Krvava bajka - Desanka Maksimovic

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,
umrla je mucenickom smrcu
ceta djaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rodjeni,
isto su im tekli skolski dani,
na iste svecanosti
zajedno su vodjeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junackom smrcu
ceta djaka
u istom danu.
A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u djackoj klupi
ceta malena
i iste zadatke teske
resavala: koliko moze
putnik ako ide peske...
i tako redom.
Misli su im bile pune
i po sveskama u skolskoj torbi
besmislenih lezalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregrst istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu djepova.
I cinilo se svakom
da ce dugo
da ce vrlo dugo
trcati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu

ne posvrsava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junackom smrcu
ceta djaka
u istom danu.
Decaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa skolskog zadnjeg casa
na streljanje posli mirno
kao da smrt nije nista.
Drugova redovi celi
istog casa se uzneli
do vecnog boravista.

Ne svraajte, ali ako ve svratite... - Charles Bukowski

Da, naravno, biu tu ako nisam napolju
ne kucajte ako su svetla pogaena
ili ako ujete glasove ili
moda itam Prusta
ako neko proturi Prusta ispod mojih vrata
ili neku od njegovih kostiju za moju orbu
i ne mogu da vam zajmim novac ni
telefon
ili ono to je ostalo od mojih kola
mada moete dobiti novine od jue
staru koulju ili sendvi sa salamom
ili prespavati na kauu
ako ne vritite nou
i moete da priate o sebi
to je tako normalno;
teka vremena pritiskaju sve nas
osim to se ja ne trudim da stvorim porodicu
da poaljem decu na Harvard
ili kupim lovite,
ne ciljam visoko
samo pokuavam da ostanem iv

jo malo,
i zato, ako ponekad kucate
i ja se ne javim
a unutra nema ene
moda sam slomio vilicu
i traim neku icu
ili lovim leprtire u
mojim tapetima,
mislim, ako se ne javim
nisam se javio, a razlog je
to jo nisam spreman da vas ubijem
ili vas zavolim, ili vas ak prihvatim
to znai da ne elim da razgovaram
zauzet sam, lud sam, milo mi je
ili moda pletem omu;
i zato, ako su svetla ak i upaljena
i ujete zvuke
kao disanja ili molitve ili pevanja
radija ili kotrljanja kockica
ili kucanja na maini odlazite, nije pravi dan,
no, as;
to nije ignorisanje neutivosti,
ne elim da ikoga povredim, ak ni bubu
ali ponekad skupljam dokaze one vrste
za koju treba malo razvrstavanja,
a vae plave oi, recimo plave
i vaa kosa, ako je imate
ili vae misli - one ne mogu da uu
dok ue nije iseeno ili vezano u vor
ili dok se ne obrijem u
novim ogledalima, dok svet
ne stane ili se otvori
zauvek.

Apokalipsa.Umbrijska kola oko 1490.-Hans Magnus

Encesberger
Nije vie tako mlad, uzdie,
uzima jedno veliko platno, grozniavo razmilja,

dugo i mukotrpno razgovara sa naruiocem,

jednim krtim karmelianinom iz Abruca,
priorom ili lanom crkvenog vea. Ubrzo e zima,
zglobovi prstiju pucketaju, granje
pucketa u kaminu. Uzdie, premazuje osnovnom bojom,
ostavlja da se osui, premazuje drugi put,
skicira, nestrpljivo figure
na malim kartonima, istie ih belom bojom.
Okleva, utrljava boje, vie nedelja
nita ne radi. Onda, jednog dana,
a ve je Pepljava Sreda ili
Marijino Sretanje, umae, u ranu zoru,
kiicu u ispeenu umbru i slika:
Bie to mrana slika. Kako poinje
da se slika propast sveta? Poari,
ostrva koja nestaju, munje, zidine, bedemi i kule
to se, udno i postepeno, rue jedne za drugim:
tehnika pitanja, problemi kompozicije.
Da bi se ceo svet unitio ima dosta posla.
Naroito je teko naslikati buku,
cepanje zavesa u hramu,
zveri koje urliu,grmljavinu. Sve
treba, naime, da se cepa, da bude razderano,
sve sem platna. A termin je
utanaen: najkasnije do Zadunica.
Do tada mora u pozadini, da opet premae,
po hiljadu puta, penastom svetlou, zeleno,
pobesnelo more, probodeno jarbolima
brodovima koji okomito tonu u dubinu,
olupinama, dok napolju usred jula,
i psa mrzi da se mrdne na pranjavom trgu.
Slikar je ostao u gradu sasvim sam,
naputen od ene, uenika, posluge.
Izgleda umorno, ko bi to pomislio,
smrtno umoran. Sve je oker, bez senke,
ukoeno i pritajeno, kao u nekoj
zloj venosti; jedino slika nije. Slika
je sve vea, biva polako sve mranija, popunjava
se senkama, elinoplavo, zemljanosivo, tamnoljubiasto,
caput mortuum; popunjava se avolima, jahaima,
pokoljima, sve dok se propast sveta

sreno ne zavri, a slikar,

za trenutak tek, ustane laka srca;
bezumno veseo, kao dete,
kao da mu je pokjlonjen ivot,
poziva, jo isto vee,
enu , decu, prijatelje i neprijatelje,
na vino, svee gomoljice i ljuke,
dok napolju rominja prva jesenja kia.

Poezija - andor Petefi

Oh, poniena, sveta poezijo!
Kako li gaze tvoje dostojanstvo
glupani, i to onda ba kad ele
ponajvie da te u visine dignu.
Popovi tvoji nesveteni tvrde,
s patosom tvrde, da si ti dvorana
gospodska, fina, blistava dvorana
gde moe se sa dostojanstvom ui
u lakovanim cipelama samo.
ujte, vi lani, lukavi proroci,
nijedna re vam istinita nije.
Pesnitvo nije za razgovor sala
u koju samo dolazi da brblja
otmeni svet, taj probrani ljam drutva:
poezija je neto vie! Zgrada
za srene otvorena, i nesrene,
za svakoga ko eli da se moli.
Hram, dakle, gde se pristupiti moe
u opancima, pa i bosih nogu.