DETERDENT NA RECEPT

Dr Ljubia Raji, profesor Filolokog fakulteta u Beogradu proletos je izabran za

lana Akademije nauka i umetnosti Norveke. Ipak, na samu sveanost
povodom ovog znaajnog priznanja profesor Raji nije otiao. "Dozvolu da tada
odem u Norveku nije mi dao Jovo Todorovi", kae dr Raji.
Nataa Jankovi
EVROPA PLUS: U Norveku ste ovog leta ipak otili. Moete li rei neto o
Vaim predavanjima i drugim aktivnostima u toj zemlji?
LJUBIA RAJI: Ako ne raunamo predavanja iz ue struke - lingvistike i nauke
o skandinavskim jezicima, najvie interesovanja je bilo za moje vienje posledica
NATO bombardovanja, kao i za uslove i procese demokratizacije u Istonoj
Evropi, posebno na teritoriji bive Jugoslavije. Posebno teite njihovog
interesovanja bilo je na modernizaciji mentaliteta, kao i na iniocima
modernizacije - politikim, demografskim, ekonomskim, kulturnim. Rekao sam da
zapadne zemlje esto imaju potpuno pogreno vienje naina na koji se neka
zemlja moe modernizovati, i to sam nazvao principom deterdenta i principom
kuhinjskog recepta.
EVROPA PLUS: Kako funkcioniu ta dva principa?
LJUBIA RAJIA: Princip deterdenta funkcionie ovako: poaljete profesore ili
druge strunjake da odre predavanja o demokratiji u kojima treba da objasne da
je zapadna parlamentarna demokratija dobra, oni to uine, potpiu ugovor za
honorar i vrate se kui, poto su, dakle, objasnili da njihov deterdent najbolje
pere i da bi zato i ostali trebalo da ga koriste, nimalo ne vodei rauna o lokalnim
specificnostima.
Slino je i sa principom kuhinjskog recepta: uzmete nekoliko partija (kako biste
imali parlamentarnu demokratiju), dodate dva-tri strunjaka iz MMF ili Svetske
banke (jer ekonomija je bitan inilac), garnirate sa nekoliko nevladinih
organizacija (da bi se imalo civilno drutvo), dodate OEBS i Knuta Volebeka po
ukusu (radi optimizma i osmejka), ostavite sve to est meseci da se krka, onda
organizujete izbore i moete da idete kui jer ste - skuvali demokratiju.
Samo, to tako ne funkcionie. A kada kau "nae vrednosti", misle uvek na
zapadne, hrianske, danas i neoliberalne, vrednosti. To bi bilo u redu da pri
tome imaju u vidu da postoje i druge i drugaije vrednosti, koje ne moraju biti
bolje ili gore, ali postoje. Uz to, kada se govori o zapadnim interesima i zapadnim
vrednostima - zapadni interesi imaju prednost. Iako stalno insistiraju na potrebi
postojanja viepartijskog sistema, vole iz istog pragmatizma da imaju jednu
linost prema kojoj e se odnositi. Pitao sam ih: koga elite? Jednog oveka koji
je demokrata i prihvatljiv za Zapad kao Havel? Jednog koji nije demokrata, ali je

prihvatljiv za Zapad kao Tuman? Demokratu, ali neprihvatlivog za Zapad, kao

to je bio Aljende? Ili jednog nedemokratskog i neprihvatljivog za Zapad, kao
Miloevic? Izgleda da je svejedno da li neko jeste ili nije demokrata, samo neka
je prihvatljiv. U tome je, uostalom, i jedina razlika izmeu Miloevia i
ukanovia, jer bi i ovog drugog teko bilo nazvati istinskim demokratom.
EVROPA PLUS: Kakav je odjek imalo ono to ste govorili?
LJUBIA RAJI: Odjek je bio pozitivan. Zanimljivo je da sam kod mnogih oficira,
naunika, svetenika i nastavnika naiao na shvatanje da je svet prepun sivih
nijansi, da nije nita crno-belo, dok su studenti i mladi ljudi bili mnogo spremniji
da prihvate podelu sveta na dobre i loe momke. Ipak, pojedinci koji su se
najvie zalagali za ideju da je NATO intervencija bila potrebna i opravdana bili su
iz mirovnih pokreta.
EVROPA PLUS: Kako objanjavate taj apsurd?
LJBIA RAJI: Tu postoje dve generacije. Jedni su moja generacija "ezdesetosmai", koji su se uglavnom iskreno zalagali za svoje ideale. Bilo je tu,
naravno, i onih koji su, kao Solana, smatrali: O.K. sada smo studenti, malo emo
da budemo revolucionarni - uostalom, to je u modi - a posle emo da radimo
neto pametno. Kada takvi ljudi posle promene poziciju, mnogo su tvri nego
neki konzervativci koji svoja uverenja ne moraju da dokazuju.
S druge strane, tu su mladi ljudi koji su stasavali u periodu od pada Berlinskog
zida i kasnije, fascinirani SAD, nespremni da razmiljaju o tome da li je sve to
dolazi sa Zapada nuno dobro. Kada govore o ljudskim pravima, vide ih samo iz
svoje perspektive: crno-bele.
EVROPA PLUS: Koliku ulogu u tome imaju mediji?
LJUBIA RAJI: Mediji imaju ogromnu ulogu. Ljude malo zanima ono to se ne
tie neposredno njih, a o dogaajima u svetu se informiu preko TV, najee
CNN. Dele nacionalizme na dobre i loe, kao da je to danas mogue.
EVROPA PLUS: Da li su mogua poreenja izmeu naeg i norvekog civilnog
drutva?
LJUBIA RAJI: Jedan skandinavski asopis koji se bavi drutvenim pitanjima
zamolio me je da napiem tekst u kome bih uporedio praksu samoupravljanja u
Jugoslaviji sa njihovim modelom drave socijalne sigurnosti. Morao sam zakljuiti
kako je naa drutva, praktino, nemogue porediti - toliko su razliita. Mi smo
tek bili na putu industrijalizacije kada je uvedeno samoupravljanje, a oni su ve
bili industrijsko drutvo. Visok bruto nacionalni proizvod, razvijen javni sektor,
razvijene organizacije, niska stopa nezaposlenosti i drugi elementi - osnova su

za drutvo socijalne sigurnosti, dok je kod nas u pitanju bila odluka doneta
odozgo bez materijalne osnove i bez niza drugih preduslova.
Ako stvar posmatramo iz dananje perspektive, skandinavska drutva su
izuzetno visoko organizovana - od sindikata do raznih udruenja, pa praktino
nema oblasti ivota koja nije struktuirana. Jedan graanin moe da deluje kroz
bezbroj organizacija: kroz civilno drutvo, politike partije. Imaju i izuzetno
obrazovanu birokratiju, to obezbeuje daleko veu stabilnost drave nego
neuka birokratija.
Ipak, ini se da moe doi do kraha drutva socijalne sigurnosti, jer i
konzervativci i socijaldemokrate se trude da ga dekonstruiu u duhu
neoliberalizma. Socijalna sigurnost podrazumeva posao za sve, stan za sve,
obrazovanje za sve, emu je kasnije dodato penziono i zdravstveno osiguranje i
pravna sigurnost za sve. Sada se smatra da nezaposlenost od oko osam
procenata mora biti cena koju jedna drava mora platiti da bi joj privreda bila
konkurentna. Obrazovanje poinje da kota, zdravstvo takoe, kao i svi drugi
sektori usluga, tako da se svesno ide na profit i onde gde to ne bi trebalo.
Neoliberalizam propagira da je svako kova svoje sree, da od sopstvene
sposobnosti - a ne od onoga to je drava u stanju da mu prui - zavisi kvalitet
ovekovog ivota.
(Karikature: Predrag Koraksi Koraks)