstavlja pravnosnano reenje iz stava 2. ovog lana i pravnosnano
reenje o upotrebnoj dozvoli.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva odredie za koje objekte, odnosno
radove, se pre izvoenja radova obavezno izrauje projekat za izvoenje.
lan 146
Postavljanje i uklanjanje manjih montanih objekata privremenog karaktera na javnim
i drugim povrinama (kiosci, bate ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni

mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrenica za sklanjanje ljudi u javnom

prevozu, objekata za deponovanje i separaciju renih agregata i ploveih postrojenja
na vodnom zemljitu, obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave.
Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog lana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini
ili zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vri uz
uslove nadlenog zavoda za zatitu spomenika kulture.
Izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeleja na povrinama javne namene
obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu
saglasnost ministarstva nadlenog za poslove kulture. Zabranjena je izgradnja
spomenika i spomen obeleja izvan povrina javne namene.
12. Privremena graevinska dozvola
lan 147
Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije
agregata, fabrike betona, samostojeih, ankerisanih meteorolokih anamometarskih
stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraajnice i prikljuci,
prikljuci na komunalnu mreu za potrebe graenja ili eksploatacije objekata, kao i za
izvoenje istranih radova na lokaciji, u cilju utvrivanja uslova za izradu projekta za
izvoenje i za izmetanje postojeih instalacija.
Na postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadrinu primenjuju
se odredbe koje se odnose na izdavanje reenja iz lana 145. ovog zakona.
Privremena graevinska dozvola, osim izgradnje objekata iz stava 1. ovog lana,
moe se izdati i za izvoenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u
funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi
dovoenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja
proizvodnog procesa. Po zavretku radova na investicionom odravanju, adaptaciji,
rekonstrukciji ili sanaciji, investitor je u obavezi da organu nadlenom za poslove
legalizacije dostavi tehniki opis i popis radova na investicionom odravanju, idejni
projekat, odnosno projekat za izvoenje, zavisno od radova koji se izvode.
Za radove iz stava 3. ovog lana privremena graevinska dozvola se moe izdati ako
je investitor upisan kao vlasnik na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat
sagraen.
Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola se donosi
za tano odreeni period u kome se objekat moe koristiti, odnosno izvoditi radovi, a
koji ne moe biti dui od tri godine od dana donoenja privremene graevinske
dozvole.
U sluaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u odreenom roku, organ
koji je doneo privremenu graevinsku dozvolu, po slubenoj dunosti dostavlja zahtev
graevinskoj inspekciji za uklanjanje.
alba na reenje graevinskog inspektora ne zadrava izvrenje reenja.

Na zahtev investitora, reenje o privremenoj graevinskoj dozvoli moe se jednom

produiti za jo tri godine. Istekom naknadnog roka, primenjuju se odredbe ovog
lana o uklanjanju privremenog objekta.
VII GRAENJE
1. Prijava radova
lan 148
Investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao graevinsku dozvolu najkasnije
osam dana pre poetka izvoenja radova.
Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za
ureivanje graevinskog zemljita, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaenoj
administrativnoj taksi.
Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog lana, kada je
reenje o graevinskoj dozvoli izdato na osnovu konanog reenja o eksproprijaciji,
dostavlja se i akt ministarstva nadlenog za poslove finansija o uvoenju u posed
nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zakljuen ugovor o pravu
slubenosti u skladu sa ovim zakonom.
U prijavi iz stava 1. ovog lana investitor navodi datum poetka i rok zavretka
graenja, odnosno izvoenja radova.
Nadleni organ o podnetoj prijavi obavetava graevinsku inspekciju.
Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podnoenja prijave iz stava 1. ovog
lana.
2. Priprema za graenje
lan 149
Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele,
regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je
ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita odgovarajuom tablom,
koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj
graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje.
3. Izvoa radova
lan 150
Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik (u daljem tekstu: izvoa radova).
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. ovog zakona moe
da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui

registar za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima
zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue strune
rezultate.
Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice koje je izgradilo ili uestvovalo u graenju te vrste i
namene objekata, odnosno te vrste radova.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva, na predlog strune komisije koju obrazuje.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, snosi podnosilac
zahteva za utvrivanje uslova.
Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.
4. Odgovorni izvoa radova
lan 151
Izvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi graenjem
objekta, odnosno izvoenjem radova.
Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem
odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena (master
akademskih studija, master strukovnih studija, specijalistike akademske studije),
odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa steenim
visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije,
osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte
iz stava 5. ovog lana odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuom licencom
za izvoenje radova.
Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne lice sa steenim visokim
obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa
steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajue struke,
odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa
visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog
iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa strunim
rezultatima na graenju objekata.
Strunim rezultatima na graenju objekta u smislu stava 3. ovog lana smatraju se
rezultati ostvareni na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva
objekta.
Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave
moe rukovoditi i lice koje ima zavrene specijalistike strukovne studije,
odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit, najmanje pet godina
radnog iskustva i sa vaeom licencom.

Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave,

spratnosti PO+P+4+PK ija ukupna povrina ne prelazi 2.000 m2 bruto povrine,
objekata manje sloenih graevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i
nekategorisanih puteva i ulica, unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije,
grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutranjih gasnih instalacija, kao i
izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na
unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, moe rukovoditi i lice koje ima
visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajue struke, odnosno smera,
poloen struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom licencom.
5. Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova
lan 152
Izvoa radova je duan da:
1) pre poetka radova potpie projekat za izvoenje;
2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;
3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na
osnovu koje se gradi objekat;
4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.
Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu izjavu o zavretku
izrade temelja i o zavretku objekta u konstruktivnom smislu.
Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak izgraenih
temelja, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova.
Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog lana,
obavetava o zavretku izrade temelja nadlenu graevinsku inspekciju koja ima
obavezu da u roku od tri radna dana izvri inspekcijski nadzor i o tome obavesti
nadleni organ.
Ako nadleni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog
snimka izgraenih temelja u odnosu na graevinsku dozvolu, odmah e obavestiti
graevinskog inspektora o ovoj injenici, sa nalogom da se zapoeti radovi obustave
do usaglaavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom.
Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor
nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i
nastupanju nepredvienih okolnosti koje su od uticaja na izvoenje radova i primenu
tehnike dokumentacije (promena tehnikih propisa, standarda i normi kvaliteta posle
izvrene tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita, aktiviranje klizita, pojava
podzemnih voda i sl.).
Odgovorni izvoa radova duan je da:

1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola,

odnosno projektu za izvoenje, u skladu sa propisima, standardima, ukljuujui
standarde pristupanosti tehnikim normativima i standardima kvaliteta koji vae za
pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2) organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje
nesmetanog odvijanja saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja graenja;
3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih
objekata i saobraajnica);
4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala,
instalacija i opreme;
5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije;
6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja;
7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;
8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog
izvoaa radova na gradilitu i projekat za izvoenje, odnosno dokumentaciju na
osnovu koje se objekat gradi.
6. Struni nadzor
lan 153
Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja
radova za koje je izdata graevinska dozvola.
Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli,
odnosno prema tehnikoj dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska dozvola;
kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i
tehnikih normativa, ukljuujui standarde pristupanosti; kontrolu i overu koliina
izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i
instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava izvoau radova; saradnju sa
projektantom radi obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za
izvoenje radova i reavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova.
Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za
odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova.
U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u
privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je
izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade
na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje
graevinske dozvole.

lan 153a
Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisae na koje objekte se ne
primenjuju odredbe ovog zakona o izvoau radova, odgovornom izvoau radova,
obavezi odreivanja strunog nadzora i tehnikom pregledu objekta.
VIII UPOTREBNA DOZVOLA
1. Tehniki pregled objekta
lan 154
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.
Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno dela objekta
koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti u
skladu sa ovim zakonom.
Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova.
Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom
dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa
tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno
materijala, opreme i instalacija.
1.1. Komisija za tehniki pregled objekta
lan 155
Tehniki pregled objekata vri komisija ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice kome investitor poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui
registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom
donetim na osnovu ovog zakona, kojim se ureuje sadrina zapisnika o tehnikom
pregledu, sastav komisije za tehniki pregled, kao i nain vrenja tehnikog pregleda.
Kada je predmet tehnikog pregleda objekat za koji su utvrene posebne mere zatite
od poara, lan komisije za tehniki pregled je i inenjer protivpoarne zatite sa
odgovarajuom licencom.
Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.
Trokove tehnikog pregleda snosi investitor.
Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog lana, tehniki pregled objekta, ili dela objekta
koji predstavlja celinu i moe se kao takav samostalno koristiti, moe obezbediti i
drugo lice koje za to ima interes, u kom sluaju to lice snosi trokove tehnikog
pregleda.

Lice iz stava 5. ovog lana nakon pribavljenog pozitivnog miljenja komisije za

tehniki pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne
dozvole.
lan 156
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane
ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za
tu vrstu objekata.
U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na ivotnu
sredinu, mora da uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studija, a
koje ima steeno visoko obrazovanje odgovarajue struke, odnosno smera, na
studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalistike
akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet
godina.
U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u
preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju ili
je bilo izvoa radova kod investitora, lica koja su uestvovala u izradi tehnike
dokumentacije i studije uticaja na ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod
investitora, lica koja su vrila struni nadzor, lica koja vre inspekcijski nadzor kao i
lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za
izdavanje graevinske dozvole.
Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako
je objekat, odnosno njegov deo, izgraen bez graevinske dozvole.
1.2. Probni rad
lan 157
Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna
ispitivanja i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti
objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za zatitu od poara ili
druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom dokumentacijom, komisija za
tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno vrenje
tehnikog pregleda moe da odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom da
utvrdi da su za to ispunjeni uslovi, i o tome bez odlaganja obavesti nadleni organ.
Probni rad moe trajati najdue godinu dana. Obaveza je investitora da prati rezultate
probnog rada.
Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je
povereno vrenje tehnikog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava
ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i izvetaj o tome dostavlja
investitoru.

2. Izdavanje upotrebne dozvole

lan 158
Objekat za koji je u skladu sa ovim zakonom predvieno izdavanje graevinske
dozvole moe se koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu,
u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne
dozvole.
Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilae se izvetaj komisije za tehniki
pregled kojim se utvruje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se moe
izdati upotrebna dozvola, projekat za izvoenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat
geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat
geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima
objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim
svojstvima.
Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja
tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti.
Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene
posebnim propisom.
Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadlenom graevinskom inspektoru.
Ako objekat podlee obavezi pribavljanja integrisane dozvole moe se koristiti samo
uz pribavljenu dozvolu iz stava 1. ovog lana i integrisane dozvole propisane
posebnim zakonom.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja.
Na reenje iz stava 2. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se
izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana
dostavljanja.
Izuzetno, objekat se moe koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet
radnih dana od dana podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je
priloen nalaz komisije za tehniki pregled kojim se utvruje da je objekat podoban za
upotrebu i predlogom da se moe izdati upotrebna dozvola, nadleni organ nije izdao
upotrebnu dozvolu, niti je reenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.
U roku od pet radnih dana po pravnosnanosti izdate upotrebne dozvole, nadleni
organ po slubenoj dunosti dostavlja organu nadlenom za poslove dravnog
premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat
i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o kunom

broju i vri upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o
tome obavetava investitora i nadleni organ uprave u roku od sedam dana od
dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vri odgovarajui upis u katastar
vodova.
3. Odravanje objekta
lan 159
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na
investicionom i tekuem odravanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike
preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.
lan 160
Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske dozvole, ne
moe biti prikljuen na elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mreu
daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

IX STRUNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU,

PROJEKTANTA I IZVOAA RADOVA
1. Struni ispit
lan 161
Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreenih poslova propisan ovim
zakonom, polae se pred komisijom koju obrazuje ministar nadlean za poslove
urbanizma i graevinarstva.
Trokove polaganja strunog ispita snosi kandidat ili privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen.
2. Izdavanje i oduzimanje licence
lan 162
Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog
planera izdaje Inenjerska komora Srbije u skladu sa zakonom.
Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za izdanje
licence.
Izdatu licencu Inenjerska komora Srbije e reenjem oduzeti, ako utvrdi da
ovlaeno lice nesavesno i nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata ili
ako mu je licenca izdata na osnovu netanih ili neistinitih podataka.

Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru nadlenom za
poslove urbanizma i graevinarstva.
Inenjerska komora Srbije vodi registar inenjera koji sadri podatke o svim
angaovanjima inenjera u svojstvu odgovornog planera, urbaniste, projektanta,
izvoaa radova, odnosno inenjera energetske efikasnosti, kao i podatke o
pokrenutim postupcima za utvrivanje odgovornosti i druge bitne podatke, u skladu sa
aktom koji donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva.

X INENJERSKA KOMORA SRBIJE

lan 163
Inenjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa seditem u
Beogradu, osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju unapreenja uslova za
obavljanje strunih poslova u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja,
projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti znaajnih za planiranje i izgradnju,
zatite opteg i pojedinanog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima,
organizovanja u pruanju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja
drugih ciljeva.
lanovi Komore su inenjeri arhitektonske, graevinske, mainske, elektrotehnike,
saobraajne, tehnoloke i inenjeri drugih tehnikih struka, kao i diplomirani prostorni
planeri, kojima je izdata licenca iz lana 162. ovog zakona.
lan 164
Komora obavlja sledee poslove:
1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova u
obavljanju poslova izrade planskih dokumenata, projektovanja i izvoenja radova;
2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera,
odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa radova u
skladu sa odredbama ovog zakona;
3) proverava usklaenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;
4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana;
5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i
normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje
statutom i optim aktima Komore.

Sastav, nain izbora i razreenja sudija suda asti, postupak i nain rada blie
propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Na statut i opte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove
urbanizma i graevinarstva, uz pribavljeno miljenje pokrajinskog sekretarijata
nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.
lan 165
Organi Komore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Komora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne planere,
urbaniste, projektante i odgovorne izvoae radova.
Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije.
Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva
nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva i predsednici izvrnih odbora
matinih sekcija.
Sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana utvruje se
Statutom Komore.
lan 166
Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje ispunjenosti uslova
za odgovorne urbaniste, projektante, odgovorne izvoae radova, kao i odgovorne
planere, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog
lana, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za poslove
graevinarstva.
Nadzor nad zakonitou rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove
urbanizma i graevinarstva.

XI UKLANJANJE OBJEKATA
lan 167
Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinarstva odobrie
reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta,
odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili veih oteenja
ugroena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje
ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izdati ako je nadleni graevinski inspektor
prethodno doneo reenje o zabrani korienja, odnosno upotrebe objekta.

Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako su prethodno reena pitanja
smetaja korisnika objekta, osim u sluaju kada se uklanjanje objekta odobrava na
zahtev vlasnika koji taj objekat koristi. Kao reeno pitanje smetaja korisnika objekta
smatra se obezbeivanje nunog smetaja.
alba na reenje o uklanjanju objekta ne zadrava izvrenje reenja.
Skuptina jedinice lokalne samouprave ureuje i obezbeuje uslove i mere koje je
potrebno sprovesti i obezbediti u toku uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu
opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
lan 168
Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u sluaju izvrenja inspekcijskog
reenja, moe se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno
njegovog dela.
Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi
se:
1) projekat ruenja sa tehnikom kontrolom;
2) dokaz o svojini na objektu
3) uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugroen javni interes (zatita
postojee komunalne i druge infrastrukture, zatita kulturnog dobra, zatita ivotne
sredine i sl.).
Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se reenjem u roku od 8
dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja.
Na reenje iz stava 3. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se
izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od dana
dostavljanja reenja.
lan 169
Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za
ivot i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe otkloniti i
rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obavetava vlasnika objekta,
radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.
Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog lana
utvruje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju zavriti.

Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku nadleni organ e naloiti,

odnosno odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica,
uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
lan 170
Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela moe da vri privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje
objekata, odnosno za izvoenje radova.
Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog lana rukovodi odgovorni izvoa radova.
Po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvriti ureenje
zemljita i odvoz graevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.
1. Izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela
lan 171
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog
zakona, izvrava republiki, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave
nadlean za poslove graevinske inspekcije.
Organ nadlean za poslove graevinske inspekcije sainjava program uklanjanja
objekata i odgovara za njegovo izvrenje.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika.
Ako izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno
njegovog dela, reenje e se izvriti preko privrednog drutva, odnosno drugog
pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvrenika.
Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret budeta nadlenog organa, do
naplate od izvrenika.
Ukoliko nadleni organ nema potrebna sredstva za izvrenje inspekcijskog reenja,
zainteresovana strana moe obezbediti trokove izvrenja do naplate od strane
izvrnog dunika.
Na zahtev organa nadlenog za poslove graevinske inspekcije nadlena policijska
uprava e, u skladu sa zakonom, pruiti policijsku pomo radi omoguavanja
izvrenja reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.
Graevinski inspektor po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela
sainjava zapisnik o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i
organu nadlenom za poslove katastra nepokretnosti.

XII NADZOR
1. Inspekcijski nadzor
lan 172
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog
zakona, vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga
utvrenog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog
planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za
koje izdaje graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona, kao i nadzor nad radom
gradskih i optinskih graevinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine.
Optini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad
izgradnjom objekata za koje izdaju graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.
Gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog
planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju
objekata do 800 m2 bruto razvijene graevinske povrine.
Ukoliko se u vrenju inspekcijskog nadzora nad radom graevinskog inspektora
gradske optine u sastavu grada utvrdi da optinski graevinski inspektor ne
preduzima propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora, gradski graevinski
inspektor ima pravo da u konkretnom sluaju preuzme vrenje inspekcijskog nadzora i
okona postupak.
Protiv optinskog graevinskog inspektora, pored kazne propisane lanom 209. stav 1.
taka 7) ovog zakona pokree se i disciplinski postupak zbog tee povrede radne
dunosti iz radnog odnosa.
U sluaju iz stava 6. ovog lana, po albi na reenje doneto u ovom postupku reava
ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine kada se objekti grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture master, odnosno diplomirani inenjer arhitekture ili diplomirani graevinski inenjer master, odnosno diplomirani graevinski inenjer, koji ima najmanje tri godine
radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove
propisane zakonom.
Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja lice sa steenim visokim
obrazovanjem odgovarajue struke odnosno smera na studijama drugog stepena
graevinarstva (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalistike
akademske studije, specijalistike strukovne studije) odnosno diplomirani inenjer
graevinarstva, ili lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke
odnosno smera na studijama drugog stepena arhitekture (master akademskih studija,

master strukovnih studija, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne

studije), odnosno diplomirani inenjer arhitekture, koji ima najmanje tri godine
radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove
propisane zakonom.
Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni optini moe da
obavlja i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena graevinske ili
arhitektonske struke, odnosno lice koje ima viu kolsku spremu arhitektonske ili
graevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, poloen struni ispit
i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
2. Prava i dunosti urbanistikog inspektora
lan 173
Urbanistiki inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dunost da
proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrauje
prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom
ispunjava propisane uslove;
2) je planski dokument izraen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na
osnovu zakona;
3) su lokacijski uslovi i urbanistiki projekat izdati u skladu planskim dokumentom;
4) se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu zakona;
5) je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzee ili
druga organizacija koje utvruje uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao
i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, dostavilo potrebne podatke i uslove
za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske uslove i objavilo separat o
tehnikim uslovima za izgradnju objekata, u propisanim rokovima.
Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike
planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, privredno drutvo,
odnosno drugo pravno ili fiziko lice koje vri promene u prostoru, kao i nadlena
optinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, duni su da
urbanistikom inspektoru omogue potpun i nesmetan uvid u raspoloivu
dokumentaciju.
3. Ovlaenja urbanistikog inspektora
lan 174
U vrenju inspekcijskog nadzora urbanistiki inspektor je ovlaen da preduzima
sledee mere:

1) da zabrani reenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno

drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje planski dokument ne ispunjava
uslove propisane zakonom;
2) da podnese prigovor nadlenom organu na izdate lokacijske uslove, odnosno
urbanistiki projekat, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana izdavanja
lokacijskih uslova, odnosno potvrivanja urbanistikog projekta, ako utvrdi da ti akti
nisu u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom i o tome obavesti
investitora;
ta. 3) - 5) (brisan)
6) da obavesti organ nadlean za donoenje planskog dokumenta ili dela planskog
dokumenta i da predloi ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i
urbanizma pokretanje postupka za ocenu zakonitosti planskog dokumenta ili dela
planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument ili odreeni deo planskog
dokumenta nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije
sproveden na nain propisan zakonom;
7) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i
urbanizma, ako utvrdi da organ nadlean za donoenje planskog dokumenta nije u
propisanom roku doneo planski dokument;
8) da preduzme mere protiv privrednog drutva ili drugog pravnog lica, ako u
propisanom roku ne objave separat, odnosno ne dostave potrebne podatke neophodne
za prikljuak na tehniku i drugu infrastrukturu;
9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom.
U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice ili preduzetnik moe da nastavi sa izradom planskog dokumenta kad otkloni
utvrene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora koji je doneo reenje o
zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da su nepravilnosti
otklonjene.
Kad urbanistiki inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta
donet suprotno odredbama ovog zakona, predloie ministru nadlenom za poslove
prostornog planiranja i urbanizma da donese reenje o zabrani primene planskog
dokumenta do njegovog usklaivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadlean
za njegovo donoenje.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma donee reenje iz
stava 3. ovog lana u roku od 15 dana od dana podnoenja predloga urbanistikog
inspektora.

4. Prava i dunosti graevinskog inspektora

lan 175
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da
proverava da li:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat,
odnosno lice koje vri struni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na
graenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdata graevinska dozvola
i potvrena prijava o poetku graenja, odnosno izdato reenje iz lana 145. ovog
zakona;
3) je investitor zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom;
4) se objekat gradi prema izdatoj graevinskoj dozvoli i projektu za izvoenje,
odnosno tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato reenje iz lana 145. ovog
zakona;
5) je gradilite obeleeno na propisan nain;
6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju odgovaraju
zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta;
7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata,
saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine;
8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugroavaju bezbednost
njegovog korienja i okoline;
9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu
inspekcije na propisani nain;
10) se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i odravanja
objekta;
11) je tehniki pregled izvren u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu
zakona;
12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;
13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata graevinska, odnosno upotrebna
dozvola;
14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na osnovu
zakona.

Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i da

preduzima mere ako utvrdi da se korienjem objekta dovode u opasnost ivot i
zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugroava ivotna sredina i ako se nenamenskim
korienjem utie na stabilnost i sigurnost objekta.
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je duan da obavezno izvri
dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obavetenja od nadlenog organa o
prijavi temelja i po zavretku objekta u konstruktivnom smislu.
U vrenju inspekcijskog nadzora, graevinski inspektor je ovlaen da ue na
gradilite i objekte u izgradnji, da trai isprave u cilju identifikacije lica, da uzima
izjave od odgovornih lica, fotografie ili saini video snimak gradilita ili objekta, kao
i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrivanja
injeninog stanja.
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da ue bez odluke
suda i u posebni fiziki deo zgrade u kojem se izvode radovi za koje je po ovom
zakonu predvien inspekcijski nadzor, ukoliko postoje osnovi sumnje da e prilikom
vrenja nadzora biti otkrivena povreda zakona koja zahteva preduzimanje hitnih mera
radi spreavanja opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, odnosno izvoenje radova koji
predstavljaju izvrenje krivinog dela bespravne gradnje.
Graevinski inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju poverenih poslova u
oblasti inspekcijskog nadzora i da daje struna objanjenja, da preduzima preventivne
mere, ukljuujui da obavetava subjekta inspekcijskog nadzora u vezi sa obavezama
iz propisa, ukazuje subjektu inspekcijskog nadzora na mogue zabranjene, odnosno
tetne posledice njegovog ponaanja, opomene subjekta inspekcijskog nadzora na
potrebu otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu nastati u budunosti, kao i da
neposredno uestvuje u vrenju inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.
5. Ovlaenja graevinskog inspektora
lan 176
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da:
1) naredi reenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se
objekat gradi ili je njegovo graenje zavreno bez graevinske dozvole, odnosno ako
se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno graevinskoj dozvoli,
odnosno potvrdi o prijavi radova;
1a) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno vraanje u prvobitno stanje, ako se
objekat gradi, odnosno izvode radovi bez reenja iz lana 145. ovog zakona;
2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 60 dana za
pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema
graevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvoenje, a ako investitor u ostavljenom
roku ne pribavi, odnosno izmeni graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje
objekta, odnosno njegovog dela;

3) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije zakljuio ugovor o graenju, u
skladu sa ovim zakonom;
4) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za
pribavljanje graevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu
reenja iz lana 145. ovog zakona potrebno pribaviti graevinsku dozvolu, a ako
investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem
uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;
5) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za
pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako izgraeni temelji nisu
usklaeni sa, graevinskom dozvolom i projektom za izvoenje a ako investitor u
ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje
izgraenih temelja i vraanje terena u prvobitno stanje;
6) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno
graenje, odnosno izvoenje radova i posle donoenja reenja o obustavi radova;
7) naloi reenjem uklanjanje privremenog objekta iz lana 147. ovog zakona
protekom propisanog roka;
8) naloi reenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja
objekta, odnosno njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez reenja o
dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela;
9) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije reenjem odredio struni
nadzor, u skladu sa ovim zakonom;
10) naredi sprovoenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta
koji nisu opisani u reenju o ruenju, a nastali su nakon sastavljanja zabelebe i ine
jednu graevinsku celinu.
Kada graevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajuom licencom u
suprotnosti sa propisima, odnosno pravilima struke, duan je da o tome obavesti
nadleni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi utvrivanja odgovornosti.
Graevinski inspektor podnosi prekrajnu, odnosno krivinu prijavu i inicira postupak
oduzimanja licence glavnom projektantu, odnosno odgovornom projektantu koji je
potpisao tehniki dokument ili je potvrdio taj dokument, ako u postupku nadzora
utvrdi da taj dokument nije u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima
donetim na osnovu ovog zakona.
Nadleni organ i organizacija iz stava 3. ovog lana duni su da podnosioca
obavetenja obaveste o preduzetim merama u roku od 30 dana od podnoenja
obavetenja, kao i da mu dostave primerak odluke donete u postupku po prijavi, radi
informisanja.

U registar objedinjene procedure evidentiraju se: obavetenje iz stava 3. ovog lana,

prijava iz stava 4. ovog lana i konana odluka iz stava 5. ovog lana.
lan 177
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraaja, okoline
i zatitu ivotne sredine, naredie reenjem investitoru, odnosno izvoau radova
mere za otklanjanje uoenih nedostataka, rok njihovog izvrenja, kao i obustavu
daljeg izvoenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog
izvrenja na teret investitora, odnosno izvoaa radova;
2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju ne
odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama
kvaliteta, obustavie reenjem dalje izvoenje radova dok se ne otklone utvreni
nedostaci;
3) gradilite nije obeleeno na propisan nain, naloie reenjem obustavu radova i
odredie rok za otklanjanje nedostataka, koji ne moe biti dui od tri dana;
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz
obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne moe biti dui od pet
dana. Rok za izvrenje i rok za albu poinju da teku od dana donoenja usmenog
reenja.
Pismeni otpravak reenja iz stava 1. taka 1) dostavlja se pribijanjem na objekat koji
se gradi.
lan 178
Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je
povereno vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta, odnosno izvoenjem
radova ne ispunjava propisane uslove, zabranie reenjem dalje izvoenje radova do
ispunjenja uslova;
2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji predstavljaju
neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i
ivot i zdravlje ljudi, zabranie reenjem korienje objekta ili njegovog dela dok se
ne otklone utvreni nedostaci;
3) se objekat za koji je izdata graevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole,
naredie investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne moe biti krai od
30 ni dui od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrenom roku donee reenje
o zabrani korienja objekta;
4) se objekat za koji je izdata graevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja
nije utvrena graevinskom i upotrebnom dozvolom, naloie pribavljanje

graevinske dozvole, odnosno reenja iz lana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a
ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana 145. ovog
zakona u ostavljenom roku, donee reenje o zabrani korienja objekta;
5) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost
susednih objekata, bezbednost okoline ili ugroava ivotna sredina, naloie
izvoenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korienje objekta, odnosno dela
objekta;
6) objekat za koji je izdata graevinska dozvola, koji nije zavren u roku sadranom u
prijavi poetka graenja objekta, odnosno izvoenja radova, naredie reenjem
investitoru da u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, zavri graenje
objekta, odnosno izvoenje radova, a ako investitor ne zavri objekat u ostavljenom
roku, podnee prijavu za uinjeni prekraaj, odnosno privredni prestup.
lan 179
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku
graenja, odnosno korienja objekta ne vri propisano osmatranje, odnosno
odravanje objekta, naredie reenjem investitoru i izvoau radova, odnosno
korisniku objekta da uoene nepravilnosti otkloni.
lan 180
Graevinski, odnosno urbanistiki inspektor duan je da na zahtev Inenjerske
komore Srbije dostavi reenje koje u vrenju inspekcijskog nadzora donosi na osnovu
ovog zakona.
lan 181
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi,
odnosno izvode pripremni radovi bez graevinske dozvole, pored mera propisanih
ovim zakonom, naredie reenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilita.
Reenje iz stava 1. ovog lana izvrno je danom donoenja.
Mera iz stava 1. ovog lana sprovodi se stavljanjem slubenog znaka "zatvoreno
gradilite", peaenjem graevinskih maina i pribijanjem kopije reenja iz stava 1.
ovog lana na vidnom mestu.
Jedan primerak izvrnog reenja kojim se nareuje zatvaranje gradilita, graevinski
inspektor dostavlja nadlenoj policijskoj upravi, koja e po potrebi pruiti policijsku
pomo radi omoguavanja sprovoenja izvrenja tog reenja.
lan 182
Kad graevinski inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor
nepoznat, reenje, odnosno zakljuak o dozvoli izvrenja dostavlja se pribijanjem na
oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno

upotrebljava, to se konstatuje zabelekom inspektora o vremenu i mestu dostave na

reenju, odnosno zakljuku o dozvoli izvrenja.
Zabeleka iz stava 1. ovog lana sadri sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti
objekta kao i o imenu investitora ili izvoaa radova ukoliko je ono poznato, a
ukoliko nije postupak e se voditi protiv nepoznatog lica. Naknadnim
identifikovanjem investitora ili izvoaa radova ili promenom investitora ili izvoaa
radova, postupak iz stava 1. ovog lana se ne prekida niti se produavaju rokovi
odreeni u tom postupku.
Reenje, odnosno zakljuak iz stava 1. ovog lana smatra se uredno dostavljenim
danom pribijanja na oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se
gradi, odnosno upotrebljava.
lan 183
Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, graevinski inspektor donosi u
sluajevima propisanim ovim zakonom.
Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje se rok u kome je investitor duan ukloniti
objekat ili njegov deo.
Reenjem iz stava 1. ovog lana graevinski inspektor odreuje da li je pre uklanjanja
objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat ruenja, kao i nain izvrenja
putem druge osobe u sluaju da investitor to sam nije uinio u roku odreenom
reenjem o uklanjanju.
Izuzetno, graevinski inspektor, u sluajevima iz stava 1. ovog lana nee doneti
reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje
tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i sl.), ako bi tim
uklanjanjem nastala opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam
objekat, ve e investitoru reenjem naloiti vraanje u prvobitno stanje, u skladu sa
ovim zakonom.
lan 184
Na reenje republikog graevinskog inspektora moe se izjaviti alba u roku od 15
dana od dana dostavljanja reenja.
alba na reenje iz stava 1. ovog lana se izjavljuje Vladi, preko ministarstva
nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.
Na reenje urbanistikog inspektora moe se izjaviti prigovor u roku od osam dana od
dana dostavljanja.
Na reenje urbanistikog inspektora prigovor se izjavljuje nadlenom izvrnom
organu grada Beograda, autonomne pokrajine, odnosno Vladi, preko organa
nadlenog za poslove urbanizma autonomne pokrajine.

Na reenje jedinice lokalne samouprave doneto u postupku inspekcijskog nadzora u

oblasti izgradnje objekata alba se izjavljuje ministarstvu nadlenom za poslove
graevinarstva.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja
donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade
na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja gradske
optine, donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se
grade na teritoriji grada Beograda, u skladu sa ovim zakonom.
alba izjavljena na reenja iz ovog lana ne odlae izvrenje reenja.
l. 185-200**
(Prestalo da vai odlukom US)

XIV OVLAENJE ZA DONOENJE PODZAKONSKIH AKATA

lan 201
Vlada, prema klasi i nameni objekta, propisuje:
1) koji se uslovi za projektovanje i prikljuenje obavezno pribavljaju od imalaca
javnih ovlaenja u postupku izdavanja lokacijskih uslova;
2) obaveznu sadrinu, postupak i nain izdavanja uslova iz take 1) ovog stava;
3) obaveznu sadrinu, postupak i nain izdavanja lokacijskih uslova od strane
nadlenog organa.
Vlada blie ureuje tehnike propise o kvalitetu graevinskih proizvoda (lan 6), kao i
uslove, nain i postupak otuenja i razmene nepokretnosti u javnoj svojini (lan 99);
Vlada blie propisuje nain, uslove i postupak za ulaganje neizgraenog graevinskog
zemljita u javnoj svojini radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, odnosno
unoenja kao osnivakog uloga u javna preduzea i privredna drutva i zakljuivanja
ugovora o zajednikoj izgradnji jednog ili vie objekata sa fizikim ili pravnim licem
(lan 100).
Vlada blie propisuje sastav, delokrug i odgovornost republike komisije za
komasaciju, postupak sprovoenja komasacije, sadrinu odluke o komasaciji,
sadrinu, uslove i nain izdavanja reenja o komasaciji, postupak izrade i sadrinu
projekta komasacije, nain procene vrednosti zemljita u postupku urbane komasacije,
trokove i obveznike plaanja trokova (l. 109a-109g).
Ministar blie propisuje:

1) energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava zgrada, energetske

zahteve za nove i postojee zgrade, kao i uslove, sadrinu i nain izdavanja sertifikata
(lan 4);
2) tehnike propise iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnike mere
i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojim se osigurava nesmetano kretanje i
pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama (lan 5);
3) predmet i postupak sprovoenja objedinjene procedure, voenje i sadrinu registra
objedinjenih procedura i centralne evidencije, kao i ovlaenja i obaveze registratora
(l. 8, 8a, 8d, 8v i 8g);
4) sadrinu, nain, postupak i rokove izrade i objavljivanja separata (l. 31a, 34, 41,
46, 48, 49, 50, 58. i 61);
5) sadrinu, nain i postupak izrade dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja
(l. 10-68);
6) uslove i kriterijume za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (lan 39);
7) uslove i nain rada komisije za strunu kontrolu planskih dokumenata, komisije za
kontrolu usklaenost planskih dokumenata i komisije za planove jedinice lokalne
samouprave (l. 33, 49. i 52);
8) sadrinu i nain voenja i odravanja centralnog registra planskih dokumenata,
informacionog sistema o stanju u prostoru i lokalnog informacionog sistema planskih
dokumenata, kao i digitalni format dostavljanja planskih dokumenata (l. 43. i 45);
9) sadrinu, postupak i nain donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita
(lan 94);
10) klasifikaciju objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim
karakteristikama i stepenu uticaja na okruenje, s obzirom na rizike vezane za
izgradnju i eksploataciju (lan 2);
11) sadrinu, nain i postupak izrade i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije
prema klasi i nameni objekata (l. 117-124, 129, 131. i 168);
12) uslove osiguranja od profesionalne odgovornosti (lan 129a);
13) uslove i nain rada revizione komisije i sadraj izvetaja o strunoj kontroli (lan
132);
14) sadrinu i nain izdavanja graevinske dozvole, (l. 135-138);
15) nain, postupak i sadrinu podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za
izdavanje licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za
koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i
uslove za oduzimanje tih licenci (l. 126. i 150);

16) izgled, sadrinu i mesto postavljanja gradiline table (lan 149);

17) sadrinu i nain voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske
knjige (lan 152);
18) sadrinu i nain voenja strunog nadzora (lan 153);
19) sadrinu i nain vrenja tehnikog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole,
osmatranja tla i objekta u toku graenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za
pojedine vrste objekata, odnosno radova, kao i sastav komisije za tehniki pregled
objekta, prema klasi i nameni objekta; uslove na osnovu kojih se utvruje da je
objekat podoban za upotrebu; formu i sadrinu predloga komisije za tehniki pregled
o utvrivanju podobnosti objekta ili dela objekta za upotrebu, kao i druga pitanja od
znaaja za vrenje tehnikog pregleda (l. 154. i 158);
20) uslove, program i nain polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i
urbanistikog planiranja, izrade tehnike dokumentacije graenja i energetske
efikasnosti (lan 161.);
21) uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog urbanistu,
projektanta i izvoaa radova, odgovornog planera (lan 162);
22) obrazac i sadrinu legitimacije urbanistikog i graevinskog inspektora, kao i
vrstu opreme koju koristi inspektor;
23) postupak donoenja i sadrinu programa uklanjanja objekata (lan 171);
24) izgled i sadrinu slubenog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilita (lan 181);
25) opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (l. 31. i 57);
26) nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko - arhitektonskog
konkursa (lan 68a);
27) na koje objekte se ne primenjuju odredbe o izvoau radova, odgovornom
izvoau radova i obavezi odreivanja strunog nadzora u toku graenja i tehnikog
pregleda objekta, prema klasi i nameni objekta (lan 153a);
28) sadrinu i nain objavljivanja podataka registra inenjera Inenjerske komore
Srbije (lan 162).

XV KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
lan 202
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup
privredno drutvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako:
1) izradu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom
pravnom licu koja ne ispunjava propisane uslove (lan 126);
2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom
pravnom licu koje ne ispunjava propisane uslove (lan 129);
3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta (lan 153);
4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o njihovoj obustavi (lan
176);
5) ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku (lan
178).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novanom kaznom od 100.000 do
200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski
inspektor.
lan 202a
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup
privredno drutvo ili drugo pravno lice koje izrauje tehniku dokumentaciju i/ili
izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane ovim
zakonom (l. 126. i 150).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski
inspektor.
lan 203
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup
privredno drutvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj
dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (lan 110);

2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;

3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (l. 176. i
177.).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novanom
kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski
inspektor.
lan 204
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup
privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je ovlaeno da utvruje uslove za
izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na
infrastrukturu, odnosno da prikljui objekat na infrastrukturu, ako u propisanom roku
ne objavi separat i/ili ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu planskog
dokumenta, i/ili lokacijske uslove i/ili saglasnost na projekat, odnosno drugi akt
predvien ovim zakonom, kao i ako ne prikljui objekat na infrastrukturu (l. 8b i 46.
stav 4).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za
izdavanje lokacijskih uslova, odnosno nosilac izrade plana.
lan 204a
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup
privredno drutvo ili drugo pravno lice ako trai saglasnosti na tehniku
dokumentaciju suprotno odredbama ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za
izdavanje graevinske dozvole.
2. Prekraji
lan 205
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno
drutvo, odnosno drugo pravno lice, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom
inspektoru vrenje nadzora u skladu sa ovim zakonom (l. 173. i 175).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili
drugom pravnom licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od
100.000 do 300.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje nije preduzetnik
novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1-4. ovog lana podnosi nadleni
graevinski, odnosno urbanistiki inspektor.
lan 206
Novanom kaznom od 300.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili
drugo pravno lice koje je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama
sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupanosti (lan 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili
drugom pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje je investitor objekta,
novanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1, 2. i 3. ovog lana podnosi nadleni
graevinski inspektor.
lan 207
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj privredno
drutvo ili drugo pravno lice koje izrauje dokumente prostornog i urbanistikog
planiranja ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, ako ne omogui
urbanistikom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju (l.
173. i 175).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom
pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni
urbanistiki inspektor.
lan 208
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno
drutvo, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat,
ako:
1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ili ako
odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove (l. 151. i 152);

2) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 2);
3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom odredaba
ovog zakona na nedostatke u tehnikoj dokumentaciji (lan 152. stav 6);
4) ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije
(lan 152. stav 7. taka 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili
drugom pravnom licu koje gradi objekat, novanom kaznom od 10.000 do 50.000
dinara.
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorni
izvoa radova ako postupa suprotno odredbama lana 152. stav 7. ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1-3. ovog lana podnosi nadleni
graevinski inspektor.
lan 208a
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik
koji:
1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj
dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (lan 110);
2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;
3) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 3);
4) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (l. 176. i
177).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice investitor, novanom kaznom
od 100.000 do 150.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni
graevinski inspektor.
lan 208b
Novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik
koji izrauje tehniku dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za
obavljanje te delatnosti propisane ovim zakonom (l. 126. i 150).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice investitor novanom kaznom
od 50.000 do 150.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni
graevinski inspektor.

lan 208v
Novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana
kaznie se za prekraj odgovorni projektant koji je izradio i potpisao tehniki
dokument ili je potvrdio taj dokument u postupku tehnike kontrole, suprotno
odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni
graevinski inspektor.
lan 209
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana
kaznie se za prekraj odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:
1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog
dokumenta (lan 46);
2) ne izda lokacijske uslove, graevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom
roku (l. 8d, 53, 56, 136. i 158);
3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta (lan 63);
4) ne dostavi zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata
privremena graevinska dozvola (lan 147);
5) ne saini program i ne sprovede izvrenje uklanjanja objekta (lan 171);
6) ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i nesmetan
uvid u raspoloivu dokumentaciju (l. 173. i 175);
7) ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora (l. 173. i 175);
8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgraenim bez graevinske
dozvole (lan 200).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i
kazna zatvora do 30 dana.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana podnosi
nadleni urbanistiki inspektor, zahtev iz stava 1. ta. 2) i 4) ovog lana graevinski
inspektor, zahtev iz stava 1. taka 6) ovog lana urbanistiki, odnosno graevinski
inspektor, a zahtev iz stava 1. ta. 5) i 7) ovog lana organ nadlean za izdavanje
graevinske dozvole.
lan 210
Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana
kaznie se za prekraj odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:

1) izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog
zakona (lan 53);
2) izda graevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu
ovog zakona (l. 135. i 136);
3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan 158).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i
kazna zatvora do 30 dana.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi registrator,
odnosno organ nadlean za sprovoenje objedinjene procedure ako registrator nije
imenovan u skladu sa lanom 8v ovog zakona.
lan 211
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj nadleni
inspektor koji u sluajevima iz l. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog
zakona ne donese reenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne moe
biti dui od sedam dana od dana saznanja za uinjeni prekraj.
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i
kazna zatvora do 30 dana.
lan 211a
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice
u imaocu javnog ovlaenja, ako imalac javnih ovlaenja tokom sprovoenja
objedinjene procedure ne postupa na nain i u rokovima propisanim ovim zakonom
(lan 8b).
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi registrator,
odnosno organ nadlean za sprovoenje objedinjene procedure ako registrator nije
imenovan u skladu sa lanom 8v ovog zakona.
lan 211b
Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj registrator,
odnosno odgovorno lice u organu nadlenom za sprovoenje objedinjene procedure
ako nije imenovan registrator, ako ne podnese zahtev za pokretanje prekrajnog
postupka u skladu sa lanom 8v stav 5. ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi Registrator
centralne evidencije.
lan 212
Novanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno
drutvo ili drugo pravno lice koje obavlja poslove izrade i kontrole tehnike

dokumentacije, odnosno koje je izvoa radova, vrilac strunog nadzora ili tehnikog
pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za tetu (lan 129a).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili
drugom pravnom licu novanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od
100.000 do 500.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni
graevinski inspektor.

XVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 213
Danom stupanja na snagu ovog zakona Inenjerska komora Srbije osnovana Zakonom
o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom,
u skladu sa ovim zakonom.
Komisije za planove obrazovane na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji mogu
nastaviti sa obavljanjem poslova do isteka mandata utvrenim aktom o obrazovanju.
lan 214
Privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom
propisani posebni uslovi, duna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog
zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona poloila struni ispit kojim je
izvrena provera strune osposobljenosti za rad na poslovima odreenim ovim
zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica
kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova, ispunjavaju uslove
za vrenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale
propisane uslove.
lan 215
Optina, odnosno grad donee prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee plan generalne regulacije, odnosno planove
generalne regulacije za sedite jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Optina, grad i grad Beograd donee planove generalne regulacije za ostala naselja,
koji su predvieni za donoenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u
roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana primenjivae se

postojei prostorni i urbanistiki planovi.
Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavae se na osnovu postojeih
prostornih i urbanistikih planova do dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz
st. 1, 2. i 3. ovog lana.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre
stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za
prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je obavljen javni uvid koji e se
okonati po propisima po kojima su zapoeti.
lan 216
Jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan optine do dana stupanja
na snagu ovog zakona, donee odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne
samouprave u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prostorni plan optine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladie
se sa odredbama ovog zakona, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona, a odluku o usklaivanju prostornog plana sa odredbama ovog zakona jedinica
lokalne samouprave donee u u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Grad Beograd e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti
odluku o izradi planova iz lana 20. stav 3. ovog zakona, a u roku od 18 meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona donee, u skladu sa ovim zakonom, prostorne
planove sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima manje od 30.000
stanovnika donee odluku o izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto koje
je sedite jedinice lokalne samouprave, u roku od tri meseca od dana stupanja na
snagu ovog zakona. Stupanjem na snagu plana generalne regulacije prestaju da vae
generalni planovi, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i
preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o
planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Jedinice lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima vie od 30.000
stanovnika, donee u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona,
odluku o usklaivanju generalnog plana sa odredbama ovog zakona koje se odnose na
generalni urbanistiki plan i odluku o izradi planova generalne regulacije u skladu sa
ovim zakonom, na celom graevinskom podruju naseljenog mesta. Stupanjem na
snagu planova generalne regulacije, prestaju da vae odredbe generalnog plana,
planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni
urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju, koji su
u suprotnosti sa planom generalne regulacije.
Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za pojedinana
naseljena mesta koja nisu sedite jedinice lokalne samouprave, ostaju na snazi, ako

nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na plan generalne

regulacije.
Planovi opteg ureenja, doneti po Zakonu o planiranju i izgradnji, usklauju se sa
odredbama ovog zakona koje se odnose na ematski prikaz ureenja naseljenih mesta
za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana. Donoenjem
prostornog plana jedinice lokalne samouprave usklaeni plan opteg ureenja postaje
sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave kao ematski prikaz
ureenja naseljenog mesta.
lan 217
Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju
telekomunikacionih objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola,
na podruju za koje nije donet urbanistiki plan ili urbanistikim planom nije
predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se izdaje u skladu sa
uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove telekomunikacija, na
osnovu godinjih planova razvoja telekomunikacionih mrea na teritoriji Republike
Srbije, u skladu sa zakonom.
lan 218
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih
zahteva za reavanje o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja
na snagu ovog zakona, nastavie se po propisima koji su vaili do dana stupanja na
snagu ovog zakona.
lan 219
(Brisan)
lan 220
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o
planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena
naknada ne integrie u porez na imovinu.
lan 221
Odredba lana 4. stav 2. ovog zakona primenjivae se od dana stupanja na snagu
propisa koji donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, kojim se blie
propisuju uslovi, sadrina i nain izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima
objekta, u skladu sa ovim zakonom.
lan 222
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06).

Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae

se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na
snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
lan 223
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 24/2011)
lan 88[s1]
Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih
zahteva za reavanje o pojedinim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na
snagu ovog zakona, nastavie se po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Postupci za prestanak prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u
dravnoj svojini zapoeti u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), koji nisu okonani do 11. septembra 2009.
godine, nastavie se po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu tog zakona.
Pravnosnano reenje o odobrenju za izgradnju, izdato u skladu sa odredbama Zakona
o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), moe se po zahtevu
investitora ukinuti, ako je po pravnosnanosti tog reenja izmenjen planski dokument
na osnovu koga se moe izdati graevinska dozvola za izgradnju objekta vee
povrine od objekta ija je izgradnja odobrena reenjem ije se ukidanje trai.
Reenje kojim se ukida reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za
izdavanje graevinske dozvole.
lan 89[s1]
Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o
planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena
naknada ne integrie u porez na imovinu, a najkasnije do 31. decembra 2013. godine.
Do isteka roka iz stava 1. ovog lana jedinica lokalne samouprave propisuje blie
kriterijume, merila, visinu, nain i rokove plaanja naknade za korienje
graevinskog zemljita, a moe ih propisati uzimajui u obzir i namenu korienja
objekta.
Lica koja imaju bespravno sagraene objekte za koje nije podnet zahtev za
legalizaciju u skladu sa odredbama ovog zakona, lica kojima je pravnosnano
okonan postupak legalizacije donoenjem akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za
legalizaciju, kao i lica koja nisu zakljuila ugovor iz lana 185. Zakona o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka i 64/10 - US) do ruenja
bespravno sagraenog objekta plaaju naknadu za korienje graevinskog zemljita
propisanu aktom jedinice lokalne samouprave u trostrukom iznosu.
lan 90[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 121/2012)
lan 2[s2]
Nosilac prava korienja iz lana 103. stav 1. Zakona moe ostvariti pravo na gradnju
novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojeih objekata u skladu sa
namenom zemljita utvrenom vaeim planskim dokumentom u roku od 12 meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona, bez dostavljanja dokaza o izvrenoj
konverziji zemljita u skladu sa Zakonom.
lan 3[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 132/2014)
lan 129[s3]
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Republika agencija za
prostorno planiranje (u daljem tekstu: Agencija), osnovana Zakonom o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06).
Danom prestanka rada Agencije poslove iz okvira nadlenosti Agencije preuzima
ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Ministarstvo iz stava 2. ovog lana danom prestanka rada Agencije preuzima
zaposlene, sredstva, imovinu, dokumentaciju i arhivu Agencije.
Prava i obaveze Agencije preuzima Republika Srbija.
Prava i obaveze iz stava 4. ovog lana u ime Republike Srbije vri Vlada.
O izvravanju obaveza Agencije, preuzetih u skladu sa zakonom, starae se
Ministarstvo graevinarstva, saobraaja i infrastrukture u okviru nadlenosti utvrenih
Zakonom o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 44/14).
lan 130[s3]
Planski dokumenti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre
stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za
prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je doneta odluka o izradi, a koji se
mogu okonati po odredbama zakona po kojima su zapoeti.
Donosioci planskih dokumenata duni su da, prilikom izmene i dopune planskog
dokumenta po stupanju na snagu ovog zakona, sadrinu i postupak usvajanja planskog
dokumenta usklade sa odredbama ovog zakona.
Vaei planski dokumenti, kao i planski dokumenti iji se postupak izrade i donoenja
sprovodi po odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, dostavljaju se centralnom
registru planskih dokumenata u skladu sa odredbama ovog zakona, u roku od 12
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Obaveza dostavljanja planova u digitalnom obliku, u skladu sa odredbama lana 43.
ovog zakona se primenjuje i na planove iz stava 2. ovog stava.
Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju
telekomunikacionih i objekata elektroprenosne i elektrodistributivne mree, za koje se
po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, odnosno reenje iz lana 145. ovog

zakona na podruju za koje nije donet planski dokument ili vaeim planskim
dokumentom nije predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijski uslovi se izdaju u
skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove
telekomunikacija, odnosno energetike na osnovu godinjih planova razvoja tih mrea
na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Skuptina jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi zemljite kome je
namena promenjena iz poljoprivrednog u graevinsko zemljite, duna je da organu
nadlenom za poslove dravnog premera i katastra, u roku od 12 meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona, dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela
kojima je promenjena namena do 15. jula 1992. godine.
lan 131[s3]
Zapoeti postupci za reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju,
lokacijske dozvole, graevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za
reavanje o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu
ovog zakona, okonae se po propisima po kojima su zapoeti.
Lokacijska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po
pravnosnanosti predstavlja osnov za izdavanje graevinske dozvole, u skladu sa
ovim zakonom.
Ugovori o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini zakljueni do dana stupanja
na snagu ovog zakona, predstavljaju osnov za utvrivanje aktivne legitimacije
zakupca u postupku izdavanja graevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom.
lan 132[s3]
Odredbe lana 8, lana 8b, lana 8d, lana 8, l. 97, 98. i lana 211a ovog zakona
primenjuju se od 1. marta 2015. godine.
Odredbe lana 8a, lana 8v, lana 8g, lana 176. stav 6, lana 211b i lana 212. ovog
zakona primenjuju se od 1. januara 2016. godine.
Do 1. januara 2016. godine razmena dokumenata i podnesaka izmeu nadlenog
organa i imaoca javnih ovlaenja u sprovoenju objedinjene procedure moe se vriti
i u papirnoj formi.
Podzakonski akti koji se donose u skladu sa odredbama ovog zakona bie doneti
najkasnije do 15. februara 2015. godine, osim podzakonskog akta iz lana 8a stav 3,
lana 8v stav 7. i lana 8g stav 3. ovog zakona koji e biti doneti najkasnije do 15.
novembra 2015. godine.
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae
se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji koji nisu u
suprotnosti sa ovim zakonom.

Pravo i uslovi za pretvaranje prava korienja graevinskog zemljita u pravo svojine

za lica iz lana 102. stav 9. ureuju se posebnim zakonom u roku ne duem od est
meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
lan 133[s3]
Jedinice lokalne samouprave dune su da u roku od 30 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona utvrde koeficijente iz lana 97. stav 2. ovog zakona i donesu opti
akt iz lana 97. stav 7. ovog zakona.
Za ugovore kojima je utvreno plaanje naknade za ureivanje graevinskog
zemljita zakljuene pre stupanja na snagu ovog zakona, po kojima naknada nije
plaena u celosti, jedinica lokalne samouprave moe optim aktom propisati
kriterijume za preugovaranje visine i naina plaanja naknade za ureivanje
graevinskog zemljita u skladu sa odredbama ovog zakona kojima je ureeno
plaanje doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita.
lan 134[s3]
Odredbe drugih zakona kojima se na drugaiji nain ureuju pitanja koja su predmet
ureivanja ovog zakona nee se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se ureuje
zatita ivotne sredine.
lan 135[s3]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".