Prenos toplote kroz

omota zgrade

U toku zimskog perioda, kada je spoljna temperatura vazduha

nia od eljene temperature u prostorijama zgrade, dolazi do
odavanja toplote prostorije kroz graevinski omota zgrade.
Odata koliina toplote okolini nadoknauje se sistemom za
grejanje. Potrebna koliina toplote za grejanje se dovodi
prostoriji da bi se u njoj odrala eljena temperatura
unutranjeg vazduha.
Potrebna koliina toplote za grejanje jednaka je odatoj toploti u
okolinu. Ta koliina toplote se u terminologiji koja se koristi u
praksi inenjera termotehnike naziva GUBICI TOPLOTE ili
TOPLOTNI GUBICI.

Prenos toplote transmisijom

Prenos toplote transmisijom (ili samo transmisija) podrazumeva

razmenu toplote kroz graevinski omota zgrade mehanizmom prolaza
toplote, koji se karakterie preko koeficijenta prolaza (prolaenja)
toplote U (W/m2K).
Prolaz toplote obuhvata mehanizme provoenja i prelaza toplote.
Provoenje toplote (ili kondukcija) je mehanizam razmene toplote
kroz vrste materije, prilikom ega je toplotni fluks usmeren od toplije
ka hladnijoj strani. Karakterie se preko toplotne provodljivosti
(W/mK), koja predstavlja termo-fiziku osobinu materijala.
Prelaz (ili prelaenje) toplote je mehanizam prenosa toplote koji
nastaje prilikom strujanja (konvekcije) nekog fluida preko vrste
povrine. Pri tome se razlikuju dva sluaja: kada toplota prelazi sa
toplojeg fluida na hladniju vrstu povrinu i kada toplota prelazi sa
toplije vrste povrine na hladniji fluid koji preko nje struji. Ovaj
mehanizam razmene toplote se karakterie preko koeficijenta prelaza
toplote (W/m2K).

Transmisioni gubici toplote

Transmisioni gubici kroz graevinski omota

prostorije (zid, pod, tavanica, prozor, vrata) raunaju
se preko jednaine:
QTRANS = QT = U A ( u sp )

kada je u pitanju jedna pregrada; transmisioni gubici za

celu prostoriju su:
n

QT = U i Ai ( u sp )
i =1

gde je n broj pregada posmatrane prostorije kojima se

ona granii sa okolinom.

Transmisija kroz zid

Toplotni fluks

Transmisija toplote kroz

jednoslojni spoljni zid

Prilikom prorauna gubitaka toplote u zimskom periodu

uvode se sledee pretpostavke:
1. Stacionarni uslovi prenosa toplote

smatra se da spoljna projektna temperatura vlada

dovoljno dugo da se uspostavi stacionarni prenos
toplote,

temperatura vazduha u prostoriji je uniformna po

celoj zapremini prostorije.
2. Jednodimenzioni prenos toplote

smatra se da je toplotni fluks usmeren u pravcu

maksimalnog gradijenta temperature, tj. njegov
pravac je normalan na posmatranu pregradu.
3. Sve fizike veliine su konstantne

smatra se da se fizike osobine materijala pregrada

ne menjaju u zavisnosti od temperature materijala,
kao i da je materijal homogen, tako da u svakoj
svojoj taki ima nepromenljivu vrednost fizikih
osobina.

Koeficijent prolaza toplote

U (W/m2K)
prolaz = prelaz + provoenje + prelaz
Ukupan otpor prolazu toplote:

R = Ru + Rk + Rs
gde su:
Ru otpor prelazu toplote sa unutranjeg vazduha na unutranju povrinu
spoljnog zida,
Rk otpor provoenju toplote kroz zid i
Rs otpor prelazu toplote sa spoljanje povrine zida na spoljni vazduh.

Koeficijent prolaza toplote

U (W/m2K)
R=

1
1
1
=
+ +
U u s

Koeficijent prolaza
toplote za vieslojnu
pregradu:

U=

1
1

i 1
+
s
i =1 i
n

Koeficijent prelaza toplote

(W/m2K)
Koliina toplote koja se razmeni prelazom toplote je:

Qk = A ( zid fluid )
Koeficijent prelaza toplote zavisi od:
temperaturskog polja,
brzinskog polja,
termo-fizikih svojstava fluida (l, n, r, c, b),
geometrijskih faktora (oblika vrste povrine i naina strujanja fluida preko nje)
hrapavosti povrine.

Koeficijent prelaza toplote

(W/m2K)
Koeficijent prelaza toplote odreuje se preko Nuseltovog broja :
Lokalna vrednost

Nu x =

x
,
fluida

Srednja vrednost

Nu sr =

l
,
fluida

gde su x i l karakteristine duine za konkretne uslove i geometriju strujanja.

Nu = K Re a Pr b Gr c ,

(2.8)

gde su:
Re Rejnoldsov broj, ( Re =
Pr Prandtlov broj, ( Pr =

Gr Grashofov broj ( Gr =

wl

, a=

cp

g l 3 T
) i
2

K, a, b, c konstante koje se odreuju eksperimentalno za konkretne uslove strujanja.

Koeficijent prelaza toplote

(W/m2K)

U tehnici grejanja koriste se srednje vrednosti

koeficijenata prelaza toplote jedna vrednost vai za jednu
stranu pregrade prostorije, a neka druga vrednost za drugu
stranu. Pri tome se razlikuju sluajevi u zavisnosti od poloaja
pregrade da li je u pitanju horizontalna (pod, tavanica) ili
vertikalna povrina (zid, prozor, vrata), i usmerenosti toplotnog
fluksa da li je usmeren navie ili nanie.

U standardima za proraun gubitaka toplote date su

projektne vrednosti koeficijenata prelaza toplote za odreene
sluajeve, i mada se nazivaju koeficijentima prelaza toplote, oni
ustvari obuhvataju dve komponente: komonentu usled prelaza
toplote i komponentu usled razmene toplote zraenjem.

Koeficijent prelaza toplote

spoljna strana zida

Najee se smatra da sa spoljanje strane zgrade zbog uticaja

vetra prevladava prinudna konvekcija. U literaturi, Kimura na osnovu
merenja vrenih na fasadama zgrada daje izraz za a u funkciji brzine
vazduha i pri tome pravi razliku izmeu neporemeene brzine vetra
W i brzine vazduha u neposrednoj blizini fasade w.

Za vetrom napadnute fasade (kada su vektor brzine vetra i

normala na povrinu fasadnog zida kolinearni):
za W>2
w =0.25W,
a za W2
w=0.5.

Za vetrom nenapadnutne fasade w = 0.3+0.05W.

Koeficijent prelaza toplote je:

s = 3.5 + 5.6 w

Koeficijent prelaza toplote

untranja strana horizontalne povrine

Prilikom razmatranja mehanizma prenosa toplote konvekcijom u

prostoriji, moe se zakljuiti da na unutranjoj strani omotaa prostorije
preovladava prirodna konvekcija. Postoji itav niz izraza razliitih autora
koji su konstante izraza za Nuseltov broj odredili za karakteristinu
geometriju i tip strujanja.

Dolo se do osrednjene vrednosti za pri prirodnoj konvekciji sa

horizontalne povrine, kada vektor toplotnog fluksa i sile zemljine tee
zaklapaju ugao od 0o:

h = 0.74 t v t z

0.229

Za sluaj prirodne konvekcije sa horizontalne povrine, kada vektor

toplotnog fluksa i sile zemljine tee zaklapaju ugao od 180o:

h = 1.41 t v t z

0.326

Koeficijent prelaza toplote

untranja strana vertikalne povrine

U literaturi je analiziran niz izraza za prirodnu konvekciju sa

vertikalne povrine to odgovara sluaju konvekcije sa unutranje strane
zidova i prozora.

Ovde izabran je izraz Alamdari i Hammond-a koji vai za opseg

104<Gr.Pr< 1012 i koji je izveden za uslove koji najblie odgovaraju razmeni
toplote u grejanim i klimatizovanim prostorijama:

{[

v = 1 . 5 ( t / h )
Unutranji koeficient
prelaza toplote
Spoljni koeficijent
prelaza toplote

1/ 4

] + [1 . 23 ( t ) ] }
6

1/ 3

6 1/ 6

Za zidove i unutranje prozore, kao i za podove i

tavanice pri prelazu toplote odozdo navie

Za podove i tavanice pri prelazu toplote odozgo nanie

Za spoljne prozore

12

Pri srednjoj brzini vetra

25

Za sluaj dodatnih viseih fasada, kao i za ravan krov

11

Toplotna provodljivost
(W/mK)

Toplotna provodljivost predstavlja termo-fiziku osobinu

materijala to je svojstvo materijala i bitno se razlikuje za
razliite materijale.
(W/mK)

Materijal
Metal (aluminijum)

203

Beton

1 do 2

Opeka

0,5 do 0,8

Drvo

0,15 do 0,2

Toplotna izolacija

0,032 do 0,041

Koeficijenti prolaza toplote za

transparentne povrine (1)

Koeficijenti prolaza toplote za prozore zavise od:

materijala rama prozora (drvo, aluminijum, plastika),

konstrukcije rama (prekid toplotnih mostova ili ne),
vrste ostakljenja (jednostruko, dvostruko, trostruko staklo, niskoemisiono
staklo, razmak izmeu stakala, ispuna meuprostora...)

Konkretne vrednosti koeficijenata prolaza toplote za prozore dobijaju

se od proizvoaa prozora, ali se za neke tipske prozore mogu nai u
prirunicima.
Koeficijent prolaza toplote transparentnog graevinskog elementa
(spoljna graevinska stolarija: spoljni prozori i balkonska vrata; krovni
prozori), Uw [W/(mK)], odreuje se proraunom, saglasno standardu
SRPS EN ISO 10077-1:

Uw =

Ag U g + A f U f + l g g
Ag + A f

Koeficijenti prolaza toplote za

transparentne povrine (2)

Proraunske vrednosti Ug (staklo), Uf (okvir) i g (faktor korekcije

temperature spoj staklo / okvir), navedene su u tabelama 2.3, 2.4, 2.5, 2.6 i
2.7.
Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledei nain:
a) proraunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir), SRPS
EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo),ili
b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa vaeim standardima
i propisima.
Vrednosti Ug (staklo) i Uf (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez
uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u transparentnim graevinskim
elementima se dodatno obraunavaju i potiu od: spoja staklo-staklo u
termoizolacionom staklu (razliita reenja: aluminijumska spojnica, sintetika
spojnica, specijalno termiki poboljana spojnica); spoja staklo-okvir; spoja
okvir-graevinska konstrukcija (ugradnja).

Difuzija vodene pare (1)

Difuzija vodene pare izraunava se za spoljne graevinske

konstrukcije i konstrukcije koje se granie sa negrejanim prostorijama,
osim za konstrukcije koje se neposredno granie sa terenom (pod na
tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve graevinske konstrukcije
zgrade moraju biti projektovane i izgraene na nain da se vodena para
u projektnim uslovima na njihovim povrinama ne kondenzuje.
Zgrada mora biti projektovana i izgraena na nain da se kod
namenskog korienja vodena para koja zbog difuzije prodire u
graevinsku konstrukciju, ne kondenzuje. U sluaju da doe do
kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se nakon raunskog
perioda isuivanja mora sasvim osloboditi iz graevinske konstrukcije.
Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do oteenja
graevinskih materijala (na primer korozija, pojava bui, mehanika
oteenja izazvana smrzavanjem kondenzata, itd).

Difuzija vodene pare (2)

Za izraunavanje higrotermikih karakteristika
graevinskih elemenata i konstrukcija, difuzije vodene
pare, kondenzacije i isuenja, kao i opasnosti od
povrinske kondenzacije (oroavanje), primenjuje se
standard SRPS EN ISO 13788, u opcijama:
1) sloeni godinji kumulativni proraun;
2) Glaser-ov postupak.
Ukoliko se proraun vri na osnovu Glaser-ovog
postupka, koristi se metod prorauna prema SRPS
U.J5.520

Difuzija vodene pare (3)

Za utvrivanje pojave kondenzacije najpre je potrebno odrediti

temperatursko polje unutar zida (u karakteristinim takama na
granici slojeva), a zatim raspodelu parcijalnih pritisaka vodene
pare pe, kao i raspodelu pritisaka zasienja za datu temperaturu
pse po preseku zida.
Na mestima gde parcijalni pritisak dostie vrednosti pritiska
zasienja, doi e do pojave kondenzacije.
Kondenzacija se moe javiti u ravni ili u zoni.
U koliko po celom preseku zida parcijalni pritisak ne dostie
vrednost pritiska zasienja, kondenzacija se nee javiti.

Odsustvo i pojava kondenzacije

Razliiti sluajevi pojave kondenzacije unutar graevinskog elementa

Dozvoljena temperatura
unutranje povrine

Dozvoljena temperatura unutranje povrine spoljne graevinske

konstrukcije na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da
bude vea od temperature take rose, s [oC], za date projektne uslove
(temperatura i relativna vlanost vazduha u prostoriji).
Minimalna toplotna otpornost za spreavanje oroavanja unutranje povrine,
Rmin [m2K/W], graevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta
(osnovni deo graevinskog elementa) izraunava se za uslove perioda
grejanja (zimski period), na sledei nain:

Rmin Rsi

i e
(Rsi Rse )
i s

pri emu je otpor prelazu toplote sa spoljne strane Rse = 0,04 m2K/W, a
vrednost otpora prelazu toplote sa unutranje strane Rsi se, zbog mogunosti
pojave spreenog strujanja vazduha (nametaj, zakloni i sl.) usvaja sa
(najmanje) Rsi = 0,25 m2K/W. Za transparentne graevinske elemente
primenjuje se uobiajena vrednost: Rsi = 0,17 m2K/W.

10

Proraun transmisionih gubitaka

toplote
U velikom broju zemalja postoje standardi i norme koji
propisuju metode za proraun gubitaka toplote, to
podrazumeva njihovu obaveznu primenu. Neki od
najpoznatijih standarda su:

NEMAKA
DIN 4701 (iz 1959. i1983.) DIN 12831
ENGLESKA
CIBSE Guide iz 1986., BS EN 12831:2003
SAD
ASHRAE iz 1993.
RUSIJA
SNIP
HOLANDIJA
NEN 5066 iz 1988.
BELGIJA
NBN B62-003 iz 1986.
VAJCARSKA, VEDKA, DANSKA...

DIN 4701 iz 1959. (1)

QTRANS = U A ( u sp )

QTRANS + QDODATNO = QTRANS (1 + Z )

Dodacima se obuhvata dejstvo onih faktora koji nisu uzeti u obzir pri
proraunu gubitaka toplote, a iskustvo je pokazalo da utiu na potrebnu
koliinu toplote za grejanje.
Ta koliina toplote, koja se uzima u obzir preko dodatka, zapravo je
procentualni deo transmisionih gubitaka toplote:

QDODATNO = QTRANS Z

11

DIN 4701 iz 1959. (2)

DODATAK ZBOG PREKIDA U
ZAGREVANJU Zu
Dodatak Zu zavisi od:

35

duine prekida u zagrevanju i

akumulacione sposobnosti
prostorije (koja se ocenjuje
na osnovu Krierove
vrednosti kD koja
predstavlja srednji koeficijent
prolaza toplote za
posmatranu prostoriju):

kD =

Z u (%)

30

Snieni noni reim

25

Prekid od 9 do 12 h

20

Prekid od 12 do 16 h

15
10
5
0
0

0,2

0,4

0,6

0,8

1,2

1,4

1,6

1,8

QT
(u sp ) Ai

kD (W/m K)

DIN 4701 iz 1959. (3)

DODATAK NA UTICAJ HLADNIH OKOLNIH POVRINA Za

Unutranje povrine spoljnih zidova i prozora imaju niu temperaturu od

temperature vazduha u prostoriji, pa to izaziva oseaj "hladnog zraenja"
(ovek odaje toplotu zraenjem ka tim povrinama, to stvara oseaj
nelagodnosti). Ovaj uticaj se kompenzuje na taj nain to se dovodi vea
koliina toplote za grejanje i poviava temperatura vazduha u prostoriji.
Vrednost ovog dodatka se takoe daje u funkciji Krierove vrednosti, pa se
esto spaja sa dodatkom Zu, iako ovi dodaci nemaju isti fiziki smisao.
Vrednosti za Za se daju tablearno ili grafiki.

Z D = Zu + Za
Za kD (W/m2K)

< 0,35

0,35-0,80

0,80-0,75

> 1,75

1. Neprekidan rad sa ogranienjima u

grejanju nou

0,07

0,07

0,07

0,07

2. Prekid rada 9-12 h dnevno

0,20

0,15

0,15

0,15

3. Prekid rada 12-16 h dnevno

0,30

0,25

0,20

0,15

12

DIN 4701 iz 1959. (4)

DODATAK NA VISINU PROSTORIJE Zh

Kod prostorija ija je visina vea od 4m javlja se stratifikacija raslojavanje
toplijih i hladnijih zona vazduha u prostoriji topliji vazduh je laki, tako da u
viim zonama prostorije dolazi do pojave viih temperatura vazduha. Kao
posledica se javljaju: vei gubici toplote u gornjoj zoni prostorije, vea
infiltracija vazduha i nia temperatura vazduha u zoni boravka ljudi.
Za svaki metar visine prostorije iznad 4m dodaje se dodatak Zh =0,025 (na
primer: ako je visina prostorije 7 m, onda je Zh = 0,075), pri emu je
maksimalna vrednost Zh,max = 0,2.
DODATAK NA STRANU SVETA ZS
Ovaj dodatak, na neki nain, uzima u obzir utricaj Sunevog zraenja.
Orijentacija

ZS (-)

Jug, Jugo-istok, Jugo-zapad

-0,05

Istok, Zapad

Sever, Severo-istok, Severo-zapad

+0,05

DIN 4701 iz 1983. (1)

U osnovi, novi DIN 4701 iz 1983. je slian starom standardu, ali je dopunjen
savremenim saznanjima koja su proistekla iz prakse, eksperimenata i primene
raunarske tehnike, koja je vremenom napredovala. Izvreno je
prilagoavanje savremenim arhitektonsko-graevinskim reenjima zgrada i
materijalima koji se u izgradnji koriste.
DIN 4701 iz 1983. se primenjuje za standardne sluajeve gradnje, dok su
posebni sluajevi izdvojeni, i za njih je data posebna metodologija, a to su:
prostorije koje se retko greju (povremeno se koriste),
prostorije veoma masivne konstrukcije,
hale velike visine,
staklene bate.

Standardni (normalni) sluajevi:

standardni spoljni uslovi

QTRANS = U N A (uN spN )

standardna (QN)

standardni unutr. uslovi

13

DIN 4701 iz 1983. (2)

Jo jedna novina je uvedena to se tie spoljne projektne temperature, a to je
da ona, pored klimatskih karakteristika, zavisi i od akumulacione mase
zgrade, pa se vri korekcija:

sp = spN + s

s = f
A
s

M
- za laki tip gradnje
As

< 600 kg/m3 s = 0 oC

M
- za srednje teki tip
As
M
> 1400
- za teki tip
As

1400 kg/m3 s = 2 oC

kg/m3 s = 4 oC

DIN 4701 iz 1983. (3)

Akumulaciona masa prostorije:

M = (0,5 m + 2,5 m D + mO )S +

1
(0,5 m + 2,5 m D + mO )U
2

m masa elika,
mD masa drveta,
mO masa ostalih materijala.
Odnos mase po povrini poda se rauna za najnepovoljniju prostoriju u zgradi,
sa maksimalno dva spoljna zida i usvaja se za celu zgradu.

14

DIN 4701 iz 1983. (4)

Koeficijent prolaza toplote se koriguje zbog:

uticaja hladnih povrina i
uticaja Sunevog zraenja

U N = U + U a + U s

U a = f (U spolj elemnta >1,6W/m2K) = 0,1 0,3

U s = f (propustljivost za Sunevo zraenje g) = -0,35 g.

SRPS EN ISO 13789:2007 (1)

Ukupan transmisioni gubitak kroz termiki omota sa rauna tako to se prvo

odredi koeficijent transmisionog gubitka, a on se zatim mnoi razlikom
temperatura unutranjeg i spoljnog vazduha (u projektnim uslovima).
Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HT [W/K],
izraunava se po obrascu:

H T = (Fxi U i Ai ) + H TB

i
gde je
Fxi - faktor korekcije temperature za i-ti graevinski element, koji se usvaja
prema Tabeli 2.11;

Ui [W/(mK)] - koeficijent prolaza toplote i-tog graevinskog elementa,

povrine Ai [m2].

15

SRPS EN ISO 13789:2007 (2)

Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih
mostova u termikom omotau zgrade (ili dela zgrade), HTB [W/K], iznosi:

H TB = U TB A
gde je A [m2] zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (termiki omota
objekta spoljne mere).
Usvaja se vrednost UTB = 0,10 W/(mK)
Ukoliko je uticaj toplotnih mostova ve uzet u obzir pri proraunu koeficijenta
prolaza toplote U, graevinskog elementa, granina povrina kroz koju se
toplota prenosi A, kod uvaavanja uticaja toplotnog mosta moe se umanjiti za
povrinu graevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj
nain odreen. Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta,
HTB [W/K], tada iznosi:

H TB = U TB Acor
gde je Acor [m2] zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata umanjena za
povrine graevinskih elemenata za koje ueti u obzir toplotni mostovi.

SRPS EN ISO 13789:2007 (3)

Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade, H'T [W/(m2K)]
Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade),
H'T [W/(m2K)], izraunava se po obrascu:

HT
A
Najvei doputeni specifini transmisioni toplotni gubitak kroz
termiki omota zgrade, HT [W/(m2K)], usvaja se prema tabeli
u zavisnosti od faktora oblika i udela transparentnih povrina u
omotau zgrade.
Faktor oblika:
f = A /V
H T' =

16

SRPS EN ISO 13789:2007 (4)

Faktor oblika
A/Ve (m-1)
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
1.0
>1.05

Nestambene zgrade sa udelom

transparentnih povrina 30% i
stambene zgrade
HT (W/m2K)
1.05
0.80
0.68
0.60
0.55
0.51
0.49
0.47
0.45
0.44

Nestambene zgrade sa udelom

transparentnih povrina > 30%
HT (W/m2K)
1.55
1.15
0.95
0.83
0.75
0.69
0.65
0.62
0.59
0.58

Infiltracija vazduha (1)

Koliina toplote potrebna da se vazduh, koji u prostoriju dospe

infiltracijom, zagreje od spoljne temperature do unutranje
predstavlja ventilacione gubitke toplote. Spoljni vazduh
infiltracijom prodire u prostoriju kroz procepe (fuge) prozora i
vrata i/ili kroz posebne otvore namenjene za prorodnu ventilaciju
(provetravanje).
Da bi se toplota prenela sa jednog tela na drugo potrebno je da
postoji razlika temperatura (termika neravnotea). Da bi dolo
do strujanja vazduha potrebno je da postoji razlika pritisaka
(mehanika neravnotea). Razlika pritisaka moe da proistekne
iz dva uzroka.

17

Infiltracija vazduha (2)

1. DEJSTVO VETRA
Zaustavni pritisak proporcionalan je kvadratu brzine vetra:

pVET = K p

w2
2

gde su:
Kp koeficijent pritiska, koji zavisi od strujne slike oko zgrade,
w srednja brzina vetra i
srednja gustina vazduha.
2. RAZLIKA U GUSTINI VAZDUHA prouzrokovana razlikom temperatura
unutranjeg i spoljnog vzduha

u > s

p = h g

u < s

Infiltracija vazduha (3)

Uticaji nastanka razlike pritisaka:
a) usled razlike gustina vazduha,
b) usled dejstva vetra i
c) usled kombinovanog uticaja razlike gustina i dejstva vetra

c)

b)

a)

+
+

18

Infiltracija vazduha (4)

Koliina vazduha u jedinici vremena koja dospe u prostoriju iznosi:

V = K (p )

[m3/s],

gde su:
K koeficijent strujanja pokazuje koliinu vazduha koja prodre u prostoriju pri
razlici pritisaka od 1Pa,
p razlika pritisaka izmeu vazduha u prostoriji i spoljnog vazduha,
n eksponent koji zavisi od vrste (reima) strujanja, i njegove vrednosti su:

n = 1 za turbulentno strujanje,

n = 0,5 za laminarno strujanje,

n = 2/3 za strujanje vazduha kroz procepe prozora i vrata.

Ventilacioni gubici
Potrebna koliina toplote za zagrevanje vazduha koji je
infiltracijom dospeo u prostoriju je:

QV = V c p ( u sp )

cp

zapreminski protok vazduha [m3/s],

gustina vazduha [kg/m3],
specifini toplotni kapacitet vazduha [kJ/kgK],

u
sp

temperatura unutranjeg vazduha [oC],

spoljna projektna temperatura [oC],

19

Ventilacioni gubici
prema DIN 4701 (1)
QV = (a l ) s R H ( u sp ) Z E
s

a propustljivost procepa spoljnih prozora i vrata [m3/mhPa2/3],

l duina procepa [m],
R karakteristika prostorije [-],
H karakteristika zgrade [WhPa2/3/m3K],
u temperatura unutranjeg vazduha [oC],
sp
spoljna projektna temperatura [oC],
ZE dodatak za prozore na uglu dva spoljna zida [-].

Propustljivost procepa pokazuje koliinu vazduha u jedinici vremena koja

prodre kroz procep duine 1m, pri razlici pritisaka od 1Pa. Njegova vrednost
zavisi od materijala okvira prozora i garantovanja zaptivenosti od strane
proizvoaa.

Ventilacioni gubici
prema DIN 4701 (2)
Karakteristika prostorije zavisi od odnosa propustljivosti procepa kroz koje
vazduh ulazi u prostoriju i propustljivosti procepa kroz koje vazduh izlazi iz
prostorije. Na neki nain R predstavlja faktor produvavanja prostorije:
Prozori
Drveni prozori i prozori
od vetakih materijala
elilni i metalni prozori
Drveni prozori i prozori
od vetakih materijala
elilni i metalni prozori

Unutranja
vrata

As/Au

nezaptivena

<3

zaptivena

< 1,5

nezaptivena

<6

zaptivena

< 2,5

nezaptivena

od 3 do 9

zaptivena

od 1,5 do 3

nezaptivena

od 6 do 20

zaptivena

od 2,5 do 6

0,9

R=

1
(a l ) s

(a l )

+1

0,7

20

Ventilacioni gubici
prema DIN 4701 (3)
Karakteristika zgrade H u sebi sadri brzinu vetra, koja je uzrok infiltraciji
vazduha.
Prema DIN 4701 date su preporuke za izbor karakteristike zgrade u zavisnosti od:

Vetrovitosti predela (normalan ili vetrovit),

Poloaja zgrade (zatvoren, otvoren ili izrazito otvoren) i

Tipa zgrade (zgrade u bloku ili pojedinana gradnja).

Predeo

Poloaj zgrade

Normalni predeli

Vetroviti predeli

Zaklonjen
Otvoren
Izrazito otvoren
Zaklonjen
Otvoren
Izrazito otvoren

H [WhPa2/3/m3K]
Blokovska gradnja
Pojedinane zgrade
1,28
1,81
2,18
3,09
3,19
4,47
2,18
3,09
3,19
4,47
4,36
6,01

Ventilacioni gubici prema

SRPS EN ISO 13789:2007
Slino kao kod prorauna ukupnih transmisionih gubitaka toplote, i ovde se prvo
pristupa proraunu koeficijenta ventilacionog gubitka, koji se zatim mnoi
razlikom temperatura unutranje i spoljanje sredine.
Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV [W/K],
izraunava se po obrascu:

HV = a c p V n
gde je
V zapremina grejanog prostora [m3];
n broj izmena vazduha na as [h-1]
[Wh/(m3K)] ili [J/(m3K)]
a c p = 0,33

21

Broj izmena vazduha na as prema

SRPS EN ISO 13789:2007 (1)
Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti
zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Stambene zgrade sa vie stanova i
prirodnom ventilacijom

Izloenost fasade vetru

Zaptivenost

Broj izmena vazduha n

[h-1]

Broj izmena vazduha n

[h-1]

Vie od jedne fasade

Samo jedna fasada

Loa

Srednja

Dobra

Loa

Srednja

Dobra

Otvoren poloaj zgrade

1,2

0,7

0,5

1,0

0,6

0,5

Umereno zaklonjen
poloaj

0,9

0,6

0,5

0,7

0,5

0,5

Veoma zaklonjen
poloaj

0,6

0,5

0,5

0,5

0,5

0,5

Broj izmena vazduha na as prema

SRPS EN ISO 13789:2007 (2)
Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti
zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Pojedinane porodine kue sa
prirodnom ventilacijom
Broj izmena vazduha n
[h-1]
Loa

Srednja

Dobra

Otvoren poloaj zgrade

1,5

0,8

0,5

Umereno zaklonjen poloaj

1,1

0,6

0,5

Veoma zaklonjen poloaj

0,76

0,5

0,5

Zaptivenost

22

Toplotni mostovi (1)

Toplotni most je mesto smanjenog otpora prolazu toplote u odnosu na konstrukciju
u kojoj se nalazi, odnosno mesto u termikom omotau na kome se javlja poveani
toplotni fluks.

Prikaz termovizijskog snimka fasade na kome se uoava toplotni most

Toplotni mostovi (2)

U zavisnosti od toga ta prouzrokuje pojavu toplotnog mosta, razlikujemo:

konstruktivni toplotni most (promena vrste materijala u konstrukciji)

geometrijski toplotni most (promena oblika konstrukcije, na primer uglovi,

ljebovi, ispupenja...)

Geometrijski toplotni most na uglu kada nema toplotne izolacije (levo)

i saniran toplotni most ugradnjom izolacije sa spoljne strane (desno)

23

Toplotni mostovi (3)

Temperatura (levo) i toplotni fluks (desno) u preseku toplotnog mosta

prouzrokovanog promenom materijala

Toplotni mostovi (4)

Temperatura (levo) i toplotni fluks (desno) u preseku toplotnog mosta

prouzrokovanog promenom debljine konstrukcije (pojava ljeba na fasadi)

24

Toplotni mostovi (5)

Temperatura (levo) i toplotni fluks (desno) u preseku toplotnog mosta

prouzrokovanog promenom geometrije konstrukcije
(kod ispupenja na fasadi)

Toplotni mostovi (6)

Toplotni mostovi prouzrokuju poveane gubitke toplote, pojavu

kondenzacije na unutranjoj povrini spoljnog zida, kao i unutar same
konstrukcije. Posledice koje se javljaju zbog pojave toplotnih
mostova su: oteenja konstrukcije usled pojave vlage i bui,
mehanika oteenja materijala zida i toplotne izolacije usled pojave
smrzavanja kondenzata, naruavanje mehanike stabilnosti
konstrukcije.
Proraun toplotnih mostova mogue je izvriti na nekoliko naina:

paualnim dodatkom na koeficijent transmisionog gubitka toplote;

pojednostavljenim metodama prema SRPS EN ISO 14683:2008

(katalog toplotnih mostova)

detaljhnim proraunom prema SRPS EN ISO 10211:2008.

25

Primer: Uticaj debljine izolacije

U primeru je razmetrana stambena zgrada u Beogradu, spratnosti
P+4, ukupne korisne povrine 494 m2.
Analiziran je uticaj debljine izolacionog sloja od mineralne vune, kao
i uticaj zamene starih drvenih prozora (Uw =2,9 W/m2K) novim PVC
prozorima (Uw =1,8 W/m2K) na:

- ukupne gubitke toplote zgrade (DIN 4701)

- instalisanu snagu grejnih tela
- godinju potrebnu eneregiju za grejanje

Primer: Uticaj debljine izolacije

Tabelarni prikaz prorauna gubitaka po zonama

F s/F u=
I=
kD=

3.90
23.48
0.73

20
20

7.445
5.845
4.88
2.725
1.08
6.88
3.02

20
20
20

3.08
3.08
2.68
3.08
3.1
3.08
3.08

R=
Q v=
q=

22.93
18.00
13.08
8.39
3.35
21.19
9.30

0.7 H=
695
57

m^2

1
1
1
1
1
1
1
3.09

m^2

W /m^2K

tu=

20.00

13.08

3.35

22.93
4.92
13.08
5.04
3.35
21.19
9.30

Z e=

C
Ap=
V p=

0.94
0.94
1.80
0.90
2.30
1.76
2.59
1.20

38
38
38
38
38
23
23

m^2

a /

cm
.:0.01poslovniprostor
O .: Z
ZS
JZ
ZS
SZ
P DZ
SZ

ZS
SI
VS

ZU

ZU

O a

ZD

ZS

1+%

28.12
86.61
819
176
895
172
293
858
554
0
3767

tsp=

0.08

18

0.05
:

1.13

4257
695
4952

26

Primer: Uticaj debljine izolacije

0.94

1.00

(W/m2K)

0.80

0.65

0.60

0.44

0.36

0.40

0.31

0.20
3cm

5cm

8cm

10cm

12cm

(cm)

Primer: Uticaj debljine izolacije

Instalisani kapacitet grejnih tela i utede
70,000

25.00

20.00

50,000
Uteda (%)

Instalisani kapacitet GT (W)

60,000

40,000
30,000

15.00

10.00

Qgt 1

20,000

Qgt 2

Uteda 1

5.00

Uteda 2

10,000
-

10

Debljina izolacije (cm)

12

10

12

Debljina izolacije (cm)

27

Primer: Uticaj debljine izolacije

Godinja potrebna energija za grejanje i utede

18.0%
16.0%

50,000

14.0%

40,000
Uteda

12.0%

30,000
20,000

8.0%
Uteda 1
Uteda 2

4.0%

QH,nd 2

10,000

10.0%

6.0%

QH,nd 1

2.0%
0.0%

3 cm

5 cm

8 cm

5 cm

10 cm 12 cm

8 cm

10 cm

12 cm

Debljina izolacije (cm)

Debljina izolacije (cm)

Primer: Uticaj debljine izolacije

1,600,000
1,400,000

()

Godinja toplota za grejanje (kWh/god)

60,000

1,200,000

1,000,000

800,000

600,000

UKUPNO
400,000
200,000
3 cm

5 cm

8 cm

10 cm

12 cm

(cm)

28

Primer: Uticaj debljine izolacije

-
300,000

250,000

250,000
(/)

300,000

200,000
150,000
100,000

200,000
150,000
100,000
50,000

50,000

3 cm

5 cm

8 cm

10 cm

3 cm

12 cm

5 cm

8 cm

10 cm

12 cm

(cm)

(cm)

Primer: Uticaj debljine izolacije

3 (cm)

8
()

(/)

7
6
5
4
3
2
1
0
3 cm

5 cm

8 cm

10 cm

12 cm

(cm)

29