II

POKUAJ NEPRIJATELJA DA UNITI VRHOVNO

RUKOVODSTVO NARODNOOSLOBODILAKOG
POKRETA
P o s l e z a v r e t k a z i m s k i h operacija, j e d i n i c e N O V J produ i l e su d e j s t v a na k o m u n i k a c i j e i n e p r i j a t e l j s k e posade. N e m a k o k o m a n d o v a n j e , p r e d v i a j u i mogunost s a v e z n i k o g
iskrcavanja, htelo je da na s v a k i nain ouva komunikacije
k o j e v e z u j u d o l i n u S a v e s j a d r a n s k o m obalom. R a d i toga j e
u p r o l e n i m b o r b a m a teilo d a r a z b i j e j e d i n i c e N O V J k o j e s u
neposredno ugroavale komunikacije i druge nemake objekte
u j a d r a n s k o m zaleu. A l i , s o b z i r o m na s v o j e opte o p e r a t i v n o -strategijske m o g u n o s t i u t o m periodu, n e m a k e t r u p e su
odsada mogle p r e d uzeti samo o g r a n i e n e u s a m l j e n e i l i sinhronizovane napade na pojedine grupacije N O V J . Zato e
n e m a k e j e d i n i c e pokuati, p o r e d ostalog, da u n i t e i v r h o v n o
r u k o v o d s t v o narodnooslobodilakog pokreta, ba u v r e m e k a d a
se N a r o d n o o s l o b o d i l a k a v o j s k a bila a f i r m i s a l a kao z n a a j n a
s n a g a a n t i f a i s t i k e k o a l i c i j e a n o v a J u g o s l a v i j a zadobila simp a t i j e i r o m sveta.

VOJNO-POLITICKI POLOAJ NOVE JUGOSLAVIJE

Opta s i t u a c i j a u p r o l e e 1944. bila je za n e m a k e t r u p e
nepovoljna.
N a istonom f r o n t u j e C r v e n a a r m i j a , 11. m a j a , oslobodila S e v a s t o p o l j i p r o i r i l a r a n i j e o b r a z o v a n e m o s t o b r a n e na
desnoj o b a l i D n j e s t r a , u v e z i s p r i p r e m a m a za n o v u o f a n z i v u u
R u m u n i j i . K r a j e m m a j a nastupila j e k r a t k a stabilizacija f r o n t a
na l i n i j i L e n j i n g r a d C u d s k o jezero V i t e p s k M o g i l j e v
P r i p e t s k e movare severni ogranci K a r p a t a J a i
D n j e s t a r , a C r v e n a a r m i j a izvodila je o b i m n e p r i p r e m e za
v e l i k u o f a n z i v u k o j a j e u j u n u t r e b a l o d a otpone k o d V i t e p s k a .

70

Na Z a p a d u su engleska i a m e r i k a a v i j a c i j a bombardosaobraajne v o r o v e u z a p a d n o j i j u n o j F r a n c u s k o j
( A m i j e n , M a r s e l j , L i o n i dr.) i f a b r i k e s i n t e t i k o g b e n z i n a
( L o j n a i Merzeburg). S a v e z n i k e t r u p e su v r i l e poslednje prip r e m e za desant u N o r m a n d i j u , k o j i je poeo 6. juna.
Na f r o n t u u I t a l i j i 8. britanska i 5. a m e r i k a a r m i j a preduzele su 11. m a j a ofanzivu, probile n e m a k e poloaje na tzv.
G u s t a v o v o j l i n i j i i p r i n u d i l e n e m a k e t r u p e da 17. m a j a napuste
dugo b r a n j e n o K a s i n o i dolinom r e k e L i r i p o v u k u se ka R i m u ,
k o j i e biti zauzet 4. juna.
Na D a l e k o m istoku, u drugoj p o l o v i n i m a j a , dok su japanske snage p r e d u z i m a l e ofanzivu u kineskoj p r o v i n c i j i
Honan, b r i t a n s k e i kineske t r u p e su n a s t a v l j a l e ofanzivne operacije u severnoj B u r m i , a a m e r i k e snage izvodile uspene
pomorske desante na s e v e r n u obalu G v i n e j e i na ostrva
naspram nje.
U J u g o s l a v i j i s u V r h o v n i tab N O V i P O J i C e n t r a l n i
komitet K o m u n i s t i k e partije, preko v o j n i h i p a r t i j s k i h rukovodstava S l o v e n i j e , C r n e Gore, S r b i j e i M a k e d o n i j e , o d r a v a l i
kontakt sa r u k o v o d s t v i m a oslobodilakih pokreta susednih zem a l j a : I t a l i j e , A l b a n i j e , G r k e i B u g a r s k e , gde je borba p r o t i v
n e m a k i h okupatora uzimala s v e v i e maha. U S l o v e n a k o m
p r i m o r j u pristupilo se u s p o s t a v l j a n j u koordinacionih odbora
Osvobodilne fronte i I t a l i j a n s k o g oslobodilakog vea, z a t i m
je dolo do eih z a j e d n i k i h dejstava naih i i t a l i j a n s k i h
partizanskih j e d i n i c a na t e r i t o r i j i B e n e k e S l o v e n i j e i F u r l a nije. U p r v o j p o l o v i n i 1944. organizovana su zajednika dejstva
naih i b u g a r s k i h partizanskih jedinica na prostoriji C r n a
Trava V r a n j e Kumanovo K r i v a Palanka. Nastavljena
je saradnja sa g r k i m partizanima, a k r a j e m aprila uspostavljen
je tenji kontakt sa r u k o v o d s t v o m a l b a n s k i h partizanskih jedinica.
va]e

Narodnooslobodilaka v o j s k a je r a z v i l a s v o j u aktivnost u
s v i m k r a j e v i m a J u g o s l a v i j e . U M a k e d o n i j i su n j e n e snage dejs t v o v a l e na k o m u n i k a c i j e u dolinama V a r d a r a , J u n e M o r a v e ,
S t r u m i c e i B r e g a l n i c e . U S r b i j i su d e j s t v o v a l e u dolinama
J u n e i Z a p a d n e M o r a v e , Ibra, T o p l i c e i Niave. U V o j v o d i n i
se, pored j a k o g arita narodnooslobodilake borbe u S r e m u ,
poveala aktivnost u B a k o j i B a n a t u . U C r n o j G o r i , S a n d a k u
i H e r c e g o v i n i jedinice N O V J u s m e r a v a l e s u dejstva k a S r b i j i
i ka obalskom pojasu. J a k e snage drale su v e l i k e slobodne
oblasti u Bosni, r a z v i j a j u i aktivnost ka dolinama r e k a N e r e t v e ,
Bosne, S a v e , U n e i p r e m a D a l m a c i j i . U H r v a t s k o j su jedinice
N O V J , s osloncem na D i l j , P a p u k i P s u n j , d e j s t v o v a l e na sao b r a a j n u m a g i s t r a l u B e o g r a d Zagreb, a s K a l n i k a i I v a n ice na k o m u n i k a c i j e izmeu Z a g r e b a i doline D r a v e ; iz

71

osloboenih d e l o v a K o r d u n a , B a n i j e , T u r o p o l j a , Z u m b e r k a
G o r s k o g kotara, L i k e , H r v a t s k o g p r i m o r j a , I s t r e i D a l m a c i j e
i s p o l j a v a l e su p r i t i s a k na n e p r i j a t e l j s k e garnizone i k o m u n i k a c i j e i i z v o d i l e desantne a k c i j e na ostrva. U S l o v e n i j i su
takoe napadale neprijateljska
uporita i onesposobljavale
komunikacije.
Razvoj vojnostrategijske situacije na drugim frontovima
i u s a m o j z e m l j i bio je, dakle, p o v o l j a n . S v a n a c i o n a l n a antifaistika vea, posle D r u g o g zasedanja A V N O J - a , donela s u
svoje znaajne odluke u pravcu izgradnje federativnog ureenja
u J u g o s l a v i j i . M e u t i m o d l u k a m a b i l e su n a j v a n i j e : o prei m e n o v a n j u n a c i o n a l n i h a n t i f a i s t i k i h vea u v r h o v n e zakon o d a v n e i i z v r n e o r g a n e v l a s t i s v o j i h naroda, o o d o b r e n j u r a d a
s v o j i h delegacija n a D r u g o m z a s e d a n j u A V N O J - a , o p r a v i m a i
dunostima s v o j i h naroda, o s p a j a n j u S N O S - a za S l o v e n a k o
p r i m o r j e sa o r g a n i m a s l o v e n a k e n a r o d n e vlasti, o u s t a n o v l j e n j u n a c i o n a l n i h k o m i s i j a za u t v r i v a n j e zloina o k u p a t o r a i njeg o v i h slugu. S v a v e a su se p r e t v o r i l a u p a r l a m e n t e f e d e r a l n i h
j e d i n i c a , dok s u f u n k c i j e jo n e f o r m i r a n i h n a c i o n a l n i h v l a d a
p r i v r e m e n o uzela na sebe p r e d s e d n i t v a o v i h vea. 7 2
P o t o su, uskoro posle D r u g o g zasedanja A V N O J - a , usled i l e teke b o r b e u s v i m k r a j e v i m a zemlje, to je u v e l i k o bio
otean r a d N a c i o n a l n o g k o m i t e t a osloboenja J u g o s l a v i j e . P a
ipak, V r h o v n i tab i N a c i o n a l n i k o m i t e t izdali su u p r o l e e
1944. n e k o l i k o v a n i h akata. 7 3 S e m toga, N a c i o n a l n i k o m i t e t j e
pruio p o m o n a r o d n o o s l o b o d i l a k i m odborima, ija se specifinost u to v r e m e sastojala u i z g r a d n j i sopstvenog u p r a v n o g
72
Takve je odluke prvi doneo Slovenski narodnoosvobodilni svet
(SNOS), 19. februara 1944. na zasedanju u Crnomelju; zatim ZAVNOH.
9. maja u Topuskom. na s v o m Treem zasedanju; ZAVNOBiH, na svom
Drugom zasedanju, u Sanskom Mostu 1. jula; ZAVNO Crne Gore, 14.
i 15. jula u Kolainu; Antifaistiko sobranje narodnog osloboenja Makedonije (ASNOM), 2. avgusta na zasedanju u manastiru Sv. Otac Prohor Pinjski; i Velika antifaistika narodnooslobodilaka skuptina
Srbije, 11. novembra u Beogradu.
73

Od njih se mogu pomenuti: Uputstva za rad organa narodne

vlasti na obnovi zemlje, Uputstvo o upoznavanju i eksploataciji umskog i rudnog bogatstva, Uputstvo o organizaciji prosvete, Predlog za
formiranje narodnih sudova.
Nacionalni komitet, sem toga, obratio se u martu nekim bankama
u Americi, Engleskoj i Turskoj sa zahtevom da bez njegovog prethodnog odobrenja ne vre n i k a k v u transakciju sa gotovinom jugoslovenske
Narodne banke, kojom je dotada raspolagala izbeglika vlada.
Vrhovni tab je 24. maja izdao novu Uredbu o vojnim sudovima.
Naredbom Vrhovnog komandanta od 13. maja obrazovano je pri P o v e renitvu za narodnu odbranu Odeljenje za zatitu naroda (Ozna), sa z a datkom da objedini slubu bezbednosti a borbi protiv neprijateljske
pijunae i petokolonake delatnosti i da u tom cilju usmerava rad za
to predvienih jedinica.
72

a p a r a t a , kako bi oni, pored p r e d s t a v n i k i h organa narodnev l a s t i , postali i izvrni organi te vlasti.

Narodnooslobodilaki odbori u osloboenim k r a j e v i m a
(pa, ponegde, i u neosloboenim) reavali. su mnotvo optih i
ratnih problema, kao to su: s n a b d e v a n j e v o j s k e i naroda, zas e j a v a n j e to v e i h povrina i p o p r a v k a p o l j o p r i v r e d n o g alata,
organizovanje prometa i rada i n d u s t r i j s k i h preduzea, formir a n j e z d r a v s t v e n i h ekipa r a d i suzbijanja zaraznih bolesti, podizanje sklonita za r a n j e n i k e i s t a n o v n i k e opustoenih k r a j e v a ,
organizacija sudstva, narodne prosvete i kolovanja, u v o e n j e
i o b a v l j a n j e finansijskog poslovanja.
S v u d a u zemlji, pod u t i c a j e m narodnooslobodilakog pokreta, odvijao se i n t e n z i v a n politiki i k u l t u r n i ivot. D r v a r
sedite C K K P J , A V N O J - a , 7 4 N a c i o n a l n o g komiteta, V r h o v n o g
taba i njegovih ustanova, CK S K O J - a i Z e m a l j s k o g odbora
U S A O J - a , partijskog kursa p r i C K K P J , saveznikih v o j n i h
misija, Tanjuga, 7 5 K o m a n d e d r v a r s k o g podruja, O f i c i r s k e kole,
mesnih p a r t i j s k i h i o m l a d i n s k i h komiteta i nekoliko N O O
bio je, svakako, n a j v a n i j i centar. 76 A u to vreme, kao najlepa manifestacija moralno-politikih rezultata narodnooslobodilake borbe, odran je D r u g i kongres U S A O J - a , 24.
m a j a , u D r v a r u . K o n g r e s u je prisustvovalo 816 delegata (od
k o j i h 388 izabranih u vojsci) iz s v i h k r a j e v a J u g o s l a v i j e , sem
Makedonije. 7 7 Na K o n g r e s u je govorio m a r a l Tito, p o z i v a j u i
omladinu da sve s v o j e snage mobilie za pobedu n a d neprijatel j e m i izgradnju srenije budunosti u slobodnoj dravi, u kojoj
74
Ue predsednitvo AVNOJ-a bilo je u Sloveniji, pa je posle
prelo na ostrvo Vis.
73
Telegrafska agencija nove Jugoslavije
76
Tu su se mogle videti predstave Pozorita narodnog osloboenja i druge priredbe omladine i vojnih jedinica.
Od 1. marta u Drvaru poinje da izlazi Nova Jugoslavija, asopis za politika i drutvena pitanja. Pored njega, na slobodnoj teritoriji zapadne Bosne izlazili su i listovi: Mi mladi (organ Zemaljskog
odbora USAOJ-a), Osloboenje, Mladi Krajinik, Rije omladine
i dr. U drugim krajevima takoe je izlazio veliki broj partijskih i frontovskih listova: u Hrvatskoj: Vjesnik, Naprijed, Glas Slavonije,
Srpska rije, Slobodni dom,
Slobodna Dalmacija, Omladinski
borac itd.; u Sloveniji: Slovenski poroevalec, Ljudska pravica i
dr.; u Vojvodini: Slobodna Vojvodina; u istonoj Bosni: Front s l o bode; u Hercegovini: Sloboda; u Crnoj Gori: Narodna borba, Nasa ena i Omladinski pokret; u Sandaku: Glas Sandaka; u Srbiji: Mladi borac i Glas; u Makedoniji: Ilindenski put i, docnije.
Nova Makedonija. Bilo je jo mnogo oblasnih i okrunih listova, kao
i listova vojnih jedinica.
77
Bilo je tada oko 500.000 lanova Ujedinjenog saveza antifaistike omladine, a od toga oko 200.000 u NOVJ.

73

e s v i n a r o d i i m a t i j e d n a k a p r a v a , a o m l a d i n a i s v e m o g u n o s t i
da se p o s v e t i o n o m e e m u tei. 78
U D r v a r u je N a c i o n a l n i k o m i t e t , u s v o j s t v u r e v o l u c i o n a r n e n a r o d n e v l a d e , j o i n t e n z i v n i j e radio n a t o m e d a v l a d e
antifaistikih zemalja priznaju narodnooslobodilaki pokret
kao j e d i n u s n a g u n a c i o n a l n o g otpora f a i s t i k o m o k u p a t o r u i
kao j e d i n o g nosioca s t v a r n e v l a s t i n a r o d a u J u g o s l a v i j i . T r i
v o d e e v l a d e a n t i h i t l e r o v s k e k o a l i c i j e p r i z n a v a l e s u dotada
izbegliku v l a d u kao legitimnog predstavnika J u g o s l a v i j e i,
tavie, kao s a v e z n i k a u b o r b i p r o t i v nacizma, i a k o su etnici,
pod k o m a n d o m D r a e M i h a i l o v i a , m i n i s t r a v o j s k e i z b e g l i k e
v l a d e , od p o e t k a r a t a s a r a i v a l i s n e m a k i m i i t a l i j a n s k i m
okupatorima. Posle odluke u T e h e r a n u o pomoi Narodnooslobodilakoj vojsci, t r i v l a d e s u s m a t r a l e d a j e sutina situacije u J u g o s l a v i j i u s u k o b u i z m e u narodnooslobodilakog
p o k r e t a i etnika, odnosno u p o t r e b i da se n a e n a i n s a r a d n j e
m e u n j i m a . O v o m e j e n a r o i t o teila b r i t a n s k a v l a d a , k o j a j e
jo od 1941. p r u a l a gostoprimstvo i zatitu j u g o s l o v e n s k o m
k r a l j u i n j e g o v o j izbelikoj vladi. 7 9
P o s l e M o s k o v s k e k o n f e r e n c i j e , o k t o b r a 1943, b r i t a n s k i min i s t a r s p o l j n i h poslova sastao se u K a i r u sa p r e d s e d n i k o m k r a ljevske vlade i izjavio mu da neaktivnost Drae Mihailovia
ide do k o l a b o r a c i j e s n e p r i j a t e l j e m . P r e d s e d n i k v l a d e B o i d a r
P u r i , m e u t i m , n i j e p r i z n a o s a r a d n j u svoga m i n i s t r a v o j s k e
s nemako-italijanskim okupatorima, a njegovu neaktivnost
p r a v d a o je n u d o m da se izbegnu r e p r e s a l i j e n e p r i j a t e l j a . 8 0 P,ri
povratku s Teheranske konferencije, predsednik britanske
v l a d e C e r i l (posle s a v e t o v a n j a sa e n g l e s k i m a m b a s a d o r o m 8 1
78
U ime engleske i amerike omladine Kongres je pozdravio
Randolf Ceril. Predstavnik sovjetske omladine Zaharov, pozdravljajui
Kongres, rekao je: Vi ste borbena avangarda omladine okupiranih naroda Evrope. Vi dajete omladini Poljske i ehoslovake, Grke i Albanije, Francuske i Belgije, Norveke i Danske primer kako se treba boriti za slobodu (IV kongres SKOJ-a, Beograd, 1949, str. 88). Kongres
Je primio i pismene pozdrave potpredsednika S A D Henri Valasa i m n o gih organizacija omladine iz celog antifaistikog sveta.
79
Inae, po miljenju britanskog premijera, Titovo poveanje
vojnike snage dovelo je u veoma ozbiljno stanje konaan poloaj jugoslovenske monarhije i vlade u izgnanstvu (Churchill S. Winston, The
Second World War, Volume V, Cassel and Co. Ltd., London, 1952,
str. 412).
80
Draa Mihailovi, rekao je on, dii e i poslednje dete na
oruje kad Saveznici ponu iskrcavanje i invaziju Balkana, bez koje
bi sve bilo uzaludno i beskorisno krvoprolie. (Arhiv VII, Izvetaj predsednika vlade B. Puria od 14. februara 1944. Neregistrovano, str. 3).
81
Engleski ambasador kod izbeglike vlade telegrafisao je 25.
decembra 1943. s v o m Ministarstvu spoljnih poslova: Naa politika mora
da se zasniva na tri nova inioca: partizani e biti vladari Jugoslavije.
Oni su od takve vojnike vrednosti za nas da moramo u punoj meri

74

k o d v l a d e k r a l j a P e t r a i g e n e r a l o m M a k l i n o m , e n g l e s k i m preds t a v n i k o m p r i V r h o v n o m t a b u N O V i P O J ) pozvao je, 10. dec e m b r a , k r a l j a P e t r a , a posle i p r e d s e d n i k a n j e g o v e vlade,

k o m e j e ,rekao d a D r a u M i h a i l o v i a t r e b a otpustiti, j e r sara u j e s n e p r i j a t e l j e m . P r e d s e d n i k izbeglike v l a d e n i j e p r i h v a t i o
o v a j e n g l e s k i predlog, i ubrzo je i n t e r v e n i s a o i k o d a m e r i k e
i k o d b r i t a n s k e v l a d e d a n e p o v u k u s v o j u v o j n u m i s i j u i z taba
D r a e M i h a i l o v i a , j e r b i t i m e k r a l j e v s k a v l a d a bila d o v e d e n a
u teak poloaj. 8 ' 2 C e r i l je 8. j a n u a r a 1944 (iz M a r a k e a , u M a r o k u ) , p r e k o g e n e r a l a M a k l i n a , poslao pismo m a r a l u T i t u .
I z m e u ostalog o n j e napisao: J a s a m odluio d a b r i t a n s k a
v l a d a ne daje vie vojniku podrku M i h a i l o v i u i davaemo
o d s a d a pomo samo V a m a , a bio b i h z a d o v o l j a n ako bi jugoslov e n s k a k r a l j e v s k a v l a d a njega o d s t r a n i l a iz svog sastava. A
t o s e k r a l j a tie, C e r i l j e r e k a o : M i emo u s v a k o m s l u a j u
da ostanemo u z v a n i n i m odnosima sa n j i m , dok emo V a m a
u isto v r e m e d a v a t i s v u v o j n i k u podrku. 8 3 A l i se iz tog
pisma b r i t a n s k o g p r e m i j e r a , kao i iz n j e g o v o g pisma od 5. februara, v i d e l o d a b r i t a n s k a v l a d a , i a k o c e n i uspehe narodnooslobodilakog p o k r e t a , n e p o m i l j a n a p r i z n a n j e n o v e J u g o s l a v i j e bez izvesnog sporazuma i z m e u k r a l j a u i z g n a n s t v u i
r e v o l u c i o n a r n e v l a d e u zemlji. M a r a l T i t o je 9. f e b r u a r a saoptio b r i t a n s k o m p r e m i j e r u z a k l j u k e s a s a v e t o v a n j a l a n o v a
Nacionalnog komiteta i A V N O J - a : Antifaistiko vee narodnog
osloboenja J u g o s l a v i j e vrsto stoji n a s t a n o v i t u j e d i n s t v a
j u g o s l o v e n s k i h naroda, k o j e n e moe p o s t o j a t i dok postoje d v e
vlade, j e d n a u J u g o s l a v i j i a druga u K a i r u . Z a t o v l a d a u K a i r u
da ih podravamo, potinjavajui politike obzire vojnikim.
Sasvim
je sumnjivo da li se u Jugoslaviji moe i dalje monarhija da smatra
kao elemenat ujedinjenja (Churchill S. W., The Cecond World War,
Volume V, str. 414).
82
Kada je, 4. decembra, iz vesti Asoieted presa, saznala da je
u zemlji obrazovana revolucionarna vlada pod predsednitvom marala
Tita, izbeglika vlada u Kairu, ve sutradan, dala je izjavu da je kraljevska vlada jedina legitimna vlada Jugoslavije.
U izbeglikim krugovima bila je ve u toku izvesna diferencijacija u stavu prema NOP-u. U Londonu je poetkom decembra bio
obrazovan jedan emigrantski odbor protiv svih onih koji sarauju s
neprijateljem. Sava Kosanovi, bivi ministar, objavio je poetkom januara 1944. u amerikoj tampi pismo u kome je kazao da je u partizanskoj borbi ostvareno jedinstvo jugoslovenskih naroda. U to v r e m e
istupilo je iz kraljevskog gardijskog bataljona oko 500 vojnika koji su
se izjasnili za pristupanje NOVJ. General Duan Simovi, bivi predsednik kraljevske vlade, izjavio je 20. februara preko londonskog radija:
Ne priznati Narodnooslobodilaku vojsku i Narodnooslobodilaki pokret znai raditi protiv Saveznika, za raun neprijatelja (Nova J u goslavija, broj 1, Drvar, 1. marta 1944, str. 23).
83
Churchill S. W., The Second World War, Volume V, str. 416.
(Original pisma nalazi se u Vojnom muzeju JNA).

75

t r e b a da b u d e rasputena, a sa n j o m i D r a a M i h a i l o v i . Z a t i m ,
ta v l a d a m o r a da poloi v l a d i A V N O J - a p o t p u n r a u n o rashod o v a n j u o g r o m n i h s u m a n a r o d n o g novca. N a j z a d , s a v e z n i c i
t r e b a d a p r i z n a j u N a c i o n a l n i k o m i t e t osloboenja J u g o s l a v i j e
kao j e d i n u v l a d u J u g o s l a v i j e . P i t a n j e , pak, m o n a r h i j e odluilo
b i s e s l o b o d n o m v o l j o m n a r o d a posle osloboenja zemlje. J e dino p o d t i m u s l o v i m a N a c i o n a l n i k o m i t e t bio bi s p r e m a n da
s a r a u j e s a k r a l j e v s k o m v l a d o m . Isto tako, n a r a n i j e p i t a n j e
M o s k v e o n a e m s t a v u p r e m a m o n a r h i j i , o v i uslovi s u b i l i
saopteni i s o v j e t s k o j vladi. 8 4
P o l i t i k a k o j u e zastupati N a c i o n a l n i k o m i t e t i m a l a j e
r e v o l u c i o n a r n i smer, i b r i t a n s k o j v l a d i b i l o je p o t p u n o j a s n o
da o v a j p r a v a c nee b i t i naputen. 1 tada je (22. f e b r u a r a ) u
p a r l a m e n t u p r e m i j e r V i n s t o n C e r i l izneo z a k l j u k e s v o j e v l a d e
o s t a n j u u J u g o s l a v i j i . 8 5 A 25. f e b r u a r a on je obavestio m a r a l a
Tita da je ve nareeno da engleski oficiri budu povueni iz
e t n i k i h tabova.
B r i t a n s k a v l a d a je traila n a i n da spase m o n a r h i j u i
b u r o a s k i p o r e d a k u J u g o s l a v i j i . O v a n j e n a n a m e r a b i l a je u
o k v i r u i m p e r i j a l n e p o l i t i k e k o j o j j e cilj d a obezbedi e n g l e s k e
interese na B a l k a n u u n a j v e o j moguoj m e r i . N a c i o n a l n i komitet, s d r u g e strane, teio je da postigne s v o j e m e u n a r o d n o
priznanje u svojstvu jedine i legitimne vlade Jugoslavije. P r i
t o m je n j e g o v p r i s t a n a k na mogunost z a j e d n i k o g r a d a sa
e m i g r a c i j o m , n a o s n o v u r e v o l u c i o n a r n i h o d l u k a A V N O J - a , bio
prvenstveno uslovljen spoljnopolitikim interesima nove Jugos l a v i j e . P o s t i g n u t i k o m p r o m i s n e b i m o g a o u t i c a t i n a odnos
k l a s n i h snaga u zemlji.
P o l a z e i o d toga d a j e posle D r u g o g zasedanja A V N O J - a
trebalo u tampi i agitaciji sprovoditi dravni stav u vezi s
p i t a n j i m a iz oblasti s p o l j n e politike, C e n t r a l n i k o m i t e t je 30. jan u a r a 1944. u p u t i o d i r e k t i v n o pismo s v i m r u k o v o d s t v i m a K o m u n i s t i k e p a r t i j e . U p i s m u je bilo naglaeno da t r e b a o z b i l j n o
s h v a t i t i i n j e n i c u s t v a r a n j a drave, p r i e m u i m a t i u v i d u d a
se ne u i n i ono to bi moglo postati sredstvo u r u k a m a o n i h k o j i
ele da oslabe s i m p a t i j e d e m o k r a t s k i h masa u s v e t u za n a u
oslobodilaku borbu. S v i m p i t a n j i m a treba p r i l a z i t i sa stano81
Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta SKJ. inv. br. 18347 VI,
152 1944.
85
Izmeu ostalog on je rekao: Partizanski pokret ubrzo je brojno
nadmaio snage generala Mihailovia. Ne samo Hrvati i Slovenci ve i
veliki broj Srba priao je maralu Titu, i u ovom momentu on ima vie
od etvrt miliona ljudi sa sobom i velike koliine naoruanja otetog od
neprijatelja ili I t a l i j a n a . . . U ovim herojskim snagama i oko njih razvio se nacionalni pokret i pokret ujedinjenja. Komunistiki delovi
imali su ast da ponu prvi (Churchill S. W.. The Second World War,
Volume V, str. 420).

76

v i t a j e d n e nove, samostalne dravne tvorevine, k o j a n i j e ni i j a f i l i j a l a , n e g o delo borbe naih naroda. 8 8

U to v r e m e stigla je u J u g o s l a v i j u sovjetska v o j n a misija,
sa generalom K o r n j e j e v o m na elu. O n a se 23. februara prebacila a v i o n o m kod Bosanskog P e t r o v c a , a s u t r a d a n je dola u
D r v a r , u sedite V r h o v n o g taba N O V i P O J . 8 7
I V r h o v n i tab je bio reio da u p u t i j e d n u v o j n u m i s i j u u
M o s k v u a d r u g u u L o n d o n i Vaington. P r v a je stigla u
M o s k v u 12. aprila, a druga k r a j e m aprila u A l i r , u tab gener a l a Vilsona, saveznikog v r h o v n o g komandanta Sredozemlja.
M i s i j e su i m a l e nalog da se sa s a v e z n i k i m v l a d a m a sporazum e j u o pomoi u o p r e m i i n a o r u a n j u N O V J , kao i o p i t a n j u
j u g o s l o v e n s k e m o r n a r i c e k o j u su 1941. o d v u k l i i t a l i j a n s k i okupatori, i o d r u g i m v o j n i m i p o l i t i k i m problemima. U m a j u ,
k a d a je r e k o n s t r u k c i j a emigrantske v l a d e bila u p r i p r e m i , ef
86
U pogledu kralja i monarhije reeno je u pismu drati
se odluke AVNOJ-a, ne preterivati i ne pridavati kralju vei znaaj
nego to ga ima, izbegavati sitne polemike i uvati dostojanstvo. Ali na
zborovima dopustiti narodu da kae svoje miljenje o kralju i monarhiji (Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta SKJ, inv. br. 6806/1
12/1944).
87
Toga dana je maral Tito, predsednik Nacionalnog komiteta i
vrhovni komandant NOV i POJ, priredio sveanu veeru u ast sovjetske misije. Pozdravljajui njene lanove on je rekao: Mi smo Vas
odavno oekivali. Nai narodi, nai borci, komandiri i politkomesari sa
enjom su oekivali dan kada e vas vidjeti u svojoj sredini (Nova
Jugoslavija, broj 1, str. 15). Kornjejev se zahvalio i rekao maralu
Titu: Ja Vas pozdravljam kao najtalentovanijeg organizatora i rukovodioca Narodnooslobodilake vojske herojskog jugoslovenskog naroda.
Jugoslovenski narod i njegova Narodnooslobodilaka vojska u tekim
uslovima nali su u sebi snage da se bore i da nanose udarac za udarcem nemako-faistikim zavojevaima. Takav narod nikada nee biti
pod faistikom izmom (Isto, str. 16).
General Maklin pridruujui se dobrodolici koju je maral Tito
zaeleo lanovima sovjetske misije, rekao je: Ovde u Jugoslaviji general Kornjejev moi e da vidi, kao to sam i ja vidio, poetke nove
Evrope. Uvjeren sam da e ga ono to bude vidio ispuniti entuzijazmom
i povjerenjem u b u d u n o s t . . . Meutim, posljedice tog pokreta prelaze
okvire Jugoslavije. Kao to je gospodin Ceril naglasio u svom zadnjem
govoru, Narodnooslobodilaka vojska vee vrlo veliki broj neprijateljskih divizija, ije bi snage inae bile upotrebljene na Istonom ili na
italijanskom frontu, ili kao odbrana od velike saveznike invazije, koja
e uskoro zapoeti na zapadu Evrope. To je vrlo stvaran i vaan doprinos saveznikom ratnom naporu. Nadajmo se da e slavni primer J u goslavije probuditi ostale potlaene narode Evrope da ustanu protiv
zajednikog neprijatelja i da e gnusne snage faizma uskoro pasti zgaene snagom ujedinjenih nareda (Isto. str. 16).
Ovim priznanjem borbi jugoslovenskih naroda pridruio se tih
dana i sledei pozdrav medu parolama CK SKP(b) povodom 26-te godinjice Crvene armije: Srani patrioti Jugoslavije! Vaa borba za slobodu i nezavisnost domovine slui svim porobljenim narodima Evrope
kao primjer koji ih oduevljava (Isto, str. 20).

77

nae m i s i j e p o z v a n je iz A l i r a u L o n d o n , i p r e d s e d n i k b r i t a n s k e
v l a d e sloio s e d a m i s i j a N O V J u b u d u e tesno s a r a u j e s a
engleskim v o j n i m vlastima radi n a b a v k e potrebnog naoruanja
i d r u g e o p r e m e za N a r o d n o o s l o b o d i l a k u v o j s k u . M i s i j a u
M o s k v i upoznala je s o v j e t s k u v l a d u s n a i m p o t r e b a m a u
n a o r u a n j u i o p r e m i i ubrzo je poela rad. V e od r a n o g leta
p o i n j e da pristie s o v j e t s k a pomo za N O V J . 8 8 V l a d a u V a i n g t o n u tada n i j e p r i s t a l a d a p r i m i m i s i j u N O V J . O n a n i j e
ila u k o r a k sa e n g l e s k o m i n i c i j a t i v o m . O t u d a se k r a l j e v s k a
izbeglika v l a d a i n a d a l a da e k o d a m e r i k e v l a d e n a i i na
razumevanje i podrku p r i svom nastojanju da sauva D r a u
M i h a i l o v i a , k o m e v l a d a S A D jo n i j e o d r e k l a pomo, m a d a j e
odlukom Teheranske konferencije pristala da materijalno
pomae N O V J .
J o 2 . oktobra 1943. bila j e osnovana B a z a N O V J u I t a l i j i
sa z a d a t k o m : da o r g a n i z u j e p r i j e m i prenos u J u g o s l a v i j u
oruja, o p r e m e i h r a n e iz s a v e z n i k e pomoi; da p r i h v a t i v e l i k i
b r o j i n t e r n i r a n i h J u g o s l o v e n a i one desetine h i l j a d a I s t r a n a i
primorskih Slovenaca k o j i su bili italijanski vojnici, i da svima
obezbedi p o v r a t a k u otadbinu i s t u p a n j e u N O V J ; da se b r i n e
0 s m e t a j u r a n j e n i k a k o j i su t a m o p r i s t i z a l i iz J u g o s l a v i j e i o
z b e g o v i m a k o j i s u u p u e n i n a s a v e z n i k u t e r i t o r i j u . S t a b baze
bio je u B a r i j u .
P o m o je u p o e t k u preteno prevoena b r o d o v i m a na dalm a t i n s k a ostrva, a posle je d o t u r a n a i a v i o n i m a . Ta pomo n i j e
b i l a m a l a , a l i j e b i l a daleko ispod potreba N O V J z a naoruan j e m , odeom i h r a n o m , kao i ispod potreba za o d e v a n j e m i
ishranom stanovnitva.
P o e t k o m 1944, posle saveznikog o b e a n j a da e naa
v o j s k a d o b i t i i z v e s t a n b r o j t e n k o v a i a v i o n a , V r h o v n i tab j e
u p u t i o l j u d s t v o T e n k o v s k o g b a t a l j o n a iz J a j c a u I t a l i j u , a tak o e i l j u d s t v o 1. v a z d u h o p l o v n e baze iz G l a m o a . T e n k i s t i su
z a t i m b i l i u p u e n i u E g i p a t . O b u k a je i z v e d e n a u T e n k o v s k o j
k o l i N O V J (poela r a d 26. m a r t a u K a t a d b i blizu K a i r a ) , k o j u
su z a v r i l e d v e grupe, oko 860 l j u d i , od k o j i h je n a j v e i deo
ranije pripadao jedinicama kraljevske vojske. Posle povratka u
I t a l i j u , 16. j u l a b i l o je (u G r a v i n i ) z a v r e n o f o r m i r a n j e 1. tenk o v s k e b r i g a d e N O V J ( j a i n e oko 1670 l j u d i ) , o d ovog l j u d s t v a
1 j e d n o g dela osloboenih i n t e r n i r a c a iz S l o v e n i j e , H r v a t s k e i
C r n e Gore. 8 9 J e d a n deo t e n k i s t a u p u e n j e u S S S R . O b u k a
v a z d u h o p l o v a c a poela je o d m a h k o d B a r i j a , a l i je 1. vazduhop l o v n a baza k r a j e m j a n u a r a p r e m e t e n a u r e j o n B r i n d i z i j a ,
88
U S S S R - u je u junu bila formirana 1. jugoslovenska brigada,
a docnije 2. tenkovska brigada NOVJ, od naih tenkista iz sastava 1. t e n kovske brigade.
89
Formiranje 1. tenkovske brigade poelo je 10. jula 1944.

78

o d a k l e j e upuena u A f r i k u , n a aerodrom B e n i n u k o d B e n g a z i j a , 9 0 n a k o m e j e n a s t a v i l a obuku. P r e m a sporazumu o d

12. m a r t a u V r h o v n o m tabu N O V i P O J , izmeu marala T i t a
i g e n e r a l a M a k l i n a , o obuci pilota i f o r m i r a n j u jugoslovenskih
l o v a k i h i b o m b a r d e r s k i h eskadrila, 22. aprila bile su f o r m i r a n e
1. l o v a k a eskadrila od 16 aviona (u A f r i c i izvela o b u k u od
28. a p r i l a do 15. j u l a ) i 2. eskadrila (poela o b u k u 1. jula). 9 1
P o l o v i n o m avgusta, u sastavu britanskog vazduhoplovstva, a
pod zastavom n o v e J u g o s l a v i j e , one su otpoele borbena dejstva
p r o t i v n e m a k i h snaga i k o m u n i k a c i j a u naoj zemlji.
P r i l i a n broj naih r a n j e n i k a bio je p r i h v a e n u I t a l i j i ;
1. februara bilo ih je p r e k o 1500, n a j v e i broj u bolnici u Tar a n t u i G r u m u , ostali u n e k i m d r u g i m bolnicama. 9 2 P o l i t i k o i
moralno v l a d a n j e r a n j e n i k a bilo je za pohvalu. P r i bolnici u
G r u m u odravan je b o l n i k i kurs. U s v i m g r u p a m a bio je
r a z v i j e n politiki i kulturno-prosvetni rad.
U sporazumu sa saveznicima poelo je p r v i h dana j a n u a r a
prevoenje naeg zbega u I t a l i j u , u r e j o n T a r a n t a . Z a t i m , do
k r a j a meseca, oko 10.000 lica je prevezeno u engleski v o j n i
logor El a t u S i n a j s k o j pustinji. Do leta se t a j broj ovde
poveao na oko 27.000 lica. U logoru su organizovani O d b o r
zbega, A F Z , U S A O J i p a r t i j s k a organizacija, i zaveden j e v r l o
raznovrstan rad, od kolske nastave i u m e t n i k o g .rada do viestruke p r i v r e d n e delatnosti.

U antifaistikom svetu, pogotovo od poetka ove godine,

j a v l j a se s v e v e i broj pojedinaca i d r u t v e n i h organizacija sa
zahtevom da se pomogne narodnooslobodilakom p o k r e t u J u goslavije. P r o l o j e ono v r e m e kada j e jedino Slobodna J u g o slavija 9 3 saoptavala istinite vesti o borbama u J u g o s l a v i j i ,
dok je izbeglika v l a d a elom svetu s e r v i r a l a svoje lane izvetaje. S a d a i n a j p o z n a t i j i listovi Engleske, A m e r i k e i d r u g i h
zemalja donose v e s t i o p r o m e n a m a u J u g o s l a v i j i i k o m i n i k e e
V r h o v n o g taba o borbama N O V J , pored sovjetske tampe koja
je o tome i r a n i j e pisala. U M o s k v i je antifaistiki S l o v e n s k i
90
Od prelaza u Italiju pa do leta 1944. pristupilo je 1. vazduhoplovnoj bazi oko 1300 novih vazduhoplovaca, meu kojima i 250 a v i jatiara kraljevskog vazduhoplovstva.
91
Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta SKJ, inv. br. 6967/XVII
14/1944).
92
Broj ranjenika NOVJ u Italiji poveavao se; rauna se da ih
je do kraja rata bilo prihvaeno oko 12.000.
93
Radio-stanica Slobodna Jugoslavija odigrala je vanu ulogu
u vreme oslobodilakog rata. Objavljujui saoptenja Vrhovnog taba
i druge priloge o narodnooslobodilakoj borbi, ona je borcima i stareinama NOVJ i svim patriotima irom zemlje govorila o njihovoj hrabroj borbi i ulivala im veru u pobedu. Istina o naoj borbi krila je put
u neobavetenu ili pogreno obavetenu svetsku javnost.

79

miting, odran u f e b r u a r u , p o z d r a v i o b o r c e Narodnooslobcdil a k e v o j s k e , n a g l a s i v i da n j i h o v a h e r o j s k a borba izaziva ushi e n j e s v e k o l i k o g s l o b o d o l j u b i v o g o v e a n s t v a . U n e k i m zem l j a m a s u postojala u d r u e n j a z a pomo n o v o j J u g o s l a v i j i ,

naroito u S e v e r n o j i J u n o j A m e r i c i . B i o j e v r l o a k t i v a n
U j e d i n j e n i k o m i t e t A m e r i k a n a c a j u g o s l o v e n s k o g porekla. O n
j e oko sebe o k u p l j a o v e l i k o m n o t v o nae e m i g r a c i j e u S A D
i K a n a d i ; u a m e r i k o j j a v n o s t i popularisao b o r b u narodnooslobodilakog p o k r e t a i n j e g o v e c i l j e v e , teei da o s t v a r i jed i n s t v o n a i h i s e l j e n i k a , u v e l i k o p o d e l j e n i h na n a c i o n a l n a i
v e r s k a d r u t v a ; organizovao p r i k u p l j a n j e p o m o i z a b o r c e
N O V J . N a a p r o g r e s i v n a e m i g r a c i j a s e zalagala z a c i l j e v e
narodnooslobodilake borbe, na e m u j o j i z a h v a l j u j e m a r a l
T i t o u p i s m u k o j e je, 29. m a r t a , u p u t i o p r e d s e d n i k u U j e d i n j e n o g
k o m i t e t a , u z s v o j l a n a k n a m e n j e n a m e r i k o j javnosti." 4 U S A D
je bio o s n o v a n i poseban k o m i t e t za pomo n o v o j J u g o s l a v i j i .
N a o j narodnooslobodilakoj b o r b i p r u i l e su pomo, naroito
politiku, i one g r u p e J u g o s l o v e n a k o j e su uzele a k t i v n o g
uea u f r a n c u s k o m p o k r e t u otpora. T a k o e je naa v o j n a i
c i v i l n a e m i g r a c i j a u S v a j c a r s k o j b i l a o k u p l j e n a oko A n t i f a i stikog k o m i t e t a n a r o d n o g osloboenja u i n o s t r a n s t v u , k o j i je,
o b r a z o v a n avgusta 1943, izdavao l i s t o v e G l a s slobodne J u g o slavije i Slobodu.
S a d a se v e za J u g o s l a v i j u p o s t a v l j a l o i p i t a n j e p o m o i
o d s t r a n e U n r e . 9 5 P o r e d ostalog, t o p i t a n j e j e bilo oteano t i m e
to a m e r i k a v l a d a n i j e p r i s t a l a d a p r i m i n a u v o j n u m i s i j u i
delegate N a c i o n a l n o g k o m i t e t a , kao i f a k t o m p o s t o j a n j a d v e j u
v l a d a N a c i o n a l n o g k o m i t e t a i izbeglike vlade. 9 , i
Iz I t a l i j e su u n o v e m b r u 1943. p r e v e z e n e u D a l m a c i j u (iz
B a r i j a na ostrva K o r u l u i H v a r ) 1. i 2. p r e k o m o r s k a b r i g a d a
( p r e k o 2000 l j u d i ) , f o r m i r a n e u o k t o b r u od osloboenih intern i r a c a iz S l o v e n i j e , D a l m a c i j e i C r n e G o r e i izvesnog b r o j a
94
Kod nas je objavljen u Novoj Jugoslaviji, u broju 6. od 15.
maja 1944. U Americi je tampan u asopisu Fri Vorld (Free World)
kao i posebno, u 25.000 primeraka, sa predgovorom poznatog knjievnika Luja Adamia, predsednika Ujedinjenog komiteta.
95
UNRRA: United Nations Relief and Rehabilitation Administration (Administracija Ujedinjenih nacija za pomo i obnovu).
Osnovana 9. novembra 1943. u Atlantik-Sitiju. U njoj su bili zastupljeni predstavnici 44 drave (kasnije 48). Imala centralu u Vaingtonu, regionalni Biro za Evropu u Londonu i Biro za Balkan u Kairu.
Njen rad u Evropi prestao je 30. jula 1947. godine, a u Aziji mesec
dana docnije.
9
" Izbeglika vlada je imala svoga predstavnika u Unri. Ona je
njegov rad regulisala preko svoga ambasadora u Vaingtonu, koji je
predlagao da pomo stanovnitvu dele Crveni krst, predratne zadruge
i izvesna akcionarska trgovaka udruenja.

80

PRODOR NEMAKIH SNAGA U LIKU. GORSKI KOTAR I HRVATSKO PRIMORJE ( 16. JANUAR-12. FEBRUAR 1944)
I Sosiljcvo

Skice br. 7

Istrana i p r i m o r s k i h S l o v e n a c a . O b e b r i g a d e su o b j e d i n j e n e
posle m a n j i h b o r b i na o s t r v i m a i, p o d n a z i v o m 1. p r e k o m o r s k a
brigada, u p u e n e u D r v a r , g d e su p r i s t i g l e p r v i h d a n a f e b r u a r a
1944. O d l u k o m V r h o v n o g taba b i l e su r a s f o r m i r a n e , a n j i h o v o
ljudstvo u k l j u e n o u 1. i 6. d i v i z i j u 1. p r o l e t e r s k o g korpusa. U
februaru je f o r m i r a n a i 3. p r e k o m o r s k a b r i g a d a , preteno od
Istrana i p r i m o r s k i h S l o v e n a c a , j e d n o g b a t a l j o n a C r n o g o r a c a i
izvesnog b r o j a p r e z d r a v e l i h r a n j e n i k a ; p r e v e z e n a je u m a r t u u
Dalmaciju i ula je u sastav 26. d i v i z i j e . Z a t i m je f o r m i r a n ?
4. prekomorska b r i g a d a i zadrana u I t a l i j i r a d i o p s l u i v a n j a
na a e r o d r o m i m a i u l u k a m a o d a k l e su p r e n o e n i r a t n i m a t e r i j a l
i hrana za J u g o s l a v i j u . 9 7
P r i l i k o m k a p i t u l a c i j e I t a l i j e , u o n o m d e l u k o j i s e nalazio
pod n e m a k o m o k u p a c i j o m , J u g o s l o v e n i k o j i su pobegli iz
koncentracionih logora o d m a h s u o t p o e l i b o r b u p r o t i v N e maca, samostalno i l i z a j e d n o sa i t a l i j a n s k i m p a r t i z a n i m a . P o r e d
manjih grupa, k o j i h j e bilo u m n o g i m k r a j e v i m a , v r l o j e poznata ona k o j a je b i l a jezgro p a r t i z a n s k e b r i g a d e A n t o n i o
Grami ( A n t o n i o G r a m s c i ) , s a s t a v a : t r i j u g o s l o v e n s k a i d v a
italijanska b a t a l j o n a . J u g o s l o v e n s k i b a t a l j o n i s u docnije, posle
jednog v e e g n a p a d a n e p r i j a t e l j a u o k o l i n i R i m a , o s n o v a l i partizanski o d r e d T i t o , k o j i j e produio b o r b u s v e d o s p a j a n j a
sa s a v e z n i k i m snagama.
Nemaka V r h o v n a komanda je budno pratila ovaj razvoj
dogaaja u J u g o s l a v i j i . I s o b z i r o m na p o m e r a n j e istonog
fronta ka z a p a d u i s a v e z n i k o g f r o n t a u I t a l i j i ka s e v e r u, ona
je znala da e u p r e d s t o j e i m d o g a a j i m a i N O V J i g r a t i jo
veu ulogu. J e r , u k o l i k o se pogoravao opti poloaj n e m a k e
vojske, utoliko j e i s i t u a c i j a n j e n i h t r u p a n a B a l k a n u b i l a tea,
kako u s m i s l u sposobnosti o d b r a n e p r e d m o g u o m i n v a z i j o m
anglo-amerikih snaga i n a s t u p a j u o m C r v e n o m a r m i j o m , t a k o
i u pogledu e v e n t u a l n o g i z v l a e n j a ka P a n o n s k o j n i z i j i i na
jugoistone p a d i n e J u l i j s k i h A l p a . A k t i v n o s t N O V J stalno j e
ugroavala n e m a k e t r u p e n a B a l k a n u ; n a s v i m p r a v c i m a s v e
vie se p o v e a v a l a opasnost za b l i u i d u b l j u p o z a d i n u o n i h njihovih delova k o j i su se n a l a z i l i u o b a l s k o m p o j a s u B a l k a n s k o g
poluostrva. N o , iako n i j e v i e i m a l a m o g u n o s t i d a p o v e d e
obimne o f a n z i v n e o p e r a c i j e p r o t i v c e l e N O V J , n e m a k a komanda je b i l a p r i n u e n a da i d a l j e p r e d u z i m a a k t i v n e m e r e u
I cilju odbrane, n a d a j u i se p r i t o m da e n a j v e i u s p e h postii
ako uniti V r h o v n i tab i r a z b i j e o n u g r u p a c i j u N O V J k o j a j e
bila pod n j e g o v i m n e p o s r e d n i m r u k o v o d s t v o m i n a l a z i l a se u
obalskom p o j a s u i neto d u b l j e m z a l e u o s e t l j i v o g dela j a d r a n 97
U jesen je formirana i 5. prekomorska brigada, koja je po dolasku u Jugoslaviju ukljuena u 8. korpus.

6 Oslobodilaki rat

81

ske obale. 98 Stoga je s a m H i t l e r ( p o e t k o m 1944) n a r e d i o da se

m o r a l i k v i d i r a t i V r h o v n i tab N O V i P O J , u k o m c i l j u je, p o
n a l o g u V r h o v n e k o m a n d e , S t a b 2 . oklopne a r m i j e p r i p r e m i o
i z a t i m izveo d r v a r s k u operaciju.
BORBE U SREDNJOJ I ZAPADNOJ BOSNI I U DALMACIJI
PRE DRVARSKE OPERACIJE
Prodorom
preko
srednje i
zapadne
Bosne u toku januara i uspostavljanjem
s v o j i h garnizona u d o l i n i s r e d n j e g toka
V r b a s a , n e m a k e snage su obezbedile za sebe jo j e d a n v a a n
komunikacijski pravac k o j i iz doline S a v e izvodi na jadransku
obalu. No one n i s u uspele da p r o d r u na t e r i t o r i j u k o j a se sa
istoka i severa g r a n i i S a n o m i U n o m , sa zapada U n o m i sa
juga severnim padinama Dinare i atora i severozapadnim
d e l o m G l a m o k o g polja, n i d a o v l a d a j u g r a d o v i m a S a n s k i m
Mostom, Bosanskim Petrovcem, K l j u e m , D r v a r o m i Bosanskim
G r a h o v o m . Z b o g toga s u u n a r e d n o m p e r i o d u n a j v e u p a n j u
o b r a t i l e o d r a v a n j u s v o j i h dobro u t v r e n i h garnizona k o j i e
im, k a d i z v r e p r i p r e m e i k o n c e n t r i u p o t r e b n e snage i sredstva, posluiti kao oslonci za i z v o e n j e d e j s t a v a u t o k u d r v a r ske operacije.
D e j s t v a 1. p r o l e t e r s k o g i 5. k o r p u s a

J e d i n i c e 1. i 5. k o r p u s a uspele su da se odre na s v o j i m
o p e r a t i v n i m p o d r u j i m a za v r e m e z i m s k i h d e j s t a v a i da u d u h u
d i r e k t i v a V r h o v n o g taba, o d m a h p o p r e s t a n k u n e m a k e ofanzive, o b n o v e n a p a d e na n e p r i j a t e l j s k e kolone, t r a n s p o r t e i
posade. I s t o v r e m e n o je b o l j e organizovana i o d l u n i j e p o v e d e n a
borba p r o t i v e t n i k i h grupa.
P r v i i 5. k o r p u s b i l i su tada r a s p o r e e n i u g l a v n o m na iston o m i s e v e r n o m d e l u slobodne t e r i t o r i j e u s r e d n j o j i zapadnoj
B o s n i . P r v i p r o l e t e r s k i k o r p u s i m a o j e sledei raspored: 1 . prol e t e r s k a d i v i z i j a : 1. i 13. brigada u s r e d n j o j B o s n i , na p l a n i n s k o m m a s i v u i z v o r n o g dela Usore, V r b a n j e , B i l e i U g a r a , a
3. b r i g a d a na z a t v a r a n j u p r a v c a G l a m o R q r e D r v a r ;
6. d i v i z i j a : 1. i 3. b r i g a d a na l i n i j i S i p o v o J e z e r o M r k o n j i - G r a d , u o d b r a n i p r a v a c a k o j i o d J a j c a izvode k a M r k o n j i - G r a d u i M l i n i t i m a , a 2. brigada u r e j o n u D r v a r a , na obezbe e n j u V r h o v n o g taba. S t a b 1. k o r p u s a bio je u P r e k a j i . P e t i
k o r p u s i m a o je o v a k a v raspored: 4. d i v i z i j a : 6.i 8. b r i g a d a zat v a r a l e su p r a v c e B a n j a L u k a S a n s k i M o s t i P r i j e d o r
98
Po nemakom miljenju,
stvarno je postojao veliki stepen
verovatnoe da e borbeni elan partizanskih formacija brzo oslabiti
kada ne bude dominantne Titove linosti, motora energije oslobodilake
armije (Hagen W., Die geheime Front, Nibelungen-Verlag, Lienz und
Wien, 1950, str. 269).

82

S a n s k i M o s t i oteavale saobraaj na k o m u n i k a c i j a m a B a n j a
Prijedor Bosanski Novi i Kostajnica Bosanski
Bosanska K r u p a B i h a , dok je 11. brigada bila na
K o z a r i ; 10. divizija i m a l a je 7. i 9. b r i g a d u na prostoriji B i t o v n j a
_ gornji tok V r b a s a K u p r e s J a n j , a 13. brigadu u o d b r a n i
pravca B a n j a L u k a a a v i c a K l j u ; 11. divizija (5, 12,
14. i 12. slavonska brigada) nalazila se izmeu reka B o s n e i
V r b a s a , severno od k o m u n i k a c i j e Doboj Tesli M a s l o v a r e
K o t o r - V a r o B a n j a L u k a . S t a b 5. korpusa bio je u R i b n i k u .

B i l o je v i e partizanskih odreda, samostalnih i u sastavu divizija, na celoj t e r i t o r i j i srednje i zapadne Bosne. U severozapadnom delu L i v a n j s k o g polja i u r e j o n u Bosanskog G r a h o v a
nalazila se 9. divizija 8. korpusa, k o j a je i m a l a zadatak da
zatvara p r a v c e k o j i od L i v n a i K n i n a izvode preko B o s a n s k o g
Grahova ka Drvaru.
Poto se jo 10. j a n u a r a nala iza lea 1. brdske i 7. SS
divizije, k o j e su n a s t a v i l e prodor u zapadnu Bosnu, 1. proleterska divizija (bez 3. brigade) preduzela je, po n a r e e n j u t a b a
1. korpusa, dejstva p r e m a J a j c u , S k e n d e r - V a k u f u , T r a v n i k u ,
Tesliu i T e n j u da bi unekoliko olakala poloaj ostalih jedinica 1. i 5. korpusa u zapadnoj Bosni. P r v a brigada ula je
15. j a n u a r a bez borbe u Kotor-Varo, a 17. j a n u a r a , sa d v a
bataljona, i u J a j c e (koje je, p r e d n a d m o n i m snagama 7. SS
divizije, ponovo naputeno 21. januara). D e l o v i 13. brigade uli
su 26. j a n u a r a u Teanj. U m e u v r e m e n u je 1. divizija odbila
vie n e m a k i h ispada iz J a j c a , T r a v n i k a i Teslia i ometala saobraaj izmeu o v i h garnizona.
Slobodna teritorija, a naroito iri r e j o n D r v a r a , bila je
prilino ugroena p r v i h dana februara. N e m a k a 1. brdska divizija, posle borbi sa 19. d i v i z i j o m i 13. d a l m a t i n s k o m brigadom,
izbila je 5. f e b r u a r a na l i n i j u V r l i k a K n i n Otri, odakle
je p r i p r e m a l a n a p a d ka severu, p r e m a B o s a n s k o m G r a h o v u i
D r v a r u . U o i v i n a m e r e neprijatelja, V r h o v n i tab je, s obzirom
na to da se u D r v a r u nalazila samo 2. brigada 6. d i v i z i j e i u
rejonu Bosanskog G r a h o v a 9. divizija, naredio da se izvri h i t n o
pregrupisavanje snaga 1. korpusa. S t a b 6. d i v i z i j e sa pritapskim jedinicama i 1. b r i g a d o m premeten je 5. februara u r e j o n
D r v a r a , a 2. brigada ove divizije orijentisana je na z a t v a r a n j e
pravaca Bosansko G r a h o v o D r v a r i S r b D r v a r . Na l i n i j u
Jezero M r k o n j i - G r a d Podranica pristigla je 7. f e b r u a r a
3. brigada 1. d i v i z i j e " i smenila 3. brigadu 6. divizije, koja je,
98
Posle uea u napadu na Banju Luku i u borbi sa 92.
zovanim pukom na pravcu Banja Luka aavica, 3. krajika
upuena je ka Drvaru, a odmah zatim na liniju tekerovci
Crni Vrh da zatvori pravac Glamo Drvar. Tek pristizanjem
Mrkonji-Grada ponovo je dola pod komandu taba svoje

6*

motoribrigada
Rore
u rejon
divizije.
83

po izvrenoj smeni, upuena u r e j o n V a g a n j Stekerovci

R o r e r a d i z a t v a r a n j a pravca G l a m o D r v a r i osiguranja
a e r o d r o m a na k o j i su saveznici sputali o r u j e i o p r e m u . A 1.
i 13. brigada 1. d i v i z i j e zadrane su i d a l j e na r a n i j i m poloajima u srednjoj Bosni.
Zbog loih vremenskih prilika, u toku februara i u prvoj
p o l o v i n i m a r t a nije bilo v e i h dejstava. P r v a p r o l e t e r s k a brigada, s a d e j s t v u j u i s d e l o v i m a 11. divizije, n a p a l a je 6. m a r t a
e t n i k e u r e j o n i m a Snjegotine, D u b r a v e i J o a v k e , a l i bez
v e i h rezultata, j e r s u s e e t n i c i p r a v o v r e m e n o i z v u k l i . Zased a m a j e u g r o a v a n saobraaj n a k o m u n i k a c i j a m a i o d b i j e n o j e
n e k o l i k o ispada n e p r i j a t e l j a iz T r a v n i k a , T u r b e t a , J a j c a i Teslia ka slobodnoj t e r i t o r i j i . D r u g a brigada 6. divizije, isto tako
uspeno, s p r e a v a l a j e s a o b r a a j n a d r u m u K n i n D o n j i
L a p a c B i h a , dok je 1. brigada, i p o r e d d u b o k o g snega, u
tekoj borbi od 12. do 21. m a r t a , r a z b i l a e t n i k a uporita u
P l a v n o m , P r l j e v u , P r i b u d i u i Otonu.

Stab 1. korpusa, na o s n o v u d i r e k t i v e V r h o v n o g taba, nar e d i o je 16. m a r t a Stabu 1. d i v i z i j e da sa p r i t a p s k i m j e d i n i c a m a

i 1. b r i g a d o m do kraja meseca p r e e na l e v u o b a l u V r b a s a i
preuzme zatvaranje pravaca J a j c e M r k o n j i - G r a d i J a j c e
Sipovo M l i n i t a , a da svoju 13. b r i g a d u p o m e r i na odsek
T r a v n i k J a j c e . I s t o g dana u p u e n a je u G l a m o k o p o l j e
3. k r a j i k a b r i g a d a (bez j e d n o g b a t a l j o n a ) sa z a d a t k o m da ojaa
o d b r a n u p r a v c a L i v n o G l a m o D r v a r , gde se v e nalazila
3. b r i g a d a 6. divizije. 1 0 0 O d 25. do 31. marta Stab 1. divizije, pritapske j e d i n i c e i 1. brigada p r e l i su p r e k o mosta na V r b a s u
kod B a r e v a (8 km severno od Jajca).101 Odbranu rejona Mrkon j i - G r a d a , p r i h v a t i obezbeenje prelaza p r e k o r e k e v r i l i su
d e l o v i 13. k r a j i k e b r i g a d e 10. d i v i z i j e i j e d a n b a t a l j o n 3. kraj i k e brigade, k o j i je tek 27. m a r t a u p u e n u sastav s v o j e brigade. Stab d i v i z i j e smestio se u M r k o n j i - G r a d u , a 1. brigada
posela j e p o l o a j e z a o d b r a n u odreenih p r a v a c a . Z a v r e m e
ovoga prelaza p r e k o V r b a s a , i n e k o l i k o dana docnije, 13. proleterska b r i g a d a o d o l e v a l a j e n e m a k i m j e d i n i c a m a k o j e s u
i s t o v r e m e n o n a p a d a l e iz J a j c a p r e m a D n o l u k o j p l a n i n i i iz
T r a v n i k a preko Gostilja ka V i t o v l j u i Goloj planini. N e m a k i
g a r n i z o n u J a j c u bio je j a k , a s a o b r a a j na p r a v c i m a T r a v n i k
J a j c e i D o n j i V a k u f J a j c e v r l o iv, pa se ta brigada
p o v u k l a d a l j e od k o m u n i k a c i j a , u r e j o n V i t o v l j e I m l j a n i
1.10
U znak priznanja za izvanredne uspehe u narodnooslobodilakoj borbi, naredbom Vrhovnog komandanta od 19. marta, 6. divizija proglaena je proleterskom i otada nosi naziv 6. proleterska divizija Nikola Tesla.
1.11
Tih dana je padao sneg i onemoguio dejstva nemake avijacije. Ova e neto docnije sruiti most kod Bareva.

84

P e t r o v o P o l j e , iako j o j je, u m e u v r e m e n u , bilo n a r e e n o d a

i ona p r e e V r b a s j u n o od J a j c a .
P r v i h d a n a a p r i l a 1. p r o l e t e r s k a i 13. k r a j i k a b r i g a d a
o d b i j a l e su m a n j e n a p a d e 13. p u k a i I z v i a k o g odreda 7. SS
divizije, k o j i s u n a s i l n i m i z v i a n j e m p r i k u p l j a l i p o d a t k e o n a i m
s n a g a m a i teili da na p r o s t o r i j i J a j c e M r k o n j i - G r a d
a a v i c a M e d n a s t v o r e p o l a z n u o s n o v i c u za k a s n i j i n a p a d
ka Drvaru. 1 0 ' 2
N e p r i j a t e l j je iz J a j c a p r o d r o 3. a p r i l a u M r k o n j i - G r a d ,
ali se o d m a h p o v u k a o . T a d a je 13. k r a j i k a b r i g a d a p r i v r e m e n o
s t a v l j e n a p o d k o m a n d u t a b a 1. p r o l e t e r s k e divizije, k o j i je
pristupio p r i p r e m a m a za n a p a d na posadu J a j c a . M e u t i m , do
p l a n i r a n o g nonog napada 13. a p r i l a n i j e dolo, j e r su u J a j c e
u m e u v r e m e n u p r i s t i g l e z n a t n e n e p r i j a t e l j s k e snage iz T r a v nika. Po n a r e e n j u t a b a 5. korpusa, 13. k r a j i k a b r i g a d a sada
j e upuena k a P r i j e d o r u . M o t o r i z o v a n i delovi 7 . S S d i v i z i j e ,
posle n e k o l i k o p o n o v l j e n i h p o k u a j a , uspeli su 22. a p r i l a da iz
J a j c a p r o d r u u M r k o n j i - G r a d i o d m a h produe n a p a d ka
Rogolju. T o g a dana je i 13. p r o l e t e r s k a brigada z a v r i l a prebac i v a n j e n a l e v u o b a l u V r b a s a u r e j o n u B a l j v i n a (16 k m severozapadno o d J a j c a ) . N j e n a t r i b a t a l j o n a , k o j i s u p r e k o V r b a s a
preli u o i p r o d o r a n e m a k i h delova u M r k o n j i - G r a d , poseli
su poloaje za o d b r a n u na l i n i j i M e d n a P o d r a n i c a P o d iljak R o g o l j e , gde su h i t n o p r i s t i g l i i ostali n j e n i delovi.
D a n a 2. i 3. m a j a 1. i 13. p r o l e t e r s k a b r i g a d a neuspeno su napadale snage u M r k o n j i - G r a d u , dok su n e m a k i d e l o v i i d a l j e
v r i l i ispade i z J a j c a i M r k o n j i - G r a d a k a a a v i c i , K l j u u ,
M l i n i t i m a i Sipovu.
V r h o v n i tab j e stalno u k a z i v a o n a vanost z a t v a r a n j a
p r a v a c a k o j i sa o v e p r o s t o r i j e izvode ka sreditu slobodne teritorije u zapadnoj B o s n i , i na p o t r e b u to v r e v e z e i s a d e j s t v a
izmeu 1. p r o l e t e r s k e d i v i z i j e i delova 5. korpusa k o j i su zatvar a l i p r a v a c B a n j a L u k a K l j u . V r h o v n i tab j e n a r e d i o i
ostalim j e d i n i c a m a N O V J d a ispolje to v e u a k t i v n o s t n a
svojim operativnim podrujima.

D a b i obezbedili neometano p r i k u p l j a n j e s v o j i h snaga

za d r v a r s k u o p e r a c i j u i olakali i z v o e n j e n a p a d a ka D r v a r u
i B o s a n s k o m P e t r o v c u , p o r e d niza d r u g i h m e r a , n e m a k e s n a g e
su du k o m u n i k a c i j e K n i n - S r b B i h a o j a a l e s v o j a uporita i v r i l e ee ispade ka slobodnoj t e r i t o r i j i , p a l e i i u n i t a v a j u i sela u b l i z i n i d r u m a . Z b o g toga je, 3. aprila, 3. b r i g a d a
6- p r o l e t e r s k e d i v i z i j e p o m e r e n a sa p r a v c a G l a m o a u r e j o n
Drvara. O b e z b e u j u i se od S r b a i G o r n j e g L a p c a , d e l o v i 1.

112
Na liniji Pecka Medna Srijeda nalazila su se i dva b a taljona 9. brigade 10. divizije radi zatvaranja pravca Medna Slatina
Ribnik i bonog dejstva ka drumu Mrkonji-Grad Mlinita.

85

i 2. b r i g a d e o v e d i v i z i j e n a p a l i su n o u 8/9. a p r i l a n e p r i j a t e l j s k a
uporita S u v a j u , B r o t n j u , M e e a k , D o l j a n e i D o b r o Selo, ali
j e o v a j n a p a d bio o b u s t a v l j e n u s l e d i l a v o g otpora n e p r i j a t e l j a .
N i o b n o v l j e n i n a p a d i d u e noi n i j e uspeo, j e r s u n e p r i j a t e l j u
u m e u v r e m e n u pristigla o j a a n i a iz Bihaa. 1 0 '' U d a r n a grupa
1. b r i g a d e ( j a i n e 40 v o j n i k a ) saekala je 23. a p r i l a , u zasedi
k o d G r a d i n e ( t r i g o n o m e t a r 559), j e d n u n e p r i j a t e l j s k u k o l o n u i
potpuno j e razbila. 1 0 1 U s p e n e a k c i j e z a s p r e a v a n j e s v e i v l j e g
s a o b r a a j a n e p r i j a t e l j a na p r a v c u K n i n S r b B i h a nas t a v l j e n e su i u t o k u m a j a , a p r i t o m je odbijeno i v i e p o k u a j a
n e p r i j a t e l j a d a p r o d r e n a slobodnu t e r i t o r i j u z a p a d n e Bosne.
U t o k u z i m s k i h dejstava, i docnije, u s r e d n j o j B o s n i nal a z i l i su se 11. d i v i z i j a i d e l o v i 10. d i v i z i j e 5. korpusa. V e 19.
j a n u a r a je 11. d i v i z i j a ( k o j a se sa 1. p r o l e t e r s k o m d i v i z i j o m p r v a
nala iza lea 1. b r d s k e i 7. SS d i v i z i j e ) n a p a l a posadu P r n j a v o r a , k o j u su s a i n j a v a l i d e l o v i 6. l o v a k o g d o m o b r a n s k o g p u k a ,
ustae i N e m c i (oko 750 l j u d i ) . e t r n a e s t a i 12. s l a v o n s k a brigada uspele su da p r o d r u u grad, a l i su se, zbog p r o t i v n a p a d a
n e p r i j a t e l j a , p o v u k l e n a polazne poloaje. S u t r a d a n j e n a p a d
o b n o v l j e n , i obe b r i g a d e su o v l a d a l e g r a d o m , a l i se, zbog ned o v o l j n e budnosti, n e p r i j a t e l j i z v u k a o i p r o b i o ka D e r v e n t i . 1 0 5
K r a j e m j a n u a r a je 9.
i B u g o j n o . Z a t i m je, nou
posadu D o n j e g V a k u f a , a l i
d a l a gradom, m o r a l a da se
55 divizije iz J a j c a .

b r i g a d a 10. d i v i z i j e ula u K u p r e s
30/31. j a n u a r a , d e l o m snaga n a p a l a
j e u j u t r u , k a d j e gotovo b i l a ovlap o v u e u s l e d i n t e r v e n c i j e d e l o v a 7.

Po n a r e e n j u t a b a 5. korpusa, 10. i 11. d i v i z i j a n a r o i t o

su a k t i v n o o m e t a l e n e p r i j a t e l j s k i s a o b r a a j : 10. d i v i z i j a u dol i n a m a R a m e i N e r e t v e i na k o m u n i k a c i j a m a P r o z o r B u g o j n o
D o n j i V a k u f J a j c e i T r a v n i k D o n j i V a k u f , a 11. diviz i j a na k o m u n i k a c i j a m a u d o l i n a m a Bosne, L a v e i U s o r e .
P o t o su u b o r b i p r o t i v etnika b o l j e r e z u l t a t e postizale m a n j e
j e d i n i c e : o d e l j e n j a , v o d o v i , p o j e d i n e p a t r o l e i strae p r i kom a n d a m a mesta, j e r s u e t n i c i l a k o u o a v a l i p o k r e t e v e i h
j e d i n i c a i i z b e g a v a l i sukob sa n j i m a , osamostaljeni su 14. februara Banjoluki, P r n j a v o r s k i , Teanjsko-tesliki i M o t a j i k i
N O P odred, k o j i su dotle b i l i u s a s t a v u b r i g a d a 11. divizije.
los Desetog aprila je 6. proleterska divizija uspostavila neposred a n dodir s jedinicama 19. divizije 8. korpusa radi izvoenja zajednikih
dejstava na komunikaciji Knin Srb Biha.
104
Tom prilikom je, prema naim podacima, poginulo 45, ranjeno
56 i zarobljeno 13 neprijateljskih vojnika, a zaplenjeno 36 konja s tovarom (Arhiv VII, k. 799, br. reg. 6'3).
105 p r e m a naim podacima, neprijatelj je u Prnjavoru pretrpeo
gubitke od 115 poginulih i 36 zarobljenih, dok su nai gubici 30 poginulih i 36 ranjenih (Arhiv VII, k. 866, br. reg. 12/4).

86

U f e b r u a r u i m a r t u 10. i 11. divizija nisu i m a l e z n a a j n i j e

a k c i j e , pa je ovo v r e m e iskorieno za popunu i organizaciono
uvrenje j e d i n i c a i za v o j n o uzdizanje stareina na r a z n i m
kursevima. P r v i h dana marta j e d i n i c e 11. divizije, u s a d e j s t v u
sa 1. brigadom 1. divizije, 1 0 0 uspeno su napadale etnike u u p i ,
to je omoguilo j a i p r i l i v n o v i h boraca iz o v i h rejona u k o j i m a
su etnici i m a l i p r i l i a n uticaj. D e l o v i 5. brigade 11. d i v i z i j e
poeli su prelaziti i preko V r b a s a u L i j e v e polje. 107 J e d i n i c e
7. SS divizije, u v i e mahova, a naroito k r a j e m m a r t a (kada
su delovi 1. d i v i z i j e preli na l e v u obalu Vrbasa), v r i l e su ispade
iz D o n j e g V a k u f a prema J a n j u i poloajima 9. brigade 10. divizije, isto tako i iz B u g o j n a ka G o l o m B r d u , gde su se u odbrani
nalazili delovi 7. brigade ove divizije. Trinaesta k r a j i k a brigada odbila je d v a ispada n e m a k i h delova iz B a n j e L u k e
ka aavici, oborila j e d a n n e m a k i a v i o n i vodila m a n j e borbe
s etnicima na M a n j a i . Od 3. do 7. aprila dva bataljona 7. brigade n a j p r e su blokirala a zatim i unitila n e p r i j a t e l j s k o uporite i e l e k t r i n u c e n t r a l u u V e s e l i (5 km jugozapadno od
Bugojna), odbivi s v e pokuaje n e p r i j a t e l j a da iz B u g o j n a
pritekne u pomo opsednutoj posadi.
P r i k u p l j a j u i s v o j e snage za predstojeu d r v a r s k u operaciju, nemaka komanda je nastojala, r a d i osiguranja komunikacija, da i j e d i n i c e 10. i 11. d i v i z i j e to d a l j e odbaci od s v o j i h
polaznih garnizona. O v e d i v i z i j e su u a p r i l u i m a j u odbile
vie n e m a k i h ispada i z B a n j e L u k e , J a j c a , D o n j e g V a k u f a ,
Bugojna, T r a v n i k a i Teslia i spreavale saobraaj n e p r i j a t e l j a
na s v i m k o m u n i k a c i j a m a ka B a n j o j L u c i , T r a v n i k u i J a j c u .
J e d n a nemaka motomehanizovana kolona iz B a n j e L u k e uspela
je 20. aprila da potisne slabije delove 14. brigade 11. d i v i z i j e i da
zauzme Kotor-Varo, pa su s v i k a s n i j i p o k u a j i da se g r a d
povrati ostali bez uspeha. P o e t k o m m a j a f o r m i r a n a je od
R a m s k o g N O P odreda 17. brigada 10. divizije, k o j a je dejstvovala oko P r o z o r a i u dolinama R a m e i N e r e t v e , dok je 7. brigada prenela teite dejstva ka K r e e v u , K i s e l j a k u i F o j n i c i .
e t v r t a divizija, uprkos t e k i m
skoro svakodnevno je u toku f e b r u a r a
i napadala transporte n e p r i j a t e l j a na
Luka Prijedor Bosanski N o v i i

vremenskim prilikama,
i marta vrila diverzije
komunikacijama B a n j a
Kostajnica Bosanski

106
Sem toga, po nareenju Vrhovnog taba jedinice 1. proleterske
i 11. divizije uspele su da prikupe i transportuju vee koliine ita i
drugih namirnica za ishranu jedinica 1. i 8. korpusa, koje su se nalazile
na ekonomski iscrpenim podrujima.
107
Posle prelaska iz istone u srednju Bosnu, sredinom aprila,
Pod komandu 11. divizije stavljena je 18. brigada 38. divizije 3. korpusa
sa Posavsko-trebavskim NOP odredom, dok je 12. slavonska brigada
sredinom maja upuena u Slavoniju.

87

N o v i B o s a n s k a K r u p a B i h a . Z b o g toga j e n e p r i j a t e l j bio
p r i n u e n d a p o v u e s v o j e posade i z P i s k a v i c e , O m a r s k e , K o zarca i S v o d n e . N j e g o v garnizon u P r i j e d o r u ostao je z a t i m
potpuno okruen, tako d a j e n e k o v r e m e s n a b d e v a n vazdu n i m putem.
N o v o f o r m i r a n o j 39. diviziji 1 0 8 odreena je za d e j s t v o pros t o r i j a i z m e u V r b a n j e i S a n e , s t i m da z a t v a r a p r a v c e B a n j a
L u k a K l j u i B a n j a L u k a S a n s k i Most i odrava v e z u
s j e d i n i c a m a 1. p r o l e t e r s k e d i v i z i j e na p r a v c u J a j c e M r k o n j i - G r a d K l j u i sa d e l o v i m a 4. d i v i z i j e s e v e r n o od d r u m a
B a n j a L u k a Sanski Most i u Podgrmeu.
D e j s t v a na k o m u n i k a c i j e u d o l i n a m a S a n e i U n e nastav l j e n a su i u t o k u a p r i l a i m a j a . D e l o v i 373. l e g i o n a r s k e d i v i z i j e
v r i l i s u p o v r e m e n e ispade i z P r i j e d o r a k a S a n s k o m M o s t u .
Z a t o je S t a b 5. k o r p u s a sa 4. d i v i z i j o m i d e l o v i m a 10. i 39. div i z i j e izveo n o n i n a p a d 19/20. a p r i l a da P r i j e d o r oslobodi.
O b e z b e u j u i s e o d B o s a n s k o g N o v o g i B a n j e L u k e , o v e snage
su d e l i m i n o p r o d r l e u grad, a l i n a p a d n i j e uspeo zbog s l a b i h
i n e d o v o l j n i h p r i p r e m a , j a k i h u t v r e n j a i u p o r n e o d b r a n e nep r i j a t e l j a . N e m a k e snage su i d a l j e v r i l e ispade iz P r i j e d o r a
ka slobodnoj t e r i t o r i j i z a p a d n e B o s n e : 8. m a j a su zauzele rudn i k L j u b i j u , a 11. m a j a j e d n a n j i h o v a m o t o r i z o v a n a kolona
p r o d r l a je u S a n s k i M o s t i istog dana p o v u k l a se u L j u b i j u i
Prijedor.
Z b o g s v e eih ispada ka slobodnoj t e r i t o r i j i i p o k r e t a
j a i h snaga n e p r i j a t e l j a p r a v c e m K o s t a j n i c a B o s a n s k i N o v i
B i h a , t a b 5. k o r p u s a je 18. m a j a n a r e d i o p r e g r u p i s a v a n j e
4. i 39. divizije. e t v r t a d i v i z i j a dobila je z a d a t a k da g l a v n i n o m
snaga z a t v a r a p r a v c e B i h a B o s a n s k i P e t r o v a c i B o s a n s k a
K r u p a B o s a n s k i P e t r o v a c , a 39. d i v i z i j a p r a v c e P r i j e d o r
S a n s k i Most, B a n j a L u k a S a n s k i Most, B a n j a L u k a K l j u
i M r k o n j i - G r a d K l j u . J e d i n i c a m a je n a r e e n o da i z v r e
o b i m n a r u e n j a n a k o m u n i k a c i j a m a k o j e b i n e p r i j a t e l j mogao
i s k o r i s t i t i i da o r g a n i z u j u to b o l j u m e u s o b n u v e z u i sadejstvo.
R u e n j e m k o m u n i k a c i j a i n a p a d i m a na v o z o v e i k o l o n e
u pokretu, j e d i n i c e 1. p r o l e t e r s k o g i 5. k o r p u s a p r i n u d i l e su
n e p r i j a t e l j a d a s v a k i t r a n s p o r t obezbeuje j a k i m snagama,
a n g a u j u i p o n e k a d i t e n k o v e . A l i je i p o r e d toga s a o b r a a j
n e p r i j a t e l j a esto bio prekidan. 1 0 9 U z i m s k i m i p r o l e n i m bor108
U sastav te divizije (formirane sredinom marta 1944) uli su 13.
i 15. krajika brigada, Zmijanjski NOP odred i Udarni odred 5. korpusa
(kasnije: 16. krajika brigada).
109
Tako je, na primer, dugo bila v a n upotrebe eleznika pruga
Banja Luka Prijedor, a na drugim prugama je uniten veliki broj
lokomotiva, vagona, eleznikih stanica, manjih i veih mostova. Isto
tako, unitenjem instalacija u rudniku L.jubiji, Nemcima je o n e m o g u ena eksploatacija ovog bogatog nalazita gvoda.

88

bama, o v i k o r p u s i u s p e l i su da o u v a j u v e l i k i deo slobodnet e r i t o r i j e z a p a d n e i s r e d n j e B o s n e , k o j a je, z a j e d n o s a o n o m

s l o b o d n o m teritorijom k o j u su branile j e d i n i c e 8. korpusa u
D a l m a c i j i , imala velik z n a a j .
C e n t r a l n i k o m i t e t K P J u p u t i o j e 10. februara Oblasnom komitetu za D a l m a ciju i p o l i t i k o m k o m e s a r u 8. k o r p u s a pismo u k o m e je dao
kritiku ocenu rada partijskih organizacija i rukovodstava u
vojsci i na t e r e n u u D a l m a c i j i od k a p i t u l a c i j e I t a l i j e do k r a j a
j a n u a r a 1944. U p i s m u je u k a z a n o na p o j a v u s m a n j e n j a a k t i v nosti p a r t i j s k i h i s k o j e v s k i h organizacija, na p r i m e r e nebudnosti i l o k a l i z m a , na s l a b i j e n e discipline, n e d o v o l j n o angaov a n j e v o j n i h j e d i n i c a , v o j n o p o z a d i n s k i h organa i n a r o d n i h
odbora i na n e k e d r u g e slabosti. C e n t r a l n i k o m i t e t je dao
uputstva p a r t i j s k i m r u k o v o d s t v i m a u D a l m a c i j i k a k o da
usmere svoj budui rad u cilju moralno-politikog i vojnikog
u v r e n j a j e d i n i c a , j a a n j a organa n a r o d n e v l a s t i , uspenije
mobilizacije n o v i h b o r a c a i o t k l a n j a n j a d r u g i h slabosti. O b l a s n i
komitet i S t a b 8. korpusa, u n a r e d n o m periodu, uz pomo C e n tralnog k o m i t e t a K P H , p r e d u z e l i s u niz m e r a z a s p r o v o e n j e
u ivot zadataka i s t a k n u t i h u p o m e n u t o m pismu.
Borbe u Dalmaciji

U p o r e d o s tim, S t a b k o r p u s a je, na o s n o v u optih direkt i v a V r h o v n o g taba i G l a v n o g taba H r v a t s k e , nastojao da

oivi delatnost s v o j i h j e d i n i c a , pa je n a r e d i o 19. d i v i z i j i da se
postepeno p o v r a t i iz j u n e L i k e u s e v e r n u D a l m a c i j u , 9. diviziji da sa D i n a r e i S t a r e t i n e d e j s t v u j e ka L i v a n j s k o m polju,
a 20. d i v i z i j i da b r a n i c e n t r a l n i deo D i n a r e i p r o d i r e ka
K a m e n i c i , S v i l a j i i Moseu. O d l u k o m V r h o v n o g taba t r e b a l o
je da 26. d i v i z i j a s j e d i n i c a m a M o r n a r i c e b r a n i ostrvo V i s i
v r i desantne p r e p a d e n a susedna ostrva. N a o p e r a t i v n o m
p o d r u j u 8. korpusa, p o e t k o m m a r t a , od n e m a k i h snaga n a laze se, p o r e d 264. i 118. divizije, jo 1. p u k B r a n d e n b u r g ,
delovi 92. m o t o r i z o v a n o g p u k a i po j e d a n b a t a l j o n iz 373, 369.
i 7. SS divizije.

II

P r e b a c i v a n j e m 2. b r i g a d e 19. d i v i z i j e iz j u n e L i k e u B u kovicu, 3. b r i g a d e 20. d i v i z i j e na K a m e n i c u i M o s o r s k o g odreda

na M o s o r i p o j a a n i m d e j s t v o m p a r t i z a n s k i h odreda oivljav a j u d e j s t v a u D a l m a c i j i . Z a t o su t a b o v i 5. SS i 15. b r d s k o g
korpusa u t o k u m a r t a o b n o v i l i napade, k a k o bi s p r e i l i sreiv a n j e i p o p u n u delova 8. k o r p u s a i ponovo ih o d b a c i l i iz d a l m a t i n s k o g obalskog pojasa. Poto su j e d i n i c e 8. k o r p u s a biledekoncentrisane, n a p a d i n e m a k i h jedinica, ustaa i e t n i k a
izvoeni su na ua p o d r u j a , u k r a i m v r e m e n s k i m r a z m a c i m a
1 uz v e o m a otar t e r o r n a d s t a n o v n i t v o m .
89".

N a j p r e su m a n j i d e l o v i 891. p u k a 264. divizije, sa oko

1600 etnika, iz M o k r o g P o l j a , K i s t a n j a , e v r s a k a , B e n k o v c a i
O b r o v c a , 1. m a r t a , n a p a l i 2. b r i g a d u 19. d i v i z i j e i G r u p u severn o d a l m a t i n s k i h odreda u B u k o v i c i , a l i su, u d v o d n e v n o j borbi,
z a d r a n i na l i n i j i M e d v i e P a r i E r v e n i k , a z a t i m prot i v n a p a d i m a p r i s i l j e n i na p o v l a e n j e u polazne garnizone. S r e d i n o m m a r t a p r i s t i g l a je iz L i k e u B u k o v i c u i 1. b r i g a d a , pa
j e S t a b 19. divizije, poto n i j e bilo v e i h borbi, g l a v n u p a n j u
u s m e r i o na m o b i l i z a c i j u i u v r e n j e j e d i n i c a . P r o d u u j u i
n a p a d n a dejstva, n e m a k i 264. d o p u n s k i b a t a l j o n , 105. i z v i a k i
b a t a l j o n i 2. b a t a l j o n 92. m o t o r i z o v a n o g puka, s l i n i j e V r p o l j e
S i t n o U b i j e (u s a d e j s t v u s posadama iz P r i m o t e n a ,
Rogoznice, M a r i n e i T r o g i r a ) , n a p a l i su 4. m a r t a 1. b r i g a d u 20.
divizije i Sibensko-trogirski N O P odred izmeu P e r k o v i a i
T r o g i r a . I z n e n a e n e b r z i m d e j s t v o m n e m a k i h kolona i razbij e n e , o v e j e d i n i c e su se p o v u k l e na Mose, o d a k l e se g l a v n i n a
1. b r i g a d e u p u t i l a ka D i n a r i , u sastav s v o j e divizije. 1 1 0 Neto
k a s n i j e , 19. m a r t a , oko 2.500 n e m a k i h v o j n i k a i ustaa otpoelo j e n a p a d n a G r u p u j u n o d a l m a t i n s k i h odreda. 1 1 1 O v a je,
i z b e g a v a j u i u d a r e n e p r i j a t e l j a , uspela da se zadri na p o d r u j u
i z m e u d o n j i h t o k o v a C e t i n e i N e r e t v e ; i d a l j e je v r i l a zasede,
d i v e r z i j e i m a n j e napade.
K r a j e m m a r t a j e S t a b 5 . S S b r d s k o g a r m i j s k o g ko,rpusa
o b n o v i o n a p a d e u s r e d n j o j D a l m a c i j i . Na d a n 25. m a r t a t r i nem a k a b a t a l j o n a (po j e d a n iz 7. S S , 369. i 118. d i v i z i j e ) o p k o l i l i
s u M o s o r s k i o d r e d n a Mosoru. O d r e d j e pruao otpor d o m r a k a
i n o u se p o v u k a o p r e k o C e t i n e ka K a m e n i c i . N e m a k e snage
.su 27. m a r t a iz A r a n a , Ciste, T r i l j a i S i n j a n a s t u p a l e ka K a menici. N a p a d n a kolona i z S i n j a iznenadila j e D i n a r s k i o d r e d
u G l j e v u i odbacila ga na g r e b e n K a m e n i c e . T r e a brigada
20. d i v i z i j e i M o s o r s k i o d r e d p r u i l i su uspean otpor na p r a v c i m a A r a n o V o t a n e i T r i l j V o t a n e ; ali, posle i z b i j a n j a
d r u g i h n e m a k i h delova na K a m e n i c u , 1 1 2 m o r a l i su da se
p o v u k u ka B i j e l o m P o l j u , a z a t i m i ka P r o l o g u , sa 1. b r i g a d o m
9. divizije, k o j a je do tog v r e m e n a p o t i s k i v a l a ustae iz Orguza,
C u k l i a , S r e v i a i d r u g i h sela p r e m a L i v n u . T i h dana su se
1. i 3. b r i g a d a 9. d i v i z i j e n a l a z i l e u r e j o n u B o s a n s k o g G r a h o v a ,
na zatvaranju pravca od Knina.
110
Nemake jedinice su 57. marta uhapsile oko 300 ljudi u Sratoku, Prgometu, Segetu, Viniu, Marini i odvele ih u logor u Split.
111
U toku napada su popalili sela Granik, Bainu, Pasiinu, Brist,
Plinu i zaseoke uz Neretvu, od Brda do Komina, a stanovnitvo odveli u
logor. U aprilu je neprijatelj nastavio hapenje; 48. aprila, na primer,
u okolini Imotskog uhapeno je oko 800 mukaraca.
112
Prodrevi u Kamenicu, nemake snage su zapalile sela Otok,
Rudu, Votane, Krivodol i dr. i ubile (prema podacima vlasti NDH) oko
1600 ena, dece i mukaraca (Arhiv VII, k. 195, br. reg. 46/41).

SO

P o e t k o m aprila, u d u h u opte d i r e k t i v e V r h o v n o g taba

za dejstva jedinica N O V J na n e p r i j a t e l j s k e komunikacije, 8.
k o r p u s je dobio zadatak da, poev od noi 8/9. aprila, upotrebi
deo s v o j i h jedinica za napad na n e p r i j a t e l j s k e posade u z a h v a t u
k o m u n i k a c i j e S i n j K n i n Graac, istovremeno sa d e j s t v o m
6. divizije 1. korpusa na k o m u n i k a c i j u S r b D o n j i L a p a c . A l i
dejstvo jedinica 8. korpusa n i j e otpoelo jednovremeno, j e r je
20. divizija, 57. aprila, napadala ustae oko S i n j a a 19. divizija ustae u L i a n i m a . S t a b 20. divizije orijentisao je nou
8/9. aprila 2. b r i g a d u ka V r l i c i , ali je ona izjutra, p r o t i v n a p a d o m
2. i 3. brigade etnikog 1. bosanskog korpusa iz V r l i k e i Unita,
potisnuta na D i n a r u (ka D e b e l o m brdu). T e k u v o e n j e m u
borbu d v a bataljona 3. brigade 20. d i v i z i j e iz rejona V r d o v a
ka B r a e v u Docu, u bok etnicima, i n a s t u p a n j e m d v a bataljona
1. brigade 9. d i v i z i j e iz P e u l j a ka selu Cetini, etnici su prinueni da odstupe. D r u g a brigada 9. divizije, iz rejona Bosanskog
G r a h o v a , napala je iste noi i potisnula etnike iz S t r m i c e i
Golubia, a l i se ve 10. aprila p o v u k l a u polazni rejon, usled
otrog p r o t i v d e j s t v a n e m a k i h delova i 1. i 4. brigade etnikog
1. bosanskog korpusa iz K n i n a . Devetnaesta divizija, sa 3. brigadom 35. divizije, koja se nalazila u junoj L i c i , 1016. aprila
proterala je etnike iz s v i h sela u z a h v a t u d r u m a G r a a c
Otri, sem onih k o j e je okruila u V u i p o l j u , i p o v u k l a se s kom u n i k a c i j e tek posle prodora j a i h snaga n e p r i j a t e l j a iz Otria.
O v i m d e j s t v i m a delova 8. korpusa p r i v r e m e n o je bio ukoen
n e p r i j a t e l j s k i saobraaj na p r a v c u S i n j K n i n G r a a c i
omogueno uspenije dejstvo 6. divizije na k o m u n i k a c i j u S r b
Donji Lapac.

Z a t i m je S t a b 8. korpusa povratio 19. d i v i z i j u u B u k o v i c u ,

delove 20. d i v i z i j e uputio na K a m e n i c u , a 9. d i v i z i j u i d a l j e
zadrao u i r e m r e j o n u Bosanskog G r a h o v a sa zadatkom da
p o j a a j u r a d na s v o m u v r e n j u i da p r o i r u j u slobodnu teritoriju. Z b o g p r i v r e m e n o g odlaska 1. p u k a B r a n d e n b u r g i
delova 92. motorizovanog p u k a iz D a l m a c i j e r a d i operacija u
Lici, uslovi za dejstvo jedinica 8. korpusa b i l i su poboljani.

N a j p o v o l j n i j a situacija bila je u severnoj D a l m a c i j i , pa

je 19. divizija, s osloncem na B u k o v i c u , pristupila e n e r g i n i m
napadima na ustake i etnike posade. Od 27. aprila do 1. m a j a ,
2. brigada je odbacila e t n i k e iz G o r n j e g K a r i n a i Popovia,
zatim je titila slobodnu t e r i t o r i j u B u k o v i c e od O b r o v c a
i B e n k o v c a . P r v a brigada je od 9. do 17. m a j a razbila ustaku
posadu u Lisiiu, potisnula delove 5. ustakog bataljona iz
Liana, odbacila etnike iz e v r s a k a i razbila n j i h o v u g l a v n i n u
u r e j o n u B r i b i r a . G r u p a s e v e r n o d a l m a t i n s k i h odreda izvodila
je m a n j e a k c i j e u R a v n i m kotarima i zatvarala p r a v c e od K n i n a
ka V e l e b i t u . '

91

S r e d i n o m a p r i l a je S t a b 20. d i v i z i j e s v o j u 3. b r i g a d u uputio na K a m e n i c u , a 1. i 2. b r i g a d u zadrao na D i n a r i r a d i

n a p a d a na n e p r i j a t e l j s k e d e l o v e du d r u m a S i n j V r l i k a i
r a d i p r o d o r a na S v i l a j u . M e u t i m , n e m a k e , e t n i k e i ustako- d o m o b r a n s k e snage 113 iz L i v n a , S i n j a , V r l i k e i U n i t a n a p a l e
su 22. a p r i l a 1. i 2. b r i g a d u i d v a b a t a l j o n a 3. brigade, D i n a r s k i
o d r e d i 2. b r i g a d u 9. d i v i z i j e na D i n a r i . U t o k u 22. i 23. a p r i l a
n e p r i j a t e l j s k e snage iz S i n j a i V r l i k e p r o d r l e su u V r d o v o ,
B r a e v D o l a c i p r e d V j e t i c a goru, dok s u snage i z L i v n a b i l e
zadrane u r e j o n u H a n - P r o l o g a , te n i s u u s p e l e da dou u dodir
s a d e l o v i m a k o j i s u i z b i l i n a V r d o v o . Z b o g otpora n a p a d n u t i h
j e d i n i c a , i zbog u p u i v a n j a (po n a r e e n j u t a b a korpusa) d v a
b a t a l j o n a 9. d i v i z i j e iz r e j o n a P e u l j a , p r e k o U n i t a , ka V r l i c i ,
n e p r i j a t e l j se 24. a p r i l a p o v u k a o u polazne garnizone, p o p a l i v i
sela kroz k o j a je proao. P o t o se odrala na D i n a r i , 20. d i v i z i j a
j e tek sada p r i s t u p i l a i z v r e n j u opte zapovesti t a b a k o r p u s a
o p r o i r e n j u dejstava. P r v a brigada je i d a l j e zadrana na Dinari. D r u g a b r i g a d a je 12. m a j a u p u e n a na S v i l a j u , u r e j o n
O g o r j e B r t a n o v o , gde je sa S v i l a j s k o - m o s e k i m i Sibensko- t r o g i r s k i m o d r e d o m odbacila S v i l a j s k u e t n i k u b r i g a d u i z
M i r l o v i - P o l j a i B a l j a k a ; n o u 17/18. m a j a n a p a l a je u s t a k u
posadu u G o r n j e m V i n o v u , ali, k a d j e o v o j p r i s t i g l a pomo
iz D r n i a , m o r a l a se p o v u i na l i n i j u B r t a n o v o O g o r j e .
T r e a brigada j e z a t o v r e m e v o d i l a m a n j e b o r b e n a K a m e n i c i .
Deveta divizija je zatvarala pravce od K n i n a i L i v n a ka
Bosanskom Grahovu, vrila mobilizaciju u severozapadnom
d e l u L i v a n j s k o g p o l j a i o d b i j a l a ispade e t n i k i h d e l o v a iz
V r l i k e ka U n i t u . U m e u v r e m e n u , d v a b a t a l j o n a 2. b r i g a d e
b i l i su u r e j o n u P r o l o g a d v a p u t i z n e n a e n i od n e m a k i h snaga
i z L i v n a , k o j o m p r i l i k o m s u p r e t r p e l i v e e gubitke. P r v a b r i gada (bez j e d n o g b a t a l j o n a ) u p u e n a je 11. m a j a iz B o s a n s k o g
G r a h o v a , p r e k o B u k o v i c e , ka obali, na odsek B i o g r a d V o d i c e ,
r a d i e v a k u a c i j e r a n j e n i k a na V i s i p r i h v a t a o p r e m e za 9. d i v i ziju. P o s l e o v i h dejstava, S t a b 8. k o r p u s a je reio da p r i k u p i 9,
19. i 20. d i v i z i j u i da nou 25/26. m a j a n a p a d n e n e p r i j a t e l j s k e
snage u r e j o n u V r l i k e , na P r o m i n i i u K o s o v u ; a l i do n a p a d a
n i j e dolo zbog d r v a r s k e operacije.
P o e t k o m f e b r u a r a , po n a r e e n j u V r h o v n o g taba, 26. div i z i j a i S t a b m o r n a r i c e n a s t a v i l i su o r g a n i z a c i j u odsudne odb r a n e ostrva V i s a . I z v r e n a j e opta m o b i l i z a c i j a s t a n o v n i t v a ,
a nesposobni za r a d i v o j s k u , zajedno sa m n o g o b r o j n i m zbegom,
p r e v e z e n i su u j u n u I t a l i j u , a posle u E g i p a t . P r e m a o b e a n j u
113
Te snage su imale sledei sastav: 105. izviaki bataljon, d e lovi 3. bataljona 893. puka 264. divizije i 27. ustakog bataljona 9. p o sadne brigade, 600 etnika i kolona od 300 vozila iz Livna.

92

koje j e p r e d s e d n i k b r i t a n s k e v l a d e C e r i l dao m a r a l u T i t u
d a e engleske j e d i n i c e podrati d e j s t v a N O V J u D a l m a c i j i ,
postignut j e o d g o v a r a j u i s p o r a z u m s a b r i t a n s k i m v o j n i m vlastima n a o s t r v u V i s u . P o r e d n e k o l i k o s a v e z n i k i h p o m o r s k i h
p l o v n i h j e d i n i c a (razaraa, t o r p e d n i h a m a c a i m o t o r n i h topovnjaa) koje su se ve nalazile na Visu, do k r a j a februara
pristigla je iz j u n e I t a l i j e 2. brigada komandosa, 1 1 4 i n e k o l i k o
baterija a r t i l j e r i j e , i m e su p r o t i v d e s a n t n a i p r o t i v a v i o n s k a
odbrana o s t r v a b i l e ojaane. Z a o d b r a n u V i s a , u s p o s t a v l j e n a
j e radio-veza i z m e u ostrva i B a z e N O V J u B a r i j u , i t i m e
omogueno s a d e j s t v o s a v e z n i k e a v i j a c i j e . N a V i s j e i z B a r i j a
prevezena i 3. p r e k o m o r s k a brigada, k o j a je ula u sastav 26.
divizije. O s t r v o V i s je tako postalo j a k o i z n a a j n o uporite
i baza N O V J .
Z b o g s v e v e e g t a k t i k o - o p e r a t i v n o g z n a a j a ostrva V i s a ,
t a b 2. oklopne a r m i j e i v i c e a d m i r a l L i t s m a n ( L i e t s m a n n ) ,
k o m a n d u j u i a d m i r a l J a d r a n a , v r i l i s u p r i p r e m e z a desant
na V i s . N a j p r e p r e d v i e n za 17. mart, 1 1 5 desant je, zbog neslag a n j a n a d l e n i h k o m a n d i , odloen do 4. a p r i l a , a l i ni tada n i j e
izvren. O v o p i t a n j e je r a s p r a v l j a n o i u n e m a k o j V r h o v n o j
komandi, na k o n f e r e n c i j i od 12. i 13. aprila, pa je doneta o d l u k a
da se, u n e d o s t a t k u o d g o v a r a j u i h p o m o r s k i h i v a z d u n i h snaga,
desant na V i s zasada odloi, a k o n a n o r e e n j e donese tek
posle s v e s t r a n e p r o c e n e d a l m a t i n s k e o d b r a m b e n e zone, r a d i ega
je u p u e n oficir sa s p e c i j a l n i m o v l a e n j i m a i zadacima. 1 1 6
M a n j e snage 26. d i v i z i j e i s a v e z n i k i k o m a n d o s i i z v r i l i
su t o k o m f e b r u a r a i m a r t a n e k o l i k o a k c i j a na susedna ostrva 1 1 7
u cilju prikupljanja podataka i ometanja nemakih priprema
za desant na V i s . Z a t i m se, u s k l a d u sa d i r e k t i v a m a V r h o v n o g
taba, p r i s t u p i l o k r u p n i j i m d e s a n t n i m a k c i j a m a . P r v a s u n a
redu
b i l a o s t r v a M l j e t i K o r u l a (skica br. 8). Na M l j e t u
1,4
Sastava: armijski komandos br. 1 i mornariki komandos br.
43. Prvi komandos stigao je na Vis do 25. januara, a drugi 26. februara;
njihova jaina iznosila je oko 1000 ljudi. Neto kasnije stigli su delovi
jo dva komandosa. Engleski general Tom Ceril (Tom Churchill) stigao
je 4. marta na Vis da bi objedinio komandose i pomorske snage.
115
Pope D., Flag 4, William Kimber, London, 1954, str. 208.
116
Hitlerove konferencije o pomorskim pitanjima, izdanje JRM,
Split, 1950, str. 360 i 361.
117
Znaajnije su: desantna akcija saveznikog komandosa nou
18/19. marta na oltu i razbijanje jedne ojaane nemake ete u rejonu
Grohota; ponovljena desantna akcija na Hvar nou 21/22. marta, sa dva
bataljona 1. dalmatinske udarne brigade i saveznikim komandosom, pri
emu su nemake posade potisnute na krajnji istoni deo ostrva (u
rejon Bogomolje), a bataljoni 1. brigade (usled jednog neuspeha kod
Jelse, savezniki komandos povukao se sa ostrva v e 23. marta) zadrali su se na ostrvu do 31. marta', tog dana su evakuisali zbeg i zatim se
s
novodolim borcima povukli na junu obalu ostrva i prevezli na Vis.

93

su se nalazile d v e ete iz sastava 750. p u k a 118. d i v i z i j e ,

a na K o r u l i d v a o j a a n a b a t a l j o n a istog puka, u g l a v n o m rasporeena na j a k o u t v r e n i m p o l o a j i m a u r e j o n u B l a t a i V e l e
L u k e . P o z a m i s l i t a b a 26. d i v i z i j e t r e b a l o j e d e s a n t o m n a
M l j e t p r i v u i p a n j u n e p r i j a t e l j a , p a onda j a e snage i s k r c a t i
na s e v e r n u i j u n u o b a l u zapadnog dela K o r u l e i k o n c e n t r i n i m d e j s t v o m , o b e z b e u j u i se sa istoka u r e j o n u S m o k v i c e ,
p r i s t u p i t i u n i t e n j u posada u B l a t u i V e l o j L u c i . S a v e z n i k a
k o m a n d a n a V i s u n i j e p r i s t a l a d a z a p r e v o e n j e o v i h snaga
b u d u u p o t r e b l j e n e n j e n e p l o v n e jedinice, a b r o d o v i M o r n a r i c e
N O V J , zbog m a l e brzine, n i s u m o g l i u t o k u j e d n e n o i i z v r i t i
p r e v o e n j e s V i s a na M l j e t . Z b o g toga su desantne snage prev e z e n e n o u 19/20. a p r i l a na L a s t o v o i tek sledee n o i i s k r c a n e
na Mljet. 1 1 8 O v e j e d i n i c e su, u d v e kolone, i z v r i l e n a p a d na
u t v r e n e n e m a k e poloaje u r e j o n u B a b i n a P o l j a , u otroj
b o r b i r a z b i l e i u n i t i l e posadu, zatim, uspeno i z v r i v i zadatak, 1 1 9 p o v u k l e se n o u 22/23. a p r i l a na L a s t o v o , u r e z e r v u o n i h
snaga k o j e s u v r i l e desant n a K o r u l u .
Z a desant n a K o r u l u u p o t r e b l j e n a j e g l a v n i n a 26. d i v i zije, 120 p o d e l j e n a u d v e desantne g r u p e : j u n u ( e t i r i b a t a l j o n a
i eta m i n o b a c a a ) i s e v e r n u ( t r i bataljona, eta m i n o b a c a a i
b a t e r i j a topova 75 m m ) . G r u p e su n o u 21/22. a p r i l a p r e v e z e n e
s V i s a na K o r u l u i i s k r c a n e na n e b r a n j e n e d e l o v e obale'
j u n a u ,rejon K a r b u n a , a s e v e r n a i z m e u P r i g r a d i c e i P r a p a t n a .
O d m a h po iskrcavanju, glavnine obeju grupa usmerene su ka
B l a t u , da s n a n i m n a p a d o m sa s e v e r a i j u g a unite ovo j a k o
n e m a k o uporite. U j u t r u , 22. aprila, pod zatitom m r a k a i
magle, j e d i n i c e su podile n e p r i j a t e l j s k i m p o l o a j i m a i, posle
a r t i l j e r i j s k e p r i p r e m e , otpoele e n e r g i a n napad. U estokoj
b o r b i t o k o m dana, 1. b a t a l j o n 3. b r i g a d e uspeo je da u n i t i nem a k u posadu i zauzme V e l u L u k u , dok j e g l a v n i n a g r u p a
naila na j a k o u t v r e n e p o l o a j e u r e j o n u B l a t a i na v e o m a
i l a v otpor n e m a k e odbrane. D e j s t v u j u i smelo i uporno,
j u n a g r u p a j e d o podne o v l a d a l a u t v r e n i m p o l o a j i m a oko
grada i s j u g a p r o d r l a u B l a t o , a n e m a k i d e l o v i su se g r u p i sali u u t v r e n i m o t p o r n i m t a k a m a s e v e r n i severoistono
od grada ( r e j o n k o t e 181, S v e t i V i t o i Gospa od Z d r a v l j a ) .
118
Za desant na Mljet odreeni su: 1. i 2. bataljon i pratea eta
2. brigade i 3. bataljon 1. brigade 26. divizije.
119
U borbi je, po naim podacima, poginulo 96 i zarobljeno 4f>
nemakih vojnika. Zaplenjeno je 10 bacaa, 120 puaka i drugo oruje.
Gubici desantnih snaga: 25 mrtvih i 76 ranjenih (Arhiv VII, k. 1100.
br. reg. 2/11).
120
To su ove jedinice: 1, 2, 4. bataljon i eta minobacaa 1. b r i gade, 3. i 4. bataljon 2. brigade, 1. i 4. bataljon i eta minobacaa 3. b r i gade i divizijska baterija topova 75 mm.

94

j
o b n o v l j e n o m nonom napadu o b j e d i n j e n i h snaga s e v e r n e
F j june grupe s l o m l j e n j e n e m a k i otpor jedino u r e j o n u k o t e
181, a tek sutradan i na preostalim d v e m a o t p o r n i m takama.
p o t o je savladana nemaka posada u B l a t u , odmah su d v a
bataljona (1. i 4. b a t a l j o n 1. brigade) upuena ka S m o k v i c i ,
s k o g p r a v c a su napadala nemaka ojaanja pristigla iz P u p n a t a .
N e m a k e snage su n a t e r a n e da se p o v u k u ka S m o k v i c i , u i j i
r e j o n pristiu nova n e m a k a ojaanja iz istonog dela K o r u l e ,
p o t o su izvrile postavljene zadatke, desantne snage su p r i kupljene u V e l o j L u c i i nou 24/25. aprila v r a e n e na Vis. 1 - 1

t >

Za desantni p r e p a d na oltu, k o j u su b r a n i l e d v e ojaane

ete 892. p u k a 264. divizije, S t a b 26. d i v i z i j e uputio je 1. brigadu
sa 3. bataljonom 3. brigade, etom minobacaa, j e d n o m brdskom
baterijom i j e d n i m p r o t i v t e n k o v s k i m topom. U prevoenju i
obezbeenju desanta, pored naih, u e s t v o v a l i su ovoga puta i
savezniki r a t n i brodovi. I s k r c a n e nou 9/10. m a j a na j u n u
obalu ostrva, u u v a l e S e n j s k u i Seulu, desantne snage su se,
pod zatitom noi, u p u t i l e ka G r o h o t a m a i u v a l i Roga. N a p a d
na u t v r e n o uporite u r e j o n u G r o h o t a otpoeo je posle izvrene a v i j a c i j s k e i a r t i l j e r i j s k e pripreme. U ilavoj borbi, k o j a je
trajala ceo dan, desantne snage su uspele da unite gotovo sve
utvrene take u G r o h o t a m a i da u u v a l i R o g a r a z b i j u neprijateljska ojaanja k o j a su pristigla iz S p l i t a (oko 200 v o j nika iz a l a r m n e j e d i n i c e 892. p u k a 264. divizije). U t o k u noi
one su se p o v u k l e i v r a t i l e na Vis. 1 2 2
D e s a n t n i m a k c i j a m a 26. d i v i z i j e bio je r a z b i j e n i l i u n i ten deo n e m a k i h snaga na s r e d n j o d a l m a t i n s k i m ostrvima, i
time, u znatnoj meri, otklonjena opasnost od n e m a k o g desanta
na Vis. To su b i l i p r v i v e i p r i m e r i sadejstva jedinica nae
mornarice, peadije i a r t i l j e r i j e , kao i sadejstva jedinica N O V J
i saveznikih snaga. 123
121
Po naim podacima, u ovoj borbi na Koruli (ne raunajui
gubitke u rejonu Smokvice) poginulo je 297 i zarobljeno 459 nemakih
vojnika i oficira. Zaplenjeno je: 4 haubice, 4 protivtenkovska topa, 10'
mitraljeza, 34 pukomitraljeza, 10 bacaa, 510 puaka, 20 tromblona, 115
pitolja, 12 radio-stanica, 5 kamiona i druga oprema. Gubici desantnih
snaga: 48 mrtvih i 184 ranjena (Arhiv VII, k. 1100, br. reg. 4/5).
122
Po naim podacima, u ovoj borbi je poginulo i ranjeno oko
250 nemakih vojnika, a zarobljena su 52. Gubici desantnih snaga: 40
mrtvih i 129 ranjenih; sem toga, pri povratku sa olte, nemaki borbeni
amci potopili su bolniki brod Marin II sa oko 60 ranjenika (Arhiv
VII, k. 1100, br. reg. 7/11).
123
I
U periodu februarmaj izveden je niz akcija na neprijateljske brodove na moru. Pored ostalog, nou 24/25. januara, kod Oliba.
Jedinice Mornarice NOVJ zarobile su naoruani brod Konstante (Constante) s posadom; 28. februara, kod Molata, zarobile su naoruani
Votomi jedrenjak uzepe ezarije (Giuseppe Cesarie), a kod Paga
dva naoruana motorna jedrenjaka sa oko 90 nemakih vojnika; 27.

95

K o r i s t e i se i s k u s t v i m a u z i m s k i m o p e r a c i j a m a , t a b 8
korpusa je u p r o l e n i m b o r b a m a ire r a z v i o s v o j e snage, dajui
s v a k o j d i v i z i j i i n i c i j a t i v u u d o d e l j e n o j zoni. D e j s t v a 8. korpusa
s a v e z n i k e a v i j a c i j e i p o m o r s k i h snaga i snaga M o r n a r i c e
N O V J oteavala s u k o p n e n i i p o m o r s k i s a o b r a a j neprijatelja.
P o b o l j a n a je veza i z m e u delova 8. k o r p u s a na k o p n u i onih
n a ost,rvima. K r a j e m m a j a n e m a k e j e d i n i c e s u p r o t i v sebe
i m a l e b r o j n i j i i b o l j e n a o r u a n 8. korpus, 1 2 4 a slobodna teritor i j a D a l m a c i j e , i a k o p o o d v o j e n i m p o d r u j i m a , b i l a j e v e a nego
n a z a v r e t k u z i m s k i h operacija. Z a h v a l j u j u i p o m o i C K K P j
i C K K P H i p o j a a n o m r a d u p a r t i j s k i h organizacija, u i n j e n
j e z n a a j a n k o r a k n a u v r e n j u i v o j n i k o m s r e i v a n j u jedin i c a 8. k o r p u s a i pozadine. M e u t i m , v e o m a teak p r o b l e m
i s h r a n e v o j s k e i s t a n o v n i t v a u p a s i v n o j D a l m a c i j i r e a v a n je,
uz k r a j n j e o d r i c a n j e naroda, r e k v i z i c i j o m i k o n t i n g e n t i m a sav e z n i k e pomoi. U s l e d estih p o r e m e a j a veze i z m e u ostrva
i kopna, o v a pomo n i j e r e d o v n o d o t u r a n a 9, 19. i 20. diviziji,
k a o n i d r u g i m j e d i n i c a m a N O V J u u n u t r a n j o s t i zemlje.

DRVARSKA OPERACIJA
( S k i c a br. 9)
I a k o j e poloaj n e m a k e v o j s k e bio n e p o v o l j a n n a s v i m
f r o n t o v i m a , V r h o v n a k o m a n d a o r u a n e sile n i j e o d u s t a j a l a o d
o d l u k e da i z v r i H i t l e r o v u n a r e d b u o u n i t e n j u v r h o v n o g ruk o v o d s t v a narodnooslobodilakog p o k r e t a , k o m b i n o v a n i m dejs t v o m v a z d u n o d e s a n t n i h snaga i k o p n e n i h t r u p a . O n a je
o p r a v d a n o v e r o v a l a da e postii v i e s t r u k o i z n e n a e n j e : izbor o m asa za desant; s a m i m d e s a n t o m kao n o v i m i dosada protiv
N O V J n e p r i m e n j e n i m v i d o m borbenog d e j s t v a ; b r z i n o m dejstva s v i h s v o j i h snaga, k o j e e s p r e i t i V r h o v n i tab d a efikasno
o r g a n i z u j e s v o j u zatitu.
.aprila, kod Oliba, zarobljen je motorni jedrenjak Bjanka Stela& (Bianca
Stella) s posadom. Saveznike pomorske jedinice su, izmeu ostalog,
nou 2/3. februara zapalile topovskom vatrom brod Franeska da Rimini (Francesca da Rimini) na Prolazu Logorun; nou 3/4. februara, kod
Rogoznice, potopile motorni jedrenjak Amelia B, a kod Silbe zarobile
dva motorna jedrenjaka s posadom od 65 Italijana i 25 Nemaca; nou
6/7. aprila zarobile kod Murtera jedrenjak Libeo (Libeccio); nou
1/2. maja, u Brakom kanalu, potopile dva nemaka desantna amca;
nou 18/19. maja, kod Lovita, potopile jedan i otetile drugi brod.
124
U toku aprila stupilo je u jedinice 8. korpusa 1850, a u toku
maja 3097 novih boraca. Bilo je formirano nekoliko novih jedinica: Zadarski NOP odred (od dotadanjeg Zadarskog bataljona), Prominski NOP
odred i Benkovaki bataljon (kasnije: Benkovaki N O P odred).

;96

DESANTNI PREPADI 26 DIVIZIJE NA MLJET, KORULU I OLTU (APRIL-MAJ 1944 )

Pripreme i plan
nemakih snaga

U Stabu 2. oklopne armije pripreme za

operaciju 1 - 5 poele su prvih meseci
1944. Od ljudstva iz raznih SS jedinica
formiran je padobransko-lovaki bataljon, ija je obuka izvedena u reionu Kraljeva. 1 2 8
U toku maja nemaka komanda je koncentrisala svoje
glavne snage oko slobodne teritorije u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj, u garnizonima: Bugojno, Jajce, Mrkonji-Grad, Banja
Luka, Bosanski Novi, Bosanska Krupa, Biha, Lapac, Srb, Knin
i Livno. U poetku su bile akcije manjeg znaaja, a uoi desanta
na Drvar vrena su i vea dejstva du komunikacije Biha
Vrhovine, kako bi jedinice NOVJ bile obmanu te u pogledu
stvarne namere Nemaca.
Opta zamisao neprijatelja za drvarsku operaciju bila je
ova: iznenadnom upotrebom vazdunodesantne jedinice unititi
Vrhovni tab; u isto vreme, motorizovane i peadijske snage
koncentrino prodiru ka Drvaru da se spoje s vazdunodesantnim delovima i zatim ok,rue i poesno unitavaju jedinice
NOVJ koje brane slobodnu teritoriju.
Predvialo se da e operacija t.rajati tri nedelje. U desantu uestvuju sledee snage: 500. SS padobransko-lovaki
bataljon, ojaani 384. puk 373. legionarske divizije, 92. motorizovani puk, 1. dopunski poljski bataljon 373. divizije, 1. rezervni
lovaki puk, delovi 1. puka Brandenburg i borbena grupa 7.
SS divizije (ojaani 13. SS puk, ojaani izviaki odred 7. SS
divizije,127 202. tenkovski bataljon). U sastavu pojedinih nemakih kolona dejstvuju ustake i etnike jedinice; ostale ustako-domobranske i etnike snage obezbeuju garnizone i zatvaraju
pojedine pravce. Za podrku vazdunodesantne jedinice i ostalih
snaga upotrebie se oko 100 aviona.
Nemakim jedinicama su postavljeni precizni zadaci: od
21. do 24. maja 500. SS padobransko-lovaki bataljon (etiri
ete, odeljenje FAK, 128 odeljenje Bene od 40 etnika) prebacuje se iz rejona Kraljeva na aerodrome kod Zagreba, Petrovgrada (Zrenjanina) i Banje Luke; zatim, 25. maja, u ranim
125
Dat joj je naziv Reselprung (Rsselsprung skok konjia).
Poto je operativni cilj glavnih n e m a k i h snaga bio Drvar, kod nas je
ta operacija nazvana drvarskom operacijom.
126
Bataljon je imao oko 900 vojnika, raunajui i delove pomonih slubi. Sainjavali su ga prestupnici iz SS formacija koji bi, posle
uspenog desanta, trebalo da budu osloboeni kazni.
127
U sastavu tog odreda bila je i grupa etnika, nepoznate jaine.
128 Frontaufklerungskomando (Frontaufklrungskommando 201 ili
skraeno FAK 201) 201. komanda za izvianje fronta. Pripadala Drugom odeljenju Abvera (Abwehr) na podruju Jugoslavije. A b v e r je bio
tajna vojno-obavetajna sluba, sa tri odseka: prvi obavetajni; drugi
organizovanje sabotae i razbijanje neprijateljske vojne sile; trei
kontrapijunaa.

7 Oslobodilaki rat

97

jutarnjim asovima, poto avijacija prethodno neutralise

odbranu Drvara, on vri desant sa zadatkom da zarobi ili uniti
Vrhovni tab i marala Tita, kao i saveznike vojne misije, i
da se odri u Drvaru do pristizanja kopnenih snaga. Bataljon
je podeljen u devet grupa, s tim da se desant vri u dva talasa,
pomou jedrilica i padobrana.
Ljudstvo s jedrilicama (340 oficira i vojnika) podeljeno je
u est grupa sa sledeim zadacima: borbena grupa Panter
(110 ljudi) zauzima Citadelu (Titov glavni tab); grupa Jurinik (50 ljudi) zauzima Moskvu (sovjetsku vojnu misiju);
grupa Nasrtljivac (70 ljudi) zauzima Zapadni krst (severozapadnu raskrsnicu puteva u Drvaru); grupa Hvata (40 ljudi)
zauzima London (englesku vojnu misiju); grupa Griza (20
ljudi) zauzima Varavu, 200 metara juno od Londona, a
potom se potinjava grupi Hvata; grupa Loma (50 ljudi)
zauzima Ameriku (ameriku vojnu misiju), a zatim vis
Pauk, 400 metara istono od Londona. Trebalo je da borbene grupe sadejstvuju pri ovlaivanju pojedinim objektima,
koje e zatim c^rganizovati za odbranu.
Padobranci su podeljeni u tri grupe s ovim zadacima: borbena grupa Plavi (100 ljudi) zauzima prilaze gradu sa istoka,
a potom sa borbenom grupom Zeleni brani jugoistoni izlaz
iz grada; borbena grupa Zeleni (95 ljudi) zauzima i brani
severoistoni deo grada i povezuje se sa grupom Plavi; borbena grupa Crveni (85 ljudi) delom snaga zauzima Krmu
(hotel u D,rvaru) a glavninom sadejstvuje jedriliarskim grupama Jurinik i Panter, uestvuje i u odbrani istonog dela
Drvara zajedno sa grupama Plavi i Zeleni, pa posle prelazi
u rezervu komandanta bataljona u rejonu Citadele (groblje
u Drvaru sa bliom okolinom). Svim vojnicima je data fotografija marala Tita. Kada se, po sputanju, tano sazna za
Titovo mesto boravka, najblie borbene grupe treba, na odreeni signal, bez obzira na postavljene zadatke, da dejstvuju ka
tom mestu i da Tita zarobe (a samo u krajnjem sluaju ubiju).
Borbena grupa 7. SS divizije dejstvuje sa prostorije Jajce
Mrkonji-Grad Banja Luka u pravcu zapada, prema sreditu slobodne teritorije, s optim zadatkom: razbiti partizanske snage koje se budu izvlaile ka istoku i zauzeti njihova
sklonita u -rejonu Srnetica Struganica. Pri tom, 13. SS puk,
koji napada s linije Vijenac Jajce, zauzima Janj i ovlauje zemljitem zapadno od puta Rogolje Mlinita, a zatim
usmerava snage u zahvatu eleznike pruge Mlinita Lisina
i zauzima dominantne visove istono od pruge izmeu stanica Lisina i Srnetica. Ojaani izviaki odred 7. SS divizije
probija odbranu jedinica NOVJ zapadno i jugozapadno od
Mrkonji-Grada i izbija na liniju enia kosa Cigansko
98

brdo, a potom, sa prikupljenim snagama, prodire u izvorni deo>

Sane i Donji Ribnik; u daljem nastupanju treba da zauzme
Gornji Ribnik i izbije na liniju Viii (kota 1028) Kik
(kota 1082).
Pravcem Banja Luka aavica Klju dejstvuje 202.
t e n k o v s k i bataljon i obezbeuje desni bok glavnih snaga borbene grupe 7. SS divizije.
Prvi poljski dopunski bataljon 373. divizije i 1. rezervni
l o v a k i puk napadaju pravcem Bosanska Krupa Bosanski
Petrovac, obez'oeujui levi bok snaga koje dejstvuju od
Bihaa.

Ojaani 92. motorizovani puk, prikupljen u rejonu Bihaa,

razvija dejstva pravcem Biha Bosanski Petrovac Drvar.
Ojaani 384. puk 373. divizije napada iz rejona Srba, preko
Trubara, ka Drvaru.
Borbena grupa Brandenburg (ojaani bataljon iz 1. puka
Brandenburg) nastupa iz Knina pravcem Bosansko Grahovo
Drvar.
Iz Livna ka Drvaru (preko Bosanskog Grahova) i ka Glamou napadaju motorizovane jedinice.1"-9
tab 15. korpusa, koji neposredno rukovodi operacijama,
nalazi se u Kninu.
Zadaci jedinica
NOVJ u zapadnoj
Bosni i susednim
oblastima

Zamisao Vrhovnog taba o dejstvima

jedinica u zapadnoj Bosni i susednim
oblastima u sluaju veeg neprijatelj skog napada bila je: primeniti slobodan
manevar na svojim operativnim podrujima; bez potrebe ne ulaziti u teke borbe s neprijateljem,
emu ovaj inae tei da bi jedinice NOVJ vezao i oduzeo im
svaku inicijativu. Ta zamisao Vrhovnog taba je bila u duhu
njegove opte ideje o odravanju neophodne operativne inicijative svojih snaga radi prenoenja teita operacija na
ona podruja koja u datoj situaciji imaju poseban znaaj za dalji razvoj oslobodilakog rata i revolucije. U tom smislu, Vrhovni tab je 4. maja uputio Stabu 1. korpusa direktivu
u kojoj mu preporuuje da, radi breg i uspenijeg manevrovanja, svoje jedinice odmah oslobodi nepotrebnih tereta i r a n j e nike pripremi za evakuaciju u Italiju i da s njim bude u to
tenjoj vezi.

129

Nemaki podaci o tim snagama su nepotpuni i p r o t i v u r e n i ,

dok u izvetaju 3. brigade 1. proleterske divizije, koja je branila pravac
ka Glamou, stoji da su je 25. maja iz Livna napali delovi 7. SS divizije.

(Arhiv VII, k. 712, br. reg. 23/4).

7*

Uoi nemakog napada, jedinice NOVJ zauzimale su irok

.raspored na slobodnoj teritoriji zapadne Bosne i susednih
oblasti.
Prvi proleterski korpus: 1. proleterska divizija (1, 3. i 13.
proleterska brigada): 1. i 13. brigada, na liniji Jezero Sipovo
Podranica, zatvarale su pravce koji od Jajca i Mrkonji- G r a d a izvode preko Mlinita ka Drvaru, 3. krajika brigada
zatvarala je pravac Livno Glamo, glavnina 3. brigade bila
je u rejonu Korina Priluka Kopi, a njena rezerva (dva
bataljona) u Dubravama, severoistono od Glamoa; 6. proleterska divizija (1, 2. i 3. brigada), na prostoriji Mali i Veliki Cvjetni Osreci Trubar Resanovci, branila je pravce od Srba
i Bosanskog Grahova prema Drvaru i, kao najblia jedinica,
imala je zadatak da intervenie u sluaju neprijateljskog
vazdunodesantnog napada na Vrhovni tab u Drvaru. 1 3 0 tab
1. proleterskog korpusa bio je u Mokronogama.
Peti korpus: 4. divizija (6, 8. i 11. brigada): 6. brigada i
Drvarsko-petrovaki NOP odred, na liniji Veliki Radi Grabe Ripa, branili su pravac Biha Bosanski Petrovac
Drvar, 8. brigada, na liniji Vranjsko Gudavac kota 380
Pucenik, branila je pravac Bosanska Krupa Krnjeua
Bosanski Petrovac, a 11. brigada, orijentisana ka Sanskom
Mostu i Prijedoru, zatvarala je pravce koji od tih mesta izvode
na slobodno podruje Podgrmea (jedan bataljon ove brigade
i Kozarski i Gradiko-lijevanski NOP odred bili su na Kozari);
39. divizija (13, 15. i 16. brigada): 15. brigada bila je u odbrani
pravca Banja Luka Bronzani Majdan Sanski Most, 13. brigada i Zmijanjski NOP odred, u rejonu Sokolovo Pavii,
zatvarali su pravac Banja Luka aavica Klju, a 16. bri.gada, juno od linije Prijedor Kozarac, zatvarala je pravac
koji desnom obalom Sane izvodi ka Sanskom Mostu; 10. divizija (7, 9. i 17. brigada i nekoliko m a n j i h partizanskih odreda),
na prostoriji J a n j Kupres Prozor Konjic Kiseljak
Travnik, dejstvom na komunikacije, oteavala je neprijateljski saobraaj preko ove oblasti; 11. divizija, u srednjoj
Bosni, dejstvovala je na komunikacije Zenica Doboj i Doboj
Banja Luka. Stab 5. korpusa bio je u Donjem Ribniku.
Osmi korpus: 9. divizija (1, 2. i 3. brigada): 3. brigada, u
rejonu elebi Strupni, zatvarala je pravac Livno Bosansko Grahovo, 2. brigada je bila na Dinari, orijentisana prema
Vrlici, 1. brigada (bez 1. bataljona) u Bukovici (1. i 2. brigada su
130

Do 15. maja 3. brigada 6. divizije bila* je u Drvaru. Tog dana,

posle jedne informacije da je savezniko vazduhoplovstvo unitilo nemake jedrilice na aerodromu kod Zagreba, i posle napada jaih neprijateljskih snaga na pravcu Srb Drvar, ona je povuena u Trubar, u
divizijsku rezervu.
100

u toku drvarske operacije prebaene u rejon Bosanskog Gra

hova, 1. bataljon 1. brigade i Grahovsko-peuljski NOP odrec
severno od Bosanskog Grahova, branili su pravac koji od ovo,
mesta vodi ka Drvaru); 20. divizija: 1. i 3. brigada nalazile si
se u zahvatu pravca Sinj Livno, a 2. brigada du komuni
kacije Trogir ibenik; 19. divizija bila je na prostoriji Obro
v a c Benkovac Promina; 26. divizija na ost,rvu Visu. ta
8. korpusa bio je na Tievu.
Vrhovni tab je bio u Drvaru, u peini na desnoj oba]
Unca i u kuama ispred nje, a njegove su ustanove bile u grad
i bliim zaseocima. Pratei bataljon Vrhovnog taba: 1. eta s
delom 2. ete u rejonu Krukovca (kota 678), glavnina 2. et
u Bastasima (u peini na izvoru Bastakog vrela nalazilo s
rezervno sklonite Vrhovnog komandanta), 3. (PAM) et
(6 orua) jedan vod u rejonu kote 520 a drugi u rejonu kot
678, 4. eta na obezbeenju saveznikih vojnih misija
rejonu Drvar-Sela i u zaseoku izmeu Unca i puta za Bo
sanski Petrovac, Tenkovski vod (2 tenka) u Drvaru. U Drvar
su se nalazila dva bataljona nedavno formirane (u martu)
nedovoljno naoruane 1. ininjerijske brigade NOVJ. Oficirsk
kola bila je u ipovljanima (u zaseoku Dronjci). Nacionalr
komitet bio je u ipovljanima, a CK SKJ-a u Drva,T-Seli
Druge centralne ustanove, partijski i omladinski komiteti
komanda podruja bili su u gradu i okolnim zaseocima.
Napad na Drvar

Nemake pripreme za napad na Vrhov

ni tab, iako vrene u najveoj tajnost
nisu ostale potpuno nezapaene. 131 Zbog toga su preduzete
pojaane izvesne mere neposrednog obezbeenja Vrhovno
aba i drugih ustanova. 132 Ali te mere, zbog ogranienih mc
gunosti, i zbog karaktera dobijenih podataka, nisu bile dc
voljne da spree postizanje iznenaenja od strane neprijatelji
Dana 25. maja, izjutra, tri eskadrile nemakih bombarder
izvrile su poluasovni napad na Drvar i okolinu. Zatim s
131
Jo u martu su poele da stiu informacije o pripremanju m
pada. Njih e donekle potvrditi i dokumenat koji je, 4. maja, zaplenil
11. brigada 4. divizije. U tom dokumentu i priloenoj skici Drvara da
su podaci o smetaju svih civilnih i vojnih ustanova. Pored podatak
o saveznikim misijama, navedeni su i detaljni podaci o Vrhovnom tabi
njegovom smetaju, obezbeenju, uz sugestiju na koji nain izvesti borr
bardovanje peine u kojoj je bio smeten Vrhovni tab. Isto tako, ti
dana je Drvar i okolinu nadletao neprijateljski izviaki avion, koji j
verovatno, snimao zemljite radi vazdunog napada.
132
U sastavu Prateeg bataljona formirana je PAM eta; utvi
divani su poloaji oko peine (izgraeni rovovi i mitraljeska gnezda
organizovano je osmatranje neba i predvieni su signali za uzbuni
izvrena je dekoncentracija ustanova i slubi oko Vrhovnog taba; SE
Veznike vojne misije su premetene u okolinu Drvara itd.

10

iz transportnih aviona sputeni padobranci, a jedrilice koje su

avioni dovukli, sile su na odreene take. Za vreme bombardovanja i desanta, borci Prateeg bataljona otvarali su vatru, ali
bez veeg uspeha. Odmah po sputanju, nemake borbene grupe
su se sredile, krenule prema ranije odreenim objektima napada i brzo ovladale gradom u kome nije bilo jaih snaga za
odbranu; zatim su napad usmerile ka peini, saznavi da se u
njoj nalazi maral Tito.133
Jedinice Prateeg bataljona pravovremeno su posele poloaje ispred i iznad peine, uporno odbijajui sve pokuaje nemakih vojnika da k njoj prodru. 134 Poto im frontalni napad
nije uspeo, Nemci su, dejstvujui vatrom mitraljeza, lakih
topova i minobacaa ka peini, teili da spree izlazak lanova
Vrhovnog taba iz nje i dobiju u vremenu za boni napad.
Nemake snage usmerene prema drugim objektima uspele su
da obave zadatke predviene planom vazdunodesantnog napada, vrei teke zloine nad civilnim stanovnitvom. Oko
9 asova nemaka avijacija se ponovo pojavila nad Drvarom,
bombardujui i mitraljirajui poloaje Prateeg bataljona i
okolinu grada. Neke bombe su pale sasvim blizu peine. im
..su se bombarderi udaljili, sputen je i drugi talas padobranaca.
Pratei bataljon, ija se glavnina prikupila oko peine,
uspeo je da konsoliduje njenu odbranu, ali opasnost po lanove
Vrhovnog taba, koji su bili u njoj, ipak nije bila otklonjena.
Ona se, naprotiv, poveavala, jer su nemaki delovi svoja dejstva sve vie sasreivali prema peini. U toj vrlo kritinoj
: situaciji prvu pomo odbrani Vrhovnog taba pruila je Oficirska kola. Ona je cela (137 oficira), im je uoen desant,
krenula iz ipovljana prema Drvaru. Pre nego to je pao drugi
talas padobranaca, oficiri su stupili u borbu sa prvim talasom
na liniji kota 613 Trninia brijeg. Jedna grupa oficira upuena je prema Podovima iznad peine, i to je bilo od posebnog
znaaja, jer je time bila obezbeena odstupnica lanovima
"Vrhovnog taba. Oficijri, iako slabo naoruani, 135 uspeno su
vezali deo nemakih snaga i nisu mu dozvolili da stvori mostobran na desnoj obali Unca i preduzme boni napad prema
peini.
Stab 6. proleterske divizije, koji se nalazio u Kamenici,
uoivi desant, naredio je svojoj 3. brigadi da iz Trubara (12 km
133 M a r a l T i t o s e i z v e s n o v r e m e n a l a z i o u p e i n i u B a s t a s i m a .
D o a v i u D r v a r 24. m a j a u v e e , o n j e z a n o i o u t a m o n j o j p e i n i , i t u
ga j e z a t e k a o v a z d u n i d e s a n t .
134 T e n k o v s k i v o d P r a t e e g b a t a l j o n a u e s t v o v a o j e u o v o j b o r b i ,
ali je bio p r i s i l j e n da se sa o t e e n i m t e n k o m i r a n j e n o m p o s a d o m p o vue u Bastahe.
135
J e d n a p o l o v i n a o f i c i r a b i l a j e n a o r u a n a p u k a m a ili a u t o m a tima, a d r u g a s a m o pitoljima.
102

z a padno

od Drvara) ubrzanim marem stigne u Drvar i napadne

i uniti nemaku vazdunodesantnu jedinicu. Drugi bataljon
0 ve brigade je iz Resanovaca (14 km jugozapadno od Drvara),
o s t a v i v i ovde jednu etu za zatvaranje pravca Bosansko Gra[, o v o Drvar, samoinicijativno krenuo prema Drvaru. Stab
8. korpusa, oko 8 asova, uputio je prema Drvaru 1. bataljon
1. brigade 9. divizije da uzme uea u napadu na neprijateljske
vazdunodesantne snage.
Oko 10 asova je 2. bataljon 3. brigade 6. divizije napao
optim pravcem Kamenica - Trninia brijeg Drvar. Kod
Trninia brijega povezao se sa Oficirskom kolom i produio
napad prema gradu. Neto posle 10 asova u borbu je stupio i
1. bataljon ove brigade. Razvivi se na liniji kota 745 kota
601, on je glavninu usmerio preko severozapadnog dela Trninia brijega ka junom delu grada, dok je jedna eta napadala
preko Prnjavora. Trei bataljon 3. brigade napao je pravcem
kota 717 kota 541 ka severozapadnom delu grada, a 4. bataljon je zadran u Vrtou kao rezerva, za sluaj da neprijatelj
spusti novi talas padobranaca. Bataljoni 3. brigade, u snanom
naletu, brzo su ovladali svim dominantnim takama na prilazima gradu, u zahvatu svog napada. Nemaki padobransko-lovaki bataljon morao je da odvoji vei deo snaga za borbu
protiv 3. brigade, iji se pritisak pojaavao. Napad nemakih
delova prema peini je oslabio, tako da su maral Tito i ostali
lanovi Vrhovnog taba bili u mogunosti da oko 11 asova
napuste peinu i zatim, preko Podova, stignu na elezniku
stanicu Potoci (na umskoj pruzi Drvar Mlinita), gde je
ranije bilo sedite Vrhovnog taba. Po izlasku na Podove, maral Tito je naredio 5. korpusu i 1. proleterskoj diviziji da zatvore pravce prema Drvaru, kako bi 6. proleterskoj diviziji
omoguili da uniti 500. SS bataljon.
Lomei otpor nemakog bataljona, 3. brigada 6. proleterske divizije uspela je do 17 asova da ovlada veim delom grada.
U prvi sumrak je uveden i 4. bataljon iz rezerve, sa zadatkom
da ovlada kuama zapadno od puta Drvar Draica i potpomogne napad 3. bataljona prema rejonu kote 520. Tada je
pristigao i 1. bataljon 1. brigade 9. divizije i bio uveden pravcem Sipovljani Drvar. Oficirska kola je ranije povuena iz
borbe. Drei samo raskrsnicu puteva kod Komande podruja,
crkvu i obia glavicu 130 (gde mu se nalazilo previjalite i
komandno mesto), 500. SS bataljon se oajniki branio da bi
izbegao unitenje.
136
Groblje
borbe utvrdili.

rejonu

kote

520,

koje

su

nemaki

vojnici

toku

103

U optem napadu, nou 25/26. maja, 3. brigada 6. divizije,

Pratei bataljon, bataljon iz 9. divizije i delovi 1. ininjerijske
brigade uspeli su da ovladaju crkvom i raskrsnicom puteva, ali
napori da se zauzme i Sobia glavica ostali su bezuspeni. Oko
2 asa 26. m a j a bio je uveden i 1. bataljon 1. brigade 6. divizije.
Gusto rasporeene oko Sobia glavice, jedinice 6. divizije izvrile su nekoliko juria, ali su, uz osetne gubitke, bile odbijene.
U 3,30 asa, poto je neprijatelj ve bio prodro u Bosanski
Petrovac i Trubar, Stab divizije je obustavio napad i naredio
povlaenje jedinica zapadno i severozapadno od Drvara. Prvi
bataljon 1. brigade 9. divizije popraen je u svoj sastav. Nemaki 500. SS padobransko-lovaki bataljon nije uspeo da
uniti Vrhovni tab, to je i bilo glavni cilj desanta, ali je
uspeo da se odri, iako je u toku borbe izgubio oko etiri
petine svog sastava. 137
Prodor nemakih snaga ka Bosanskom Petrovcu i Drvaru

Sa pravca Bihaa, 92. motorizovani puk,

uz podrku artiljerije i avijacije, napao
je 25. maja, u rejonu Ripakog klanca,
razvuenu 6. brigadu 4. divizije. Brigada
je imala slabije snage na pravcu glavnog udara neprijatelja.
Ovaj je brzo ovladao Ripakim klancem i tim oteao njenu
odbranu. Protivnapad 6. brigade u rejonu Dubovskog, da se
sprei dalji prodor, nije uspeo. Neprijatelj je istoga dana izbio
u Vrtoe, a sutradan, do 8 asova, i u Bosanski Petrovac. Trebalo je da 6. brigada sada zatvori pravac Bosanski Petrovac
Otrelj Drvar, a ne da se povue prema Jedoviku i da
pravac ka Drva,ru ostavi nezatien. Tako je drugog dana napada, 26. maja, do 12 asova, 92. motorizovani puk bez borbe
stigao u Drvar.
Poljski dopunski bataljon 373. divizije i 1. rezervni lovaki
puk napali su 25. maja, pravcem Bosanska Krupa Krnjeua
Bosanski Petrovac, 8. brigadu 4. divizije. Teko odolevajui,
8. brigada se povlaila ka Risovcu. Pred vee je protivnapadom
odbacila neprijateljske istaknute delove ka Suvaji. Meutim,
zbog pojave neprijatelja u njenoj pozadini (deo onih snaga iz
Bihaa bio je, po izbijanju u rejon Vrtoa, upuen u pravcu
Krnjeue da bi olakao nadiranje ovih snaga iz Bosanske
Krupe), 8. brigada je bila prinuena da se povue ka Grmeu.
Posle prodora neprijatelja u Drvar, 4. divizija se zadrala na
Grmeu, dosta uspeno ometajui neprijateljski saobraaj na
severnim i junim padinama ove planine.
137
Gubici 6. divizije (prema naim podacima), u g l a v n o m 3. brigade, bili su 47 mrtvih, 72 ranjena i 35 nestalih (Arhiv VII, k. 797, br.
reg. 14-3).

104

Nastupanje n e p r i j a -

telja pravcem Srb

O j a a n i 384. p u k 373. d i v i z i j e ( u i j e m

je sastavu bilo i etnika) napao je

25. m a j a oko 5 asova 6. proletersku diviziju: glavnim snagama pravcem Srb
Osreci Trubar, na kome se branila 2. brigada, pomonim
snagama pravcem Suva ja Veliki Cvjetni, prema dva bataIjona 1. brigade. Neprijatelj je, posle otre borbe, do noi
ovladao linijom Veliki Cvjetni Bobara Trubar, na kojoj
s e i zadrao, dok su 1. i 2. brigada posele liniju Mali Hrnjadi
Bobara (trigonometar 1061) Metla (trigonometar 1204).
Sutradan je, uz podrku avijacije, produio napad u pravcu
Drvara i prinudio 6. diviziju da se povue. Oko 10 asova spojio
se sa 500. SS bataljonom u Drvaru.
Po nareenju taba 6. proleterske divizije, 2. brigada je
preko Unca upuena u rejon Podbrina Zaglavica da d e j stvuje du komunikacije Drvar Bosanski Petrovac, a 1. brigada je zadrana u rejonu Mali Hrnjadi Boboljuske. Trea
brigada (napadnuta iz pozadine od neprijateljskih snaga koje
su nastupale sa pravca Srba) povuena je s poloaja oko
Drvara u rejon Mokronoge Vidovo Selo, gde je od taba
1. proleterskog korpusa dobila nareenje da zatvori pravac
Drvar P r e k a j a Potoci. U toku 28. i 29. m a j a ona je, sa 3.
krajikom brigadom i 3. bataljonom 1. brigade 1. proleterske
divizije, vodila ogorenu borbu u rejonu P r e k a j e protiv 384.
puka 373. divizije i 92. motorizovanog puka. Poto je Vrhovni
tab napustio Potoke, i borba na ovom pravcu obustavljena, 3.
brigada 6. divizije povukla se nou izmeu 30. i 31. m a j a prekoLunjevae i Otaevca u Zaglavicu, u sastav svoje divizije.
p

r v a l

Prodor nemakih jedinica preko Bosankog Grahova ka

Drvaru

Kad je poeo vazduni desant na Drvar,

jaa nemaka motorizovana kolona nastupila je iz Livna ka Bosanskom G r a hovu i u rejonu elebi Strupni
napala 3. brigadu 9. divizije, odbacila je
s komunikacije, istog' dana izbila u Crni Lug i tu zanoila.
Nou 25/26. m a j a Stab 9. divizije naredio je grupisanje svih
svojih snaga ka Bosanskom Grahovu. Meutim, dok su jedinice 9. divizije bile u pokretu, motorizovana kolona je 26. maja
do podne izbila u Bosansko Grahovo, zatim je, oko 16 asova,
njena glavnina stigla u Drvar. Nou 26/27. m a j a su 1. i 3. b r i gada 9. divizije izvele neuspeo napad na neprijateljske snage u
Bosanskom Grahovu, naiavi i na otpor borbene grupe Brandenburg, koja je tek sada sa pravca Knina izbila u Bosansko
Grahovo. Od 28. do 30. m a j a 9. divizija v o d i borbe sa ovim n e prijateljskim snagama koje pokuavaju da prodru ka Tievu.
105

Posle povlaenja jedinica 1. i 6. proleterske divizije i 2

rejona Prekaje, spojile su se neprijateljske kolone iz Drvara
i Glamoa i, uz sadejstvo snaga iz Bosanskog Grahova i Palea,
pristupile okruenju 9. divizije i tabu 8. korpusa na Tievu.
Uoivi namere neprijatelja, Stab korpusa je naredio Stabu
9. divizije da se sa 1. i 3. brigadom prebaci na Vijenac a 2. brigadu sa bolnicom uputi na Dinaru. Druga brigada je sa bolnicom, preko atora i Sajkovia, stigla na Dinaru. Stab 8. korpusa i delovi 9. divizije, okrueni na Jedovniku (rejon trigonometra 1539), bili su prinueni da vode estoku borbu s neprijateljskim snagama koje su koncentrino nadirale od Tieva,
Bosanskog Grahova, Palea i Prekaje. Poto se, zbog jaine
neprijateljskih snaga, nije mogao izv,riti proboj prema zapadu,
Stab korpusa je naredio 9. diviziji da zbaci neprijatelja s Tisove
kose, da bi se preko ove omoguio proboj svih snaga ka komunikaciji Drvar P r e k a j a i dalje na Lunjevau. Ali su jedino
3. brigada 9. divizije i Grahovsko-peuljski odred uspeli da se
probiju u ovom pravcu, dok je Stab korpusa sa 1. brigadom
9. divizije ostao na Tisovoj kosi. Posle izbijanja (5. juna) na
Jedovnik, gde nije bilo delova 8. korpusa, nemake jedinice,
verujui da su se sve opkoljene snage probile iz okruenja,
povukle su se u Bosansko Grahovo i D,rvar. im su se one
povukle, 9. divizija se povratila na prostoriju Tievo - Maleevci P e u l j e Grkovci, istei je od etnika.

g.

Dok su 1. i 13. brigada 1. proleterske divizije i 39. divizija

neprijatelja u zoni Mrkonji-Grad Klju, 3. k r a iika brigada 1. divizije, zatvarajui pravac Livno Glamo,
y rejonu Vrba Korina, potpuno je razbila jednu neprijateljsku kolonu koja je 25. m a j a nastupila iz Livna. Posle ovog
u s p e h a , 3. brigada je izvuena u severozapadni deo Glamokog
polja i upotrebljena za obezbeenje Vrhovnog taba, koji je iz
potoka stigao u Poljice, zatim u Preodac. Neprijateljske snage
iz Livna ponovo su nastupile 30. maja, zauzele Glamo bez
borbe i produile ka Rorama da bi se spojile sa onim snagama
koje su sa pravca Drvara ve bile izbile do Prekaje.
Od 26. do 29. m a j a 1. proleterska (1. i 13. brigada) i 39.
divizija uporno su zadravale borbenu grupu 7. SS divizije na
pravcima eleznikih stanica Mlinita Lisina Potoci i
Gprnji Ribnik Resanovaa Uvala, spreavajui je da se
spoji s nemakim snagama u rejonu Drvar P r e k a j a i okrui
1. diviziju. Nou 29/30. m a j a 1. divizija se zabacila na prostoriju Vuja poljana ardak Pribelja, u pozadinu pomenute
borbene grupe, a 39. divizija u rejon Crkvenog. Trinaesti SS
puk je 30. maja, nekim delovima, izbio na liniju Uvala eleznika stanica Potoci, ali je osetivi prisustvo delova 1. divizije
u svojoj pozadini, izvrio pregrupisavanje snaga i produio
napad na jedinice te divizije, koje su imale zadatak da zatvore
pravce koji od Mlinita preko Pribelje, Pljevskih Podova i Vitoroga izvode ka Kuprekom polju, u kom pravcu se kretao
Vrhovni tab.
zadravale

Dejstva 1. proleterske
i 39. divizije

Prva i 13. brigada 1. proleterske divizije

i delovi 9. brigade 10. divizije vodili su
25. m a j a ogorenu borbu sa ojaanim
izviakim odredom i 13. pukom 7. SS divizije, koji su napadali
na pravcima Mrkonji-Grad Medna Mlinita, J a j c e Jezero Sipovo Dragni Podovi, Vijenac Natpolje
Pljevski Podovi, i bili zadrani na liniji Dimitor (kota 1488)
Crni vjrh (kota 1259) Dragni Podovi.
Toga dana je 202. tenkovski bataljon nastupio pravcem
B a n j a Luka aavica. Trinaesta krajika brigada 39. divizije
pruila mu je snaan otpor kod Dobrnje, Kadine Vode i Sitnice.
Ona je u toku noi, po nareenju taba 5. korpusa, povuena ka
Donjem Ribniku, a 202. bataljon je zanoio u Sitnici, imajui
ispred sebe m a n j e delove 13. proleterske brigade 1. divizije u
rejonu Dolova. Sutradan je 202. bataljon odbacio ove delove
13. proleterske brigade i zauzeo aavicu i Klju, o b e z b e u j u i
na t a j nain desni bok 13. SS puka, koji je sad mogao sve svoje
snage da usmeri prema 1. proleterskoj i 39. diviziji. U toj situaciji Stab 5. korpusa je naredio 39. diviziji da svoju 16. brigadu
privue u rejon Kljua i zatvori pravce koji od Kljua vode ka
Gornjem Ribniku.

Poto je ovim manevrom neprijatelja bio oslabljen pritisak na jedinice 5. korpusa, Stab korpusa je formirao Operativnu grupu (13. i 16. brigada 39. divizije i 6. brigada 4. divizije) s namerom da napadne snage 7. SS divizije izmeu
Mrkoji-Grada i Mlinita, da bi ih delom privukao i na t a j
nain olakao poloaj 1. proleterske divizije. Svojim napadima
na prostoriji Medna Pecka Vrbljani Busije, 46. juna,
Operativna grupa je prinudila neprijatelja da smanji dejstva
prema 1. diviziji. U meuvremenu, nou izmeu 3. i 4. juna,
Vrhovni tab se avionom prebacio s Kuprekog polja, 138 a idue
noi je znatan broj ranjenika evakuisan u Italiju. Prva proleterska divizija prekinula je borbu sa 13. SS pukom i preko
komunikacije Livno Kupres Bugojno izbila na prostoriju
K u k a v i c e Ravno Vukovsko, gde se krae vreme odmarala.
138
S Kuprekog polja je sovjetski pilot Aleksandar Sergejevi
ornjikov, aparatom Dakota, prebacio deo Vrhovnog taba i Nacionalnog komiteta, s Titom na elu. za Bari, odakle su se ovi posle nekoliko dana prevezli na ostrvo Vis.

107

106

Borbena grupa 7. SS divizije, ponovo pregrupisana, dobila

je zadatak da u sadejstvu s nemakim snagama iz Kljua
Bosanskog Petrovca, Drvara i P r e k a j e okrui i uniti jedinice
5. korpusa na prostoriji Srnetica Klekovaa. Ojaani 13. SS
puk nastupio je 6. juna u pravcu Gornjeg Ribnika, Busija i
Potoka, dok je u isto vreme 202. bataljon poseo drum Klju
Bosanski Petrovac da bi spreio proboj snaga 5. korpusa ka
Podgrmeu. Veto manevriui ispred nastupajuih nemakih
kolona, Stab 5. korpusa je uspeo da izbegne stezanje neprijateljskog obrua, izvue svoje jedinice pravcem Crkveno
Ravna uvala Vojiki Stanovi i izbije u Podgrme. Neprijatelj je obustavio napad prema njegovim snagama u Podgrmeu, ali je obnovio dejstva prema 1. proleterskoj diviziji.
Napadnuta 12. juna u rejonu Vukovsko Ravno od delova 7.
SS divizije i 369. legionarske divizije, sa pravca Kupresa, Livna
i Duvna, 1. divizija se povukla prema istoku, preko komunikacije Gornji Vakuf Prozor. Ipak je bila prinuena da sa 10.
divizijom prihvati vrlo teke borbe na Vranii i Bitovnji protiv
snaga 7. SS divizije i 92. motorizovanog puka i nemakih delova
iz okolnih garnizona, koji tee da je okrue i unite na ovom
planinskom masivu. K r a j e m juna je 1. divizija uspela da se
probije i da na odseku Podoraac Brani pree komunikaciju
Sarajevo Konjic, orijentiui se na jugoistok, ka Foi i dolini
Lima. Po odlasku 1. proleterske divizije, pritisak neprijatelja
na 10. diviziju ubrzo je prestao.
Sredinom juna nemake snage su poele da se povlae u
polazne garnizone. Vrhovni tab je u izvesnoj meri bio iznenaen nemakim vazdunim desantom, ali kriza u kojoj se
naao 25. maja bila je ipak uspeno reena brzom intervencijom
Oficirske kole i jedinica 6. proleterske i 9. divizije, snanim
otporom Prateeg bataljona Vrhovnog taba, svih ljudi iz partijskih i drugih rukovodstava, kao i stanovnitva Drvara. Na
pojedinim pravcima, i pored izvesnih slabosti i greaka, jedinice NOVJ nisu dozvolile da se nameke snage koje su koncentrino nadirale ka Drvaru brzo spoje s vazdunodesantnim
bataljonom. Vrhovni tab nije bio uniten, a jedinice NOVJ
koje su bivale okruene uspevale su da pogodnim manevrima
izbegnu unitavajue udare neprijatelja. i M Slobodna teritorija,
koja je bila izgubljena u prvom naletu neprijatelja, ubrzo je
povraena i proirena.
9 Posto je drvarska operacija bila predu/.eta u vreme kada su
nemake trupe na evropskom ratitu trpele poraze i kada je NOP u
Jugoslaviji bio u vidnom usponu, maral Tito je s Dravom rekao da je
ona samo oajniki akt osvete i pokuaj likvidacije glavnih voa ustanka (V kongres KPJ, Kultura, Beograd, 1948, str. 116).
108

DEJSTVA 8. KORPUSA NOVJ

^H^

(25. m a j 1. septembar)

E
Poto se upoznao sa situacijom u Drvaru, tab 8. korpusa
-je naredio jedinicama: 20. diviziji da n j e n a 1. brigada zatvori
pravac Livno Bosansko Grahovo i titi centralni deo Dinare,
2. i 3. brigada i Grupa srednjodalmatinskih odreda ofanzivno
dejstvuju u srednjoj Dalmaciji; 19. diviziji da 2. brigadu
uputi na komunikaciju Knin Otri Graac radi dejstva na
neprijateljske kolone, a 1. brigadu i Grupu severnodalmatinskih
odreda upotrebi za napad na neprijateljske posade u severnoj
Dalmaciji. Osim toga, Vrhovni tab je naredio 26. diviziji da
jaim snagama izvri desantni prepad na ostrvo Bra. Cilj
ovih dejstava bio je da se poveanom aktivnou 8. korpusa
veu to jae neprijateljske snage u Dalmaciji i sprei njihova
eventualna upotreba ka zapadnoj Bosni. 110 U ovom periodu,
gotovo do prvih dana jula, zbog uea 92. motorizovanog puka
i delova 1. puka Brandenburg u drvarskoj operaciji, 19. i 20.
divizija imale su poboljane uslove za ofanzivna dejstva.
Oslanjajui se na Dinaru, 20. divizija je pristupila napadima na neprijateljske posade du komunikacija. Njena 3. brigada, s Mosorskim odredom, zauzela je nou 27/28. m a j a vanu
raskrsnicu puteva Arano i razbila 2. bataljon 6. ustake brigade, a 2. brigada je nou 30/31. m a j a zauzela Siane, K r a j i
Suce, u zahvatu komunikacije Sinj Split. Prikupljene na
Svilaji (u rejonu Ogorja) i na Dinari (u rejonu Bitelia), obe
brigade su 2. juna dejstvovale ka Vrlici, a potom se opet prikupile na Dinari, gde je 4. juna pristigla 2. brigada 9. divizije
s korpusnom bolnicom. Posle toga. u duhu opte direktive
Vrhovnog taba, tab 20. divizije ponovo je dekoncentrisao
svoje snage: na Dinari je zadrao 2. brigadu da zatvara pravce
od Sinja i Vrlike, na Svilaju i Mose uputio je 1. brigadu, a na
Kamenicu 3. brigadu. Do kraja juna, 20. divizija i Grupa srednjodalmatinskih odreda izvele su niz akcija, od kojih su n a j krupnije: napad 3. udarne brigade i Mosorskog i Dinarskog
odreda na posadu Trilja (oko 300 ustaa i domobrana) i borbe
1. brigade i Moseko-svilajskog odreda sa ustaama, etnicima
i nemakim delovima na Svilaji, na odseku Ogorje Mileina, kada je nou 20/21. juna, 3. bataljon 1. brigade pretrpeo
osetne gubitke.
Poetkom jula je 20. divizija na pravcima od Sinja, Arana
i Duvna obezbeivala napad 6. divizije na Livno (nou 3/4. jula).
etiri nemaka bataljona (iz 7. SS divizije i 369. i 118. divizije)
iz Arana i Sinja nastupili su 5. jula prema Kamenici, koju su
140

Rad 9. divizije 8. korpusa vidi u poglavlju: Drvarska operacija

109

branili 2, 3. i 1. brigada (delovi) 20. divizije i Mosorski i Dinarski

odred. Neprijatelja iz Arana zadrala je juno od Votana 3
brigada s Mosorskim odredom, a onog sa pravca Sinja zadrao je kod Gala Dinarski odred, ali su pri tom delovi 2. brigade
napali bok ove nemake grupe i naterali je da odstupi u Obrovac. Nastavljajui napad od Arana, nemake snage su potisnule 3. brigadu i Mosorski odred iz Votana i Roa, da bi 7. jula,
prikupivi jae delove u Obrovcu, obnovile napad pravcem
Obrovac Bili Brig, s ciljem da prodru u Prolog. Zadran
upornom odbranom delova 1. brigade i Mosorskog i" Dinarskog
odreda na liniji Mala Kneica Gljev, neprijatelj je sutradan,
posle jo jednog neuspelog juria, otpoeo povlaenje u polazne
garnizone.
U severnoj Dalmaciji, Stab 19. divizije uputio je 27. maja
1. brigadu iz Bukovice ka obali, u rejon Stankovaca, a 2. brigadu na komunikaciju Knin Otri Graac. Do 1. juna je
1. brigada oslobodila deo obale, prihvatila opremu doturenu
s Visa preko Kornata i prebacila je u Bukovicu. Meutim, da
bi spreile prevoenje materajala s Visa na kopno, nemake
jedinice (2. bataljon 893. puka, 2. bataljon 891. puka 264. divizije i 2. eta 771. pionirskog bataljona) iz Zadra, nou 30/31.
maja, izvrile su desantni prepad na Dugi otok i Kornat. 141
Istovremeno su se 2. i 3. bataljon 847. puka 392. divizije iz Senja
i Novog iskrcali na ostrva: Olib, Silba, Premuda, 1st i Molat. 142
Na Dugom otoku su 2. i 3. pomorsko-obalski sektor sa Otokim
NOP odredom pruili otpor nemakim delovima, zadravi ih
na istonoj obali ostrva. S Kornata, gde nije bilo borbenih
jedinica, povukli su se zbeg, ambulanta i neki kursevi na
ostrvo Lavu, ali pri pokuaju da se sledee noi prevezu na
Vis nenaoruanim brodovima bili su zarobljeni od tri nemaka
borbena amca juno od Kornata. 1 " Za to vreme je 2. brigada
19. divizije dejstvovala na komunikaciju Knin Otri Graac, postavljajui zasede i vrei prepade na etnike. U Bukovici je 1. juna bila formirana Grupa bukovikih bataljona (sa141
Toj akciji je Stab 264. divizije dao naziv Handtand
(Handstand).
142
tab 392. divizije dao je toj akciji ifrovani naziv Vikinger
(Wikinger).
143
Raspolaui znacima za raspoznavanje nae mornarice, nemaki borbeni amci tako su zarobili nenaoruane motorne jedrenjake
Sokol i Palmu i etiri manja broda sa oko 320 lica, preteno iz
zbega. Nou 1/2. juna, kada su sa ostrva 2irja krenuli ka Visu, na isti
nain su zarobljeni motorni jedrenjaci Aneo, Mali Ante i Sv. Juraj
i mali brod Tramontana sa oko 130 lica iz zbega i 40 vojnika i ranjenika. Svi zarobljeni odvedeni su u Split. Iste noi je naoruani brod
Kornat imao vrlo teku borbu s etiri nemaka torpedna amca juno
od ostrva Blitvenice.

110

etiri bataljona), 144 koja je izvodila m a n j e akcije du-.

t munikacije Benkovac Kistanje. Kada se 2. brigada povrat-la u Bukovicu, 19. divizija napadala je jaa ustaka i etnika
n o r i t a . Prva brigada je s novoformiranim Benkovakim bat f l i o n o m zauzela, 69. juna, uporite Vranu i odbila vie
Htoako-ustakih napada iz Benkovca i Biograda. Nou 10/11.
"una 2. brigada je napala etniko uporite Kulu Atlagi i razbila Leteu etniku brigadu (oko 250 ljudi), dok je 1. brigada
u o t r o j borbi (nou 11/12. i 12/13. juna) razbila jedan bataljon
7 u s t a k e brigade u Polai (6 km jugozapadno od Benkovca).
,
Aktivnost 19. divizije prinudila je tab 15. brdskog korpusa da prikupi jae snage 2. bataljon 92. motorizovanog
puka, Izviaki bataljon 392. divizije, delove 981. puka 264. divizije, etnike i ustae i sa pravca Benkovca, Biograda i
Bribirskih Mostina napadne 1. brigadu u rejonu Stankovci
Banjevci Radoinovac. U toku 16. juna je 1. brigada vodila
borbu kod Stankovaca, a zatim se, nou 16/17. juna, preko
komunikacije Benkovac Bribirske Mostine, povukla u Bukovicu. Od Grupe bukovikih bataljona i nekih novih boraca
formirana je, 28. juna, 3. brigada 19. divizije. 145
Posle napornih borbi u drvarskoj operaciji, 9. divizija se
odmarala u rejonu Maleevci Grkovci, a krajem juna ula
je u Bosansko Grahovo, iz koga su se bili povukli delovi 373.
divizije. Njena 1. udarna brigada i 2. brigada, nou 30. juna/l.
iula, neuspeno su napale dobro utvrenu 1. brigadu etnikog 502. korpusa i jedan bataljon iz 373. divizije na Deralu,
Cigelju i groblju u Vranjkoviima, a Grahovsku i atorsku etniku brigadu na liniji Sunanica Crni Vrh. Do sredine jula
obe brigade su bile u rejonu Bosanskog Grahova, na zatvaranju
pravca Knin Drvar, dok je 3. brigada napadala etnike u
Rastievu, Plavnom, Velikoj i Maloj Popini, da bi se i ona do
20. jula povratila ka Bosanskom Grahovu.
tab 26. divizije i Komanda mornarice s Komandom saveznikih snaga na Visu dovrili su pripreme za desantni
prepad na Bra, s planom: jakim snagama izvriti desant na
Bra, a sa dva saveznika razaraa kontrolisati Braki kanal i
avijacijom bombardovati Split, Trogir i Omi, kako bi nemaku
komandu naveli na zakljuak da se priprema krupna desantna
akcija na samu obalu. Na Brau su se nalazili ojaani 2. i 3. b a taljon 738. puka 118. divizije i oko divizion artiljerije 668. artiljerijskog puka, uglavnom na jako utvrenim poloajima oko
144
Grupa je obrazovana od Severnodalmatinskog NOP odreda i
jednog bataljona Kninskog NOP odreda.
145

Kad je formirana, nosila je naziv 3. (bukovika) brigada 19.

divizije, a kasnije 14. brigada 19. divizije. Povremeno je i dalje nazivana bukovikom.

HI

Nereia, Sumartina i Supetra. Odbrana ostrva podravana j

brojnom artiljerijom sa obalskog odseka Omi Makarska.1*
Za izvrenje desanta upotrebljeni su: 1. udarna brigada, 3. bri,
gada, tri bataljona 2. brigade, dva bataljona 3. prekomorske
brigade, protivtenkovska eta i baterija brdskih topova 75 mm
26. divizije i jedan engleski komandos (400 ljudi) sa dve bate,
rije topova i haubica. Ove snage su bile grupisane u tri kolone:
severna kolona je imala zadatak da zatvori pravac Supetar .
Nereie, zapadna da zauzme Neireie, a istona da
ovlada rejonom Sumartina. Prevoenje snaga s Visa na neposednutu junu obalu Braa (na odsek uvala Smrka Bol) izvreno je saveznikim i naim brodovima u dva maha: nou uoi
1. juna i izmeu 1. i 2. juna. Napad je otpoeo 2. juna izjutra,
posle artiljerijske i avijacijske pripreme, s teitem ka Nereiu, na kom pravcu je napadala zapadna kolona (3. brigada
26. divizije, engleski komandos, baterija brdskih i odeljenje
protivtenkovskih topova). U estokoj dvodnevnoj borbi zapadna
kolona je slomila otpor jednog dela utvrenih taaka neprijatelja. Severna kolona (dva bataljona) ovladala je uporitem Sv.
Rok (juno od Supetra), ali je, usled jake zaprene artiljerijske
vatre sa obale i protivnapada neprijatelja iz Supetra, bila prinuena da se povue i zatvori komunikaciju Nereie
Supetar. Istona kolona (tri bataljona 1. brigade, tri bataljona
2. brigade i jedna engleska baterija) na svom napadnom pravcu
razbila je neprijatelja i odbacila ga u Sumartin i Sv. Nikolu.
Osvajanje ovih mesta onemogueno je jakom artiljerijskom
vatrom s kopna i otporom potisnutih nemakih snaga. Zbog
ilavosti neprijatelja, kao i zbog njegovih priprema da iz Splita
i Omia prebaci pojaanja na ostrvo, Stala 26. divizije odluio
je da povue svoje iscrpene jedinice, poto je to ve bila reila
i saveznika komanda za svoje snage. Nou 4/5. juna, brodovima nae i saveznike mornarice, desantne snage su prevezene
na Vis. 147 Iste noi, iz Splita i rejona Bake Vode, pristigle su na
Bra etiri ojaane nemake ete. 148
U toku desanta saveznika avijacija estoko je bombardovala Split, Trogir i Omi.
Ovim dejstvima, za vreme nemakog napada ka Drvaru,
8. korpus je vezao nemake, ustake i etnike snage u Dalma146

Samo iz sastava 118. divizije bile su etiri baterije topova.

U toj borbi na Brau, prema naim podacima, poginulo je 350,
a zarobljeno 220 nemakih vojnika i oficira. Zaplenjeni su, pored ostalog, 3 topa 75 mm i 6 tekih bacaa. Gubici jedinica 26. divizije: 67 mrtvih, 308 ranjenih i 14 nestalih. Savezniki gubici nisu poznati (Arhiv VII.
k. 1100, br. reg. 5/5).
148
Jedna iz 668. dopunskog bataljona, dve iz 893. puka 264. divizije i jedna iz izviakog odreda 118. divizije.
147

112

DRVARSKA OPERACIJA

( 25. MAJ - KRAJ JUNA 1944)

Skica, br S>

ciji, nanevi im gubitke, i spreio eventualnu upotrebu tih

snaga ka zapadnoj Bosni. A dolaskom Vrhovnog taba i Nacionalnog komiteta na Vis veoma se poveao znaaj ovog ostrva
za dalli razvoj narodnooslobodilake borbe.
Sve obimnija dejstva 8. korpusa, pritisak 6. proleterske
divizije ka Livnu, Sujici i Kupresu, dejstva 11. korpusa u Lici,
a tim i vea potreba za obezbedenjem Komunikacija, kao i
bojazan od eventualnog saveznikog iskrcavanja u Dalmaciji,
prinudili su Stab 2. oklopne armije da po zavrenoj drvarakoj
operaciji zadri neke delove 7. SS divizije na prostoriji Duvno
- Livno, da delove 369. divizije pomeri blie obali, u dolinu
cWjg t&ka N&retve, ria 382. puk 373. divizijo privuP iz june
Like na komunikaciju Otri Knin a glavninu 92. motorizovanog puka i 1. puk Brandenburg povrati iz zapadne Bosne

nn m i j u Ron cr>vno
U
- MU.
I snagama u Dalmaciji (264. i 118. divizijom, etnicima i ustaama) nemaka komanda je uporno nastojala da onemogui
[svaku pojavu i dejstva krupnijih jedinica NOVJ u obalskom
pojasu.
I po svretku drvarske operacije 8. korpus je imao zadatak da, s osloncem na Bukovicu i Dinaru, dejstvuje na komunikacije koje iz Zadra, ibenika, Splita i Ploa izvode ka unutranjosti zemlje, i obezbedi vezu izmeu ostrva i kopna, radi
prihvata opreme, naoruanja i hrane (iz saveznike pomoi)
i radi evakuacije ranjenika u Italiju. Najpovoljniji uslovi za
[odravanje ove veze bili su u sevepioj Dalmaciji. Zato je tab
korpusa, po nareenju Glavnog taba Hrvatske, dao zadatak
19. diviziji da ponovo uputi jae snage ka obali. Ostavljajui
14. brigadu u Bukovici, Stab 19. divizije, nou 2/3. jula, prebacio
je 5. i 6. brigadu 149 u rejon Stankovci Banjevci. im su brigade pristigle, napale su ih nemake posade iz Biograda i Benkovca, ali bez uspeha, pa je Stab 15. korpusa prikupio jae
jage150 na liniji Biograd Benkovac Bribirske Mostine
Skradin s ciljem da obe brigade nabaci na obalu i da ih
razbije. Stoga je Stab 19. divizije povukao glavninu 5. i 6. bri149
Po nareenju. Vrhovnog taba, poetkom jula, ponovo je izvrena prenumeracija brigada u divizijama 8. korpusa: umesto dotadanje
neracije brigada: 13 u okviru svake divizije, uvedena je preanja
Jmeracija: 114 u okviru Korpusa. Sada su brigade 9. divizije imale
nazive: 3. udarna, 4. i 13. brigada; brigade 19. divizije: 5. udarna, 6.
jarna (od 16. juna) i 14. brigada (7. brigada, koja se poetkom decembra
1943. prebacila u Liku, definitivno je prela u sastav 35. divizije 11. korpusa); brigade 20. divizije: 8, 9. i 10. udarna brigada; brigade 26. divizije:
' udarna, 11. udarna (od 16. juna), 12. i 3. prekomorska brigada.
150
Delove 1 puka Brandenburg, delove 92. motorizovanog puka,
fcviaki bataljon 392. divizije, delove 891. puka 264. divizije, dve etnike
'gade i delove 7. ustake brigade.

8 Oslobodilaki rat

113

gade (nou 13/14. jula) u B u k o v i c u , a na odseku Stankovci .

Radoinovac ostavio pet bataljona, 1 5 1 privremeno objedinjenih
pod nazivom Primorski sektor, kako bi dejstvom glavnine iz
Bukovice u pozadinu n e p r i j a t e l j a i otporom jedinica Primorskog sektora u rejonu S t a n k o v a c a osujetio pripremani napad.
Neprijatelj je 14. jula n a s t u p i o koncentrino i u toku dana
potisnuo jedinice Primorskog s e k t o r a u rejon Dazline. Stab
Primorskog sektora je reio, u d u h u ideje taba 19. divizije, da
prikupi bataljone i nou se p r o b i j e u Bukovicu. Meutim, zbog
slabe veze, proboj nije izvren, pa su jedinice povuene na jug,
izmeu Zatona i Gaeleza. Tu ih je, izjutra 15. jula, neprijatelj
napao i prinudio da se, i z m o r e n e , bez jedinstvene komande,
po delovima probijaju iz o k r u e n j a u raznim pravcima, a najvie u Bukovicu. 152 Ni dejstvo g l a v n i n e 5. i 6. brigade na neprijateljske delove du k o m u n i k a c i j e Benkovac Bribirske
Mostine, nou 15/16. jula, nije d a l o oekivane rezultate.
Stab 15. korpusa privukao je u Obrovac, Benkovac, Skradin, Kistanje i selo Z r m a n j u d e l o v e 264. divizije, 1. puk Brandenburg, 92. motorizovani puk, dva bataljona iz 373. divizije i
glavninu etnika popa ujia s ciljem da brzo ovlada komunikacijom Obrovac Mokro P o l j e i ne dozvoli izvlaenie 19.
divizije ka Velebitu, ve da je okrui i razbije u Bukovici.
Ovim p r i k u p l j a n j e m o s l a b l j e n e su neprijateljske posade
u zahvatu pravca Knin Vrlika Drni, pa je Stab 8. korpusa
odluio da napadne posadu u V r l i c i i posade du komunikacije
Bosansko Grahovo Knin, 153 a zatim usmeri snage ka Kosovu
i Kninu i privue na sebe deo n e p r i j a t e l j s k i h snaga iz Bukovice, kako bi olakao rad 19. divizije. Tako je do 20. jula 9.
divizija prikupljena u ,rejonu B o s a n s k o g Grahova i Peulja, a
20. divizija, Moseko-svilajski i Dinarski odred na Dinari (u
rejonu Bitelia i Vuipolja) i na Svilaji (na odseku Zelovo
Ogorje). Obezbeujui se od S i n j a pomou Dinarskog i Mosorskog odreda na liniji Zelovo Satri Bajagi Bili
Brig Gljev, 20. divizija i Moseko-svilajski odred izvrili su
nou 22/23. jula mar iz rejona p r i k u p l j a n j a ka polaznim poloajima za napad na liniji R a z v a l e maovike Razvale oti151 pry} bataljon 5. brigade, 2. b a t a l j o n 6. brigade, 2. bataljon 14.
brigade, Bataljon narodne odbrane i S a m o s t a l n i bataljon 19. divizije.
152 p r e m a nepotpunim p o d a c i m a , gubici ove grupe bataljona bili
su: 24 mrtva. 17 ranjenih i 150 n e s t a l i h i zarobljenih (Arhiv VII, k.
518, br. reg. 12-1/2).
153 u r e j o n u Vrlike nalazili su se Cetinska i Ldtea etnika brigada i jedan bataljon 7. ustake b r i g a d e , a u rejonu Strmice i Golubia
(na Vrini i Pleevici) atorska, G r a h o v s k a i Glamoka etnika brigada. Na Deralu, Stoitu i u V r a n j k o v i u bio je jedan bataljon iz 373.
divizije sa 1. brigadom etnikog 502. korpusa.
114'

..^g
Laktac Cubrice i izjutra otpoeli koncentrino'
Postupanje ka Vrlici. Brzim i snanim dejstvom, 8. i 10. b r i g a d a
on divizije i Moseko-svilajski odred slomili su otpor etnika
i jviaovicama, na Golom brdu i Majoj gredi, izbili na visove
nnadno od Vrlike i na liniji Maglaj Kunia zatvorili p r a v a c
od Drnia. Deveta brigada 20. divizije, posle jae b o r b e na
m o s t u u Kolj anima, prela je Cetinu i preko Kosora prodrla
Vrliku, iz koje je razbijeni n e p r i j a t e l j odstupio ka Kosovu.
etvrta brigada 9- divizije, n a p a d a j u i iz P e u l j a preko Unita,
potisnula je etnike iz sela Cetine, slomila otpor ustaa u
Kijevu i zatim zauzela Veliku i Malu Polau, zatvorivi p r a v a c
Knin Vrlika, u r e j o n u Crne glavice. Za to v r e m e su 3. i 13.
brigada 9. divizije, d e j s t v u j u i irokim f r o n t o m iz rejona Bosanskog Grahova, potisnule etnike iz Jelinog polja, Risovca
i Vrine i izbile na liniju Crna glavica Pleevica Mizdrak
Cvakovica, obezbeujui se od nemakih i etnikih snaga
iz Strmice, Derala i Vranjkovia.
Prodor 9. i 20. divizije ka K n i n u i Drniu prinudio je tab
15. korpusa da za n a p a d u Bukovici upotrebi neto oslabljene
snage, bez glavnine 1. p u k a Brandenburg i 92. motorizovanog
puka, koji su zadrani u rezervi na liniji Skradin Kistanje.
Meutim, tab 19. divizije, primetivi p r i k u p l j a n j e n e p r i j a t e l j a ,
reio je da, s osloncem na Velebit, zatvori pravce od Knina
i Obrovca i m a n e v a r s k o m grupom od est bataljona b r a n i slobodnu teritoriju Bukovice, a u sluaju veeg napada sve
jedinice izvue na greben Velebita i d e j s t v u j e p r e m a situaciji.
Nemaki napad ka Bukovici otpoeo je 24. jula. N a s t u p a j u i
iz sela S r m a n j e i Paena, nemake jedinice i etnici odbacili
su d v a bataljona 14. brigade i Kninski odred iz Rujita i Mokrog
polja ka Cengiu i E r v e m k u . N e p r i j a t e l j koji je nastupao od
Obrovca zaustavljen je p r e d Zegarom od dva b a t a l j o n a 6. b r i gade, dok je onaj iz rejona Medvie odbaen ka Zelengradu
protivnapadom tri bataljona 5. brigade i Bataljona n a r o d n e
odbrane. I pored toga, zbog ispoljene upornosti n e p r i j a t e l j a ka
E r v e n i k u i egaru, tab divizije povukao je sve jedinice iz
B u k o v i c e na Velebit, u r e j o n e Krupe, Dubokog dola, Turovca
iCengia. Kako nije uspeo da u Bukovici razbije 19. diviziju,
Stab 15. korpusa zadrao je deo snaga na liniji Zegar E r v e nik Mokro polje, orijentisan p r e m a Velebitu, a glavninu je
Povukao ka Kninu, Drniu i Kosovu. Zato je 19. divizija obnoB p a aktivna dejstva. N j e n a 5. brigada iz rejona Krupe, u borbi
j*- i 27. jula, odbacila je nemake delove sa Tlrebanika i G r a nfie ka egaru, a one iz Golubia potisnula ka Obrovcu. Dana
jula 19. divizija prela je u opti n a p a d na n e p r i j a t e l j a na
dseku Zegar Ervenik. Posle m a n j e b o r b e u r e j o n u Zegara,
ne
P r i j a t e l j je bio prinuen da se uurbano povue ka Obrovcu,

Benkovcu i Paenima, pa je ve s u t r a d a n Bukovica ponov 0

bila slobodna.
U m e u v r e m e n u je tab 8. korpusa naredio 9. i 20. diviziji
da produe dejstva ka Kosovu i na etnike nosade du drumBosansko Grahovo S t r m i c a Knin. Uspenim nonim pp e ,
padima, 25-31. jula, jedinice 20. divizije i Moseko-svilajski
i Trogirsko-ibenski odred odbacili su etnike i ustae iz Kljaka
Baljaka, Bioia, Riana, Markovca, Orlia i Biskupije i potu
. snuli ih ka Kninu, Kosovu i Drniu, ugroavajui ova kljuna
n e p r i j a t e l j s k a uporita. Na severu je 9. divizija za to vreme
izvela dva neuspela n a p a d a na j a k o u t v r e n e poloaie Deralo
Stoita i Vranjkovie, vrila pritisak na etnike u Golubiu
i Strmici, odbila n a p a d etnike Grahovske brigade iz Golubia
ka Pleevici i u Rejonu Vojnovia zatvarala k o m u n i k a c i j u Knin
Bosansko Grahovo.
Cim je izvukao snage iz Bukovice, tab 15. korpusa je
J e d a n deo uputio da odbaci 9. diviziju s k o m u n i k a c i j e Knin]
Bosansko Grahovo. U toku 29. jula jaa nemaka grupa na.stupila je iz K n i n a ; prihvaena ispadima onih snaga sa Derala
i iz Vranjkovia, ona je, posle otre b o r b e u r e j o n u Vojnovia,
prodrla u S t r m i c u i potisnula delove 9. divizije na Pleevicu i
Vrinu. Sa ovih poloaja 4. brigada 9. divizije izvela je nou
30/31. jula uspele p r e p a d e na m a n j e etnike g r u p e u Kninskom
p o l j u , Topolju i Vrpolju. Poto su se prodorom ka Strmici
donekle obezbedili sa ovog pravca, delovi 264. divizije, 1. puk
Brandenburg, 92. motorizovani puk, etnici i ustae (u svemu
oko 7.500 ljudi, sedam b a t e r i j a topova i s e d a m n a e s t tenkova
sa b r o j n i m vozilima) nastupili su 31. jula ka Vrlici, na pravcima: K n i n Kijevo Vrlika, Kosovo K o z j a k Vrlika,
Drni Vrlika i S i n j Vrlika, s ciljem da koncentrino
p r o d r u u Vrliku i na K o z j a k u r a z b i j u 20. diviziju. Na liniji
Maglaj Kunia zapadne p a d i n e Kozjaka Pakovo brdo
Otra glavica nalazila se 20. divizija s jaim rezervama, a
na Crnoj glavici 4. brigada 9. divizije, sa z a d a t k o m da brane
posednute rejone, ali u s l u a j u jaeg napada n e p r i j a t e l j a da
p r i m e n e z a d r a v a j u u o d b r a n u i p o v u k u se na Dinaru. Nemako-etnika kolona 1 5 4 sa pravca K n i n a uspela je posle estoasovne b o r b e da potisne 4. brigadu 9. divizije sa Crne
glavice i p r o d r e u Kijevo. etniko-nemake snage iz Kosova
napale su 9. brigadu na P a k o v o m b r d u i 8. b r i g a d u na severo- I
zapadnim p a d i n a m a Kozjaka. Obe brigade uspeno su odbijale
n a p a d e n e p r i j a t e l j a , ali su se, zbog prodora nemako-etnike
kolone ka Kijevu, morale povui ka Dinari, na odsek Koljani

Jeevi. Deseta brigada je s Moseko-svilajskim odredomi

' ' d r a l a na liniji Orlovaa Kunia j a k u nemako-ustaku
j f l o n u koja je nastupala od Drnia. 1 5 5 tab 10. brigade sa dva
hataljona izvrio je m a n e v a r ka boku nemakih snaga, iznenada
h napao kod G r a d i n e i odbacio p r e m a tikovu. N e p r i j a t e l j je
a ovoga pravca tek uvee prodro u Vrliku. Za to v r e m e jeM o s o r s k i odred odbio nekoliko n e p r i j a t e l j s k i h ispada iz Sinja.
I
Oekujui da e n e p r i j a t e l j produiti dejstva iz Vrlike
ka Dinari, tab 8. korpusa naredio je 20. diviziji i 4. brigadi 9.
divizije da na liniji Koljani Jeevi Podgradina Glava
zatvore pravce od Vrlike ka Braevu Docu i Unitu, a 19. div izija da iz r e j o n a K i s t a n j a izbije u P r o m i n u i dejstvom ka
Kninu i Drniu oslabi n e p r i j a t e l j s k i pritisak ka Dinari.
Nemake i etnike snage nastupile su iz Vrlike 1. avgusta i ve s u t r a d a n prodrle p r a v c e m K o l j a n i Cubrice, potisnuvi 8. brigadu 20. divizije ka Modrau i Braevu Docu. Poto
su se, nou 1/2. avgusta, 5. brigada 19. divizije i P r o m i n s k i odred
prebacili u P r o m i n u i razbili ustae u M r a t o v u i Oklaju, pa
zatim produili dejstva ka V r b n i k u i Razvodu, t a b 15. korpusa
povukao je deo snaga iz Vrlike ka Kninu, Kosovu i Drniu.
A to je omoguilo 20. diviziji da p r e d vee 2. avgusta odbaci
nemake jedinice sa D i n a r e ka Vrlici. S u t r a d a n je n e p r i j a t e l j
napao 5. brigadu i Prominski odred na Promini, ali su se oni
nou 3^4. avgusta povratili preko K r k e u rejon Kistanja. Za too
vreme su ostale snage 19. divizije zatvarale pravce Skradin
Kistanje i Knin Kistanje, kao i one pravce koji od Obrovca;
i Benkovca izvode u Bukovicu.
U julu je u okviru 8. korpusa poboljano sadejstvo izmeu
divizija. Korpus je suzbio nekoliko n e p r i j a t e l j s k i h napada i
naneo vee gubitke etnicima i ustaama u Vrlikoj krajini,
u Kosovu i na Promini. Ovi uspesi ubrzali su proces d e m o r a l i zacije koji je posle sporazuma Tito ubai bio nastupio uetnikim redovima.
Tokom avgusta je 8. korpus glavnu' p a n j u usmerio na'
mobilizaciju novih boraca, na vojno-struno uzdizanje i d a l j e '
moralno-politiko u v r e n j e potinjenih jedinica. P r i tom je19. divizija branila Bukovicu i, na obali, odsek Vodice Biograd, radi veze sa ostrvima; 20. divizija na Dinari obezbeivala
etvu, odbijajui ispade nemakih delova i ustaa iz Vrlike
i Sinja; 9. divizija zatvarala p r a v a c K n i n Bosansko G r a h o v e
i u severozapadnom delu Livanjskog polja vodila b o r b e s
ftemakim delovima koji su povremeno vrili ispade iz Livna;
26. divizija upuivala s Visa na susedna ostrva izvesne delove,.

154
Oko 1.500 nemakih vojnika, 1.200 etnika, dve baterije topova
i pet tenkova.

155
E'
Oko 1.500 nemakih vojnika, 1.000 ustaa i etnika, dvanaest
tenkova i dve baterije haubica.

116

117?

Ikoji su s t a m o n j i m partizanskim odredima izvrili nekolifcj

uspelih akcija. G r u p e partizanskih odreda izvodile su uz obalu
:zasede i diverzije, povremeno n a p a d a j u i n e p r i j a t e l j s k e posade
Naroito je na Biokovu i u dolini d o n j e g toka N e r e t v e oivela
-delatnost G r u p e junodalmatinskih odreda, k o j u su delovi 369
i 118. divizije ee napadali bez znatnih uspeha. Saveznike
pomorske snage imale su s n e p r i j a t e l j e m niz okraja na
moru. 1 5 6 Nae pomorske snage 1 5 7 bile su p r v e n s t v e n o upotrebljene za prevoz naoruanja, opreme, h r a n e i l j u d s t v a iz Baze
N O V J u B a r i j u na Vis i kopno i za evakuaciju r a n j e n i k a i zbega
u Italiju. 1 5 8
Usled ovako povoljne situacije u Dalmaciji, tab 8. korpusa doneo je odluku da proiri dejstva ka Graacu, kako bi
u pozadini nemakih snaga u obalskom pojasu presekao komunikaciju K n i n - Gospi i u iroj zoni povezao osloboenu
teritoriju s e v e r n e Dalmacije i june Like. Radi toga je naredio 20. diviziji da delom snaga zatvori pravac K n i n Bosansko
Grahovo, a celu 9. diviziju uputio je u junu Liku, u rejon
Glogovo Gubavevo P o l j e Derin Gaj. Uz obezbeenje
k o j e su vjrili 3. brigada 35. divizije 1 5 9 sa pravca Gospia, 6.
156 u periodu junavgust saveznike pomorske jedinice (motorne
topovnjae i torpedni amci) izvele su nekoliko napada na nemaka
plovna sredstva: nou 29/30. juna kod Korule potopile jedan desantni
amac i otetile drugi desantni amac, jednu penisu i jedan brod; nou
17/18. jula potopile u Mljetskom kanalu dva desantna jurina amca i
otetile jednu penisu; nou 25/26. jula unitile naoruani motorni jedrenjak Vegu i tri torpedna amca, a zarobile dva desantna jurina
amca; nou 29/30. jula kod Visa potopile motorni jedrenjak Tritone,
a nou izmeu 7. i 8. avgusta potopile tanker F 968 i otetile tanker
F 963.
157
Najznaajnija borbena akcija jedinica Mornarice NOVJ bila je
zarobljavanje n e m a k o g naoruanog broda Felie (Felice) 29. jula kod
ostrva Ista.
158
Na ostrvo Vis je do kraja avgusta, po nareenju Vrhovnog
taba, pristigla iz Italije 1. tenkovska brigada. Od artiljerije koja se
tada nalazila na ostrvu formirana je artiljerijska grupa jaine pet diviziona. Pored toga, na ostrvu je izraen i aerodrom, na koji je u avgustu
prebaen deo nae 1. lovake eskadrile. Mornarica (tab mornarice je
bio na ostrvu Visu) imala je krajem avgusta etiri sektora: 2. pomorskoobalski sektor obuhvatao je ostrva Hrvatskog primorja (od kojih su
bila slobodna: Olib, Silba, Premuda, Ist, Molat), 3. pomorsko-obalski sektor obuhvatao je ostrva severne Dalmacije (slobodna su bila sva sem
"Uljana i Pamana), 4. pomorsko-obalski sektor obuhvatao je ostrva srednje Dalmacije (slobodan je bio samo Vis), a 5. sektor nalazio se na
ostrvu Lastovu. Po direktivi Vrhovnog taba radilo se jo i na uspostavljanju 1. pomorsko-obalskog sektora (koji bi obuhvatio obalu Istre i
Slovenakog primorja) i 6. sektora (na irokom obalskom odseku Dub r o v n i k Boka Kotorska).
159

Hrvatske.
118

Upuena je

na

taj

zadatak

po

nareenju

Glavnog

taba

brigada

i dva b a t a l j o n a 5. brigade 19. divizije od Otria, Z a d a r ski odred i jedan b a t a l j o n 5. brigade p r e m a Obrovcu, u j u t r u 28.
avgusta otpoeo je n a p a d 3. i 4. brigade 9. divizije na posadu
Graaca (podran a r t i l j e r i j s k i m divizionom 35. divizije) i n a p a d
13 brigade 9. divizije na posadu Graba. Oba uporita je b r a nilo oko 700 dobro u t v r e n i h nemakih vojnika i etnika. Zapoet sa z a k a n j e n j e m , bez dovoljno snanog udara, doekan
ilavim otporom branioca, ovaj napad (kao ni novi sledee noi)
n i j e uspeo, pa je 9. divizija prela na blokadu Graaca. Za to
vreme jedinice na obezbeenju vodile su otru bo,rbu spreavajui pristizanje n e p r i j a t e l j s k i h o j a a n j a ka Graacu. Ali
zbog sve jaeg pritiska n e p r i j a t e l j a sa pravca Gospia, i slabih
izgleda u pogledu zauzimanja Graaca, tab korpusa je 9. diviziju povukao na liniji Otri Srb Lapac a 19. diviziju
uputio u severnu Dalmaciju.
D e j s t v u j u i u obalskom pojasu Dalmacije, posednutom
jakim i dobro u t v r e n i m nemakim, ustako-domobranskim i
etnikim jedinicama, 8. korpus je u ovom periodu oslanjajui se na dejstva jedinica 1, 5. i 11. korpusa u svom zaleu
i na svoje baze na Dinari i ostrvu Visu odbranio slobodnu
teritoriju, uporno dejstvovao uz samu obalu i ostvario redovniju
vezu izmeu ostrva i kopna. Izmiui u d a r u jaih nemakih
snaga i paraliui n j i h o v e n a p a d e protivdejstvima u pozadinu,
on je brzo povraao izgubljene rejone. Dejstva 8. korpusa bila
su izrazito manevarska. Iako esto potiskivane od n e p r i j a t e l j a ,
njegove jedinice nisu gubile inicijativu. Dobro naoruana 26.
divizija postigla je vidne uspehe i u n a p a d i m a na jaa n e p r i jateljska uporita na susednim ostrvima. Nedostatak radiosredstava oteavao je inae poboljano sadejstvo jedinica.
*

*
*

Slobodna teritorija s r e d n j e , i zapadne Bosne i Dalmacije,

na kojoj su dejstvovali 1, 5. i 8. korpus, imala je operativnostrategijski znaaj za razvoj oslobodilakog rata. Na n j o j se,
od kapitulacije Italije, nalazio Vrhovni tab sa ostalim r u k o vodeim telima nove Jugoslavije. Ona je zahvatala i deo obalskog pojasa n e m a k e odbrane, gde su snage N O V J ugroavale
najvanije k o m u n i k a c i j e n e p r i j a t e l j a k o j e s j a d r a n s k e obale
izvode u dolinu Save. S ove slobodne t e r i t o r i j e uspostavljena
je i odravana veza Narodnooslobodilake vojske sa saveznikim snagama u Italiji. Stoga je n e m a k a komanda nastojala da
odri kontrolu u obalskom~pojasu a u d u b l j e m zaleu obezbedi
komunikacije, da spreava konsolidovanje osloboenih p o d r u j a
119

i nanosi to vee gubitke jedinicama NOVJ. Iako je u tom

pogledu postigla izvesne rezultate, ona nije postigla najvaniji
cilj, za ije je ostvarenje bila angaovala velike snage i sredstva: unitenje Vrhovnog taba NOVJ. Elastina odbrana
koju su 1, 5. i 8. korpus primenili u vreme drvarske operacije
bila je najcelishodniji vid dejstva. S obzirom na plan Vrhovnog
taba o prenoenju teita operacija NOVJ u istone oblasti,
nije trebalo ulaziti u teke i d u g o t r a j n e borbe s neprijateljem
u zapadnoj Bosni, Dalmaciji i Lici. Vojno-politika situacija
polovinom 1944. zahtevala je da se jae snage to pre upute
prema Srbij i i da se Vrhovni tab nae na bezbednijem mestu
radi uspenog voenja predstojeih operacija i daljeg voenja
rata i revolucije.

120'