Univerzitet u Beogradu

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku

SEMINARSKI RAD
Predmet: INDUSTRIJSKI TRANSPORT
Tema: SNIMANJE I ANALIZA SLUAJNOG
DOGAAJA

Profesor:
Prof. dr Momilo Milju, dipl. in.

Student:
Sanja Petrovi, Lo110004

Asistent:
Mr Svetlana Dabi, dipl. in.

Beograd, 2014.

Sadraj

1.UVOD ........................................................................................................................................................ 3
2.RAZRADA TEME .................................................................................................................................... 5
2.1.Provera slaganja sa Puasonovom raspodelom .................................................................................... 5
2.2.Provera slaganja sa Normalnom raspodelom ...................................................................................... 8
2.3.Provera slaganja sa Eksponencijalnom raspodelom ......................................................................... 10
3.ZAKLJUAK .......................................................................................................................................... 13
PRILOG ..................................................................................................................................................... 14
LITERATURA ........................................................................................................................................... 15

1.UVOD
U ovom radu bie opisan jedan sluajan dogaaj. Sluajan dogaaj jeste dogoaj na koji ne utie
nijedan drugi dogaaj. Pod sluajnim dogaajem moe se podrazumevati prolazak automobila na
odreenom delu puta, opsluga studenata u menzi, pristizanje ljudi u usluni objekat itd.
Sluajan dogaaj opisan u ovom radu jeste ulazak i izlazak ljudi iz supermarketa Idea , koji se
nalazi na adresi Ulica vojvode Stepe, 353, na Vodovcu. Dogaaj je sniman u prepodnevnim
asovima od 11.00h do 11.30h, u subotu 25. oktobra 2014. Zabeleeni rezultati pokazuju da se u
vremenskom intervalu od 30 minuta realizovalo 255 dogaaja, odnosno 255 ulazaka i izlazaka iz
supermarketa.
Kako bi se utvrdila sluajnost pomenutog dogaaja, potrebno je proveriti slaganje sa
Puasonovom raspodelom verovatnoa. Pored ove provere bie izvrena i provera slaganja sa
Eksponencijalnom i Normalnom raspodelom verovatnoa. Za proveru slaganja bie korien 2
test, koji je baziran na empirijskoj i teorijskoj frekvenciji. Empirijska frekvencija dobija se na
osnovu rezultata merenja, dok se teorijska frekvencija dobija raunskim putem, prema unapred
poznatim formulama. Da bi se utvrdile pomenute frekvencije, potrebno je poznavati, odnosno
izraunati odreene parametre, kao to su: , , .
Provera slaganja se vri tako to se uporeuje sa jedne strane P, suma vrednosti dobijenih
reavanjem hi kvadrat testa, a sa druge strane P ,vrednost iz tabela za hi kvadrat test, za odreeni
stepen slobode i rizik (u ovom sluaju =0.05). Ukoliko je P < P, onda je utvrena saglasnost
dogaaja sa odreenom vrstom raspodele verovatnoa, Puasonovom, Normalnom ili
Eksponencijalnom. Na slici 1 prikazano je mesto snimanja sluajnog dogaaja.

Slika 1. Mesto snimanja sluajnog dogaaja

2.RAZRADA TEME
2.1.Provera slaganja sa Puasonovom raspodelom
Vremenski interval u kojem je izvreno snimanje dogaaja podeljen je na intervale od 10 sekundi
i u svakom intervalu je posmatran broj realizacija dogaaja. U tabeli 1 prikazane su dobijeni
teorijski i empirijski rezultati koji su neophodni za dalje izraunavanje 2 testa kojim se
proverava slaganje sa Puasonovom raspodelom verovatnoa.
Tabela1. Slaganje sa Puasonovom raspodelom
Xi
(br.ulazaka
i izlazaka
kupaca u
intervalu
od 10
sekundi)

Fi
(empirijs
ka
frekvenci
ja)

Kum
ulant
a

Xi*
Fi

Pi

40

40

67

107

67

42

149

84

22

171

66

178

28

180

10

180

Srednja
vrednost
mi

verovatno
a

Fti=N*Pi
(teorijska
frekvencija)

(FtiFi)*(Fti
-Fi)/Fti

Kumulanta
Pi

0.2425210
7

43.6537934
3

0.3058
20077

0.2425
2107

61.8428740
3
43.8053691
1
20.6858687
4
7.32624518

0.4300
56796
0.0744
05436
0.0834
84091
0.0145
28031
0.0027
65727

0.586093

Fi

255

0.3435715
2
0.2433631
6
0.1149214
9
0.0407013
6
0.0115320
5
0.9966106
7

1.416667
-

2.07576946
8
179.38992

0.9110
60159

0.829456
0.944377
0.985079

0.996611

Na osnovu podataka u tabeli dobijeno je poklapanje sa Puasonovom raspodelom. Broj Xi

predstavlja broj dogaaja u jedinici vremena, u naem sluaju posmatran je vremenski interval
od 10 sekundi u kome se realizovalo najvie 5 dogaaja, a najmanje nijedan. U skladu sa ovim,
formirano je 6 klasa i svakoj klasi dodeljene su empirijske frekvencije Fi, dobijene snimanjem
dogaaja. Sledei korak jeste sumiranje vrednosti Xi*Fi uz pomo koje se dobija matematiko
oekivanje po formuli:

x * f
f
i

Zatim su izraunate verovatnoe Pi po Puasonovoj raspodeli i teorijska frekvencija Fti, pomou

date. Sve ovo bilo je potrebno da bi se najzad odredio 2 test po sledeoj formuli:
r

fti fi2
fti

i 1

Sumiranjem vrednosti dobijen je broj 0.911060159 koji je manji od 9.48 - za odreeni broj stepeni
slobode proitanu vrednost iz tabele za 2 test i rizik od 5 % (= 0,05).U ovom sluaju broj
stepeni slobode iznosi k= r-l-1=4(r=6, broj klasa, l=1, broj ocenjenih parametara). Ovim
uporeivanjem utvrena je saglasnost sa Puasonovom raspodelom verovatnoa.
Na grafiku 1 dat je grafiki prikaz empirijskih i teorijskih frekvencija za definisane vremenske
intervale. Na y osi predstavljen je broj realizacija dogaaja, dok je na x osi predstavljen broj
dogaaja, odnosno broj ljudi koji se pojavljuje u intervalu od 10 sekundi.

DIJAGRAM ZA PUASONOVU RASPODELU

broj realizacija dogaaja

80
70
60
50
40

empirijska frekvencija

30

teorijska frekvencija

20
10
0
0

Vrednosti za Xi(ovek/10 sec)

Slika 1. Prikaz empirijske i teorijske frekvencije za Puasonovu raspodelu

Slika 2: Broj dogaaja koji e se realizovati sa verovatnoom od 95% i obratno, verovatnoa

realizacije za odreeni broj dogaaja

Na grafiku 2 predstavljen je broj dogaaja koji e se realizovati sa verovatnoom od 95%. Broj

dogaaja dobijen odsecanjem grafika za datu verovatnou iznosi 3 dogaaja u 10 sekundi. Na
istom ovom grafiku moe se proitati verovatnoa realizacij ako se za broj dogaaja uzme
vrednost 3.

2.2.Provera slaganja sa Normalnom raspodelom

Kada je re o proveri slaganja sa Normalnom raspodelom, celokupan postupak razlikuje se od
prethodne take, slaganja sa Puasonovom raspodelom, u nekoliko stavki. Prvo, prilikom merenja
uzima se vei vremenski interval, u ovom sluaju 20 sekundi, a samim tim menjaju se broj
realizacija dogaaja kao i frekvencije. Drugo, kako je re o neprekidnoj raspodeli bilo je
potrebno odrediti levu i desnu granicu klase. Sredina klase izraunata je kao zbir leve i desne
granice klase/2. Formirane su 4 klase u koje su svrstani intervali u zavisnosti od toga koliko je
realizacija dogaaja bilo u njima i predstavljene u tabeli 2.
Tabela2. Slaganje sa Normalnom raspodelom
leva
grani
ca

desna
granic
a

Fi
(empirijs
ka
frekvenc
ija)

Xi
Fi*
(sredi Xi
na
klase)

0.329131
8
0.452013
8
0.148404
8

14

61.7283
951

0.011288
6

220

298.222
222

40

40

37

111

11

55

8
2

mi

2.4444
44

sigm
a

1.5634
72

Pi
(verovatn
oa)

7.90123
457
89.5308
642
139.061
728

90

standard
no
odstupa
nje

Kumula
nta

Fti=N
*Pi

Pi

0.32913 29.621
18
86
0.78114 40.681
6
24
0.92955 13.356
43
0.94083
9 1.0159
72

(FtiFi)*(FtiFi)/Fti

3.636019
931
0.333115
57
0.415736
96
0.953089
495
5.337961
956

Iz tabele se vidi da se pored parametra , pojavljuje i standardno odstupanje koje je potrebno za

izraunavanje verovatnoe u okviru Normalne raspodele. Standardno odstupanje rauna se po
sledeoj formuli: = (1/Fi (Xi-) Fi)

Slino kao i u prethodnom primeru, uz pomo teorijskih i empirijskih frekvencija dobijena je

formula za 2 test, koju je potrebno uporediti sa vrednou iz tabele za odreeni stepen slobode i
rizik. Za razliku od Puasonove raspodele gde je postojao jedan ocenjen parametar, kod Normalne
raspodele figuriu 2 ocenjena parametra, a to su i . Prema ovome, dobijeno je da je broj
stepeni slobode k= r-l-1= 4-2-1 =1. Kako je ponovo uzet rizik od 5% ( = 0,05), vrednost za 2
test proitana u tabeli iznosi 3,841 i ona je manja od vrednosti dobijene iz tabele 2 koja iznosi
5.337961956, to znai da nema slaganja sa Normalnom raspodelom verovatnoa.
Na grafiku 3 dat je prikaz empirijskih i teorijskih frekvencija za definisane vremenske intervale
od 20 sekundi. Na x osi predstavljene su sredine klasa.

Frekvencije

DIJAGRAM ZA NORMALNU RASPODELU

45
40
35
30
25
20
15
10
5
0

empirijska frekvencija
teorijska frekvancija

Sredine klasa

Slika 3. Prikaz empirijske i teorijske frekvencije za normalnu raspodelu

Na grafiku 4 predstavljen je broj dogaaja koji se realizuje sa verovatnoom od 95%. Broj
dogaaja dobijen je odsecanjem tako to je na y osi predstavljena kumulanta verovatnoa a na x
sredine klasa. Broj dogaaja koji se dobija ako se na y osi oita verovatnoa od 95% iznosi 7.
Suprotno ako se na x osi za broj dogaaja uzme 7 realizacija u 20 sekundi dobija se verovatnoa
0.95.

Slika 4: Broj dogaaja koji se realizuje sa verovatnoom od 95% i obratno, verovatnoa

realizacije za odreeni broj dogaaja

2.3.Provera slaganja sa Eksponencijalnom raspodelom

Prilikom provere slaganja sa eksponencijalnom raspodelom, posmatrani su vremenski intervali
izmeu dve realizacije dogaaja, pa su na osnovu toga formirane leva i desna granica klase kao i
sredine klasa. Parametri koji su bili potrebni za izraunavanje verovatnoe, odnosno teorijske
frekvencije jesu:

x * f
f
i

=1/

D=1/2
Izraunata teorijska i empirijska frekvencija kao i hi kvadrat test prikazani su u tabeli 3, dok su
na dijagramu 5 grafiki predstavljene ove vrednosti. Na x osi nalaze se sredine klasa. Vrednost
za hi kvadrat test, dobijena sumiranjem vrednosti za svaku klasu, iznosi 4.048204101. Kao i u
prethodnim primerima, potrebno je odrediti broj ocenjenih parametara, a zatim I broj stepeni slobode
za koji se uz rizik od 5% ( = 0,05) pronalazi vrednost iz hi kvadrat tabele. Broj ocenjenih
parametara u ovom sluaju jeste jedan i to je . Broj stepeni slobode iznosi k= r-l-1=4-1-1=2.

Broj proitan iz tabele za hi kvadrat test iznosi 5.991, to znai da je dobijena nejednakost
4.048204101<5.991, odnosno dobijeno je slaganje sa eksponencijalnom raspodelom.

10

Tabela3. Slaganje sa Eksponencijalnom raspodelom

leva
granica
klase

desna
granica
klase

Sredin
a klase
Xi

10

10

20

15

20

30

25

30

40

35

Empirijsk Xi*F
a
i
frekvencij
a Fi

Verovatno
a Pi

Kumulant
a Pi

Teorijska
frekvencij
a
Fti=N*Pi

0.719168
198

990

0.719168

42

630

0.201965

11

275

0.056718

105

0.015928

254

2000

182.6688
0.921134
51.29917
0.977852
14.40643
0.99378

4.045781

7.87401
6

Mi
disperzij
a
lambda

62.0001
2
0.127

DIJAGRAM ZA EKSPONENCIJALNU RASPODELU

250

Frekvencije

200
150

empirijska frekvencija
teorijska frekvencija

100
50
0
5

15

25

35

Sredine klasa

Slika 5. Prikaz empirijske i teorijske frekvencije za eksponencijalnu raspodelu

11

(FiFti)*(FiFti)/Fti
1.28673705
4
1.68569007
2
0.80545658
3
0.27032039
2
4.04820410
1

Na grafiku 6 predstavljen je vremenski interval izmeu dva dogaaja koji se realizuje sa

verovatnoom od 95%. Taj interval iznosi 20 sekundi. Isto tako, moemo odrediti interval od 20
sekundi i proitati verovatnou na y osi koja iznosi 0.95.

Slika 6: Broj dogaaja koji se realizuje sa verovatnoom od 95% i obratno, verovatnoa

realizacije za odreeni broj dogaaja

12

3.ZAKLJUAK
U ovom radu je, kao to je ve reeno, opisan jedan sluajan dogaaj. Sluajnim se naziva
dogaaj koji se pri realizaciji skupa uslova S moe pojaviti ili se moe i ne pojavati. Svaki
sluajan dogaaj je posledica uticaja veoma mnogo sluajnih faktora. Nemogue je odrediti
uticaj na rezultat svih tih faktora, jer je njihov broj veliki i zakoni njihovog dejstva su nepoznati.
Ako se posmatraju sluajni dogaaji koji mogu vie puta da se realizuju uz obezbeenje istih
uslova S, tj. ako je re o masovnim jednorodnim sluajnim dogaajima, onda se pokazuje da se
u velikom broju sluajni dogaaji pokoravaju odreenim zakonitostima. Upravo utvrivanjem tih
zakonitosti se bavi teorija verovatnoe.
Sluajan dogaaj opisan u ovom radu jeste ulazak i izlazak kupaca iz supermarketa Idea.
Zabeleeno je 255 realizacija datog dogaaja u vremenskom intervalu od 30 minuta. Primenom
hi kvadrat testa utvreno je slaganje sa Puasonovom raspodelom verovatnoa, ime je ispunjen
glavni uslov sluajnosti dogaaja, zatim je utvreno slaganje sa Eksponencijalnom, odnosno
neslaganje sa Normalnom raspodelom verovatnoa.
Kada je re o Normalnoj raspodeli verovatnoa, potrebno je napomenuti da je upravo ona jedna
od najznaajnih meu raspodelama verovatnoa neprekidne sluajne promenljive. Mnoge
sluajne promenljive koje se pojavljuju u vezi sa eksperimentima ili opservacijama imaju
Normalnu raspodelu, ili je imaju aproksimativno. ak i ako sluajna promenljiva nema
Normalnu raspodelu, ona se lako moe transformisati u istu.
U ovom primeru moe se utvrditi aproksimativno slaganje sa Normalnom raspodelom.

13

PRILOG
Na slici je predtavljen grafiki prikaz ulazaka, odnosno izlazaka kupaca iz supermarketa Idea,
u vremenskom intervalu od 30 minuta.

14

LITERATURA
[1] Svetozar Vukadinovi, Jovan Popovi, Matematika statistika, Beograd, 2004.
[2] Momilo Milju, Materijal sa predavanja iz predmeta Industrijski transport ,Beograd, 2014.
[3] Svetlana Dabi, Materijal sa vebi iz predmeta Industrijski transport , Beograd, 2014.

15