Fakultet za medije i komunikacije

Univerzitet Singidunum

Seanje kao uslov zajednice, kao uslov mira

(Ispit)

Predmet: Kultura Seanja

Profesor: Obrad Savi

Student: Boris Malinovi

Broj indeksa: 78/09

Datum: 31.07.2013.

Izjava o validnosti rada:

Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuala, da tui rad predstavim kao svoj, osim na mestima gde je
to izriito naznaeno, kao i da mi je poznato da u u sluaju plagijata biti iskljuena sa daljih studija.
Poznato mi je i da Fakultet ima sva prava da raspolae mojim radom.

Kljune rei: zajednica, seanje, nacija, trauma, tranzicija

Marginalizacija perspektive rtve u sutini znai nastavak zloina.
Borislav Prodanovi
Kada kaemo zajednice seanja gradimo pleonazam, jer nema zajednice bez seanja. Seanje
zajednice je i fundamentalni generativni faktor iste. Bilo da je re o akademskoj zajednici,
fabrikom kolektivu, fanovima pop grupe , naciji ili bilo kojoj manjoj ili veoj zajednici, uslov
njenog postojanja je zajedniko seanje. Meutim potrebno je napraviti

razliku izmeu

nacionalnog seanja i seanja manjih grupa. Seanje vie u 21. veku ne poseduje nacija. Ono se
gradi na relaciji subjekt grupa. Upravo grupe seanja podrivaju velike istorijske narative nacija.
One svojim delovanjem ispravljaju nepravde svedenih narativa koji su negirali seanje manjih i
marginalizovanih grupa. Nacionalne istorije su u 19. veku preuzimale monopol seanja. One su
svodile i ujednaavale seanje odreene nacije. Sa razvojem novih, hibridnih identiteta, a samim
tim prevazilaenjem nacionalnog koncepta kao jedinog, uruava se i koncept Nacije-Drave
zasnovan na nacionalnom seanju. Sa kolapsom Nacije Drave (erozirane globalizacijom
spolja, a lokalnim i regionalnim tvorevinama demolirana iznutra) nacija kao takva je ranije
podupirana kolektivnim seanjem, sada se javlja kao puki trag seanja. Kao poslednje
institucionalno utelovljenje nacionalnog identiteta Nacija Drava vie ne nudi unificirano
nacionalno seanje.1 Takoe to zajedniko seanje se ukrta sa individualnim seanjem ali ga i
konstituie. Seanje je utkano u nepregledno tkanje razlika koje se menjaju od sluaja do
sluaja, od upisa do prizivanja i od prizivanja do brisanja u bilo kom nikada jednostavno datom
kontekstu. Seanja lie i deluju kao tekstovi, ali ona nemaju stabilnost, tj. postojanost, tekstova u
biblioteci. Jer seanja jesu jedan od dogaaja kojim se odigrava oekivanje moga aktuelnog
ja.2 Da bi subjekt postao deo zajednice potrebno je da upozna i gradi seenje odreene

Obrad Savi, The Language of Conflicted Memory u knjizi: Y. Takashina, ed., Languages

and Memories, Research Institute for World Languages, Osaka University, Osaka, 2010, p.33.
prev. aut.
2

Miko uvakovi, Seanje/nostalgija/konstruisanje komunizma Naa mesta geografija

seanja i zaborava, specijalna publikacija uz Nova misao, br.16 (februar/mart 2012.): 28.

zajednice. Tek tada postaje lanom te zajednice. Potrebno je dodati da nije samo seanje ono
koje subjekta ini lanom odreene zajednice, ve je to i nain na koji se subjekt odnosno
zajednica sea. Na primer studentskih protesta iz 1996. i 1997. godine se seaju i studenti i
policija, meutim s obirom na to da su bili na drugim pozicijama u tim dogaajima, seaju ih se
na drugaiji nain. Ne samo seanje, ve i zaborav generie zajednice. Tako Eviatar Zerubavel
primeuje :...na drutveni okoli definitivno igra veliku ulogu pomaui nam da odluimo to
je vrijedno zapamtiti, a to moemo (ili ak to bismo trebali) zaboraviti3. Taj zaborav ima
posebnu ulogu nakon traumatskih dogaaja koji su potisnuti, gurnuti u zaborav, kada zajednica
nije u stanju da se suoi sa prolou i na taj nain prevazie traumu nastalu nakon koflikta.
Pamenje i zaboravljanje je selektivno u zavisnosti od aktuelnoe potrebe. Potreba nastaje u
osmiljavanju i proizvoenju motivacija za odreena politika delanja. Stoga je vana borba za
seanje, postaje bitna sama interpretacija dogaaja. Ove borbe za seanje naroito nalazimo u
dravama koje su meusobno bile u odreenom konfliktu. Obrad Savi daje nekoliko primera
borbe za seanje:
1. Genocid koji su Turci izvrili nad Jermenima, u Jermeniji i irom sveta se doivljava kao
genocid, dok se u Turskoj, kao i od strane jermenske dijaspore u Turskoj ne doivljava kao
genocid.
2. Austrijanci koji su nakon II Svetskog Rata Austiju interpretirali kao okupiranu teritoriju od
strane nacistike Nemake
3. Radnici iz Istone Nemake koji sebe vide pre kao rtve nego poinioce
Takoe Mockin primeuje borbu za seanje kada je re o Hiroimi: U posleratnom periodu se
za mesto seanja nisu borili Staljin i Hitler, ve Auvic i Hiroima. Ali s obzirom da su
uestvovali u ratu, Japanci u oima drugih nisu mogli da postanu uverljivi kao rtve. Stoga u
zapadnom seanju na Hiroimu dominira seanje poinioca, a ne seanje rtve.4 Sve primer
borbe za seanje nalazimo i u Gruziji. Nakon svrgavanja sa vlasti prozapanjakog predsednika
Gruzije Mihaila Sakavilija, koji je naredio ruenje sovjetskih spomenika, ministarstvo kulture
Gruzije najavljuje ponovno podizanje spomenika Josifu Visarionoviu Staljinu na dan njegovog

3
4

Eviatar Zerubavel, Drutvena sjeanja Diskrepancija, svezak 8, br. 12 (sijeanj 2007): 170.
Gabrijel Mockin, Manje zlo: Moralni pristupi praksama genocida (Beograd, Zagreb:

Beogradski krug, Multimedijalni institut, 2005), str. 288.

roenja 21. decembra 2013.5 Po potrebi se u zajednici proizvode i seanje i zaborav. Ovo seanje
moe biti seanje na proivljeno ali i na ne proivljeno iskustvo. Na primer francuska nacija se
sea Francuske revolucije iako niko od sadanjih pripadnka ove nacije u njoj nije uestvovao.
Ovo seanje se obnavlja na godinjicama pada Bastilje koja se obeleava 14.jula. Nacije se dakle
konstituiu kroz seanje, seanje u mehanizmu repeticije odreenih specifinih simbola nacije.
Ovde je vano osvrnuti se na zapaanja Elijasa Kanetija koji mislei nacionalni identitet dolazi
do toga da se on ne proizvodi ni u teritoriji ni u jeziku ni u tradiciji i obiajima ili literaturi, ve
se pre svega specifinost odreene nacije nalazi u vienju nacije kao religije, u specifinim
masovnim simbolima nacije. Tako bi po Kanetiju specifini nacionalni simbol francuske nacije
bila Francuska revolucija, dok bi za holandsku to bio nasip, a vajcarsku brda.
Ovi specifini nacionalni simboli se aktuelizuju upravo seanjem nacije. Za srpsku naciju bi
svakako Vidovdan bio taj masovni simbol koji omoguuje tu udobnu poziciju, poziciju koja
oslobaa od odgovornosti, koja pokriva subjekta u relaciji ja u mi. Vidovdan bi bio mogunost
subjektovog srastanja sa nacijom, mogunost per-verzne transcedencije. Korzikanac (odnosi se
na Napoleona Bonapartu prim. aut.) je odlino znao ta je u tom trenutku preutao, odnosno
ta nije naglasio to da on sam, kako sa svojim civilnim, tako i romanesknim svojstvima, jeste
droga koja je kod tih trideset miliona mogla sama da izazove opijenost zajednicom, daleko veu
od svega to trgovina, svojina i prosvetiteljstvo mogu da uine za koherenciju i konvergenciju
meu Francuzima ili uopte.6 Slotrdajk ovde ukazuje na kohezione faktore koji nisu zasnovani
na potrebama, prosvetiteljstvu, koji su iracionalni, koje poredi sa drogom. Na mitingu Kosovo
je Srbija mogla se uti sintagma Kosovski zavet za koju se podrazumeva da je svakom jasna.
Ona pre svega upuuje na Bibliju i Novi Zavet, poredi Kosovo sa Golgotom, a Srbe sa Hristom
(postoji i sintagma Raspeto Kosovo). Kosovo se esto poredi i sa Jerusalimom, a Srbi sa
izgnanim Jevrejima u Egiptu. Ovde je neophodno tue seanje, seanje Jevreja kako bi
sopstveno seanje imalo vrednost. Ona je zavet nacije i Boga, ali i zavet subjekta i nacije, pa
onda i subjekta i nacije koja je Bog. Ovaj ugovor se ne potpisuje, on se stie roenjem; jedina je

Link poslednji put poseen 30. 07. 2013. u 14h:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=30&nav_category=78&nav_
id=737573
6

Peter Sloterdajk, U istom amcu (Beograd, Beogradski krug, 2001), str. 74.

mogunost ne ispuniti ga poput uraa Brankovia, postati izdajnik prema narativu kosovskog
mita. Ovaj ugovor i slui za targetiranje izdajnika, nepodobnih, politikih neistomiljenika, svih
koji nisu mi, ali i za identifikaciju tog ja u mi za artikulaciju i reafirmaciju ove nerazluive,
sigurne pozicije. Kosovski mit prestaje da bude mit i postaje istorijska injenica. Ovo
potiskivanje kosovskog mita iz mitolokog i njegovo pozicioniranje u istorijsko zapoinje
govorom Slobodana Miloevia na Gazimestanu 28. juna 1989. na obeleavanju 600 godina od
kosovske bitke, kada se dogaao narod. Na milionskom mitingu Miloevi je tada rekao:
Sticajem drutvenih okolnosti ovaj veliki estogodinji jubilej kosovske bitke dogodio se u
godini u kojoj je Srbija posle mnogo godina, posle mnogo decenija povratila svoj dravni,
nacionalni i duhovni integritet. Nije nam prema tome danas teko da odgovorimo na ono staro
pitanje: Sa im emo pred Miloa?. Igrom istorije i ivota igleda kao da je Srbija ba ove
1989. godine povratila svoju dravu i svoje dostojanstvo, da bi tako proslavila istorijski dogaaj
iz daleke prolosti koji je imao veliki istorijski i simboliki znaaj za njenu budunost. Danas je
teko rei ta je u kosovskoj bitci istorijska istina, a ta legenda?7 Ovaj van-istorijski diskurs
ima za cilj da svojim simbolikim potencijalom generie srpsku naciju, ali i onemogui svako
kritiko i istorijsko preispitivanje. Ovaj diskurs takoe e konstituisati i Srpska Pravoslavna
Crkva, kao i Srpska Akademija Nauka i Umetnosti . Tako u Memorandumu SPC nalazimo: Za
nas Srbe Kosovo nije neka imaginarna, mitska prolost, ve stvarnost jedne istorijske, hrianske
sudbine koja traje, i koja do danas, pa ni danas ovom najnovijom tragedijom nije zavrena. To
je nae sveto mueniko Kosovo i Metohija, koje je na Sveti Jerusalim, koje je dua nae due,
koje je na obraz, koje je koren naeg bia, koje je naa sudbina, bez kojeg mi prestajemo da
budemo ono to jesmo, jer smo na kosovu i Metohiji postali zreo istorijski narod i, kroz usta Sv.
Velikomuenika Kosovskog Lazara,

opredelili se jednom za svagda za Carstvo Nebesko

(Mitropolit Crnogorsko primorski Amfilohije, na Blagovesti, 25. marta / 7. aprila, 1999., leta
Gospodnjeg 1999).8

Link poslednji put poseen 30. 07. 2013. u 20h:

http://www.youtube.com/watch?v=vdU6ngDhrAA
8

Link poslednji put poseen 30. 07. 2013. u 21h:

http://www.spc.rs/old/Vesti-2003/08/memorandum-c.html

Tekst ovog memoranduma nema samo za smisao da seanjem na Lazara proizvede specifian
nacionalni simbol: Vidovdan kosovska bitka kao odabir carstva nebeskog, ve takoe i pre
svega da ostvari permanentnu zatvorenost u sferi mitolokog, da ne dozvoli mogunost
istorijskog, a odatle i kritikog miljenja nacije. Predstaviti srpsku naciju kao nebeski narod
znai predstaviti ga kao izabrani narod. to osim hranjenja nacionalistike sujete ima za
smisao da po automatizmu implicira: Srbi kao nebeski narod nisu inili zloine, ako su i vodili
ratove oni su bili oslobaajui, pravedni ratovi. General vojske Republike Srpske Ratko
Mladi neposredno pred izvrenje genocida, takoe priziva u seanje okupaciju Srbije od strane
turske imperije9 i najavljuje za to osvetu rekavi, gledajui u kameru: Evo nas, 11. jula 1995.
godine u srpskoj Srebrenici. Uoi jo jednog velikoga praznika srpskoga, poklanjamo srpskome
narodu ovaj grad i napokon doao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na
ovom prostoru.

10

Konstrukcija nebeskog naroda porie i abolira zloine. Iako je

Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu masakr u Srebrenici

okarakterisao kao genocid, Republika Srbija, bilo kao Republika Srbija, Srbija i Crna Gora ili SR
Jugoslavija, zvanino nije uestvovala u ratovima, pa je tim i suoavanje sa prolou proces
tranzicione pravde otean. U Narodnoj skuptini Republike Srbije ovaj dogaaj nije
okarakterisan kao genocid, ta re je izbegnuta vetim manevrom11 pozivanja na presudu
MKSJ-a, odakle bi se eventualno moglo implicitno zakljuiti da je re o genocidu. U prvom
lanu Deklaracije Narodne skuptine Republike Srbije o osudi zloina u Srebrenici stoji:
Narodna skuptina Republike Srbije najotrije osuuje zloin izvren nad bonjakim
stanovnitvom u Srebrenici jula 1995. godine, na nain utvren presudom Meunarodnog suda
pravde, kao i sve drutvene i politike procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se
ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva moe postii upotrebom oruane sile i fizikim
nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izraavajui pri tom sauee i izvinjenje

Podrazumeva se identifikacija Bonjaka, muslimana sa Turcima. (prim. aut.)

10

Link poslednji put poseen 31. 07. 2013. u 6h:

http://www.youtube.com/watch?v=Ea6CtMxcgHI
11

Koliko god neodrivo, neslaganje sa priznavanjem zloina jeste i pokazatelj priznavanja

njihove vanosti, a ne irelevantnosti (Todor Kulji)

porodicama rtava zbog toga to nije uinjeno sve da se sprei ova tragedija.

12

Da bi dolo do

prevazilaenje traume prouzrokovane genocidom poinjenim nad bonjakim stanovnitvom u

Srebrenici kao i drugim ratnim zloinima poinjenim devedesetih godina 20. Veka na teritoriji
Hrvatske, Bosne i Kosova, u irem drutvenom smislu, potrebno je da ovo suoavanje sa
prolou bude inicirano institucionalno. Nemci pamte Holokaust zato to se njihove institucije
trude da ga pamte 13. Tako umesto suoavanja sa prolou prihvatanjem odgovornosti
nailazimo na poricanje zloina. Poricanje zloina nije ekskluzivno vezano za srpsko drutvo, ono
se praktikuje i u Hrvatskoj, tako Toodor Kulji primeuje: Hrvati grevito brane dignitet
domovinskog rata, a Srbi nastoje da ublae neuporedivost genocida u Srebrenici istiui i ostale
zloine. Domovinski rat se nesmije kriminalizovati, a Srebrenica je rezultat smiljene
propagande jesu parole kojima se umiruje povreeno vrelo ponosnog nacionalnog oseanja
obinog oveka. Ne manje je upadljiva retorika po kojoj su se svi branili od agresije, a ako je i
bilo preterivanja, re je o ekscesima.14 Sa druge strane Helmut Dubil primeuje jedan potpuno
drugaiji trend u savremenom svetu: irom sveta vidim znake tranzicije od tradicionalnih,
`pozitivnih` oblika nacionalne legitimacije ka demokratskoj kulturi javne legitimacije, koja
ukljuuje seanje na mrane stranice iz istorije nacije ne samo patnju vlastitog naroda nego i
patnju koju su njeni pripadnici naneli pripadnicima drugih nacija. Klinton je priznao krivicu zbog
robovlasnitva i rasizma prilikom svoje posete Africi (`alimo zbog toga`).15
Nesuoeni sa genocidom i nakon 18 godina ostavljamo traumu da ivi u nama i na taj nain
gradimo potecijal za ponavljenje slinog masakra ukoliko se za masakr ukae prilika.
Suoavanje sa genocidom nije neto to se dogaa samo jednom. Neophodno je veno se sa
tramum prouzrokovanom zloinima suoavati. Zloini su neshvatljivi, ali ono to bi nas uinilo

12

Link poslednji put poseen 31. 07. 2013. u 8h:

http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-.872.html?SearchText=deklaracija
13

Gabrijel Mockin, Manje zlo: Moralni pristupi praksama genocida (Beograd, Zagreb:

Beogradski krug, Multimedijalni institut, 2005), str. 288.

14

Todor Kulji, Kultura seanja teorijska objanjenja upotrebe prolosti (Beograd: Cigoja

stampa, 2006), str. 183.

15

Helmut Dubil, Globalno civilno drutvo kao zajednica pamenja u knjizi: Obrad Savi i Ana

Miljani, Ur. Zajednica seanja, (Beograd: Beogradski krug, 2006), str. 15.

odgovornim i slobodnim jeste upravo ulaganje i podvig da razumemo neshvatljivo. Sve zavisi
od toga na koji nain se prolost aktuelizuje: da li se ostaje pri pukom prebacivanju ili se uasu
pokuava odupreti snagom da se ak i ono to je neshvatljivo ipak shvati.16 Seanju je
neophodno mesto, spomenik. Mesto seanja kao spomenik, ali i spomenik izvan mesta seanja
koji referie na mesto i zloin. Spomenik je izraz seanja, ali i izvor seanja. Spomenik na
seanje rtava genocida u Srebrenici jo nije podignut u Beogradu. Ovo bi bio znaajan korak u
procesu tranzicione pravde.

Potrebno je da na nov nain sagledamo koncept seanja. Kako bi zaista onemoguili nove
genocide, zloine, proterivanja potrebno je da nae seanje pre svega veemo za zloine koje
smo sami poinili ili koje je neko poinio u nae ime. Ovaj proces tranzicione pravde, zahteva
prihvatanje moralne17, ali i pravne odgovornosti. Zahteva susret sa rtvom i podvig razumevanja
rtvinog stradanja u punoi, u svim moguim aspektima stradanja. Preovladavanje prolosti nije
konaani, nego trajni proces, stalna opomena, a ne definitivno usaglaena prolost. 18 Zahteva
izlazak iz pasivnosti i prihvatanje jednog aktivnog da : Bilo bi dakle neophodno zapoeti od

16
17

Teodor V Adorno, ta znai `Rad na prolosti`Re, br. 57 (2000): 55.

Ratni zloinac Ajhman, kada mu je sueno u Jerusalimu, prihvatao je samo moralnu

odgovornost, ali ne i pravnu. to je pravdao svojom revnou u vojnoj slubi. Pred Bogom je
priznavao krivicu. Iako je pretpostavljao ishod suenja, da e biti osuen na smrt, nije eleo da
prihvati pravnu odgovornost. Naravno da ne prihvatanjem pravne odgovornosti dovodi u pitanje
i iskrenost kada je u pitanju moralna odgovornost koju je pred Bogom navodno prihvatio. Pa
ipak teko je ne primetiti da je i to korak unapred u odnosu na negiranje genocida u Srebrenici od
strane Ratka Mladia. prim. aut.
18

Todor Kulji, Kultura seanja teorijska objanjenja upotrebe prolosti (Beograd: Cigoja

stampa, 2006), str. 184.

ove formalne i oigledne kontradikcije izmeu pasivnosti i recepcije i odluke da se kae jedno
`aktivno da`, a potom selektuje, filtrira, interpretira; stoga transformie; ne da se ostavi
netaknutom ili nepovreenom, ne napustiti bezbedno samu stvar koja zahteva potovanje pre
svega drugog. I posle svega, ne napustiti je bezbedno, sauvati je, moda, jo jednom, za neko
vreme, ali bez iluzija o definitivnom spasenju.19 Ovakav odnos je neophodan za pomirenje u
postkonfliktnim drutvima, kao i spreavanje buduih zloina.

19

Jacques Derrida and Elisabeth Roudinesco, For What Tomorrow... A Dialogue, Stanford

University Press, Stanford, California, 2004, p.4. Citirano prema: Obrad Savi, The Language
of Conflicted Memory u knjizi: Y. Takashina, ed., Languages and Memories, Research Institute
for World Languages, Osaka University, Osaka, 2010, p.30. prev. aut.

Literatura i linkovi:

1.

Obrad Savi, The Language of Conflicted Memory u knjizi: Y. Takashina, ed.,

Languages and Memories, Research Institute for World Languages, Osaka University,
Osaka, 2010

2.

Miko uvakovi, Seanje/nostalgija/konstruisanje komunizma Naa mesta

geografija seanja i zaborava, specijalna publikacija uz Nova misao, br.16 (februar/mart
2012.)

3.

Eviatar Zerubavel, Drutvena sjeanja Diskrepancija, svezak 8, br. 12 (sijeanj 2007)

4.

Gabrijel Mockin, Manje zlo: Moralni pristupi praksama genocida (Beograd, Zagreb:
Beogradski krug, Multimedijalni institut, 2005)

5.

Peter Sloterdajk, U istom amcu (Beograd, Beogradski krug, 2001)

6.

Helmut Dubil, Globalno civilno drutvo kao zajednica pamenja u knjizi: Obrad Savi i
Ana Miljani, Ur. Zajednica seanja, (Beograd: Beogradski krug, 2006)

7.

Teodor V Adorno, ta znai `Rad na prolosti`Re, br. 57 (2000)

8.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=30&nav_category=7
8&nav_id=737573

9.

http://www.youtube.com/watch?v=vdU6ngDhrAA

10.

http://www.spc.rs/old/Vesti-2003/08/memorandum-c.html

11.

http://www.youtube.com/watch?v=Ea6CtMxcgHI

12.

http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-

.872.html?SearchText=deklaracija