UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJESKE STUDIJE

BANJA LUKA

NAFTA Sjevernoameriki sporazum o slobodnoj trgovini

Seminarski rad iz predmeta:
Meunarodna ekonomija i finansije

Student: Duanka Slavni

Br.indeksa: II 3953/14

Profesor:
doc. Dr Valentina Dunjak

Banja Luka, decembar 2014.godine

Sadraj:
1.

UVOD ...................................................................................................................................................................2

2.

OSNIVANJE SJEVERNOAMERIKOG SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI NAFTA ..................3

3.

CILJEVI SJEVERNOAMERIKOG SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI NAFTA.........................4

4.

GLAVNE ODREDBE SPORAZUMA NAFTA....................................................................................................4

5.

KORISTI SAD, KANADE I MEKSIKA OD SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI NAFTA ................7

6.

ZAKLJUAK ..................................................................................................................................................... 12

7.

LITERATURA .................................................................................................................................................... 13

1. UVOD

Kada razmiljamo o integracijama, onda mislimo prije svega na savremene procese

meunarodnog povezivanja i organizovanja na sve brojnije meunarodne ekonomske grupacije u
raznim dijelovima svijeta. Razliite ideje i oblici saradnje, povezivanje i integracije prisutni su
tokom cijele istorije formiranja drava i prava.
Meunarodne ekonomske integracije su organizovani sistemi ekonomsko-politike
saradnje i povezivanja zemalja na osnovama razvoja svestranih i stalnih veza, racionalne
meusobne podjele rada i efikasnog korienja raspoloivih resursa u cilju poveanja blagostanja
naroda i konkurentne sposobnosti firmi i drava lanica na svetskom tritu.
Zona slobodne trgovine predstavlja oblik ekonomske integracije u kojoj su uklonjene sve
barijere trgovini izmeu zemalja lanica, ali svaka zemlja zadrava sopstvene barijere trgovini sa
zemljama koje nisu lanice.
Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini ( North American Free Trade Agreement NAFTA) potpisale su 17. Decembra 1972. godine, Sjedinjene Amerike drave, Kanada i
Meksiko. Ugovor je stupio na snagu 1. Januara 1994. godine, predstavlja pravni okvir najvee
regionalne ekonomske integracije 20. vijeka (doc. Dr Radovan Klincov, Meunarodna ekonomija
i Finansije).
Ekonomske integracije su svjetski proces koje su uslovljene sa politikim i ekonomskim
razlozima. Njihovo utemeljenje poiva na zakljucima s konferencija, deklaracijama,
konvencijama i ugovorima (sporazumima). Razliitog su institucionalnog oblika, od podruja
slobodne trgovine do ekonsme unije.
Sjevernoamerika zona slobodne trgovine (engl. North American Free Trade Area, akronim
NAFTA), ekonomsko udruenje izmeu Kanade, Meksika i SAD-a osnovano 1. I. 1994. Pretea
mu je Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu Kanade i SAD-a iz 1988. Temelji se na Sporazumu
o slobodnoj trgovini u Sjevernoj Americi (iz 1998) te Sporazumu o saradnji u pitanjima okolia i
Sporazumu o saradnji u pitanjima rada (iz 1993). Osnovni je cilj NAFTA-e poveanje razmjene
dobara i usluga izmeu drava potpisnica postupnim ukidanjem carina i drugih trgovinskih
barijera te stvaranjem zajednikoga trita. Za razliku od EU-a, drave lanice NAFTA-e nisu
stvorile zajednike nadnacionalne upravljake niti sudbene strukture.
2

2. OSNIVANJE SJEVERNOAMERIKOG SPORAZUMA O

SLOBODNOJ TRGOVINI NAFTA
Sjevernoameriki ugovor o slobodnoj trgovini potpisan je 17. decembra 1992. god a
ratifikovan od strane nadlenih institucija SAD, Kanade i Meksika od juna do kraja novembra
1993. godine, stupio je na snagu 1. januara 1994. god.
Ovaj sporazum predstavlja pravni okvir najvee ekonomske integracije dvadesetog vijeka.
Sa oko 385 miliona stanovnika, 7.771 milijardom amerikih dolara i ueem u svetskom bruto
proizvodu sa oko 28%. Zemlje lanice ostvaruju izvoz oko 865 milijardi dolara, to ini 17%
ukupnog svjetskog izvoza.
NAFTA je osnovana u cilju unapreenja slobodne trgovine izmeu SAD, Meksika i
Kanade, podsticanja njihovog ekonomskog razvoja i poveanja zapoljavanja.
U ugovoru o osnivanju NAFTA, zemlje lanice su prihvatile obavezu da e u meusobnoj
trgovini primjenjivati princip najpovlaenije nacije i uvaavati princip nacionalnog tretmana u
skladu sa odredbama GATT-a, Svjtske trgovinske organizacije.

Pored eliminisanja crinskih i necarinskih barijera, ugovorene strane su preuzele obavezu da

promoviu zaposlenost, ekonomski rast putem ekspanzije trgovine i investicija u njihovoj zoni i
porast konkurentnosti njihovih preduzea na svjetskom tritu.

3. CILJEVI SJEVERNOAMERIKOG SPORAZUMA O SLOBODNOJ

TRGOVINI NAFTA
-

uklanjanje prepreka u trgovini, i olakavanje kretanja dobara i usluga izmeu zemalja

lanica;

promovisanje uslova za poteno uestvovanje na tritu i zonu slobodne trgovine;

sutinsko poveanje mogunosti za ulaganje u zemljama lanicama;

obezbeivanje odgovarajue i efikasne zatite i primene zakona o intelektualnoj

svojini u svakoj od zemalja lanica;

stvaranje efikasnih procedura za primenu ovog Sporazuma, za sve vlade i za

prevazilaenje nesporazuma;

uspostavljanje okvira za dalju trilateralnu, regionalnu i multilateralnu saradnju radi

irenja i poveanja dobrobiti ovog Sporazuma

4. GLAVNE ODREDBE SPORAZUMA NAFTA

Ovim sporazumom su odreeni naini i odnosi pristupa tritu, nabavkama iz nadlenosti
drave, prava na zatitu intelektualne svojine, prava o porijeklu, procedurama u sluaju
meunarodnih sukoba, zatitne odredbe, izuzea od primjene sporazuma. Sporazumom su takoe
regulisane oblasti koje se tiu radne snage, posebno zapoljavanja, zatite ivotne sredine,
porastu uvoza, trgovinskog bilansa, pravilo o porijeklu robe itd.1
Sektori i posebni sporazumi u okviru NAFTA sporazuma

Medjunarodna ekonomija i finansije dr Todor L. Petkovi, str. 54.

a) Poljoprivreda
Sjevernoameriki sporazum o slobodnoj trgovini NAFTA je opisan kao postojanje dva
reima koji se odnose na poljoprivredu. Jedan od njih primjenjuje SAD i Kanada, pri emu
poseban odbor odluuje o nivou izvoza u vanim Kanadskim plodovima. Drugi primenjuju SAD
i Meksiko ,gdje se trgovina kree u vie otvorenom i fer pravcu.To je poljoprivredna politika u
Kanadi fokusirana na opadajuu stopu kojoj tehnoloke promene uzrokuju da se rad odliva iz
poljoprivrede kroz stvaranje upravljanja snabdjevanjem i marketing odbora. NAFTA sporazum
ostavlja ovo nepromjenjeno.
Poljoprivredna politika u Meksiku se sada kree prema tritu baziranom na sistemu koji
pokuava da modernizuje i pobolja sektor. Poljoprivreda je u Meksiku u ranim 90-tim
zapoljavala 26% radne snage, a proizvodila 9% od BDP. Na tritu bazirana restrikcija
poljoprivrednog sektora ukljuuje: ukidanje vladinih subvencija za izvoz i uvoz cijene, reformu
sistema polukomunalnih farmi (ejidos) politika ohrabrivanja ljudi da napuste ovaj sektor.

b) Automobili
Auto-sektor je ve najinteresantniji od svih sektora Kanadsko-SAD trgovine .Razlog za
ovakvu tvrdnju jeste sto ova trgovina skoro slobodna od svih restrikcija, od primjene Autopakta
iz 1965.godine, uz konstataciju da e kroz 10 godina biti potpuno slobodna.
Drugo, meksikanski zahtevi za trgovinski bilans ,carine i NTB, e biti uklonjena u
desetogodinjem periodu. Ali, restrikcije e biti uvedene samo za finansijske subvencije
kompanijama. Na snazi e i dalje ostati pravila o porijeklu, uvedene na 62,5% za glavne
komponente(maine,prenos i sl.), i 60 % za druge dijelove.

c) Energija
Energija spada meu najvanije i najznaajnije sektore sjevernoamerickog sporazuma o
slobodnoj trgovini NAFTA, sa razliitim tretmanom sve tri zemlje (Kanade,SAD i Meksika). I
pored stimulativnih mjera razvoja i ekonomske politike ovih zemalja, restikcije na ulaganja
ostaju i dalje u podruju eksplatacije, prozivodnje, rafinacije i maloprodaje gasa.
Na drugoj strani, petrohemijski proizvodi su liberalizovani za trgovinu i ulaganja, mada
su kljuni proizvodi ostali zatvoreni. Za razliku od NAFTA sporazuma, CUSTA doputa
restrikcije u trgovini energijom iz etiri razloga:
5

1) nacionalne sigurnosti
2) ouvanja
3) manjka i
4) stabilizacije cijena
d) Finansijske usluge i trite osiguranja
Razliit pristup i tretman triju zemalja sektoru finansijskih usluga i njihovom regulisanju
(od ponude neograniene vrijednosti do restrikcija i sl.) osnovna je karakteristika lanica
NAFTA. Trite osiguranja je otvoreno i skoro sve restrikcije su prestale poslije 2000.godine. Sa
pravom mnogi posmatrai oekuju, ne samo velika ve i permanentno rastua strana ulaganja.
Dok SAD banke vide priliku, meksikanske banke vide stabilne uloge.

e) Telekomunikacije
Restrikcije ostaju na vlasnitvu TV i radio stanica sve tri zemlje. Dio restrikcija na
trgovinu i ulaganja su ukinute i bie povuene u narednih pet godina.Izuezetak su bazne usluge
(bazni tel.servis i sl.)
f) Tekstil i odjea
Ovo je prvi pokuaj otvaranja Kanade ili SAD u ovom sektoru za zemlje u razvoju.
Nametnuta je tzv. tro-transformacija (SAD,Kanada i Meksiko), za slobodnu trgovinu tkanina
od vlakana, to daje ovom sektoru jak sjevernoameriki zahtev sadre domae komponente. Da
bi se kvalifikovala za slobodnu trgovinu,tkanina mora biti tkana u Sjevernoj Americi od konca
koji je napravljen od vlakana proizvedenih na ovom podruju. Carine za ovaj sektor e biti
povuene u roku od 10 godina. Isto tako, kvote na mnogu meksikansku robu su vec uklonjene i
pretvorene u ekvivalent carina.
g) Transport
Postoje ozbiljna neslaganja o kamionskom transportu. Ovaj dio sporazuma nije uzeo u
obzir predmet tenzija izmeu SAD i Meksika. To se u SAD izraava kroz zabrinutost o
sigurnosti meksikanskih kamiona na autoputevima u ovoj zemlji.Tvrdi se da meksikanska
inspekcija i sigurnosni program nisu adekvatni. Dodatno, znaajna sabotaa restrikcije ostaje, a
granini postupci su neadekvatni.
6

5. KORISTI SAD, KANADE I MEKSIKA OD SPORAZUMA O

SLOBODNOJ TRGOVINI NAFTA
SAD su u septembru 1985. godine postigle sporazum o slobodnoj trgovini sa Izraelom.
Ovo je bio prvi sporazum o trgovini koje su potpisale Sjedinjene Drave. Ovim sporazumom
uzajamno su smanjene carinske i necarinske barijere trgovini izmeu dve zemlje. Takoe je
liberalizovana trgovina uslugama, dok se nekoliko odredbi sporazuma odnosi na zatitu prava
intelektualne svojine.
Mada Sjedinjene Drave i Kanada imaju sporazum o slobodnoj trgovini automobilima od
1965, sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini koji bi obuhvatio itave privrede bio je
nedostian vie od jednog veka. Ovakav sporazum bio je konano postignut 1988. godine. Dok
sporazum nije stupio na snagu 1. januara 1989, Kanada je ve bila daleko najvei trgovinski
partner Sjedinjenih Drava sa dvostranom godinjom trgovinom od oko 150 milijardi dolara (od
ega je 75 procenata ve bilo osloboeno plaanja carine). Ugovor je pozivao na eliminaciju, do
1998, preostalih carinskih i necarinskih barijera trgovini izmeu dve zemlje.
Ocenjeno je da, usled ovog sporazuma, kanadska privreda raste do 5 procenata bre, a
amerika za 1 bre, nego to bi iznosio njihov rast u odsustvu sporazuma, dok je sa obe strane
granice otvoreno na stotine hiljada radnih mesta.
Ugovorom su takoe po prvi put ustanovljena pravila voenja trgovine u oblasti usluga
po kojima se svaka zemlja slae da tretira sektor usluga iz druge zemlje na isti nain na koji
tretira sopstveni sektor i da smanji birokratizam prilikom prelaska granice raunovoa, advokata,
inenjera i drugih profesionalnih lica. Osim toga, ugovorom su ukinuta preostala ogranienja za
prebacivanje energije sa jedne na drugu stanu granice i smanjena su ogranienja za investicije na
trita u drugoj zemlji.
Usled ovog sporazuma, kanadska privreda raste do 5 procenata bre, a amerika za 1
bre, nego to bi iznosio njihov rast u odsustvu sporazuma, dok je sa obe strane granice otvoreno
na stotine hiljada radnih mesta.
Ovaj sporazum je na kraju doveo do slobodne trgovine dobrima i uslugama u itavoj
oblasti Severne Amerike.

NAFTA je takoe postepeno ukinula mnoge druge barijere trgovini i smanjila je barijere
pograninim investicijama izmeu ove tri zemlje. Sa 40 milijardi dolara uvoza iz Sjedinjenih
Drava tokom 1993, Meksiko je u vreme kada je sporazum stupio na snagu ve bio trei najvei
trgovinski partner Sjedinjenih Drava, odmah iza Kanade i Japana. Glavni uticaj NAFTE bio je
na trgovinu Sjedinjenih Drava i Meksika. (Kanada se pridruila pregovorima samo da bi bila
sigurna da e njeni interesi ostati zatieni).
Primena NAFTE koristi Sjedinjenim Dravama tako to poveava konkurenciju na
tritima proizvoda i na tritima faktora, i tako to smanjuje cena mnogih proizvoda za
potroae u SAD.
Izmeu 1994. i 2004, obostrana trgovina izmeu SAD i Meksika porasla je za 166
procenata. Poto je privreda SAD 15 puta vea od privrede Meksika, dobici usled NAFTE kao
proporcija BDP bili su mnogo manji za SAD nego za Meksiko. Osim toga, uz nadnice koje su
est puta vee u SAD nego u Meksiku, pretpostavljalo se da e NAFTA dovesti do gubitaka
niskokvalifikovanih poslova, ali do porasta poslova koji zahtevaju kvalifikovan rad, uz opti neto
porast zaposlenosti u Sjedinjenim Dravama od 90.000 do 160.000 (videti Inter-American
Development Bank, 2002).
U skoranjoj studiji koju su napravili Hufbaer i Schott dolazi se do zakljuka da su neto
koristi za radna mesta u SAD usled NAFTE mnogo manji (i da su moda ak donekle negativni).
Drave, poput Alabame i Arkanzasa, su na gubitku, dok su oblasti u kojima su nadnice visoke na
dobitku, ali uz 15 godina prilagoavanja i oko 3 milijarde dolara pomoi radnicima koji su
izgubili posao u oblastima SAD u kojima je dohodak nizak teta je minimizirana.
Slobodan trgovinski pristup meksikom tritu dozvoljava industrijama SAD da uvoze
radno intenzivne komponente iz Meksika i da zadre delatnosti u SAD za koje je inae mogue
da bi se sasvim izgubile u korist industrija u zemljama u kojima su nadnice niske. Neki poslovi
koje je Meksiko dobio, u stvari, nisu nastali u Sjedinjenim Dravama, ve u drugim zemljama,
poput Malezije, gde su nadnice otprilike iste kao u Meksiku. Kao uslov za prihvatanje NAFTA
sporazuma u Kongresu, Sjedinjene Drave su takoe sklopile nekoliko prateih sporazuma sa
Meksikom koje se odnose na radne uslove i standarde u zatiti okoline (da bi se spreilo da firme
iz SAD izmetaju svoje poslovanje u Meksiko sa ciljem da imaju koristi od mnogo labavijeg
radnog zakonodavstva i labavije regulacije zatite okoline), kao i radi zatite odreenih industrija
u SAD protiv mogue poplave proizvoda koja bi ih mogla ugroziti.
8

Primena NAFTA koristila je Meksiku tako to ga je vodila u privredni rast voen

izvozom to je bila posledica poveanog pristupa ogromnom tritu SAD i putem rastuih
direktnih stranih investicija u Meksiko. Meksiko je doiveo neto gubitak zaposlenosti i dohotka u
poljoprivredi, ali ovi gubici su bili vie nego prevazieni neto porastom u industriji. Oekuje se
da e sa vremenom rastue mogunosti zaposlenja i rastue nadnice u industriji smanjiti
emigrantski pritisak Meksikanaca u SAD. Meutim, sposobnost Meksika da koristi mogunosti
NAFTA bio je ogranien slabim ekonomskim institucijama i neadekvatnim strukturnim
reformama privrede.
Trgovina uslugama iz NAFTA - e (izvoz i uvoz) iznosila je 134 milijarde dolara u 2012.
godini (poslednji dostupni podaci). Usluge izvoza su 89 milijarde dolara; Usluge uvoza bile su
45 milijarde dolara. SAD trgovinski suficit je 44 milijarde dolara u 2012.

Izvoz

Zemlje NAFTA (Kanada i Meksiko), bili su prva dva kupca amerikih izvoza u 2013.
(Kanada 300,3 milijarde dolara i Meksiko 226,2 milijarde dolara).

Izvoz u SAD robe u NAFTA u 2013. bili su 526,5 milijarde dolara, to je za 3,5% (18
milijarde dolara) od 2012., a do 97% u odnosu na 2003. To je do 271% od 1993. (PreNAFTA). Ameriki izvoz u NAFTA iznosio 33,3% ukupnih amerikih izvoza u 2013.

Top izvozne kategorije (2-znamenkasti HS) u 2013. godini bili su: Strojevi (83,8
milijarde dolara), Vozila (Dijelovi) (73,3 milijardi dolara), elektrinih strojeva (63,4
milijarde dolara), mineralna goriva i ulja (47,7 milijarde dolara), te plastike (28,3 dolara
milijarde).

Ameriki izvoz poljoprivrednih proizvoda u zemlje NAFTA iznosila je 39,4 milijarde

dolara u 2013. Vodei kategorije ukljuuju: preraene hrane (2,6 milijardi dolara), svjee
voe (2,5 milijarde dolara), govedina i goveih proizvoda (2,1 milijardi dolara),
svinjetine i svinjskih proizvoda (2,1 milijardi dolara) , mlijeni proizvodi (2,0 milijarde
dolara), te svjee povre (2,0 milijarde dolara).

Ameriki izvoz privatnih komercijalnih usluga (tj, osim vojske i vlade) za NAFTA su
88,6 milijarde dolara u 2012 (najnoviji podaci dostupni), do 5,4% (4,5 milijardi dolara),
od 2011. godine, a do 109% od 2002. To je do 223 % od 1993. (pre-NAFTA).

Uvoz

Zemlje NAFTA su drugi i trei najvei dobavljai robnog uvoza u SAD-u 2013.
(Kanada $ 332,1 milijarda, a Meksiko 280,5 milijarde dolara).

Ameriki robni uvoz iz NAFTA iznosio je 612,5 milijarde dolara u 2013. godini, do
1,8% (11 milijarde dolara), od 2012. godine, a do 70% u odnosu na 2003. To je do
305% od 1993. (Pre-NAFTA). Ameriki uvoz iz NAFTA iznosio je 27,0% ukupnih
amerikih uvoza u 2013. godini.

Pet najveih kategorija u 2013. godini bili su mineralna goriva i ulja (nafta) (144,2
milijarde dolara), vozila (115,3 milijarde dolara), elektrinih strojeva (65,3 milijarde
dolara), strojevi (62,4 milijarde dolara), a posebna Ostalo (Povratak) (15,8 dolara).

Ameriki uvoz poljoprivrednih proizvoda iz zemalja NAFTA iznosio je 39,4 milijarde

dolara u 2013. Vodei u kategorijama su: svjee povre (5,8 milijardi dolara),
grickalica, (ukljuujui i okolade) (4,7 milijardi dolara), svjee voe (osim banana)
(3,3 milijardi dolara), preraeni voe i povre (2,6 milijardi dolara), a crveno meso,
svjee / ohlaeno / smrznuto (2,4 milijarde dolara).

Ameriki uvoz privatnih komercijalnih usluga (tj, osim vojske i vlade) bili su 44,9
milijarde dolara u 2012 (najnoviji podaci dostupni), do 6,1% (2,6 milijarde dolara) od
2011. godine, a do 52% od 2002. To je do 171% od 1993. (Pre-NAFTA).

Trgovina - Balans

SAD trgovinski deficit razmjene robe je 86,0 milijardi dolara u 2013. godini, pad 7,5%
(7 milijarda dolara), tokom 2012. godine ameriki trgovinski deficit robe iznosio je
12,5% od ukupnog deficita u SAD robe u 2013.

Sjedinjene Drave imale su od usluga razmjene viak 43,7 milijarde dolara u zemlje
NAFTA u 2012. (najnoviji podaci dostupni), do 4,6% u odnosu na 2011.

10

Investicija

Ameriki Izravna strana ulaganja (FDI) u NAFTA zemljama (dionica) bio je 452,5
milijarde dolara u 2012 (najnoviji podaci dostupni), do 7,1% od 2011. godine.

Ameriki izravna ulaganja u NAFTA zemlje predvodile su usluge ne bankarskih

Holding firmi, proizvodnju i finansije / osiguranje sektora.

NAFTA lanice FDI u Sjedinjenim Amerikim Dravama (dionica) bio je 240,2

milijarde dolara u 2012 (najnoviji podaci dostupni), do 7,3% od 2011. godine.

laniceNAFTA izravna ulaganja u SAD-u je u sektorima finansija / osiguranja,

bankarstva, te proizvodnog sektora.

Prihodi od usluga u NAFTA veinom SAD-vlasnitvu podrunice su 163,3 milijarde

dolara u 2011. (najnoviji podaci dostupni), dok je prodaja usluga u SAD-u od strane
veine EU-vlasnitvu firme su 79,5 milijarde dolara.

11

6. ZAKLJUAK
Svaka od zemalja lanica NAFTA oekivalale su pozitivne efekte ulaska u integracionu
grupaciju.
Kanada je vidjela koristi u velikom tritu SAD-a. SAD nalazi interes plasmana svojih
proizvoda na kanadsko trite, budui da su carinske stope na izvoz amerike robe na kanadsko
trite bile relativno visoke.
Meksiko kao najnerazvijenija zemlja u integracionoj grupaciji NAFTA vidjela je prednost
u vrem ekonomskom povezivanju sa SAD-om i Kanadom i povoljnostima koje nudi ogromno
trite, prije svega u domenu meunarodnog kretanja investicionog kapitala.
Savez o slobodnoj trgovini izmeu SAD-a, Kanade i Meksika, u ekonomskoj,
industrijskoj, privrednoj itd zoni uveliko je doprinuo brem razvoju ovih zemalja. Kanada je
imala 5% vei rast privrede od potpisivanja sporazuma dok su SAD imale 1%.
Meksiku su otvorena vrata prema tristu SAD i Kanade, to je rezultat ogromnom
ekonomskom napretku od 1995 do 2008.
Zaposlenost je poveana za sve tri lanice NAFTA grupacije. U sve tri zemlje poveane
su zarade zaposlenih, posebno u izvoznim granama industrije.
Strahovanja da e ekonomske grupacije NATA velika riba (SAD) progutati malu ribu
(Meksiko), nije se obistinila. Naprotiv, NAFTA je podstakla ekonomski razvoj Meksika. Isto
tako podstakla je ekonomski rast u SAD i Kanadi a i generalno je ojaala globalnu poziciju
Sjeverne Amerike u amerikoj hemisferi i itavom svjetu. (doc. Dr Radovan Klincov,
Meunarodna ekonomija i Finansije).
Meusobna trgovina zemalja lanica NAFTA je u stalnom usponu, i na poetku 21. vijeka
je intrargionalna trgovina dostigla oko 50 odsto njihove meunarodne trgovine.
Moemo zakljuiti da su sve zemlje profitirale ovim sporazum i da e nastaviti rast i
razvoj, zato i predstavljaju pravni okvir najvee ekonomske integracije dvadesetog vijeka. Sa
oko 385 miliona stanovnika, 7.771 milijardom amerikih dolara i ueem u svetskom bruto
proizvodu sa oko 28%. Zemlje lanice ostvaruju izvoz oko 865 milijardi dolara, to ini 17%
ukupnog svjetskog izvoza.

12

7. LITERATURA
1. http://en.wikipedia.org
2. http://www.ustr.gov/trade
3. www.naftanow.org
4. doc. Dr Radovan Klincov, Meunarodna ekonomija i Finansije
5. Medjunarodna ekonomija i finansije dr Todor L. Petkovi

13