Naziv predmeta:

Broj dok.: 1.5.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA

Datum:oktobar, 2004.
ZA ZAVARIVANJE
Autor:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Revizija: 0

PROGRAM

Klasifikacija izvora struje; tipovi i karakteristike izvora struje, (statika i generatori i svaka
podgrupa); elektrine karakteristike izvora struje, (statike i dinamike krive); relacija
izmeu statikih krivih i postuaka zavarivanja; kontrola elektrinih karakteristika statike
krive (ravna i opadajua); kriva stabilnosti luka za glavne postupke (REL, TIG, MIG/MAG,
EPP, plazma); radna taka; invertorska tehnologija; izvori struje kontrolisani preko CPU;
stabilnost procesa kod jednosmerne i naizmenine struje; AC (sinusoidni i pravougaoni) i
DC izvori struje; otvoreno strujno kolo; struja kratkog luka; faktori snage transformatora;
radni ciklus izvora struje i tipine vrednosti za najee koriene postupke zavarivanja,
Gubitak napona; relacija izmeu jaine struje i preseka kabla; impulsne tehnike; tipovi
uspostavljanja luka i ureaji; prekidai (slope up i down ) i protok pre i posle; podeavanje
jaine struje i napona (elektromagnetni i elektronski ureaji) .

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 1 od 21

1.5.1 VRSTE IZVORA STRUJA ZA ZAVARIVANJE

1. Prema vrsti struje:

1.a. Strujni izvori naizmeni~ne struje

- transformatori za zavarivanje
- generatori sa povi{enom u~estano{}u
1.b. Strujni izvori jednosmerne struje
- generatori za zavarivanje
- ure|aji sa usmera~ima ispravlja~i

2. Prema broju radnih mesta

- za napajanje jednog radnog mesta

- za napajanje vi{e radnih mesta (mati~ni i izvori)

3. Prema vrsti zavarivanja

- za REL sa otkrivenim (slobodnim) lukom

- za aautomatsko zavarivanje pod troskom

4. Specijalni strujni izvori

- za zavarivanje u atmosferi za{titnih gasova topljivim i netoipljivim elektrodama

- za razne vrste zavarivanja mati~nim strujnim izvorima

5. Prema snazi

- male snage male struje mogu se koristiti elektrode do 3 mm

- srednje snage za najvi{e rasprostranjene re`ime zavarivanja i normalne gustine
struje u elektrodi 3 mm
- velike snage za forsirane re`ime pri velikim gustinama struje u elektrodama velikog
pre~nika 6 mm

Podela strujnih izvora za zavarivanje mo`e se raditi i po drugim osnovama npr. prema
pricipu delovanja, prema konstruktivnom izvo|enju itd.
Spoljna Stati~ka Karakteristika:
Karakteristika napon u zavisnosti od ja~ine struje mereno u stati~kom
re`imu bez zavarivanja
Nagib Spoljne Stati~ke Karakteristike:
Karakteristike P=tgs (s=0 - kruta, s>90 - padaju}a)

P<0,05 V/A kruta kriva 4

P>0,10 V/A - padaju}a kriva 5 i 6
P=1...5 V/A - jako padaju}a kriva 1

1. E
2. TIG, plazma, EPP (Ua)
3, 4, 5. MIG/MAG
6. EPP (const, Ia)
Slika 1.5-1. Spoljne stati~ke karakteristike razli~itih izvora struje

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 2 od 21

Sa rastom strmine opadaju}e spoljne U-I karakteristike izvora raaste intezitet automatske regulacije
napona jer promene struje zavarivanja neznatne pri promeni du`ine luka.
Napon praznog hoda Uos uvek je ve}i od radnog napona pa je lako po~etno i ponovno paljenje luka
{ to je dobro kada se zavaruje maizmeni~nom strujom.
Ako je struja kratkog spoja (Ik) prevelika mo`e do}i do kvara izvora (proboj ozolacije namotaja,
pregorevanje navojaka) i do pregorevanja elektrode {to ote`ava paljenje luka u slede}em ciklusu (
periodi) zavarivanja. Ako je pak Ik mala onda je te{ko uspostaviti elektri~ni luk. Da se ovo izbegne
za strujne izvore sa opadaju}om U-I karakteristikom pri proizvodnji usvojeno je:

1,25 <

Ik
<2
Is

Ik struja kratkog spoja

Is struja el. luka (zavarivanja)
Radi obezbe|enja neprekidnosti trajanja (gorenja) elektri~nog luka neophodno je zadovoljiti:

1,8 <

Uo
< 2,5
Us

Uo napon praznog hoda

Us napon zavarivanja

bazne, rutilne
celulozne
Slika 1.5-2. Spoljne stati~ke karakteristike za razli~ite oblo`ene elektrode

Analizom stati~ke stabilnosti sitema STRUJNI IZVOR ELEKTRI^NI LUK i

specifinosti stabilnosti el. luka odnosno dodatnog i osnovnog materijala se odre|uje radna
ta~ka (struja i napon zavarivanja).
Za elektrolu~no zavarivanje se koriste obe vrste struje - naizmeni~na i jednosmerna.
Izvori naizmeni~ne struje su transformatori, a jednosmerne struje ispravlja~i i pretvara~i.
Izvori struje treba da obezbede neophodnu ja~inu struje i napon luka u nekom radnom
opsegu, kao i lako uspostavljanje luka i njegovu stabilnost. Osim toga, u nekim slu~ajevima
se postavljaju specifi~ni zahtevi, kao {to je impulsna struja kod MIG/ MAG postupka, uspostavljanje luka bez dodira sa elektrodom i ispravljanje nesimetrije struje kod TIG postupka,
{to je detaljnije opisano u odgovaraju}im poglavljima.
Osnovna karakteristika svakog izvora struje je zavisnost napona od ja~ine struje, odnosno njegova spoljna ili stati~ka karakteristika. Osnovni parametri stati~ke karak
karakte
rakteristike
teristike
izvora struje su napon praznog hoda (U0), koji nastaje kada je izvor struje uklju~en, ali se ne

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 3 od 21

zavaruje (I=0), struja kratkog spoja (Ik), koja nastaje kada je elektroda u dodiru sa
osnovnim metalom (U=0), i radna ta~ka (RT), definisana presekom stati~kih karakteristika
izvora struje i elektri~nog luka, koja odre|uje radni napon (Ur) i struju (Ir). Navedeni parametri su prikazani na sl. 1.5-3a za slu~aj strmopadaju}e stati~ke karakteristike, koja se po
pravilu koristi kod ru~nih postupaka zavarivanja (E, TIG), jer obezbe|uje malu promenu
ja~ine struje pri slu~ajnoj promeni du`ine luka. Za poluautomatske postupke zavarivanja
(MAG/MIG) po pravilu se koristi blagopadaju}a, odnosno konstantna karakteristika izvora,
sl. 1.5-3b, koja obezbe|uje efekt samoregulacije, dok se za EPP postupak koriste obe vrste
izvora.

a)

b)

I (A)

Slika 1.5-3. Stati~ka karakteristika luka a) strmopadaju}a; b) blagopadaju}a

Za ocenu mogu}nosti primene nekog izvora struje za zavarivanje bitna odlika je inter
interter-

mitencija, (radni ciklus), koja je definisana kao koli~nik vremena u kome je izvor optere}en (efektivno vreme zavarivanja, tz) i ukupnog vremena, koje osim efektivnog vremena
zavarivanja uklju~uje i vreme pauze, to, potrebne npr. za zamenu elektrode, tokom koje je
izvor u praznom hodu:

=100tz/(to+tz)
Kada se odre|uje intermitencija ukupno vreme to+tz nije proizvoljno ve} se uzima 5 minuta. Tipi~na vrednost intermitencije za izvor struje za E postupak je 60%, {to zna~i da je u
ciklusu od 5 minuta izvor optere}en najvi{e 3 minuta, a najmanje 2 minuta je u praznom hodu. Za (polu)automatske ure|aje izvori struje treba da imaju intermitenciju 100%. Na osnovu vrednosti intermitencije mo`e da se odredi pribli`no i trajna ja~ina struje koju daje
izvor.
1.5.2 TRANSFORMATORI
Transformatori za zavarivanje se sastoje od jezgra od `eleznih limova (1) - sl. 1.5-4, primarnog namotaja (2) vezanog za mre`u, sekundarnog namotaja (3) vezanog za strujno kolo
u kome su radni komad (5) i elektroda (6), i regulator ja~ine struje. Primarni i sekundarni
namotaji smanjuju napon mre`e (380 ili 220 V) na napon praznog hoda (najvi{e 100V).
Postoje razli~iti na~ini regulacije ja~ine struje, a naj~e{}e se koriste pomi~na kotva,

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 4 od 21

prigu{nica i promenljiv broj namotaja. Transformatori se uglavnom koriste za E postupak,

pa se prave tako da daju strmopadaju}u karakteristiku.
Regulacija U-I karakteristike transformatora za zavarivanje mo`e da se izvede:
PROMENOM NAPONA, PRAZNOG HODA sl.1.5.5 (skokovita promena broja
navojaka sekundara)
PROMENOM EKVIVALENTNOG OTPORA sl. 1.5.6 (promenom koli~ine magnetnog
fluksa pove~anje vazdu{nog otpora)
KOMBINACJIOM PROMENE NAPONA PRAZNOG HODA I PROMENOM
EKVIVALENTNOG OTPORA sl. 1.5.7

Sl. 1.5.5

Sl. 1.5.6

Sl.15.7
Transformatori sa promenljivim brojem namotaja imaju nekoliko mogu}ih polo`aja preko
grebenastog prekida~a ~ime se menja ja~ina struje i napon praznog hoda. Ovi transformatori
daju relativno male ja~ine struje i visoke napone praznog hoda, i naj~e{}e se koriste za
ku}ne (neprofesionalne) aparate za zavarivanje.

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 5 od 21

Slika 1.5-4. Transformator za zavarivanje

Transformator je elektromagnetna ma{ina koji na osnovu zakona elektromagnetne
indukcije pretvara jedan system promenljivih veli~ina (koje se dovode na primar) u drugi
system promenljivih veli~ina (koje pojavljuju na sekundaru). Stepen korisnog dejstva trafoa
je odnos izlazne I ulazne snage:

P2
P2
=
P1 P1 + Pg

Pg snaga gubitka ima dve komponente:

-

Gubici u magnetnom kolu (mekom gvo`|u) usled vrtlo`nih strujai hestirezisa

Gubici u namotajima (bakru) koji su srazmerni kvadratu struje.

Transformatori se prema snazi dele na:

- ENERGETSKI za prenos i raspodelu elektri~ne energije
- MERNI za uklju~ivanje mernih instrumenata za visoke napone i struje
- AUTOTRANSFORMATORI za prenos napona u uskim granicama
- SPECIJALNI transformatori za zavarivanje, za pe}I, ispitni transformatori i dr.
Regulacija U-I karakteristike transformatora za zavarivanje mo`e da se izvede:
PROMENOM NAPONA, PRAZNOG HODA sl.1.5.5 (skokovita promena broja
navojaka sekundara)
PROMENOM EKVIVALENTNOG OTPORA sl. 1.5.6 (promenom koli~ine magnetnog
fluksa pove~anje vazdu{nog otpora)

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 6 od 21

Slika 1.5-8 Transformator sa promenljivim brojem namotaja

1.5.3 TRANSFPRMATORI SA NORMALNIM MAGNETNIM RASIPANJEMU

KOMBINACIJI SA REAKTIVNOM PRIGU[NICOM (transformatori sa pomi~nom
kotvom)
Jedan od najrasprostranjenijih tipova transformatora za zavarivanje jer obezbe|uje
stabilan elektri~ni luk u svim dijapazonima regulacije parametara zavarivanja.
Kod transformatora sa pomi~nom kotvom, pozicija (4) na sl. 1.5-4, ja~ina struje se reguli{e podu`nim pomeranjem, sl. 1.5.9 a i 1.5.10, ili zaokretanjem kotve, sl. 1.5.9 b, a odgovaraju}e stati~ke karakteristike (u rasponu minimalne i maksimalne ja~ine struje) su date na sl.
1.5.9 c. Ovi transformatori mogu da obezbede ja~ine struje do 1200 A, a pomeranje kotve je
ru~no ili automatsko.

Slika 1.5.9 [ema transformatora sa pomi~nom kotvom

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 7 od 21

Prigu{nica je redno vezana sa sekundarnim namotajem. Jezgro reaktivne prigu{nice

mo`e da ima jedan ili dva proreza.

Slika 1.5.10 Principijelna elektri~na {ema

1.5.4 TRANSFORMATORI SA POSEBNMO

POSEBNMO PRIGU[NICOM
Rasipanje magnetnog fluksa je vrlo mala. Izme|u prigu{nice i trafoa postoji samo
elektri~na veza a magnetna kola su potpuno odvojena. Prigu{nica je vezana redno sa
sekundarnim namotajem i slu`i za regulaciju parametara zavarivanja (prorezom u
magnetnom jezgru prigu{nice). Radi pro{irenja opsega regulacije namotaj prigu{nice se deli
na vi{e sekcija.
Transformatori sa prigu{nicom u sekundarnom kolu, oznaka B na sl. 1.5.11, daju stati~ke karakteristike sli~no prethodnim. Prigu{nica je namotaj sa `eleznim jezgrom (5), koji
mo`e da reguli{e ja~inu struje kontinualno u opsegu od I do II pomo}u kotve (6) koja se kre}e od polo`aja I do II, ili stepenasto, nekim drugim konstruktivnim re{enjem. Ovi transformatori obezbe|uju srednje i velike ja~ine struje i veoma su pogodni za rad na terenu jer nisu
osetljivi na promenu napona mre`e.

Slika 1.5.11 Transformator sa posebnom prigu{nicom

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 8 od 21

1.5.5 TRANSFORMATORI SA POVE]ANIM MAGNETNIM RASIPANJEM U

KOMBINACIJI SA REAKTIVNIM NAMOTAJEM
Kod ovog tipa primarni i osnovni sekundarni namotaj su na jednom krajnjem stubu
magnetnog kola. Na drugom krajnjem stubu jezgra je reaktivni sekundarni namotaj.
Magnetno jezgro je izra|eno kompaktno bez vazdu{nog prostora. Izme|u krajnjih stubova
se nalazi pokretan srednji stub magnetnog kola magnetni {ant koji se preko vretena mo`e
pomerati u osnovnom jezgru transformatora. Pokretni magnetni {ant i jaram osnovnog
jezgra su podeljeni sa dva vazdu{na zazora. Zbog ovoga indukovana elektromotorna sila u
reaktivnom namotaju iznosi znatan deo celokupne EMS sekundara ali znatan deo
magnetnog fluksa (oko 30%) se vezuje samo preko srednjeg stuba i ne dolazi do krajnjeg
stuba. Dakle magnetno rasipanje i njemu ekvivalentni otpor je relativno velik.
Principijelna elektri~na {ema

Slika 1.5.12
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Primer
Osnovni sekundar
Reaktivni sekundar
Magnetni {ant
Vreteno za pomeranje {anta
Klje{ta
Predmet
Priklju~na tabla za stepenastu
pobudu sekundara

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 9 od 21

Slika 1.5.13
Kriva
1.
2.
3.
4.

I stepen {ant izva|en 100%

I stepen {ant potpuno izvu~en
II stepen {ant izva|en 100%
II stepen {ant potpuno uvu~en

1.5.6 MATI^NI TRANSFORMATORI

Iz jednog izvora struje (sa jednog mesta) se vr{i napajanje vi{e radnih mesta.
Osnovni uslov stabilnog rada svih radnih mesta je nezavisnost svakog pojedina~nog
radnog mesta na rad drugih radnih mesta. Zbog ovoga se napon mati~nog transfgormatora
ne sme menjati sa promenom optere}enja, dozvoljena promena je (35)% od nominalne
vrednosti napona. Da bi se ovo ispunilo koriste se monofazni ili trofazni transformatori sa
malim rasipanjem odnosno da ima ~vrstu spoljnu karakteristiku.
S druge strane, za stabilnost pojedinih lukova neophodno je da se pove}anjem struje
smanjuje napon luka. Dakle svako radno mesto se priklju~uje na mati~ni transformator
preko prigu{nice. Ova prigu{nica slu`i i za regulaciju re`ima zavarivanja.
Radma mesta kod mati~nih transformatora su vezana paralelno.
Sna`ni jednofazni mati~ni transformatori u radu izazivaju neravnomerno optere}enje
mre`e i zato je celishodno raditi ih kao trofazne.
Mati~ni transformatori za razliku od pojedina~nih su potpuno optere}eni (zbir snaga
radnih mesta mo`e da bude i ve}i od instalisane snage mati~nog trafoa) i srednji stepen
iskori{}enja je od 0,900,95.

Slika 1.5.14

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje
Prednosti

Broj dok.: 1.5.

Strana 10 od 21

Nedostaci

- u{teda u investiciji i do50%

- smanjeni rashodi remonta
- manje povr{ine zauzimaju

- slo`ena raspodela energije

- ve}i gubici energije
- ve}i presek provodnika razvoda
- kvar mati~nog trafoa veliki zastoj

1.5.7 TRANSFORMATOR SA POVE]ANIM MAGNETNIM RASIPANJEM I

POKRETNIM NAMOTAJIMA
Naj~e{}e su izvedeni sa magnetnim kolom ogrnutog tipa i kolutnim namotima. ^esto
ima dva posebna magnetna kola sa ~etiri jezgra jednakog preseka. Srednje jezgro se sastoji
od dva dela izme|u kojih postoji prostor u kome je ure|aj za pokretanje namota. Pokretni
namot obi~no je primarni, a sekundarni nepokretni namot je pri~vr{}en za jezgro.
Radi pro{irenja dijapazona regulacije vr{i se deljenje sekundarnih namotaja na
sekcije.
Konstrukcija

Slika 1.5.15
1.

Zavisnost U-I za polo`aj

primara skroz gore
2. Kriva za primar u sredini
3. Kriva za primar skkroz
dole
1.
2.
3.

Primarni pokretni namotaj

Sekundarni nepokretninamotaj
Sastavni delovi oklopljenog jezgra

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 11 od 21

1.5.8 TROFAZNI ELEKTRI^NI LUK I URE\

URE\AJ ZA ZAVARIVANJE

Slika 1.5.16
I1, I2 struja kroz elektrode
I3 struja kroz predmet
U12, U23 i U31 naponi posebnih lukova
Trofazni luk se sastoji od tri posebna luka koji gore u zajedni~kom prostori i to:
- dva zavisna luka 23 i 31 izme|u elektroda i predmeta
- jedan nezavisniluk 12 izme|u dve elektrode
Prednosti ovog luka {to je prvo re{en problem energetike (mogu}e je posti}i vrlo
visoke temperature i snage) i {to je mogu}e regulisati raspodelu snage i toplote koja se tro{i
pri zavarivanju.
Kod normalnih uslova rada je I1=I2 a U23=U31
I
I
Ki = I3 = 3 - odnos izme|u struja u predmetu i elektrodama
I2
1
Ku =

U12 U12
=
- odnos napona nezavisnog i zavisnih lukova
U23 U31

Slu~aj Ki > 1 dubina otapanjaje relativno velika a koli~ina rastopljenosti elektroda

relativno mala
Slu~aj Ki < 1 dubina otapanja predmeta bezna~ajna a koli~ina rastopljenog
materijala elektroda velika
Ovakva regulacija re`ima rada kao monofaznog luka je nemogu}a jer je struja u elektrodi i
predmetu ista.
Stabilnost trofaznog luka je ve}a jer u bilo kom momentu zavarivanja gori barem jedan luk.
Ponovno paljenje pojedinih lukova posle ga{enja na kraju poluperiode se vr{i bez potrebe
povi{enja napona jer je gasni prostor dovoljno jonizovan a temperatura elektrodnih mrlja
dovoljno visoka.Kkao posledica ovoga napon praznog hoda izvora napajanja mo`e biti
znatno ni`i kod trofaznog elektri~nog luka nego kod monofaznog.

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 12 od 21

1.5.9 URE\
URE\AJI ZA ZAVARIVANJE TROFAZNIM LUKOM
Kao {to je re~eno u prethodnom poglavlju zavarivanje trofaznim lukom ima niz
prednosti u odnosu na zavarivanje jednofaznim lukom:
- mogu}e je posebno regulisati re`im topljenja elektroda i predmeta koji se
zavaruje,
- pove}ana stabilost luka
- pobolj{ani energetsko-ekonomski pokazatelji,
- pove}ana produktivnost rada.
Za napajanje trofaznog luka koriste se obi~ni jednofazni izvori napajanja ili trofazni
izvor napajanja (npr. transfgormator).
Specijalni trofazni trafo za napajanje trofaznog luka

Slika 1.5.17
Nedostatak ovih trafoa je slo`ena konstrukcija zbog prisustva pokretnog dela (jezgra)

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 13 od 21

1.5.10 ZAVISNOST NAPONA PALJENJA LUKA OD U^ESTANOSTI

Pove}anje napona praznog hoda za bolje paljenje luka nije ekonomi~no a sa druge
strane je i opasno za zavariva~e.
Zbog ovoga se ovaj problem re{ava pove}anjem u~estanosti. Niski napon mre`ne
u~estanosti se posebnim elektronskim kolima (oscilatorima i impulsnim pobudnim
ure|ajima) prevodi u impulse visoke u~estanosti i visokog napona pa je paljenej luka na
po~etku zavarivanja pobolj{ano.
Znatno je pobolj{ano i ponovno uspostavljanje luka pri prelazu struje zavarivanja
kroz nulu. Ovi ure|ajii se priklju~uju na luk paralelno sa transormatorom za zavarivanje.
Primena ovih ure|aja je opravdana samo kada je luk nestabilan.
Oscilator je varni~ni generator male snage visokofrekventnih prigu{enih oscilacija
U=25003000 V, f=150-250 KHz snaga P=100250 W
Elektri~ni luk se sa oscilatorom mo`e uspostaviti ~ak i bez dodira elektrode i
materijala koji se zavaruje. Pri odr`avanju luka napon oscilatora pada i na 200 V. Visoki
napon nije opasan po `ivot zbog visoke u~estanosti tako da se u slu~aju dodira na povr{ini
ko`e jave samo opekotine.
Pomo}u ovog ure|aja na luk se dovode sinhronizovani impulsi povi{enog napona za
vreme ponovnog paljenja luka pri prolazu struje kroz nulu, ili pri promeni polariteta luka.
Na ovaj na~in je omogu}eno da se smanji napon praznog hoda na 40-50 V.

Slika 1.5.18
T1 Trafo male snage visokog napona
D dioda
Ckondenzator
SU - Specijalni ure|aj
zatvara kontakt K kada se prazni C
u momentu prolaska struje kroz
nulu
T2 - Trafo za zavarivanje

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 14 od 21

1.5.11 ISPRAVLJA^I I INVENTORI

Ispravlja~i su komplikovanije konstrukcije, jer osim transformatora, imaju jo{ i ispravlja~ke elemente i upravlja~ki sistem. Ispravlja~ki deo mo`e da bude od selenskih ili germanijumskih plo~a, odnosno od silicijumskih (poluprovodnih) dioda. Ispravlja~i mogu da rade sa
velikim ja~inama struje, pa se koriste za sve postupke zavarivanja. Stati~ka karakteristika
mo`e da bude (strmo)padaju}a ili konstantna. Iako struja na izlazu iz ispravlja~a ima izvesnu
talasavost (do 5%, {to nema bitnog uticaja na stabilnost luka), ovaj izvor jednosmerne struje
se znatno vi{e koristi od pretvara~a, jer je jeftiniji i ne pravi buku.
U novije vreme sve vi{e se koriste invertorski ispravlja~i, koji su znatno lak{i, jeftiniji i
pogodniji za upotrebu od ostalih izvora struje za zavarivanje. Prva faza rada invertorskih
ispravlja~a je pretvaranje naizmeni~ne struje gradske mre`e u jednosmernu struju, koja se
zatim uvodi u invertorsko kolo. U invertorskom kolu se jednosmerna struja pretvara u
naizmeni~nu, ali se ujedno znatno pove}ava njena u~estanost (sa 50 Hz na 5-50 kHz). Ova
struja se zatim svodi na potrebni napon i ja~inu pomo}u transformatora koji je znatno manji
od klasi~nog, jer radi pri visokoj u~estanosti, sl. 1.5.19a. Transformisana naizmeni~na struja
se zatim ispravlja u jednosmernu struju uobi~ajenim elektronskim komponentama, a na
kraju prolazi kroz induktor, koji je tako|e znatno manji od konvencionalnog induktora, sl.
1.5.19b. Kontrola svih navedenih procesa zahteva dodatnu elektroniku, {to ne pove}ava
zna~ajnije masu ure|aja, a omogu}ava zadavanje proizvoljnog vremenskog ciklusa napona i
ja~ine struje i time prenos dodatnog metala po `elji. Zahvaljuju}i tome invertorski izvor
struje mo`e da proizvodi razli~ite stati~ke i dinami~ke karakteristike, {to omogu}ava
primenu jednog ure|aja na vi{e postupaka zavarivanja (npr. E, MAG/MIG i TIG).
Dodatna prednost invertora je njihova pove}ana efikasnost jer su gubici u bakarnim namotajima u transformatoru manji u odnosu na konvencionalne transformatore, pa je stepen
korisnosti invertora ve}i od svih ostalih izvora zavarivanja.

b) induktori
a) transformatori
Slika 1.5.19 Pore|enje veli~ine konvencionalnih i invertorskih ure|aja

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 15 od 21

1.5.12 ISPRAVLJA^I ZA ZAVARIVANJE

Elektri~na {ema

Oblik ispravljenog signala

Trofazni ispravlja~

Razvojem poluprovodnika u zavarivanju su se sve vi{e koristili ispravlja~i kao izvori

jednosmerne struje.
Ranije su se za transformaciju naizmeni~ne u jednosmernu struju koristile obrtne
ma{ine. Ovakva transformacija nije ekonomi~na (ma{ine relativno skupe i nastajanje
relativno velikih gubitaka pri ovoj veoma slo`enoj transformaciji.
POLUPROVODNI^KE DIODE - koriste osobinu nekih poluprovodnika da propu{taju struju
samo u jednom smeru (oksid Cu, selen, germanijum, Si)
VAKUUMSKE DIODE KENOTRONI koriste osobinu vakuumskih sudova da u izvesnim
okolnostima provode struju samo u jednom smeru (za male struje, nekoliko ampera).
DIODA SA @IVINOM KATODOM {iroko je primenljiva zbog mogu}nosti postizanja vrlo velikih struja

(desetine hiljada ampera) i visokih napona (nekoliko hiljada volti).

GASNE DIODE FANATRON, TIRATRON.

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 16 od 21

1.5.13 PRETVARA^I
Pretvara~i se sastoje od mehani~ki povezanih pogona (npr. elektromotor) i generatora
koji proizvode jednosmernu struju. U oba slu~aja sastavni delovi su rotor i stator. Naj~e{}a
konstruktivna re{enja su: pretvara~ sa nezavisnom pobudom i diferencijalnim rednim pobudnim namotajem, pretvara~ sa slo`enom diferencijalnom pobudom i pretvara~ sa
popre~nim elektromagnetnim poljem. Kona~no, kao posebnu vrstu izvora treba pomenuti
agregate, kod kojih je motor sa unutra{njim sagorevanjem pogon. U tab. 1.5-1 su date
uporedne karakteristike izvora struje za zavarivanje.

Tabela 1.5-1. Uporedne karakteristike izvora struje za zavarivanje

uspostavljanje luka
skretanje luka
vrste elektroda
optere}enje mre`e
gubici praznog hoda
stepen korisnosti
odr`avanje
cena
masa

Pretvara~
vrlo lako
veliko
sve
ravnomerno
veliki
0,6
veliko
visoka
velika

Ispravlja~
vrlo lako
veliko
sve
ravnomerno
srednji
0,7-0,8
srednje
srednja
velika

Transformator
lako do te{ko
neznatno
te{ko sa baznim
neravnomerno
mali
0,8-0,9
malo
niska
velika

Invertor
lako
znatno
sve
ravnomerno
mali
0,9-0,95
malo
niska
mala

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 17 od 21

1.5.14 MA[INE JEDNOSMERNE STRUJE ZA ZAVARIVANJE

Generatori jednosmerne struje naj~e{}e nisu pogodni za neposredno napajanje
elektri~nog luka zato {to imaju ~vrstu spoljnu karakteristiku.
Princip dobijanja opadaju}e spoljne karakteristike generatora je promenom fluksa u
me|ugvo`|u.
GENERATOR ZA ZAVARIVANJE SA POSEBOM DIFERENCIJALNOM
POBUDOM
Ovo su generatori sa sopstvenom pobudom. Ako su generatori vi{epolni pove}ana je
ekonomi~nost konstrukcije i pobolj{ani uslovi eksploatacije.

Slika 1.5.20
Napajanje pobudnog paralelnog namotaja se ne vr{I iz nezavisnog izvora ve} od
polovine namotaja indukta samog generatora. Zbog ovoga ovaj generator ima dopunsku
tre}u dirku III postavljenu na sredini izme|u dve osnovne dirke kolektora I I II.
Pobuda ovog tipa generatora je nezavisna od optere}enja.
Za dobijanje opadaju}e spoljne karakteristike se koristi radni diferencijalni namotaj
~iji fluks I maganetnopobudna sila deluju suprotno od fluksa I magnetopobudne sile
paralelnog pobudnog namotaja. Za regulaciju re`ima zavarivanja se koristi promenljivi
otpornik koji menja struju pobude ili stepenasto vi{e sekcija reaktivnog namotaja.
Kao ma{ine sa sopstvenom pobudom uvek moraju da se okre}u u istom smeru da bi
mogle same da se pobude.

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 18 od 21

1.5.15 GENERATOR ZA ZAVARIVANJE SA NEZAVISNOM POBUDOM I

DIFERENCIJALNIM REDNIM POBUDNIM NAMOTAJEM

Np namotaj nezavisne pobude

Un - nezavisni izvor
Nr - diferencijalni redni namotaj redno je uklju~en
sa induktom generatora
R - otpornik kojim se menja struja p
p,r fluksevi stvoreni od magnetopobudnih sila
su upravljeni suprotno jedan prema drugom

Slika 1.5.21
Pri pove}anju pobudne struje napon praznog hoda i struja zavarivanja rastu. S druge strane
pove}anje napona praznog hoda dovodi do pove}anja gabarita ma{ine i smanjenja tehni~koekonomskih pokazatelja. Umesto pove}anja napona praznog hoda porastom pobudne struje
vr{i se stepenasto delenje namotaja rednog pobudnog diferencijalnog namotaja gruba
regulacija dok se fina regulacija vr{i promenom (kontinualnom) sstruje poobude p.
Ovaj oblik spoljne karakteristike i na~in
regulacije zadovoljavaju za izvore koji
napajaju elektri~ni luk.
Srednja vrednost stepena iskori{}enja
ura~unavaju}i i stepen iskori{}enja motora
koji pokre}e generator je tek do 0,6.

Slika 1.5.22

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 19 od 21

1.5.16 GENERATORI SA RAZDVOJENIM (RASCEPLJENIM) POLOVINA

Promenom struje u pobudnom namotaju menja
se struja zavarivanja a tako|e i napon praznog
hoda.
Regulacija se mo`e vr{iti i pomeranjem dirki ali
se to retko koristi jer pogor{ava konutaciju.

Slika 1.5.23
Ovo je dvopolna ma{ina pa je ote`ano tehni~ko izvo|enje za izvore velikih struja jer veliki
generatori sa malim brojem polova nisu ekonomi~ni.
Kao ma{ine sa sopstvenom pobudom moraju da se okre}u uvek u istom smeru .
1.5.17 GENERATOR ZA ZAVARIVANJE POPRE^NIM POLJEM
Spadaju u generatore sa sopstvenom pobudom, po principu delovanja i konstrukcije
magnetnog kola bitno se razlikuju od noramalnog generatora jednosmerne struje. Obi~no su
dvopolni i za manje su snage. Mogu biti i ~etvoropolni.

Slika 1.5.24
n - popre~ni fluks
a i b glavne dirke, postavljene su u osi polova
generatora kolo zavarivanja
c,d - pomo}ne dirke su kratko spojene
Jedan (redni) pobudni namotaj je priklju~en na jednu glavnu dirku.

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 20 od 21

Princip delovanja ovog generatora je zasnovan na kori{}enju kratkospojenog namotaja

indukta za stvaranje popre~nog fluksa koji predstavlja osnovni radni fluks.
1.5.18 MA[INE ZA ZAVARIVANJE ELEKTRI^NIM OTPOROM
Zavarivanje elektri~nim otporom se ostvaruje toplotom koju proizvodi elektri~na
struja u delovima koji se zavaruju.
Najva`niji parametri kod elektrootporskog zavarivanja su:
ja~ina struje
vreme zavarivanja
pritisak u toku zavarivanja
U zavisnosti od oblika zavarivanja primenjuju se razli~iti sistemi elektroda i razli~iti
ure|aji za zavarivanje.
Na slici je dat primer ure|aja za zavarivanje elektri~nim otporom.

Slika 1.5.25
1. Elektrode
3. Gipki provodni spojevi
5. Transformator sa izdeljenim primarom
7. Regulator napona
9. Regulator vremena

2. Konzole dr`a~i elektroda

4. Sekundarni namotaj
6. Primarni namotaj
8. Prekida~
10. No`ni prekida~

Pravilnim izborom ovih parametara se dobija kvalitetan zavareni spoj.

Za ovo zavarivanje je potrebna elektri~na energija sa velikim strujama pri niskom
naponu.
I = 500030000 A
Uo - 125 V
Q I2 R t

Q koli~ina toplote
I struja zavarivanja
R aktivni otpor dela
zagrevanog metala

Otpor R zavisi i od pripreme

povr{ina, naleganja delova i
pritiska na elektrodama

Naziv dokumenta:

Izvori struje za elektroluno

zavarivanje

Broj dok.: 1.5.

Strana 21 od 21

1.5.19 PARALELNI RAD IZVORA NAPAJANJA

Kada je potrebno da se zavarivanje vr{i strujom koja je ve}a od nominalne struje
jednog izvora onda se paralelno vezuju dva ili vi{e izvora napajanja po{tuju}i slede}e:
- Sve stezaljke koje su na istom polaritetu ili fazi vezuju se da obrazuju zajedni~ku
stezaljku kojom se napaja elektri~ni luk;
- Elektromotorne sile i naponi praznog hoda pojedinih izvora moraju biti isti, u
protivnom ~ak i bez optere}enja pojavljuju se struje izravnavanja koje naru{avaju
normalan rad a mogu dovesti i do havarija;
- Ukupna struja optere}enja jednaka je zbiru struja optere}enja pojedinih izvora;
- Preporu~uje se za paralelni rad kori{}enje samo izvora napajanja istog tipa.

Slika 1.5.26