7.

UGLJIKOHIDRATI

UGLJIKOHIDRATI

Bioorganski spojevi najzastupljeniji spojevi u prirodi

(tvore 50% suhe tvari zemljine biomase)

Biljke i ivotinje sintetiziraju i metaboliziraju ugljikohidrate koristei

ih za skladitenje energije

Biljke sintetiziraju glukozu procesom fotosinteze:

CO2 + H2O

svjetlo

O2 + C6H12O6

krob, celuloza

glukoza

Spajanjem vie molekula glukoze stvaraju krob (skladitenje energije)

i celulozu (graevni dio biljke)

ivotinje skladite energiju glukoze spajajui glukozu u glikogen

Vanost ugljikohidrata u ljudskom ivotu

Ljudski organizam takoer koristi energiju sadranu u ugljikohidratima

iz hrane za tvorbu i skladitenje energije (glikogen)

Koristimo odjeu izraenu od pamuka i lana (dva oblika celuloze),

kao i od njihovih polusintetskih derivata (umjetna svila)

U obliku drveta koristimo celulozu za gradnju kua
kao ogrijev

Zakljuno: velika vanost ugljikohidrata u prehrambenoj, graevinskoj,

a i kemijskoj industriji

Definicija i podjela ugljikohidrata

U poecima istraivanja ovih spojeva, kemiari su im dali naziv

ugljikohidrat hidrat ugljika, zbog empirijske formule veine

jednostavnih eera Cn(H2O)m

Danas ih nazivamo polihidroksialdehidima i polihidroksiketonima

Podijeljeni su u:

MONOSAHARIDE sadre 3-9 C-atoma

zovemo ih jednostavnim eerima (ne mogu se
hidrolizirati u jednostavnije spojeve)
DI-, TRI-... SAHARIDE sadre 2, 3 ili vie monosaharidnih jedinica,
koji mogu hidrolizirati do monosaharida
OLIGOSAHARIDI sadre 2-10 monosaharidnih jedinica
POLISAHARIDE polimeri ugljikohidrata; sastoje se od jako puno
monosaharidnih jedinica
4

MONOSAHARIDI

Podjeljeni su s obzirom na sljedee kriterije:

1. Sadri li eer aldehidnu ili keto skupinu

2. Koliki je broj C-atoma u ugljikovodinom lancu
3. Kakva je stereokemijska konfiguracija asimetrinog C-atoma
koji je najudaljeniji s obzirom na karbonilnu skupinu

Monosaharidi s aldehidnom ALDOZE, a sa keto skupinom - KETOZE

Monosaharidi s 3 C-atoma: trioze; s 4 C-atoma: tetroze;

s 5 C-atoma: pentoze; 6 C-atoma: heksoze; 7 C-atoma: heptoze itd.

Glukoza ima aldehidnu skupinu i 6 C-atoma aldoheksoza;

fruktoza ima keto skupinu i 6 C-atoma ketoheksoza

Veina ketoza ima keto-skupinu na 2. C-atomu

MONOSAHARIDI

Fischerove formule:
1 CHO

1 CH

2OH

2 *

OH

HO

3 *

4 *

5 *

1 CHO

HO

3 *

HO

2 *

OH

4 *

OH

HO

3 *

OH

5 *

OH

HO

4 *

CH2OH

CH2OH

CH2OH

D-(+)-glukoza

D-()-fruktoza

L-()-riboza

aldoheksoza

ketoheksoza

aldopentoza

D/L

oznauje konfiguraciju zadnjeg kiralnog C-atoma

+/

oznauje optiko skretanje (ne dovodi se u vezu sa D/L)

2n

broj moguih stereoizomera (n = broj kiralnih centara)

6

D- i L-konfiguracija eera

Degradacijom prirodnih eera uvijek se dobiva desnozakreui

enantiomer gliceraldehida: (+)- gliceraldehid, dok degradacijom nekih

sintetskih eera nastaje lijevozakreui ()- gliceraldehid

Oni koji degradacijom daju (+)- gliceraldehid nazvani D-eerima,

oni koji degradacijom daju ()- gliceraldehid nazvani L-eerima

Danas se zna apsolutna konfiguracija (+)- i ()-gliceraldehida, pa oni

slue kao konfiguracijski standard za sve monosaharide:

CHO
H

CHO
OH

CH2OH
(+)-gliceraldehid
D-serija eera

HO

H
CH2OH

()-gliceraldehid
L-serija eera

D- i L-konfiguracija eera

Degradacija D-glukoze do D-gliceraldehida:

degradacija

D-(+)-glukoza

degradacija

D-()-arabinoza

degradacija

D-()-eritroza

D-(+)-gliceraldehid

Kod D-eera OH skupina na zadnjem asimetrinom C-atomu MORA

biti na DESNOJ strani u Fischerovoj projekcijskoj formuli, a kod

L-eera na LIJEVOJ strani

L-eeri su zrcalne slike D-eera (L-glukoza je enantiomer D-glukoze)

Prirodni monosaharidi su D-eeri
8

D niz aldoza

CHO
H

CHO

OH

CHO

CH2OH
D-gliceraldehid

CH2OH
D-eritroza

CHO

CH2OH
D-riboza

CHO

CH2OH

CH2OH

CHO

CH2OH
D-ksiloza

CH2OH

CHO

CH2OH
D-treoza

CHO

CHO

CHO

CHO

CH2OH
D-glukoza

CH2OH
D-manoza

CH2OH

CHO

CHO

CH2OH

CH2OH

CHO

CH2OH
D-galaktoza

CHO

CH2OH

EPIMERI

Promjenom konfiguracije na samo jednom C-atomu eera dobiva se

drugi monosaharid

EPIMERI su upravo takvi monosaharidi koji se razlikuju u konfiguraciji

samo jednog C-atoma:

CHO

C2-epimeri

CHO

CHO

C4-epimeri
4

CH2OH

CH2OH

CH2OH

D-manoza

D-glukoza

D-galaktoza

10

CIKLIKA STRUKTURA MONOSAHARIDA

Utvreno je da se monosaharidi preteno nalaze u ciklikom obliku

Kako dolazi do ciklizacije

Molekule monosaharida sastoje se od aldehidne ili keto skupine i

nekoliko hidroksilnih skupina

Sjeti se:
Reakcije aldehida i ketona sa alkoholima nastaju poluacetali i
poluketali!

Cikliki monosaharidi su ustvari cikliki poluacetali, odnosno poluketali

Kod aldoza unutar molekule meusobno reagira aldehidna skupina i

hidroksilna skupina na zadnjem asimetrinom C-atomu stvarajui

peterolani ili esterolani stabilni cikliki poluacetal
11

CIKLIKA STRUKTURA MONOSAHARIDA

Ciklizacija D-glukoze:
Haworthova
formula
ciklizirane
glukoze

Fischerova projekcijska
formula
1 CHO

HO

OH
H
OH

OH

OH
OH

CH2OH

CH2OH
H

O
C
1

OH

OH

H
+

H
4

O
H
OH

H
H

OH

CH2OH

supstituenti na 5.
C-atomu zamjenjuju
mjesta (C6 ide lijevo,
a OH dolje)
D-glukoza

H
O
C

OH

CH2OH
ciklizacija

H
OH

OH

OH

OH

+ H+
na ovakvom prikazu
C6 ide gore, a OH
u ravninu

modificirana
formula

6-erolani
piranozni prsten
D-glukopiranoza

supstituent koji je u Fischerovoj formuli s desne strane, u Haworthovoj formuli je dolje;

supstituent koji je u Fischerovoj formuli s lijeve strane, u Haworthovoj formuli je gore

CIKLIKA STRUKTURA MONOSAHARIDA

Prvo dolazi do rotacije skupina na 5. C-atomu: CH2OH skupina dolazi

lijevo na Fischerovoj formuli, odnosno gore na modificiranoj Fischerovoj f.,

a posljedino OH-skupina se onda nalazi na Fischerovoj formuli dolje, a na
modificiranoj Fischerovoj f. desno

Do zamjene dolazi kako bi OH skupina 5. C-atoma mogla stvoriti prsten

Kako su alkoholi slabi nukleofili, prvo se protonira kisik karbonilne skupine,

a zatim OH skupina 5. C-atoma nukleofilno napada C-atom karbonilne

skupine uz nastajanje ciklikog poluacetala (kisik je sa 1. C-atomom povezan
u prsten). Aldehidna skupina glukoze se reducirala u OH-skupinu.

Haworthovi prikazi cikliziranih heksoza koriste se najee u biologiji, no

kemiari preferiraju konformacijski prikaz (konformacija stolice),

jer pokazuje toan prostorni raspored

13

CIKLIKA STRUKTURA MONOSAHARIDA

Ciklizacijom monosaharida nastaju 2 konfiguracijska izomera, tonije

dijastereomera nazvani ANOMERI, jer se ciklizacijom planarna karbonilna

grupa pretvara u asimetrini C-atom. Nastala poluacetalna OH-skupina na
1. C-atomu moe biti orijentirana ili gore (ekvatorijalno), pa se radi u ovom
sluaju o -anomeru ili dolje (aksijalno), pa je to -anomer.
Haworthova
formula

CH2OH
5

H
OH

OH

OH

H
OH

OH

OH

CH2OHH

HO
HO

5
3

OH

OH

-D-glukopiranoza

HO
HO

OH

OH

CH2OHH

POLUACETALNA
OH-SKUPINA
O

ANOMERNI
C-ATOM

O
2

Konformacijska
formula

CH2OH

OH
OH

-D-glukopiranoza

14

CIKLIKA STRUKTURA MONOSAHARIDA

Ciklizacija D-fruktoze:
Fischerova projekcijska
formula

Haworthova
formula
ciklizirane
fruktoze

1 CH

2OH

O
6

HO

H
OH =
OH

CH2OH

supstituenti na 5.
C-atomu zamjenjuju
mjesta (C6 ide lijevo,
a OH dolje)

D-fruktoza

CH2OH
O
H
OH
+
H
C
2
CH2OH

HO

HO

na ovakvom prikazu
C6 ide gore, a OH
u ravninu

HOCH2

O
H

O
OH

HO

modificirana
formula

CH2OH
1

OH

HOCH2

ciklizacija

O
H

HO

OH
3

CH2OH
1

5-erolani
furanozni prsten

D-fruktofuranoza

15

CIKLIKA STRUKTURA MONOSAHARIDA

Dva anomera D-fruktofuranoze:

OH

HOCH2
5

O
H

HO

OH
3

poluacetalna
skupina

anomerni
C-atom
CH2OH
1

-D-fruktofuranoza

CH2OH

HOCH2
5

O
H

HO

OH
3

OH

-D-fruktofuranoza

kod ketoheksoza kao to je fruktoza, 2. C-atom je anomerni (keto skupina

je bila na 2.C-atomu), pa je time OH-skupina na 2. C-atomu poluacetalna
ciklike aldopentoze (riboza, ksiloza) i ketoheksoze prikazuju se
peterolanim furanoznim prstenovima
16

CIKLIKA STRUKTURA MONOSAHARIDA

Oznake D/L i / na konformacijskoj formuli eera:
referentna skupina
referentni H
6
C-atom
poluacetalna
CH2OHH
4
O
skupina

HO
HO

5
3

OH

OH

-D-glukopiranoza

H
4

HO
HO

H O
5

OH

anomerni C-atom

CH2OHOH

-L-glukopiranoza

DESNI eeri na konformacijskoj formuli imaju referentnu CH2OH skupinu

u ekvatorijalnom poloaju (prema gore), a LIJEVI eeri imaju referentnu
CH2OH skupinu u aksijalnom poloaju (prema dolje).
-anomer na konformacijskoj formuli je onaj kod kojeg se poluacetalna
OH-skupina nalazi suprotno od poloaja referentne CH2OH skupine na
5. C-atomu, a -anomer je onaj kod kojeg se poluacetalna OH-skupina
nalazi s iste strane kao i referentna CH2OH skupina na 5. C-atomu
17

CIKLIKA STRUKTURA MONOSAHARIDA

referentna skupina

poluacetalna skupina

OH

HOCH2

O
H

OH
3

HO

CH2OH
1

-D-fruktofuranoza

HOCH2
4

O
H

HO

OH

O
H

OH
3

HOCH2 4
6 HO

OH

-D-ribofuranoza

-L-fruktofuranoza

OH

CH2OH

OH
O

HOCH2
5 HO

H
2

OH

-L-ribofuranoza
18

MUTAROTACIJA

Anomeri su dijastereomeri i imaju razliita fizikalna svojstva

Vodena otopina D-glukoze sadri uravnoteen odnos - i -glukopiranoze,

te male koliine otvorene aciklike forme. Kristalizacijom ispod 98 C, dobiva

se -anomer, a iznad 98 C -anomer svaki sa svojim iznosom optikog
zakretanja. Otapanjem pojednog anomera u vodi dolazi do promjene u
optikom zakretanju i ono uvijek iznosi []= + 52,6 :

-anomer
kristalizacija ispod 98 C

aciklika forma
ravnotea u otopini

-anomer
kristalizacija

iznad 98 C

ravnotena smjesa
- i -anomera

[]= + 52,6
isti -anomer
tt = 146 C, []= + 112,2

isti -anomer
tt = 150 C, []= + 18,7

MUTAROTACIJA

Takva promjena optikog zakretanja naziva se mutarotacija, a dogaa

se iz razloga to se anomeri pretvaraju jedan u drugi pri otapanju u

vodi. Njihov odnos u vodenoj otopini je uravnoteen i optiko zakretanje
D-glukoze je uvijek + 52,6 .

20

REAKCIJE MONOSAHARIDA

Veina monosaharida preteno se nalazi u ciklikom poluacetalnom

obliku, dok su u otopinama u ravnotei sa otvorenom aciklikom formom

aldehida ili ketona

Kao rezultat toga, podlijeu veini uobiajenih reakcija aldehida, ketona i

alkohola:
1. Redukcija monosaharida u alditole
CHO
H
HO

CH2OH
OH
H

H2/ Ni

HO

OH
H

OH

OH

OH

OH

CH2OH

CH2OH

D-glukoza

D-glucitol

(Sorbitol)

21

REAKCIJE MONOSAHARIDA

Aldoze i ketoze se mogu reducirati u odgovarajue polialkohole koje

zovemo eerni alkoholi ili alditoli.

Ime dobivaju tako da se na ime eera dodaje nastavak itol (manitol,

glucitol (sorbitol) itd.)

Reagensi za redukciju: NaBH4 ili katalitika hidrogenacija (H2/ Ni)

Alditoli se na veliko koriste u prehrambenoj industriji, posebno kao

prehrambeni aditivi i zamjenski eeri

Sorbitol najee koriten kao zamjenski eer, te kao startni

materijal za sintezu vitamina C

22

REAKCIJE MONOSAHARIDA
2. Oksidacija monosaharida u aldonske kiseline
CHO

COOH

HO
H

OH
H

HO

CH2OH
L-ksiloza

Br2
H2O

HO
H
HO

H
OH
H
CH2OH

L-ksilonska kiselina

Bromna voda oksidira jedino aldehidne skupine aldoza, dok hidroksilne

i keto-skupina ostaju nepromjenjene (dobar test za razlikovanje aldoza

od ketoza)

Oksidacijom nastaju aldonske kiseline (ksilonska kis., glukonska kis. itd.)
23

REAKCIJE MONOSAHARIDA

Oksidacija monosaharida sa slabim oksidansima slui kao dokaz

postojanja tzv. reducirajuih eera

To su: Fehlingova otopina (Cu2+ kompleks s tartaratom)

Benedictova otopina (Cu2+ kompleks s citratom)

Tollensov reagens (Ag(NH3)2OH)

Neke od tih reakcija koriste se kao kliniki dokaz za otkrivanje eera u

urinu (simptom diabetesa)

24

REAKCIJE MONOSAHARIDA

Aldoze i ketoze reduciraju spomenute oksidanse (Cu2+

Cu2O, crveni talog;

Ag+ Ag, srebrno zrcalo), a same se izomeriziraju i oksidiraju u
aldonske kiseline, koje se raspadaju u alkalnoj sredini.
H

CH2OH
C

OH

C
OH

OH

OH

ketoza

meuprodukt
endiol

OH

Ag(NH3)2+ OH
Tollensov reagens

O
OH

NH4

+ Ag

R
sol aldonske kiseline
(pozitivan
Tollensov test)

aldoza

raspad (alkalna sredina)

Pomou Tollensovog testa ne mogu se razlikovati aldoze od ketoza,

jer alkalni Tollensov reagens iz ketoze stvara enediol koji izomerizira

u aldozu koja onda reagira sa reagensom i time se uvijek dobiva pozitivan
rezultat na test (bez obzira da li se radilo o aldozi ili ketozi).
25

GLIKOZIDI

eeri u obliku ACETALA ili KETALA

Ime dobivaju tako da se imenu monosaharida dodaje nastavak zid

Kao i aldehidi i ketoni, monosaharidi stvaraju acetale/ketale reakcijom

s alkoholom u kiselom mediju.

H

H
CH2OHH
HO
HO

CH2OHH

O
H
OH

H
-D-glukopiranoza

OH

CH3OH/

H+

H2O/ H+

HO
HO

H
H

+
H

CH2OHH
HO
HO

OH
OCH3

metil--D-glukopiranozid

O
OH

OCH3

metil--D-glukopiranozid

Uvijek nastaju oba anomera pod danim uvjetima u otopini, dok u vodenom

kiselom mediju hidroliziraju natrag do monosaharida i alkohola

U baznom mediju glikozidi su stabilni
26

STRUKTURA GLIKOZIDA

H
CH2OHH
HO
HO

H
H
GLIKON
(eerni dio)

GLIKOZIDNA
VEZA

O
OH

OCH3

H
AGLIKON
(neeerni dio)

Aglikon je skupina vezana za anomerni C-atom glikozida

Glikozidi su iroko rasprostranjeni u prirodi: polisaharidi (monosaharidi

povezani glikozidnim vezama), nukleinske kiseline (aglikon vezan preko

N-atoma sa glikonom) itd.
27

NEKI PRIRODNI GLIKOZIDI

H
CH2OHH
HO
HO

OCH3

O
O

CHO

OH
H O-glikozidna

GLUKOVANILIN
(hidrolizira u vanilin)

aglikon

veza

NH2

N
HOCH2
H

N-glikozidna
veza

H
HO

aglikon

OH

solanin, tomatin (steroidni glikozidi)

eritromicin (antibiotik)

CITIDIN
(nukleozid)
N-analog glikozida

28

DISAHARIDI

Disaharidi su glikozidi sastavljeni od dvije monosaharidne jedinice, a nastaju

tako da poluacetalna OH-skupina jednog monosaharida reagira sa

OH-skupinom drugog monosaharida stvarajui O-glikozidnu vezu uz
izdvajanje H2O:

OH
CH2OHH
H
HO

GLIKOZIDNA
VEZA

O
1

OH

HO

-D-galaktopiranoza

O
1

ACETAL

CH2OHH

OH

OH
POLUACETAL

-D-glukopiranoza

1-4-O-GLIKOZIDNA VEZA

U prirodnim disaharidima su monosaharidne jedinice obino povezane

1-1-, 1-4- ili 1-6-glikozidnom vezom

Dijele se na: REDUCIRAJUE DISAHARIDE

NEREDUCIRAJUE DISAHARIDE

29

REDUCIRAJUI DISAHARIDI

Svi oni kod kojih je glikozidna veza nastala izmeu anomerne (poluacetalne)

skupine jednog i OH-skupine drugog monosaharida

Reduciraju Fehlingovu otopinu (ili Tollensov reagens), jer imaju slobodnu

poluacetalnu OH-skupinu koja je reaktivna za razliku od acetalne/ketalne

skupine koja je nereaktivna (acetali/ketali stabilni u baznom mediju)
4

O
1

O
OH

O
1

reaktivna
poluacetalna (poluketalna) skupina

OH

O
O

H
C
O

Cu2+
OH
Fehlingova otopina

OH

+ Cu2O (crveni talog)

O
COOH

raspad

30

REDUCIRAJUI DISAHARIDI

Moemo rei da su reducirajui eeri svi oni koji monosaharidne jedinice

imaju vezane 1-4- ili 1-6-glikozidnom vezom

To su: maltoza, saharoza, laktoza itd.

31

NEREDUCIRAJUI DISAHARIDI

Svi oni kod kojih je glikozidna veza nastala izmeu anomernih (poluacetalnih)

OH-skupina obaju monosaharida

Radi se o disaharidima povezanih 1-1-glikozidnom vezom (ili 1-2- kod

ketoza)

Ne mogu reducirati Fehlingovu otopinu (ili Tollensov reagens), jer
nemaju slobodnih reaktivnih poluacetalnih OH-skupina

O
Fehlingova otopina

O
1

acetalne (ketalne) skupine

NEREAKTIVNE

Najpoznatiji prirodni nereducirajui disaharid je saharoza

32

SAHAROZA

Stolni eer koji je vrlo rasprostranjen u biljkama

Hidrolizom daje ravnotenu smjesu D-glukoze i D-fruktoze

H
CH2OHH
HO
HO

HOCH2

O
OH

O
O

1-2-glikozidna veza

OH

H
HO

-D-glukopiranozil--D-fruktofuranozid

CH
OH
1 2

Kako su obje monosaharidne jedinice u saharozi prisutne kao acetali,

niti jedan prsten ne moe doi u otvorenom (aciklikom) obliku, pa tako

saharoza ne reducira Fehlingovu otopinu (Tollensov reagens), niti ne
pokazuje mutarotaciju

33

SAHAROZA

Saharozu hidrolizira enzim invertaza koji se nalazi u pelinjem medu i nekim

kvascima i to specifinim cjepanjem -D-fruktofuranozidne veze

Nastaje smjesa glukoze i fruktoze nazvana invertni eer, jer se hidrolizom

mijenja + optiko zakretanje saharoze [+66,5] u , koje je prosjek opkog

zakretanja pojedinog monosaharida; glukoze [+52,7], fruktoze [92,4]

Najpoznatiji invertni eer je MED

34

LAKTOZA

Mlijeni eer, koji se nalazi u mlijeku sisavaca

Hidrolizom nastaju ekvimolarne koliine D-galaktoze i D-glukoze

OH
CH2OHH
H
HO

H
4

O
O
1

H
H

CH2OHH
O
H

HO

OH
H

OH

OH

-D-galaktopiranozil--D-glukopiranoza
1-4-glikozidna veza

35

LAKTOZA

Laktozu hidrolizira enzim -galaktozidaza (nazvan i laktaza), koji je

prisutan u probavnim izluevinama novoroeneda, no gubi se odrastanjem

i smanjenom konzumacijom mlijeka pojava intolerancije na laktozu

Reducirajui je eer

36

POLISAHARIDI

Sastavljeni od puno monosaharidnih jedinica povezanih glikozidnim vezama

Klasa su biopolimera (prirodnih polimera)

Kako su svi anomerni C-atomi polisaharida ukljueni u acetalnu glikozidnu

vezu, osim onih na kraju lanca polisaharidi ne reagiraju sa Fehlingovom

otopinom (Tollensovim reagensom) niti pokazuju mutarotaciju

KROB

Biljka ga u obliku granula koristi za skladitenje energije

Sastoji se od oko 20% amiloze topive u vruoj vodi i 80% amilopektina

netopivog u vodi

Tretiranjem kroba sa razrijeenim kiselinama ili odreenim enzimima,

hidrolizira se do maltoze, a zatim do glukoze

37

KROB
Amiloza
CH2OH

HO

OH
-glikozidna
veza

CH2OH

HO

OH

CH2OH

HO

OH

o nerazgranani lanac u obliku uzvojnice

o -1-4-glikozidnom vezom povezane jedinice glukoze
(od 100-1600 jedinica)
o konformacija -veze u amilozi uzrokuje stvaranje uzvojnice,
koja se dodatno stabilizira H-vezama

O
n

38

KROB
o unutranjost uzvojnice amiloze je takve veliine i polarnosti da moe
prihvatiti ione joda (I5), te nastaje kompleks tamnoplave boje:

o Test za dokaz kroba

39

KROB
Amilopektin

CH2OH

HO

OH
CH2OH

O
O

HO

OH

6 CH2

HO

o grananje u amilopektinu:
-1-4 glikozidni vez

OH

CH2OH

HO
OH
O

-1-6 glikozidni
vez

40

KROB
o molekule glukoze u amilopektinu veu se -1-4-glikozidnom vezom, a na
priblino svakoj 25. glukoznoj jedinici ima vezan poliglukozni boni lanac i to
-1-6-glikozidnom vezom
o moe sadravati i do 106 glukoznih jedinica
o grananje molekule sprjeava nastajanje uzvojnice
o s jodidom daje blijedocrveno obojenje

GLIKOGEN (ivotinjski krob)

o ista namjena kao i krob u biljkama (skladitenje energije u ivotinjskom
i ljudskom organizmu)
o nalazi se u miiima i jetri
o 1,4- i 1,6-poliglukozna struktura slina
amilopektinu, ali je glikogen jae razgranat
(lake cijepanje glukoze kad je tijelu hitno
potrebna energija)

amilopektin

glikogen

41

CELULOZA
CH2OH
O

CH2OH
O

HO
OH

HO
OH

CH2OH

CH2OH
O

HO
OH

o glavni sastojak stijenki biljnih stanica

O
O

HO
OH

o sastavljena od niza glukoznih jedinica (vie od 1500) povezanih

-1-4-glikozidnom vezom (razlika od amiloze koja sadri -1-4 povezane
jedinice glukoze)
o sve vee skupine u ekvatorijalnom poloaju - stabilnost
o hidrolizira se u disaharid celobiozu
o ljudski organizam ne proizvodi enzim -glukozidazu (celulazu) za razgradnju
celuloze, pa njen sastojak glukozu ne moe iskoritavati
o Rendgenskom analizom utvreno da se celuloza sastoji od dugakih paralelnih
lanaca koji su meusobno povezani H-vezama. Skupine takvih lanaca nazvani
FIBRILIMA uvjetuju vlaknastu strukturu biljnog materijala, kao i otpornost na
kemijske reakcije.

42

NUKLEOZIDI

Osnovne jedinice nukleinskih kiselina (DNK i RNK)

Po strukturi su glikozidi sastavljeni od:

GLIKONSKOG DIJELA - -D-ribofuranoze ili -D-2-deoksiribofuranoze

AGLIKONSKOG DIJELA purinske ili pirimidinske baze vezane
za eerni dio preko jednog od heterociklikih duika

ALDOZE:
5

HOCH2
4

OH

H
3

OH

H
2

H
OH

-D-ribofuranoza

HOCH2
4

OH

H
3

OH

H
2

-D-2-deoksiribofuranoza

43

NUKLEOZIDI

DUIKOVE BAZE:

H
7N

6
5

N1

N3

N
3

purin

N
1

pirimidin

adenin

citozin

gvanin

timin
uracil

44

NUKLEOZIDI

NH2

adenin (A)

HOH2C

gvanin (G)

HOH2C

O
-D-riboza

OH

H
OH (H) deoksiriboza

adenozin (deoksiadenozin)

NH
NH2

O
H

OH

H
OH (H) deoksiriboza

gvanozin (deoksigvanozin)

45

NUKLEOZIDI
NH2

citozin (C)

uracil (U), R=H

timin (T), R=CH3

N
N

HOH2C

O
R

NH

HOH2C

O
-D-riboza

OH

H
OH (H) deoksiriboza

citidin (deoksicitidin)

O
H

OH

R'

uridin, R = H, R = OH
timidin, R = CH3, R = H

RNK ima strukturu jednostruke uzvojnice i ukljuuje baze A, G, C i U

DNK ima strukturu dvostruke uzvojnice koja nastaje povezivanjem

baza A-T i G-C iz dvaju polinukleotidnih lanaca vodikovom vezom

NUKLEOTIDI

Fosfatni esteri nukleozida

NH2
N

P
HO

OH
OH

HOH2C

fosforna kiselina

OH

H
OH

NH2

adenozin
N

esterska veza

O
HO

OH2C

OH
H
adenozin-monofosfat (AMP)

N
N

O
H

OH

H
OH
47

NUKLEOTIDI

Esterska veza nastaje reakcijom fosforne kiseline i hidroksilne skupine

najee 5. C-atoma eera

Hidroksilne skupine na fosfatnom dijelu daju nukleotidima kisela svojstva

Zagrijavanjem fosforne kiseline sa P2O5 nastaju anhidridi fosforne kiseline

fosforna kiselina

pirofosforna kiselina

trifosforna kiselina

Nukleotidi tako mogu biti monofosfati, difosfati i trifosfati:

48

NUKLEOTIDI

anhidridna esterska
veza
veza

adenozin-monofosfat
(AMP)

adenozin-difosfat
(ADP)

adenozin-trifosfat
(ATP)

Nukleotidi imaju vrlo vanu ulogu u biolokim procesima (izvori energije,

prijenosnici odreenih molekula u biosintezi, prijenosnici elektrona u

oksido-redukcijskim reakcijama itd.)

Tako je ATP glavni prenosioc fosfata u mnogim enzimskim reakcijama, jer je

pretvorba ATP u ADP glavni izvor energije u biolokim procesima.

49

LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.

S.H. Pine, Organska kemija, kolska knjiga, Zagreb, 1994.

V. Rapi, Nomenklatura organskih spojeva, kolska knjiga, Zagreb, 2004.
P. Y. Bruice, Organic chemistry, 4th edition, Prentice Hall, New Jersey, 2004.
L.G. Wade, Organic Chemistry, 6th Edition, Prentice Hall, New Jersey, 2006.
J. McMurry, Organic Chemistry, 7th Edition, Thomson Brooks/Cole, 2008.

50