GLOBALNI PROBLEMI ZIVOTNE

SREDINE

Atmosfera na Zemlji
Atmosfera predstavlja tanak sloj vazduha (gasova)
koji okruuje planetu Zemlju
Ovaj sloj se zadrava oko nae planete zahvaljujui sili gravitacije

Debljina atmosfere je samo oko 1% prenika Zemlje

Ukupna masa atmosfere iznosi 5.14801018 kg,

to predstavlja 10-8 ukupne mase Zemlje
50% mase atmosfere nalazi se do visine od 5.6 km
90% mase atmosfere nalazi se do visine od 16 km

99.99997% mase atmosfere nalazi se do visine od 100 km

Atmosfera na Zemlji
Uloge atmosfere:
snabdeva ivi svet kiseonikom i ugljen dioksidom
titi ivot na Zemlji od negativnog dejstva ultravioletnog zraenja
zagreva povrinu Zemlje putem efekta staklene bate
smanjuje dnevno-none temperaturne ekstreme na Zemlji
izoluje Zemlju od hladnog svemira i kosmikog zraenja
obezbeuje proces kruenja vode i ostalih elemenata
Ne postoji jasna granica izmeu atmosfere i spoljanjeg prostora
(svemira), jer prema granici sa kosmosom atmosfera postaje sve
tanja i sve slabije se oseaju njeni efekti

Sastav atmosfere
glavne komponente
%

Gas

Zapremina
(ppmv: parts per million)

Azot (N2)

780,840 ppmv

(78.084%)

Kiseonik (O2)

209,460 ppmv

(20.946%)

Argon (Ar)

9,340 ppmv

(0.9340%)

Ugljen dioksid (CO2)

383 ppmv

(0.0383%)

Neon (Ne)

18.18 ppmv

(0.001818%)

Helijum (He)

5.24 ppmv

(0.000524%)

Metan (CH4)

1.745 ppmv

(0.0001745%)

Kripton (Kr)

1.14 ppmv

(0.000114%)

Vodonik (H2)

0.55 ppmv

(0.000055%)

vodena para (H2O)~0.40% iznad itave atmosfere

obino 1% - 4% blizu povrine Zemlje

Sastav atmosfere
minorne komponente
Gas

Zapremina

azotni oksidi

0.3 ppmv

(0.00003%)

ksenon

0.09 ppmv

(9x10-6%)

ozon

0.0 to 0.07 ppmv

(0%-7x10-6%)

sumpor dioksid

0.02 ppmv

(2x10-6%)

jod

0.01 ppmv

(1x10-6%)

ugljen monoksid

u tragovima

amonijak

u tragovima

Do visine od 100 km atmosfera ima manje-vie ujednaen sastav (izuzev vodene

pare) i ovaj sloj se naziva homosfera. Iznad ove visine (a prelaz se naziva
turbopauza), sastav atmosfere varira u zavisnosti od nadmorske visine.

Ovo je od velikog znaaja, jer ukoliko ne dolazi do meanja, gustina gasova

eksponencijalno opada sa povienjem nadmorske visine, ali sa stopom koja zavisi
od molarne mase. Region iznad turbopauze naziva se heterosfera gde dominira
difuzija molekula i hemijski sastav varira u odnosu na vrstu hemijskog elementa.

Termiki reim slojevi atmosfere

Termiki reim slojevi atmosfere

Temperatura atmosfere varira sa nadmorskom visinom, tako da
se na osnovu termikog reima mogu razlikovati sledei slojevi:
1. Troposfera je najnii sloj atmosfere i sadri gotovo 75% mase itave
atmosfere. Najvei deo ine vodena para i aerosoli. Prosena debljina
troposfere iznosi oko 11 km, ali je iznad tropskih regiona ona znatno deblja
(oko 20 km), dok iznad polova iznosi samo 7 km. U ovom sloju temperatura
opada sa poveanjem nadmorske visine (poveanjem nadmorske visine za 1
km, smanjuje se temperatura za 6.5 0C), to stvara velike turbulencije i
vazduna kretanja. Praktino sve ono to mi nazivamo klimatskim i
vremenskim promenama u atmosferi deava se zapravo u ovom sloju.
- Tropopauza je deo atmosfere izmeu troposfere i stratosfere. U
ovom sloju prestaje sniavanje temperature do -56.50C i vazduh
postaje gotovo potpuno suv. Tropopauza u stvari predstavlja region u
atmosferi gde nivo opadanja temperature prelazi iz pozitivnog (u
troposferi) u negativan (u stratosferi) tj. region gde temperatura vie
ne opada sa porastom nadmorske visine.

Termiki reim slojevi atmosfere

2. Stratosfera - sloj atmosfere od 7(17) do 50 km. U ovom sloju temperatura
raste sa poveanjem nadmorske visine. U stratosferi se nalazi ozonski omota
(ozonosfera) koji je od sutinske vanosti za opstanak ivota na Zemlji jer
sadri relativno visoku koncentraciju ozona. Relativno visoka znai nekoliko
delova u milion, to ipak predstavlja znatno viu koncentraciju O3 u odnosu na
nie slojeve atmosfere, ali ipak malu koncentraciju u odnosu na ostale komponente
ovog sloja.
Vertikalna stratifikacija, sa toplijim gornjim slojevima i hladnijim donjim (niim)
slojevima ini ovaj sloj atmosfere daleko stabilnijim od ostalih slojeva. U ovom
sloju nema regularnih konvekcija i turbulencija vazduha. Zagrevanje gornjih
slojeva stratosfere uzrokovano je prisustvom ozonskog omotaa koji apsorbuje UV
zraenje i na taj nain zagreva gornje slojeve.
Ovakav termiki reim izuzetno je nepovoljan u smislu zagaujuih materija, jer
ukoliko se takve materije nau u ovom sloju, one se tu izuzetno dugo zadravaju
ba zbog te stabilnosti. Stratosfera je region u kojem je znatno intenzivnije
horizontalno meanje gasnih komponenti od vertikalnog meanja, tako da se i
zagaujue materije ire du horizontalnog a ne du vertikalnog gradijenta.

Termiki reim slojevi atmosfere

Termiki reim slojevi atmosfere

- Stratopauza je sloj atmosfere koji predstavlja granicu izmeu stratosfere i
mezosfere. To je sloj stratosfere sa najviom temperaturom. Stratopauza se
nalazi na visini od 50 do 55 km iznad povrine Zemlje. U ovom sloju atmosferski
pritisak je 1/1000-ti deo od pritiska iznad nivoa mora. Iznad ovog sloja
temperatura poinje ponovo da opada sa porastom nadmorske visine.

3. Mezosfera: sloj atmosfere od 50 km do 80-90 km. U ovom sloju

temperatura opada sa porastom nadmorske visine usled smanjenja solarnog
zraenja i poveanja efekta hlaenja od strane CO2. Glavna dinamika
karakteristika ovog sloja je kretanje atmosferskih masa, prisustvo gravitacionih
talasa i planetarnih talasa. Veina ovih vazdunih masa i talasa nastaju u strato i
troposferi, ali se ire i na podruje mezosfere. Ovaj sloj atmosfere je najslabije
prouen jer predstavlja gornju granicu letenja aviona, a donju granicu letenja
svemirskih letelica.
U mezosferi dolazi do svakodnevnog sagorevanja miliona meteora, kao rezultat
njihovog sudaranja sa esticama gasova koje se nalaze u mezosferi. Ovi sudari
stvaraju dovoljnu koliinu toplote koja dovodi do sagorevanja gotovo svih
objekata daleko pre nego to oni stignu do povrine Zemlje. Rezultat toga je
prisustvo velikih koncentracija gvoa, kao i drugih atoma metala u ovom sloju.

Termiki reim slojevi atmosfere

- Mezopauza je podruje temperaturnog minimuma na granici izmeu
mezosfere i termosfere. Usled nedostatka solarnog zraenja, kao i veoma
intenzivnog hlaenja usled emisije CO2, sloj mezopauze predstavlja najhladnije
podruje na Zemlji sa temperaturom niom od -100C. Mezopauza se nalazi na
visini od oko 85 km, a prema nekim autorima i na visini od 100 km.
Tokom poslednjih godina i sloj mezopauze je bio predmet prouavanja po
pitanju globalnih klimatskih promena. Za razliku od troposfere, gde gasovi koji
doprinose poveanju efekta staklene bate i zagrevanju atmosfere, poveanje
koncentracije CO2 u mezopauzi dovodi do hlaenja atmosfere usled poveanja
apsorpcije od strane CO2. Rezultat ovog efekta je smanjenje temperature
mezopauze, i najnovija istraivanje i merenja pokazuju upravo ovu tendenciju.
4. Termosfera: sloj atmosfere od 80-85 km do 640 km. U ovom sloju
temperatura raste sa poveanjem nadmorske visine. To se deava usled
prisustva male koliine rezidua kiseonika koji apsorbuju visoko energetsku
solarnu radijaciju. Kao posledica toga, temperatura termosfere jako zavisi od
Suneve aktivnosti i moe dostii vrednost od 1.500C.

Termiki reim slojevi atmosfere

Neki gasovi u ovoj oblasti tokom dana mogu dostii temperaturu od 2.500C.
Iako se smatra da je temperatura atmosfere u ovom sloju toliko visoka, ona
se ne osea jer je ovaj sloj toliko blizu vakuuma da nema dovoljno kontakata
meu atomima gasova koji bi mogli prenositi toplotu. Prema tome, normalni
termometar bi pokazivao temperaturu termosfere znatno ispod 0C.

Jonosfera: je gornji sloj termosfere koji je jonizovan od strane sunevog

zraenja (solarne radijacije). Jonosfera igra vanu ulogu u stvaranju
atmosferskog elektriciteta i predstavlja unutranju granicu magnetnosfere.
Usled radijacije dolazi do elektrinog pobuivanja atmosferskih estica, to
omoguava prenos radio talasa na vee razdaljine. U jonosferi se pojavljuju
aurora borealis i aurora australis.

5. Egzosfera: je najvii sloj atmosfere i prostire se od 500-1000 km do 10.000

km, u kojoj su prisutne razliite estice (atmosferski gasovi, atomi i molekuli)
koje se slobodno kreu i koje mogu migrirati iz egzosfere u kosmos. Glavni
gasovi u egzosferi su vodonik, helijum, ugljendioksid i atomski kiseonik.

Klima
Klima kao meteoroloki pojam je skup meteorolokih uticaja i pojava koje u
odreenom vremenskom periodu ine srednje stanje atmosfere na nekom delu
Zemljine povrine.
Nauka koja prouava proces formiranja klime naziva se klimatologija.
Bioloka klima je kompleks klimatskih uslova koji sa drugim iniocima neke
odreene sredine odreuju postojanje, razvitak, razmnoavanje i premetanje
ivih organizama.
Geografska klima je skup atmosferskih stanja koja vladaju na odreenoj
povrini Zemlje.

Klima se razmatra:
u planetarnim ili u kontinentalnim razmerama - makroklima
u regionalnim ili lokalnim razmerama - mezoklima
u prizemnom vazduhu do 2 metra visine i na malom prostoru - mikroklima

Klima
Ouvanje klime jedan je od osnovnih stratekih pravaca na
globalnom nivou, pored ouvanja biodiverziteta.
U Rio de aneiru je 1992. godine odrana Konferencija UN o ivotnoj
sredini i razvoju, pod nazivom Samit o planeti Zemlji, na kojoj je
usvojena uvena Rio deklaracija o ivotnoj sredini i odrivom razvoju. Tom
prilikom je potpisano i usvojeno nekoliko vanih dokumenata:
Deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju - poznatija kao Rio deklaracija

Konvencija o promeni klime

Konvencija o biolokoj raznovrsnosti
Princip o upravljanju, zatiti i odrivom razvoju svih tipova uma
Akcioni plan odrivog razvoja za 21. vek nazvan Agenda 21

Globalni efekti zagaivanja atmosfere

Klimatske promene su antropogeografskog porekla, jer u
poslednjih stotinak godina ovek intenzivno utie na promenu
sastava tj. kvaliteta atmosfere.
Na globalnom nivou uoavaju se tri glavna problema
zagaivanja atmosfere:
GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE
ILI POJAAVANJE EFEKTA STAKLENE BATE
SMANJENJE OZONSKOG OMOTAA ZEMLJE ILI
POJAVA OZONSKIH RUPA

EFEKAT ACIDIFIKACIJE ILI KISELIH KIA

GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI POJAAVANJE

EFEKTA STAKLENE BATE
26 % Sunevog zraenja se reflektuje od oblaka nazad u svemir
19 % energije apsorbuju oblaci, gasovi i estice
4 % se reflektuje sa povrine Zemlje u svemir
51 % stie na Zemlju i rasporeuje se na:
- zagrevanje okoline
- otopljavanje snega i leda
- isparavanje vode
- fotosintezu
Zagrevanje tla Sunevom energijom uzrokuje da se
ono ponaa kao izvor toplotnog zraenja.
Samo mala koliina ovog zraenja odlazi u svemir,
a najvei deo apsorbuju tzv. gasovi staklene bate u atmosferi.
Pobueni gasovi reemituju ovo zraenje i 90% se ponovo vraa na Zemlju gde
se ponovo apsorbuje i proces traje sve dok ima ovog dugotalasnog zraenja.

GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI

POJAAVANJE EFEKTA STAKLENE BATE

GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI POJAAVANJE

EFEKTA STAKLENE BATE
Kratkotalasno Sunevo zraenje jednim delom prodire kroz atmosferu, deo se
reflektuje od atmosfere, a jedan deo biva absorbovan od strane atmosfere.
Samo mali deo energije Sunca (bilo kao direktno, bilo kao difuzno zraenje)
dospeva do povrine nae planete.
Aktivna apsorbciona povrina predstavlja povrinu na Zemlji gde Sunevi zraci
podaju na tlo i predstavlja najtopliji deo jer se na toj povrini vri konverzija
svetlosne u toplotnu energiju.
Toplotna energija se sada prenosi na dublje slojeve zemljita i vie slojeve
vazduha i sa porastom dubine (u sluaju zemljita) i visine (kada je u pitanju sloj
troposfere) ta toplota opada.

Poto je atmosfera na Zemlji relativno gusta, ta toplota se ponovo vraa tj.

reflektuje u vidu kontraizraivanja. Ovo je u stvari efekat staklene bate. Ovaj
efekat je u stvari prirodan efekat i bez postojanja ovog fenomena, na Zemlji ne bi
bio mogu ivot.

GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI

POJAAVANJE EFEKTA STAKLENE BATE

Efekat staklene bate je prirodno prisutan proces kojim se

zagreva Zemljina povrina i atmosfera.
Rezultat je injenice da pojedini gasovi, CO2, vodena para,
CH4, apsorbuju dugotalasno zraenje sa Zemljine povrine.
Bez ovog efekta temperatura na Zemlji bila bi oko 30 oC
nia i ivot verovatno ne bi postojao.

GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI POJAAVANJE

EFEKTA STAKLENE BATE

Uee pojedinih gasova u pojaavanju efekta staklene bate:

razliiti podaci

CO2 - 55 %
CFC - 25 %
CH4 - 15 %
NOx - 5 %

Gasovi staklene
bate

Ugljen dioksid

280 ppm

Metan

0.71 ppm

Azotni oksidi
Hlorofluorokarbonati (CFCs)
Ozon

Koncentracija
1750

Koncentracija
2003

376 ppm

1.79 ppm

Procenat
promene

Prirodni i antropogeni izvori

34%

Sagorevanje biomase, umski poari,

vulkani, sagorevanje fosilnih goriva,
krenje uma, promene u korienju
zemljita

152%

Vlana stanita, sagorevanje biomase,

aktivnost termita, eksploatacija nafte i
gasa, uzgajanje pirina, gajenje stoke,
deponije
ume, livade, okeani, njive,
sagorevanje biomase, ubriva,
sagorevanje fosilnih goriva

270 ppb

319 ppb

18%

880 ppt

nepoznato

Friideri, sprejovi, rastvori za ienje

nepoznato

varira sa
nadmorskom visinom
i geografskom irinom

opada u
stratosferi raste
u troposferi

Prirodno se stvara dejstvom Sunevog

zraenja na molekularni kiseonik, a
vetaki fotohemijskom proizvodnjom
smoga

Koncentracije i izvori gasova staklene bate

Gasovi efekta staklene bate CO2

Pre oko 2 milijarde godina CO2 je inio oko 75%
atmosfere
Tokom poslednjih 600.000 godina, pa sve do poetka
industrijske revolucije, koncentracija CO2 nije
prelazila 280 ppm
Poslednjih 150 godina porasla je na 380 ppm
CO2 je esencijalan jer ga biljke koriste u procesu
fotosinteze
Disanjem se vraa u atmosferu i to je prirodni izvor
porekla CO2 u atmosferi
Poveanjem emisije, koncentracija CO2 bi do 2075.
godine dostigla 600 ppm, a do kraja 2100. 1000 ppm

Porast koncentracije atmosferskog CO2 u periodu od 1744.-2005.

Globalni prosek emisije CO2 u dvadeset najmnogoljudnijih zemalja. Velike

razlike u emisiji CO2 uoavaju se izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja.

Lista zemalja u odnosu na emisiju ugljen dioksida

Godinja emisija CO2
(u hiljadama metrikih tona)

Procenat ukupne emisije

Svet

27,245,758

100.0 %

SAD [9]

6,049,435

22.2 %

Kina i Tajvan

5,010,170

18.4 %

Evropska Unija

4,001,222

14.7 %

Rusija

1,524,993

5.6 %

Indija

1,342,962

4.9 %

Japan

1,257,963

4.6 %

Nemaka

860,522

3.1 %

Kanada

639,403

2.3 %

Velika Britanija

587,261

2.2 %

Juna Koreja

465,643

1.7 %

Italija[10]

449,948

1.7 %

Meksico

438,022

1.6 %

Juna Afrika

437,032

1.6 %

Iran

433,571

1.6 %

Zemlja

Negativne posledice intenziviranja efekta staklene bate

Povienje globalne temperature atmosfere
Tokom poslednjih 160.000 godina uslovi na Zemlji su se menjali. Smenjivali su
se hladni (ledeni) i topli periodi. Smatra se da su te promene posledica promene
Zemljine orbite, Sunevih erupcija i velikih vulkanskih erupcija.
Promene su se kretale u intervalu do 10 oC.
Analiza zarobljenog vazduha u ledenoj kori Antarktika pokazuje da su
koncentracije CO2 i CH4 blisko povezane sa lokalnom temperaturom u
poslednjih 160.000 godina.
U poslednjih 18.000 godina, srednja godinja globalna temperatura se poveala
samo za oko 20C, jer se klima kao dugotrajni fenomen jako sporo menja.

U poslednjih 100 godina temperatura atmosfere je porasla za 0.45-0.6 oC.

Najvie se zagreva severna hemisfera i to u poslednjih 25 godina.
Prema nekim procenama srednja godinja globalna temperatura atmosfere bi se
do 2100. godine poveala za 1.6oC do 6.4oC.

Negativne posledice intenziviranja efekta staklene bate

Negativan uticaj na ledeni pokriva
Led na polovima pokriva 10% kopna i sadri 77% zaliha
slatke vode.
Prosena debljina je 2100 m.
Vie ga ima na Antarktiku.
Zagrevanjem od 2-3oC zapoelo bi topljenje
na severnom polu.
Antarktik je hladniji i promene temperature ne bi izazvale
toliko intenzivno topljenje leda na njemu.

Negativne posledice intenziviranja efekta staklene bate

Topljenje ledenog pokrivaa i porast nivoa svetskog mora
Od 150 gleera u 1850. godini na Aljasci i u Kanadi, danas ih ima oko 50.
Led se na severnoj hemisferi postepeno topi. U poslednjih 35 godina stanjio se
za 42%. Nivo mora kod Aljaske i Kanade raste 0.15-0.30 mm godinje.
Merenja pokazuju da je u poslednjem veku nivo mora porastao u proseku za
15-20 cm. U geolokoj istoriji promene su bile po nekoliko desetina metara.
Prorauni predviaju da e nivo mora porasti do 2050. godine za 15, a do
2100. godine za 34 cm, samo usled efekta staklene bate.
Pored toga dolazi i do otapanja permafrosta (stalno zaleena podloga)
To dovodi do oslobaanja velike koliine metana (CH4) koji takoe doprinosi
poveanju efekta staklene bate

Topljenje lednika
na planinama
Topljenje lednika na polovima

poveanje nivoa mora

potapanje velikih povina na obalama
potapanja priobalnih gradova
nestajanje ostrva

Negativne posledice intenziviranja efekta staklene bate

Uticaj na klimu i na ivi svet
Sve ea pojava jaih uragana i oluja
Sve ea pojava poplava i sue u razliitim regionima sveta
Smanjivanje koliina dostupne slatke vode
irenje nekih zaraznih bolesti (npr. malarije) u severnije predele

Poremeaji u lancima ishrane

Poremeaji u ivotnim ciklusima i fenofazama, tako da se moe desiti da
neke biljke cvetaju ranije nego to se pojave njihovi opraivai
Veliki poremeaji u razliitim ekosistemima usled njihovog pomeranja na
sever. Pri tome e neke vrste uspevati da prate ta pomeranja, dok druge nee
biti u stanju i na taj nain e doi do njihovog iezavanja
Porast temperature za oko 2oC pomerio bi granice stanita uma na severnoj
polulopti za oko 300 km na sever

Negativne posledice intenziviranja efekta staklene bate

Uticaj na klimu i na ivi svet
Usled poveane koncentracije CO2 dolazi do intenziviranja procesa fotosinteze u
biljkama to dovodi do velike primarne produkcije.
Meutim, biljke mogu pojaavati forosintezu samo do 0.06% CO2 u vazduhu, a iznad
te koliine intenzitet fotosinteze prelazi u stacionarnu fazu.
Zonobiomi na Zemlji koji apsorbuju najvee koliine CO2 za proces fotosinteze su
tropske kine ume, koje su i najvei primarni proizvoai jer produkuju i do 200 puta
veu koliinu organske materije u odnosu na morske ekosisteme.
Problem lei u injenici da se upravo ovaj zonobiom najvie unitava, tj najvie se
seku ume u okviru ovog zonobioma tako da vie nije mogue toliko intenzivno
usvajanje CO2.
S druge strane okeani i mora, iako nisu toliko produktivni ekosistemi, zauzimaju
ogromne povrine na Zemlji tako da imaju veliki potencijal za usvajanje CO2 iz
atmosfere.

Minimalna promena temperature okeana dovela bi do

nestajanja uvenih koralnih grebenova, koji se odlikuju velikim
diverzitetom faune kako beskimenjaka tako i riba

TEORIJA GLOBALNOG HLAENJA

Poveanje CO2 u atmosferi dovelo bi do isparavanja

velike koliine vode sa povrine svetskog mora to bi
uslovilo pojavu gue atmosfere.
Usled toga, dolo bi do smanjenja koliine Sunevog
zraenja koje dolazi do povrine Zemlje, to bi dovelo
do smanjivanja prosene globalne temperature.
Ova teorija je logina i mogua, ali je trenutno znatno
aktuelnija teorija globalnog zagrevanja

NARUAVANJE OZONSKOG OMOTAA

TJ. POJAVA TZV. OZONSKIH RUPA

ta je zapravo ozon?
Alotropska modifikacija
kiseonika
Izgraen je od 3 atoma
kiseonika (O3)
Naziv potie iz grkog
jezika i znai miriljav

 Molekul ozona moe biti predstavljen sa 3

rezonancione strukture

Ozon je jako oksidaciono sredstvo, samim tim je

nestabilniji od dvoatomskog molekula O2. Veoma je
nestabilan, a u visokim koncentracijama se cepa na
dvoatomni kiseonik.

2 O3 3 O2

 Gradi omota oko Zemlje

koji nazivamo ozonski
omota.
U stratosferi se nalazi na
visini od oko 22-27 km i
formira tanak sloj prosene
debljine oko 3 mm (90%)
Ukupna masa ozona u
stratosferi je oko 3.000
miliona tona

Ozon se u stratosferi stvara

tako to se UV zraci sudaraju
sa O2 i to na sledei nain:

OZONSKI OMOTA O3

Formiranje i razgradnja ozona

O2 + hv foton(radiation< 240 nm) -- O + O
O + O2 -- O3
O3 + hv foton(radiation< 240 nm) -- O2 + O
O + O2 -- O3
O + O3 -- O2 + O2
Prvu teoriju o nastanku i dejstvu ozona u atmosferi
dao je Chapman 1930. godine.
Meutim, stanje nije odgovaralo predvianju. Tek je
uvoenje CFC jedinjenja objasnilo sadanje stanje

Dobar i lo ozon?
Glavna njegova uloga je
da filtrira protone UV
zraenja koji dolaze sa
Sunca.
Ozon se moe podeliti na
dobar koji se normalno
nalazi u stratosferi i lo
koji je prisutan u
troposferi
Ozonski omota je otkriven 1913. godine od strane francuskih
fiziara Charles Fabry i Henri Buisson, ali njegova svojstva je
detaljno opisao britanski meteorolog Dobson.

 Ustanovljeno je da ozon
tetno deluje na rast biljaka,
tako to smanjuje prisutnost
hlorofila, karotenoida i
ugljenih hidrata.

Na taj nain je povrina lista

skoro totalno unitena, a
biljka je doivela tzv.
oksidativni stres.

 U troposferi, blizu Zemljine povrine, ljudska aktivnost

je dovela do toga da je koncentracija ozona nekoliko
puta vea od normalne, to teti zdavlju ljudi i biljaka.

Fotosmog
(tzv. Los Angelos smog)

Nastaje u troposferi i javlja se iznad velikih gradova.

Preduslovi za njegov nastanak su suva i topla klima, intenzivno Sunevo
zraenje, odsustvo vetra i veliko aerozagaenje.
Pri takvim uslovima, u prisustvu azotnih oksida i uz delovanje UV zraenja u
troposferi se stvara O3, koji ima izuzetno negativne efekte na iva bia.
Zbog svojstva snanog oksidativnog sredstva izaziva oteenja na pluima kod
ljudi, kao i na svim organskim vrstama.

Koja je cena pojave loeg ozona?

EEA (European Environment Agency) je uradila jednu
studiju koja se odnosi na tetno delovanje loeg ozona
na zdravlje ljudi i dola do podatka da oko 20 hiljada
ljudi umre u Evropi u toku samo jedne godine.
U 2000. godini teta koju je ozon naneo poljoprivredi u
Evropi je iznosila oko 2.8 milijardi evra.

Javlja se u gradovima sa hladnom i vlanom klimom u kojima je takoe

prisutna velika koliina zagaujuih materija u atmosferi (pre svega SO2 i a).
Obe vrste smoga izazivaju veoma jake respiratorne smetnje,
pre svega dovode do pojave bronhitisa.

Klasini smog
(tzv. Londonski smog)
smoke = dim, fog = magla
(London, 1952. godine = 4000 rtava)

U Beogradu je tokom zime

prisutan Londonski smog, a
tokom leta LA - smog

Ozonske rupe

Ozon je u gornjim slojevima atmosfere (stratosfera) prisutan

u velikoj meri, barem je tako bilo milionima godina.
Meutim, zadnjih decenija je atmosferskim merenjima
utvreno da sloj ozona u stratosferi postaje sve tanji.

 Smanjivanje ozona je
najvee na polovima,
posebno iznad
Antarktika gde se
pojavljuju tzv.
ozonske rupe na
junoj hemisferi od
avgusta do oktobra.

 Ozonske rupe zapravo i nisu rupe, ve mesta

gde je koncentracija ozona znatno smanjena.

Proizvoai i proizvodi koji oteuju ozonski omota

 Glavni uzronici smanjenja koncetracije ozonskog

sloja su oksidi azota (NOx) i hlorofluorovodonici,
poznatiji kao freoni (CFCl)
Hlorofluorovodonici su ugljovodonici kod kojih su
deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima fluora.

Stabilni su, nisu otrovni niti zapaljivi

Kada su slobodni odlaze u vie slojeve atmosfere gde
bivaju razloeni pod dejstvom UV zraka i reaguju sa
ozonom. Upravo na taj nain oni smanjuju njegovu
debljinu.

Mehanizam razgradnje ozona

CFCl + hv (UV, 260 nm) Cl + FC
Cl + O3 ClO + O2
ClO + O3 2O2 + Cl
Hlor se ponaa kao katalizator. Jedan atom Cl moe da
razori 100.000 molekula ozona!
Mehanizam za uklanjanje hlora iz stratosfere je
formiranjem hlorovodonika sa vodenom parom.

Ozon razgradjuju i oksidi azota NO i N2O.

(supersonini avioni veliki izvor azotnih oksida u stratosferi)

Oteenje ozonskog omotaa je najvie izraeno na polovima

(posebno junom), uz dejstvo polarnih vrtloga i polarnih
oblaka bogatih hlorovodoninom kiselinom i hlor-nitratom

Najvea oteenja se javljaju u prolee i jesen. 1987. godine, iznad

Antarktika na 80o JG smanjenje ozonskog omotaa bilo je 50%.

Posledice oteenja ozonskog omotaa

Poveava se intenzitet UV zraenja u troposferi, to:

Izaziva pojavu raka koe (smanjenje O3 za 1%

izaziva etvorostruko poveanje broja obolelih)
Oboljenje oiju kataraktu onih soiva
Slabljenje imunolokog sistema organizma
Smanjenje prinosa itarica (bioprodukcije)
Oteenje plastinih materijala
Poveanje efekta staklene bate,

EFEKAT ACIDIFIKACIJE - TZV. KISELE KIE

GLAVNI IZVORI ILI UZROCI NASTANKA KISELIH KIA

Sumpor dioksid SO2

Azotni oksidi NOx

Gasovite organske materije VOC (Volatile organic compounds)

Kisela kia nastaje kada ovi gasovi reaguju u atmosferi sa

vodom, kiseonikom i drugim hemikalijama formirajui razliita
kisela jedinjenja.
Suneva svetlost ubrzava ove reakcije.
Rezultat su blagi rastvori sumporaste i azotne kiseline.

TA SU KISELE KIE ?
Po definiciji kisele kie su atmosferski kiseli talog u formi kie. Jo
preciznija definicija je da su kisele kie padavine koji imaju veu
kiselost (manji pH) od uobiajenih kia koje padaju u
nezagaenim regionima Zemlje.
Padavine odstranjuju iz atmosfere gasove, aerosole (tenosti) i
estice na dva naina:
1. Stvaranjem kapljica vodene pare u oblacima koje sakupljaju
zagaujue materije iz atmosfere i kada se steknu potrebni uslovi
kapljice iz oblaka se ukrupnjavaju i padaju u obliku kie.
2. Ispiranjem atmosfere kada kia (sneg) ispod oblaka ispira i
preiava atmosferu.

Ova dva naina obuhvataju takozvanu vlanu precipitaciju.

TA SU KISELE KIE ?
Atmosfera se moe preiavati od polutanata i bez kie i to:
1. Apsorpcijom gasova na razne povrine u prirodi kao to su
vegetacija, zemljite ili vodene povrine, kao i graevine.
2. Gravitacionim taloenjem veih estica.
3. U direktnom kontaktu finih estica sa vegetacijom i drugim
povrinama.
Ova tri naina obuhvataju takozvanu suvu precipitaciju.

NEZAGAENA KIA
Nezagaena kia je po prirodi kisela jer atmosfera sadri u sebi kiseli
oksid ugljen-dioksid (CO2) koji se rastvara u vodi (kapima kie) i daje
kao produkat ugljenu kiselinu to ima za posledicu da je kiselost (pH)
kinice oko 5,6. Ova vrednost je granina, a sve to je kiselije od ove
vrednosti (pH<5,6) smatra se kiselom kiom.

KISELI TALOG
Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu precipitaciju koja
podrazumeva gasove, estice, kao i tenu fazu, tako da se u kiselom
talogu nalaze sve kisele supstance iz atmosfere. Zato se trivijalni naziv
kisele kie sve vie zamenjuje mnogo pravilnijim atmosferski talog
koji obuhvata sve kisele supstance kao i sve druge zagaujue materije
koje se nalaze u atmosferi.

POREKLO KISELIH KIA

Komponente koje se mogu nai u atmosferi, a koje su
konstituenti kiselog taloga mogu biti:
1. Prirodnog porekla

2. Antropogenog porekla (iz industrije, saobraaja,

domainstava...)
Na globalnom planu prirodni izvori doprinose sa nekih 60%,dok
antropogeni izvori doprinose sa oko 40% (Forester, 1993).

PRIRODNI IZVORI SUMPORA I AZOTA

SO2 i NOx iz vulkanskih erupcija

morska pena i kapljice sadre sulfate (H2SO4)

sumpor-vodonik (H2S) poreklom od vulkanskih erupcija i
slinih aktivnosti zemljine kore

biogeni sumpor i azot koji nastaju biodegradacijom

organske supstance potpomognut bakterijama
ANTROPOGENI IZVORI
sagorevanje fosilnih goriva (uglja, nafte i prirodnog gasa)

industrijski procesi, pre svega iz bazne proizvodnje metala

TA SE DOGAA KAD POLUTANTI DOSPEJU U ATMOSFERU

MEHANIZMI NASTAJANJA KISELIH KIA

Sagorevanje fosilnih goriva znaajno doprinosi stvaranju kiselih
kia jer se pri tom u atmosferu oslobaaju znaajne koliine SO2.
Saobraaj je osnovni izvor azotovih oksida (NO, NO2 i NO3 koji se
najee zbirno predstavljaju kao NOx).
SO2 reaguje sa vodonik-peroksidom (H2O2) iz oblaka koji nastaje
od hidroperoksi radikala (HO2) i prelazi u SO3

NOx reaguje sa hidroksi radikalom (OH) koji nastaje u atmosferi

u fotohemijskim reakcijama.
Tako nastali oksidi reaguju sa vodom dajui sumpornu (H2SO4) i
azotnu (HNO3) kiselinu.

HEMIJSKE REAKCIJE
Formiranje SO2 i azotovih oksida (NOx)
S + O2SO2
N2+ O22NO
NO + 0.5O2NO2
Formiranje vodonik-peroksida od lako isparljivih organskih jedinjenja
(VOC): Primer - formaldehid(HCHO)
1. HCHO + h (sa sunca)H + HCO
2. (HCO = formil radikal)
3. HCHO + O2CO + HO2
4. OH + HCHO H2O + HCO
5. HCO + O2HO2+ CO
6. HO2+ NO NO2+ OH
7.VOC + h (sa sunca)+ HO2 (iz vazduha)H2O2

HEMIJSKE REAKCIJE
Formiranje kiselina: H2SO4

SO2+ HO2SO3+ OH
SO3+ H2O H2SO4
SO2+ H2O2 & O3 (iz oblaka)H2SO4
SO2+ OH + O2 (iz vazduha)H2SO4

Formiranje kiselina: HNO3

NO + O3NO2+ O2
NO2+ O3NO3+ O2
NO2+ hNO + O
NO2+ NO3N2O5
N2O5+ H2O 2HNO3
NO2+ h (sa sunca)+ OH (iz vazduha)HNO3

NEGATIVNI EFEKTI KISELIH KIA NA:

Vodene ekosisteme
Zemljite

umske i zeljaste tipove vegetacije

Ljudsko zdravlje

Graevinske objekte i spomenike

Uticaj na povrinske i podzemne vodene ekosisteme i akvatine organizme

Sniavanje pH vrednosti vodenih ekosistema
dovodi do velikih promena u ekosistemima.

Pri pH vrednosti nioj od 5, kod veina riba iz

jaja se ne razvijaju mladunci, a jo nia
vrednost pH dovodi do masovnog pomora riba.
Generalno, zakieljavanje vodenih ekosistema
dovodi do redukcije biodiverziteta svih grupa
organizama, a u nekim sluajevima i do
potpunog iezavanja pojedinih organskih vrsta
(npr. neke vrste insekata, riba i vodozemaca koji
su posebno osetljivi na bilo kakvu promenu u
akvatinim ekosistemima)

Mobilizacija aluminijuma iz zemljita u kiseloj sredini ima za posledicu

transport aluminijuma u vodene tokove u kojima aluminijum neretko
prouzrokuje mukozno oboljenje ribljih krga to ima fatalne posledice

uticaj na zemljite

Uticaj kiselih kia na sadraj kalcijuma i magnezijuma u zemljitu vrlo je

indikativan, nastajanje sulfata magnezijuma koji je rastvoran i sulfata kalcijuma
(gipsa) koji je slabo rastvoran (oko 2g/dm3 kinice) ima za posledicu da se
vremenom ovi katjoni ispiraju iz zemljita i ostavljaju za sobom naruenu
ravnoteu katjona u zemljitu.

Uticaj na umske i
zeljaste tipove vegetacije

Suenje uma

Naroito je opasan nedostatak

kalcijuma jer u nedostatku
kalcijuma biljke resorbuju
aluminijum, a to je poguban
proces za biljke.
kiseline u kii prosto spre lie biljaka

Uticaj na ljudsko zdravlje

Uticaji kiselih kia na ljudsku populaciju nisu toliko direktni.
Ipak, dokazano je da fine estice gasova (sumpordioksid i azotni
oksidi, koji i dovode do stvaranja kiselih kia) izazivaju bolesti
respiratornih organa (astma, bronchitis) i kancera, to dovodi do
prerane smrti kod velikog broja ljudi.

Uticaj na graevinske objekte i spomenike

vrlo su direktni
Kiseline iz padavina
napadaju kamen, beton ili
metal to ima za posledicu
njihovu koroziju,
degradaciju i razaranje

DA LI MORA OVAKO ?

TA MOEMO UINITI ?