Fiziologija plua

Osnovna uloga disanja je pribavljanje kiseonika tkivima i odstranjivanje ugljen-dioksida iz

tkiva. Proces disanja se obavlja kroz cetiri fukcionalne celine.
1. Pluna ventilacija, pod kojom se podrazumeva strujanje vazduha izmedju atmosfere i
plunih alveola u oba pravca;
2. Difuzija kiseonika i ugljen-dioksida izmedju alveola i krvi;
3. Transport kiseonika i ugljen-dioksida u krvi i telesnim tenostima do celija i od njih;
4. Regulacija disanja;
Poto proe kroz nos i farings (drelo),vazduh stie u plua, koja su glavni respiratorni
organ, putem traheje (dunik), bronhija i bronhiola. Plua se mogu rastezati i skupljati na dva
naina:
1. Sputanjem i podizanjem dijafragme, to produuje i skrauje grudnu upljinu. Normalno,
mirno disanje se gotovo u potpunosti obavlja na ovaj nain;
2. Podizanjem i sputanjem rebara, to poveava i smanjuje prednje-zadnji promer grudne
upljine (anteroposteriorni prenik);
U toku inspirijuma ili udaha kontrakcija dijafragme povlai donju povrinu plua nanie. U
toku inspirijuma se plua ire i podizanjem rebarnog koa. Miii koji podiu grudni ko se nazivaju
inspiratorni miii. Meu njima najvaniji su:
1. MUSKULI INTERKOSTALES EKSTERNI,
2. MUSKULI STERNOKLEIDOMASTOIDEI koji podiu grudnu kost,
3. MUSKULI SERATI ANTERIORES koji podiu vei broj rebara i
4. MUSKULI SKALENI koji podiu prva dva rebra.
U toku ekspirijuma ili izdaha koji je pasivan proces, dijafragma se jednostavno relaksira.
Meutim u toku pojaanog disanja sile elastinosti nisu dovoljno snane da izazovu potrebnu brzu
ekspiracija, pa se ona postie uglavnom kontrakcijom trubunih miica, koji potiskuju abdominalni
sadraj navie pod dijafragmu. Miii koji u toku ekspirijuma vuku grudni ko na dole su:
1. MUSKULI REKTI ABDOMINIS, koji snano deluju povlaei donja rebra nanie, dok
istovremeno sa drugim abdominalnim miiima potiskuju trbuni sadraj navie prema
dijafragmi i
2. MUSKULI INTERKOSTALES INTERNI
Plua su elastina struktura koja e kao vazduni balon da kolabira i da sav vazduh izbaci
kroz dunik ako nema sile da ih dri u naduvanom stanju. Takoe izmeu plua i grudnog koa
nema anatomskih pripoja to znai da plua gotovo plutaju u grudnoj duplji okruena samo tankim
slojem pleuralne tenosti (to je tenost izmeu visceralnog lista pleure koji oblae plua i
parietalnog koji oblae grudnu duplju sa unutranje strane). Pleuralna tenost deluje kao lubrikant
(tj. Podmazuje kretanje plua unutar grudne duplje). Prema tome oba pluna krila su veoma intimno
priljubljena uz torakalni zid ali zahvaljujuci pleuralnoj tenosti pri pokretima u toku istezanja i
skupljanja grudnog koa ona slobodno i lako klize.
Pleuralni pritisak je pritisak koji vlad u uzanom prostoru koji se nalazi izmeu plune pleure
i pleure grudnog koa. On je neznatno negativan u odnosu na atmosferski pritisak. U toku
inspirijuma nastaje poveanje negativnosti pleuralnog pritiska i poveanje plunog volumena. Posle
toga u toku ekspirijuma red promena je obrnut.
Aleveolarni pritisak je pritisak koji postoji unutar plunih alveola. Onda kada nema protoka
vazduha prema alveolama ili od njih(glotis je otvoren) pritisak je u svim delovima respiratornog
stabla, od usta do alveola, tano jednak atmosverskom pritisku. Da bi se prouzrokovao protok

vazduha prema alveolama u toku inspirijuma pritisak u alveolama mora pasti na vrednosti ispod
atmosferskog pritiska. Ovaj lako izraeni negativni pritisak je dovoljan da pokrene oko pola litra
vazduha u toku dve sekunde trajanja inspirijuma(u ekspirijumu proces je obrnut).
Transpulmonalni pritisak je razlika izmeu alveolarnog i pleuralnog pritiska. On predstavlja
meru elastinih sila plua.
Surfaktant je sloena smea nekoliko fosfolipida, proteina, jona koja ima za cilj da smanji
povrinski napon u alveolama i na taj nain spri njihov kolaps posle ekspirijuma.
Jednostavan nain za ispitivanje plune ventilacije je merenje volumena pri kretanju
vazduha u plua i iz njih. To se naziva spirometrija. Razlikujemo sledee plune volumene:
1. Disajni volumen, je volumen vazduha koji se udahne ili izdahne prilikom svake normalne
respiracije i kod prosenok mladog mukarca iznosi ok 500ml.
2. Inspiratorni rezervni volumen, je volumen vazduha koji se moe udahnuti maksimalnom
inspiracijom posle udisaja normalnog disajnog volumena i iznosi obino oko 3000ml.
3. Ekspiratorni rezervni volumen, je volumen vazduha koji se posle normalnog ekspirijuma
moe izdahnuti maksimalnom ekspiracijom i normalno iznosi 1100ml.
4. Rezidualni volumen, je volumen vazduha koji ostaje u pluima i posle najsnanijeg izdisaja
proseno iznosi oko 1200ml.
Kombinacija dva ili vie plunih volumena se naziva pluni kapacitet. Vitalni kapacitet
plua predstavlja maksimalnu koliinu vazduha koju ovek moe izdahnuti iz plua i to tako da
najpre maksimalno udahne, a zatim maksimalno izdahne. Jednak je zbiru inspiratornog rezervnog
volumena, disajnog volumena i ekspiratornog rezervnog volumena iznosi oko 4600ml.( Pluni
kapaciteti su jo i: inspiratorni, funkcionalni rezidualni, totalni pluni kapacitet)
Svi pluni volumeni i kapaciteti su za 20-25% manji u ena nego u mukaraca, a oigledno
su vei u krupnih i atletski graenim osoba nego u sitnih i mravih.
Minutni volumen disanja je ukupna koliina vazduha koja svakog minuta dospe u disajne puteve i
jednak je proizvodu disajnog volumena i frekfencije disanja. Normalni disajni volumen iznosi oko
500ml.a normalna frekfencija disanja oko 12 udisaja u minuti. Prema tome minutni volumen disanja
iznosi oko 6l u minuti.
Do plua vazduh dospeva disajnim putevima:
1. Nosnom dupljom,
2. drelom,
3. Grkljanom i
4. Dunikom
On se grana na dve grane, a svaka zatim na sve manje cevi i cevice koje se slepo zavravaju
plunim mehuriima (alveolama). Razmena gasova izmeu spoljanje sredine i krvi obavlja se u
alveolama u kojima su vazduh i krv razdvojeni veoma tankom membranom. Kroz nju se gasovi
razmenjuju pasivnim transportom-difuzijom, a pravac kretanja zavisi od njihove koncentracije sa
obe strane membrane. Koncentracija kiseonika u udahnutom vazduhu vea je od njegove
koncentracije u krvi plunih kapilara to omoguava brzu difuziju kiseonika iz vazduha alveola u
plune kapilare. Difuzija se odvija sve dok se neizjednae koncentracije kiseonika sa obe strane
membrane.U plunim kapilarima kiseonik se vezuje za hemoglobin u eritrocitima. Normalno se oko
97% kiseonika transportuje iz plua u tkiva hemiski vezano za hemoglobin u eritrocitima, dok se
ostatak od 3% transportuje rastvoren u vodi plazme i elija krvi. Kiseonik se vezuje labavo i
reverzibilno sa hemom hemoglobina. Kada je pritisak kiseonika visok kao u pulmonalnoj(pluna)
cirkulaciji kiseonik se vezuje za hemoglobin, a kada je pritisak nizak kao u tkivnim kapilarima
kiseonik se oslobaa iz veze sa hemoglobinom. Na ovaj nain svaki litar krvi transportuje tkivima

oko 50ml. kiseonika. U tkivima je razmena gasova obrnutog smera nego u pluima jer je
koncentracija kiseonika manja u tkivima nego u krvi koja dolazi iz plua. Hemoglobin otputa
kiseonik koji difunduje(pasivan proces) u tkiva i ulazi u mitohondrije elija gde se koristi za
procese sagorevanja materija i dobijanje energije za rad elija. Istovremeno ugljen-dioksid nastao u
metabolikim procesima elije difunduje u krv. Ugljen-dioksid se u krvi nalazi unekoliko razliitih
formi:
1. Kao slobodan ugljen-dioksid,
2. Hemijski vezan sa vodom, hemoglobinom i proteinima plazme.
Na ovaj nain se transportuje do plunih kapilara gde e biti eliminisan kroz membranu plunih
mehuria.
Disajni pokreti su pod uticajem impulsa koji se stvaraju u respiratornom centru smetenom u
produenoj modini. Ovaj centar spontano alje nervne impulse do nervnih elija kimene modine
koji su zadueni za kontrakciju dijafragme i meurebarnih miia. Spontano slanje impulsa traje
dve sekunde i dovodi do kontrakcije inspiratornih miia. A zatim se pod uticajem impulsa iz
Varolijevog mosta(pons) spontana impulsacija naglo prekida tokom sledee tri sekunde to dovodi
do relaksacije miia i nastaje ekspirijum. Prilikom inspirijuma dolazi do rastezanja plua i
aktivacije receptora na istezanje smetenih u zidovima bronhija i bronhijola irom plua, koji alju
impulse vagusnim nervima (nervus vagus, lutajui nerv) do respiratornih neurona u centru za udisaj
i spontano slanje impulsa se obustavlja. Definitivni cilj disanja je odravanje tkivnih koncentracija
kiseonika ugljen-dioksida i jona vodonika na odgovarajuim vrednostima. Disajna aktivnost je
veoma osetljiva na promene od svake od tih vrednosti. Poveana koncentracija ugljen-dioksida ili
jona vodonika uglavnom direktno stimuluie respiratorni centar. Kiseonik sa druge strane nema
znaajniji direktan efekat na respiratorni centar i kontrolu disanja. On kontrolu disanja gotovo u
potpunosti ostvaruje preko perifernih hemoreceptora, a oni sa svoje strane alju odgovarajue
nervne signale u respiratorni centar. Pored ovoga na respiratorni centar utiu impulsi iz kore
velikog mozga tako da je disanje mogue na kratko i voljno zaustaviti.