UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET
ODSEK ZA ISTORIJU

SEMINARSKI RAD
IZ LATINSKOG JEZIKA
TEMA: MARCIJALOVI EPIGRAMI

MENTOR:
MR ALEKSANDRA SMIRNOV BRKI

STUDENT:
BARAT GABOR GERGELJ

Novi Sad, 2011.

0

Sadraj
Marko Valerije Marcijal.............................................................................................................2
Marcijalovo delo........................................................................................................................2
Epigrami.....................................................................................................................................3
Zakljuak....................................................................................................................................3
Marcijalovi izabrani epigrami....................................................................................................4
Literatura....................................................................................................................................5

Marko Valerije Marcijal

1

Marko Valerije Marcijal je roen 40.godine nae ere u gradu Bilbilisu, kolovao se u
paniji. U Rim je otiao oko 64.godine.
U Rimu su ga prihvatili Seneka i Lukan.Seneka i Lukan su stradali 65.godine u
Pisonovoj zaveri.Pribliio se knjievnicima Kvintilijanu, Frontinu, Juvenalu, Pliniju
Mlaem.Dobio je titulu poasnog tribuna. Kao poasni tribun uao je u viteki red.Njegovi
zatitnici su mu pomagali.Imao je imanju u okolini Rima,od 94.godine je imao kuu na
rimskom breuljku Kvirinalu.Marcijal je 98. godine napustio Rim i vratio se u Bilbilisu.
Novac za put mu je darovao Plinije Mlai. U Bilbilisu jedna bogata oboavateljka je
poklonila seosko dobro Marcijalu. Marko Valerije Marcijal je umro 104. godine nae ere.

Marcijalovo delo
Marcijal je ostavio obino delo. Ceo sauvani korpus njegovih pesama ine epigrami.
80. godine objavio je zbirku epigrama koja se obino prema sadrini obeleava kao Knjiga o
priredbama(Liber spectaculorum), to su epigrami posveeni otvaranju Flavijevskog
amfiteatra tj. Koloseum. Oko 84/58.godine Marcijal je objavio dve knjige epigrama,to su
pravi epigrami.Prvu knjigu ine Gostinski darovi(Xenia). To su 120 epigrami uz darove koje
su ggostu poklanjali prema grkom obiaju domaini na gozbama.Drugu knjigu ine
Uzdarja(Apophoreta), preko 200 natpisa na poklonima koje je prilikom sveanih gozbi
domain davao zvanicama da ih odnesu kuama.Sredinji i glavni deo Marcijalova korpusa
obeleen je kao Knjige epigrama. Jedanaest knjiga je sasatavio u Rimu od 86 do 98.godine, a
12 knjiga je sastavio posle odlaska iz Rima u paniji. Epigrami su sastavljeni u elegijskom
distihu, graenom po ugledu na Ovidija i Katula. Marcijal o svojim grkim uzorima ne govori
mada je jasno da je uio i kod helenistikih epigramatiara.Marcijal je odbacio mitoloke
teme,bogove,retoriku i klasicizam i sve to za njega nije ivot. Njegov princip je opratati
linostima, govoriti o manama.
Marcijal

je

dao

umetniki

znaajno

istorijski

verno

sliku

svoga

vremena,prilika,obiaja.Sve to opisuje uivanjem.

Epigrami
Epigrami su kratke,duhovite,satirine pesme kojima je svrha ismejavanje negativnih
osobina drutva ili pojedinca. U staroj Grkoj epigram je u poetku bio kratak natpis na
statui, spomeniku, hramu, slavoluku. Kao stihovani oblik epigram je rano privukao panju
pesnika. Tek kada je epigram prestao da bude samo natpis na odreenom predmetu, tekst sa
uskom a neposrednom stvarnom namenom i prgodnom sadrinom, zapoeo je njegov puni
knjievni razvoj. On se pretvara u kratku pesmu. Od grkih epigramatiara sauvan izuzetno
velik broj pesama u takozvanoj Grkoj antologiji,u tom korpusu satirini epigram
nema.Marcijal je pravog prethodnika imao samo u Rimu, Katula. Razvoj epigrama se
posebno moe zahvaliti Marcijalovom uticaju.

Zakljuak
Marko Valerije Marcijal je jedan od najveih epigramatiara. Marcijal u svojim
epigramima pokazuje pokvarenost svoga vremena. Njegovi epigrame su kratke i precizne
pesme. Marcijalov epigram najee poiva na duhovitom intelektualnom zakljuku, bez
ovog bi poenta bila skoro bez

prave snage i znaaja. Izmeu Marcijala i starijih

epigramatiara kao Ovidije i Katul mogu se utvrditi mnoge i razne dodirne take. I dalje je
teko sagledati u kojoj je meri uticaj starijih epigramatiara doprineo Marcijalove umetnosti.
Marko Valerije Marcijal je uticao na Janusa Panoniusa, na Fridriha ilera i na Johana
Volganga fon Getea. iler i Gete su zajedno napisali epigrame Ksenije 1797. godine na
Marcijalovog uticaja. Janus Panonius je ugledao na Marcijala, u svojim epigramima pie o
ljubavi, prijateljima. Marcijal je jako vaan linost, zato to daje sliku svoga vremena i zato
to je uticao na savremene pisce.

Marcijalovi izabrani epigrami

Versiculos in me narratur scribere Cinna:Non scribit,cuius carmina nemo legit
Pria se da si protiv mene napisao stihi pokoji.Onoj ije pesme ne ita niko, ko
pesnik ne postoji.

Omnia promittis cum tota nocte;

mane nihil praestas.Pollio,mene beibe.
Obeanja data u pijanom stanju,obeajna nona,ti prekri danju.
E,vidi,zato,pij jutrom,bato!

Tongilianus habet nasum,scio,non nego.Sed nil praeter nasum Tongilianus habet.

Da on ima nos to znam i ja to ne negiram.Samo to ovaj gosa nema nita sem nosa.

Literatura

Gordan Mari (2002):Izabrani epigrami, Stylos

Milan Budimir, Miron Flaar: Pregled rimske knjievnosti, Nauna knjiga,

Beograd, 1978