NAIZMENINA STRUJA

koristiti kao dopunu udbenika

1

Da bude jasno na samom poetku : Tesla nije izmislio struju

jer je ona bila poznata ljudima pre nogo to je Tesla uao u svet
nauke. Njegov doprinos je uvoenje polifaznog sistema struje
(mi u naim kuama koristimo trofaznu).
Postoji mnogo tekstova o Tesli. Preporuujem jedan od njih.
Tu je i prezentacija Muzeja Nikola Tesla.

Tomas Edison je bio poznata linost u Americi, ali je njegov elektroenergetski sistem
zasnovan na jednosmernoj struji izgubio bitku protiv sistema naizmenine struje koju
je osmislio jedan potpuni anonimus (doljak u Ameriku i napoetku fiziki radnik)
Nikola Tesla. Razlog je jednostavan: za napajanje jednosmernom strujom jednog
kvarta u gradu bila je potrebna jedna (termo)elektrana zbog velikih padova napona u
mrei. Sistemom naizmenine struje mogao bi da se napaja itav grad od samo jedne
elektrane koja je bila prilino udaljena od potroaa. Dakle, ovde vidimo ve dve
prednosti naizmenine struje.
Iz iskustva znamo da adapter (punja)
za mobilni telefon vri pretvaranje
naizmenine struje u jednosmernu
koja puni baterije. Kao to vidimo
ovakvo pretvaranje nije skupo, a
obrnuto proces jeste i za to se koriste
invertori (prisutni su kod sistema za
korienje energije Sunca). Polazei
od primera sa adapterom moemo
izvesti jo jedan vaan zakljuak :
nije ba uvek naizmenina struja u
prednosti kada se poredi sa
jednosmernom !
Na kraju uvodnog dela nije loe znati da jednosmerna struja protie kroz celu
zapreminu provodnika dok naizmenina iskljuivo po njegovoj povrini (zbog toga se
provodnici za transport naizmenine struje prave iznutra uplji, to postie utedu u
materijalu). Zapravo, frekvencija naizmanine struje odreuje kolika je debljina sloja
provodnika koji nosi struju. Ovakva pojava ponaanja naizmenine struje poznata
je kao skin efekat.
U kolima jednosmerne struje elektroni teku u jednom smeru, a u kolima naizmenine
struje elektroni menjaju smer kretanja u skladu sa frekvencijom izvora EMS.

Kako se proizvodi naizmenina struja

Bez obzira da li se elektrina energija dobija u hidroelektranama, termoelektranama,

nuklearnim elktranama ili energijom talasa (vetra) postoje neke zajednike
karakteristike ureaja za proizvodnju i oni se nazivaju generatori.
Pogledajmo kako se dobija monofazna naizmenina struja :

Ukoliko se iani ram oblika kao na slici okree u homogenom magnetnom polju
dobijamo struju u kolu. Najjednostavnije objanjenje daje Faradejev zakon
elektromagnetne indukcije. Na slici vidimo da su krajevi provodnika preko pokretnih
prstenova (na slici slip-rings) spojeni sa nepokretnim etkicama (na slici brush) i
preko takvog sistema struja putuje u kolo sa potroaem.
Pre nego to se upustimo u detalje, bilo bi dobro da prostudirate ovu animaciju.
Zamislimo da proces ravnomerne rotacije rama posmatramo sa strane. Malo
3

uproena slika bi izgledala ovako :

vsin

v
vcos

Brzinu elektrona v u ramu koji rotira razloili smo na dve komponente jer
komponenta vcos ne doprinosi stvaranju EMS (prisetimo se da Lorencova sila vri
razdvajanje naelektrisanja, a ona je za ovu komponentu brzine elektrona 0). Zbog
toga jednaina za EMS bie :
= BLvsin
L je duina jedne uzdune stranice rama (plava na pretposlednjoj slici). Kada
uzmemo u obzir da se EMS indukuje i u drugoj (crvenoj na pomenutoj slici),
dobijamo :
= 2BLvsin
Ne znam da li ste zapazili da nisam pomenuo popreni deo rama (crveno-plavi deo na
pomenutoj slici). Ako primenite pravilo desne ake videete da tu Lorencova sila ne
moe da obezbedi stvaranje EMS zbog pravca svoga delovanja.
Ako uzmemo u obzir da se ugao sinhrono menja sa obrtanjem rama :
= t
gde je kruna frekvencija obrtanja rama.
Poto je (linijska) brzina v rama izraena preko krune frekvencije (ugaone brzine) :
v = r
gde je r rastojanje od ose rotacije do napadne take vektora v, jednaina za EMS sada
dobija oblik :
= 2BLrsint = BSsint
S je povrina rama.
Konaan oblik jednaine za EMS generatora je :
= 0 sint
Ako bismo imali 3 rama simetrino rasporeena pod uglovima od 1200, imali bi
trofaznu naizmeninu struju.
Svaki generator ima rotor i stator i jasno je ta su u okviru ovog primera jedan i drugi.
Gledajui animaciju mogli ste zapaziti da struja u toku jednog punog obrta rama 2
puta promeni smer. Frekvencija struje u Evropi je 50 Hz (u Americi 60 HZ) to znai
da struja promeni smer 100 puta u toku jedne sekunde (odnosno 120).
Kada se provodnik sa strujom nalazi u magnetnom polju na njega deluje Amperova
sila. To vai i za na iani ram ! Amperova sila stvara moment sile koji usporava
kretanje rama. To znai da treba delovati nekom spoljanjom silom da bi se ram
obrtao stalnom ugaonom brzinom. U hidroelektranama takva spoljanja sila potie od
vode koja pada na lopatice turbine. U termoelektranama to ini zagrejana vodena
4

para. Naravno, ova sila kompenzuje i sile trenja.

Da vidimo kako se u hidroelektranama dobija struja. Postoje 3 vrste ovakvih
elektrana : protone, akumulacione i reverzibilne. Razmotrimo kako radi
akumulaciona (kojih ima dve vrste) kao to je hidroelektrana Uvac na donjoj slici.

Na gornjoj slici vidimo da postoji jedan ulaz (intake) ispod brane (dam), i nakon
prolaska kroz ulaz voda ide kroz dovodni kanal brane (penstock) koji vodu dovodi
na turbinu (turbine). Setimo se da kada voda ue u dovodni kanal visinski pritisak
vode se smanjuje, a poveava se dinamiki pritisak u skladu sa Bernulijevom
jednainom.
Samo jedno malo pojanjenje pre nego to nastavimo sa
lekcijom. ta je elektromagnet? Na slici sa desne strane
vidimo jedan prost elektromagnet. Dakle, raf se
ponaa kao pravi magnet sve dok kroz kalem prolazi
struja. raf bi mogao da postane stalni magnet pod
odreenim uslovima, ali to nije predmet ove lekcije.

Da nastavimo gde smo stali.

Voda pada na lopatice turbine i
pokree je, a poto je turbina
vezana za generator pokree
rotor
generatora.
Rotor
generatora ine serijski vezani
magneti (zapravo to su
elektromagneti), a stator su
kalemi ica (dakle, u realnosti
rotor i stator su drugaiji u
odnosu na primer koji je
pokazivao nastanak monofazne
struje).

Evo kako izgleda spoj turbine i generatora :

Na slici moemo zapaziti i transformator (transformer) koga emo detaljnije

izuavati u jednoj od narednih lekcija. Za sada je dovoljno znati da on vri
transformaciju napona iz nieg u vii ili obratno. Jasno je emu slue dalekovodi
(power lines).
Koliina dobije struje zavisi od zapreminskog protoka vode i razlike visinskog
pritiska.
Postoje i reverzibilne hidroelektrane kao to je ona u Bajinoj Bati. U ovakvim
elektranama voda se iz donjeg rezervoara pumpa u gornji rezervoar kada je potronja
struje manja i time se obezbeuje popunjenost rezervoara u asovima velikih
optereenja strujne mree.
Da bi lekcija bila bolje nauena, pogledajte odgovarajui Youtube kratki film.
Efektivne vrednosti
Bilo kakvi prorauni u kolima naizmenine struje su nemogui ukoliko se za tako
neto koriste trenutne vrednosti EMS, struje i napona. Razlog za ovo je to se ovakve
veliine stalno menjaju kada je re o njihovom intenzitetu. Zbog toga se uvode
efektivne vrednosti (obratimo panju da to nisu srednje vrednosti). Primenjujui
matematiku koja se ui u etvrtom razredu moe se lako pokazati da postoji veza
izmeu maksimalne (amplitudne) i efektivne vrednosti jaine struje, napona i EMS
:
Ie = I0 / 21/2 ; Ue = U0 / 21/2 ; e = 0 / 21/2
Naprimer, napon u gradskoj mrei od 220 V je efektivna vrednost, a kolika je
amplitudna izraunajte sami. Prema tome, merni instrumenti (ampermetri i voltmetri)
mere efektivne vrednosti ovakvih veliina.
Uobiajeno je da se trenutne vrednosti jaine struje i napona u kolima
naizmenine struje oznaavaju malim slovima, a efektivne i amplitudne velikim.
Otpori u kolima naizmenine struje
U kolima jednosmerne struje jedina
vrsta otpornosti je termogeni otpor.
Ovakav otpor postoji i u kolima
naizmenine struje i vrednost
termogenog otpora potroaa ne zavisi
od toga da li taj isti otpornik radi u kolu
jednosmerne ili naizmenine struje.
Tipian primer termogenog potroaa je
fen koga ini elektromotor, ventilator
(fan) i kalem koji se zagreva i kroz koga
protie vazduh koga potiskuje ventilator.
Pogledajte animaciju koja prikazuje termogeni otpor u kolu jednosmerne struje.
Meutim, videemo da u kolima naizmenine struje postoje jo 2 otpora.

Uvodimo jedan novi pojam a to je fazor. Paljivo analizirajmo donju sliku :

Promena jaine i smera struje opisuje se sinusnom funkcijom. Ovakva promena moe
se opisati i jednim rotirajuim vektorom fazorom. Vidimo da fazori opisuju
amplitudne vrednosti napona i jaine struje. Kakva je korist od ovoga videemo u
sledeoj lekciji.
Razmotriemo prvo sluaj kada u kolu postoji jedino termogeni otpor.

Grafik pokazuje da izmeu jaine struje i napona na termogenom potroau ne

postoji bilo kakva razlika u fazi. Razlika postoji jedino u amplitudnim vrednostima
pomenutih veliina. Ako u kolu imamo samo ovaj otpor, Omov zakon ima isti oblik
kao i u kolu jednosmerne struje :
I e = Ue / R
Zapazimo talasastu liniju (~) na desnoj slici : to je simbol za izvor naizmeninog
napona (naizmenine EMS). Kako izgleda ova situacija prikazana na fazorskom
8

dijagramu videemo na slici koja sledi :

I0

U0

Jednaine kojima se opisuju trenutne vrednosti ove dve veliine izgledaju ovako :
i = I0 sint
u = U0 sint
Termogeni otpor zove se jo i aktivni otpor. Pogledajte jednu dobru animaciju kao
ilustraciju ovoga .
Prvi od dva otpora koji postoje jedino u kolima naizmenine struje zove se
induktivni. Znamo da koeficijent samoindukcije zavisi, izmeu ostalog, od oblika
provodnika. To znai da ukoliko pravolinijskom provodniku promenimo oblik onda
se menja i njeova induktivnost. Moramo uvek imati na umu da potroai najee
imaju i induktivni i termogeni otpor ISTOVREMENO. Mi emo za poetak
upoznavanja sa ovim otporom predpostaviti da je jedino induktivni prisutan u kolu.

Poznato je da signal audio ureaja oko

ice stvara magnetno polje i da se na
raun energije takvog polja indukuje
EMS samoindukcije koja ometa signal
tj. javlja se induktivni otpor proticanju
signala. On opada sa smanjenjem
frekvencije signala pa zbog toga
dolazi do izraaja kod onih signala
koji ulaze u zvunike. Kvalitetni
zvunici poseduju kvalitetne kablove
koji imaju takvu geometriju da se
ponitava magnetno polje oko
provodnika, a time i EMS
samoindukcije.

Dakle, struja u kolu nazmenine struje ne moe trenutno da poraste do maksimalne

vrednosti ili da opadne do nulte. Ispada kao da postoji nekakav otpor koji trpi struja, a
to sigurno nije termogeni ! Re je o EMS samoinukcije. Na raun koje energije se
ona javlja reeno je u primeru sa kablovima audio ureaja. VANO JE ZNATI DA
INDUKTIVNI OTPOR NE DOPRINOSI ZAGREVANJU POTROAA. Zbog toga
spada u pasivne otpore.
U sluaju kada je u kolu prisutan samo induktivni otpor, Omov zakon glasi :
Ie = Ue / XL
gde je XL induktivni otpor ija jedinica je ista kao i jedinica za termogeni :
XL = L
L koeficijent samoindukcije
Istinu govorei, induktivni otpor postoji i u kolu jednosmerne struje, ali samo kada se
ono ukljuuje / iskljuuje veoma kratko.
Napominjem jo jednom da poslednja jednaina za Omov zakon vai samo u sluaju
postojanja induktivnog otpora u kolu. Ukoliko potroa poseduje i termogeni, to se
razmatra kao redna veza dva otpora (a kako se reava takav problem u narednoj
lekciji).
Grafiki prikaz jaine struje i napona u kolu koje poseduje samo induktivnu otpornost

:
Kao to moemo uoiti na desnoj slici struja kasni u odnosu na napon zbog
postojanja induktivnog otpora.
i = I0 sint
u = U0 sin(t + /2)
Ako pogledamo fazorski dijagram vidimo da se on razlikuje u odnosu na onaj u
udbeniku. Zato ? Fazori prikazuju trenutne vrednosti amplitudnih veliine i oni
stalno rotiraju, stalno menjaju poloaj. ONO TO JE BITNO JESTE FAZNA
RAZLIKA IZMEU FAZORA, a ona je ista na oba dijagrama.
Pogledajte opet animaciju ali kliknite na dugme kalem na desnoj strani stranice.
Kako se prave zvunici ?
Drugi tip pasivnog otpora je kapacitivni. U kolu jednosmerne struje kondenzator
predstavlja prekid toka struje. Podsetimo se ovoga kroz jednu animaciju.
10

U kolu naizmenine struje to nije sluaj jer ona menja smer svog kretanja.
Razmotriemo kolo gde postoji jedino kondenzator i izvor naizmenine EMS. Da bi
se uspostavio napon na potroau kondenzatoru, njegove obloge moraju se
napuniti (zapravo samo jedna obloga se puni elektronima, a druga ima manjak ovih
estica). Ako je na poetku kondenzator bio prazan struja je ta koja ga puni. Odavde
zakljuujemo da u ovakvom kolu struja mora da prednjai u odnosu na napon
fazno je pomerena za / 2. U poetku kada se puni kondenzator struja je najjaa jer
je obloga gde treba da se smeste elektroni prazna. Meutim, kako punjenje traje tako
je ono sve sporije tj. struja opada. Razlog za to je odbojna Kulonova sila izmeu
elektrona na oblozi i elektrona koji ele da dou na oblogu. To se moe posmatrati
kao postojanje nekog otpora struji punjenja. Kada se kondenzator napuni struja
punjenja je 0 i istovremeno menja se polaritet izvora to dovodi do prelaska elektrona
na drugu oblogu pri emu se proces ponavlja.
KAPACITIVNI KAO I INDUKTIVNI OTPOR NE DOPRINOSI ZAGREVANJU
POTROAA. U sluaju da je u kolu prisutan jedino kondenzator, Omov zakon ima
oblik :
I e = U e / XC
gde je XC kapacitivni otpor koji se izraava istom jedinicom kao i termogeni :
XC = 1/C
C je kapacitet kondenzatora.
Odgovarajui grafici ovako izgledaju :

11

Jednaine koje opisuju promene jaine struje i napona su :

i = I0 sin(t + /2)
u = U0 sint
I opet pogledajte opet animaciju ali kliknite na dugme kondenzator na desnoj strani
stranice.
Da se opet vratimo na kablove audio ureaja. U elektronici su poznati tzv. filteri koji
proputaju visoke ili niske uestanosti signala. To su kola sa kombinacijom elemenata
R, L i C. Kabl je zpravo jedan kondenzator te ima kapacitivni otpor, a i termogeni.
Dakle, kabl elektrinog signala koji treba da postane zvuk u zvunicima je jedan RC
filter propusnik niskih uestanosti odnosno on priguuje neke vie uestanosti
signala, a time utie na kvalitet zvuka. Ne preporuuje se da ovakvi kablovi budu
dugaki jer to su dui to su priguenja vea.

U zvunicima postoji LC kolo filter, tako

da donji deo zvunika prima samo niske
frekvencije signala iz pojaala i taj deo
zvunika emituje basove. Solenoid
odreene induktivnosti je odgovoran za taj
deo posla. Kondenzator vri proputanje
visokih frekvencija signala, pa gornji deo
zvunika emituje visoke tonove.

12

Omov zakon za kolo naizmenine struje

Do sada je bilo rei o najprostijim strujnim kolima, a sada emo se pozabaviti
sloenijim kolom u kome istovremeno postoje i aktivni i pasivni otpori. Dakle, u
pitanju je RLC kolo. Fazori e nam biti od velike pomoi prilikom izvoenja
jednaine. Analizirajmo sliku :

13

Ako ste razumeli predhodnu lekciju onda bi druga slika od tri prikazane trebala da
bude jasna. Ako ona nije jasna onda morate da se vratite unazad i opet prouite tekst.
Ako od vektora U0C oduzmemo vektor U0L pa zatim takvu razliku saberemo sa
vektorom U0R dobijamo, kao to je prikazano na slici 3, prema Pitagorinoj teoremi:
U0 = [ U0R2 + (U0C - U0L) 2]1/2
Uzmimo u obzir da ista jaina struje prolazi kroz sve potroae u ovakvom kolu:
U0R = Ie R
U0L = Ie XL
U0C = Ie XC
Zamenom u predhodnu jednainu dobijamo Omov zakon :
I0 = U0 / [ R2 + (XC - XL) 2]1/2
Izraz :
Z = [ R2 + (XC - XL) 2]1/2
zove se impedansa kola i predstavlja ukupni otpor u ovakvom kolu.
Izraen preko efektivnih vrednosti Omov zakon glasi :
Ie = Ue / [ R2 + (XC - XL) 2]1/2 = Ue / Z
Ako ovakav izraz za Omov zakon uporedite sa onim u zbirci, na prvi pogled
moete pomisliti da nisu isti, ali ukoliko vladate matematikom shvatiete da jesu
isti.
Analizirajui treu sliku moemo dobiti jednu korisnu jednainu za faznu razliku:
cos = U0R / U0 = R / Z
Kada je otpor u kolu najmanji ? To pitanje je vano jer je tada prisutna rezonancija u
kolu. Ako pogledamo jednainu za impedansu zakljuujemo da je to u sluaju :
XC = XL
Iz poslednje jednaine sledi poznata Tomsonova jednaina.
Jedna fantastina animacija u kojoj moete da napravite kolo kakvo elite.
Medicinske implikacije
Ljudski organizam poseduje impedansu (znatnu kapacitivnu otpornost i zanemarljivu
induktivnu) i njenim merenjem pomou naizmenine struje mogu se dobiti podaci o
krvotoku.
Struja od 50 Hz i jaine 10 mA izaziva jak bol i skrauje miie. Meutim, Tesline
visokofrekventne struje ne samo da nisu opasne ve se koristi u pojedinim
medicinskim tretmanima. Ovakve struje zagrevaju miie jer teku po povrini tela
(opet skin efekat). Objanjenje nekodljivosti temelji se na malom periodu koji
karakterie ovakve struje da bi se joni natrijuma i kalijuma pokrenuli. Detaljnije
moete proitati u jednom maturskom radu.

14

Snaga naizmenine struje

Polazei od jednaine za snagu jednosmerne struje dobiemo jednainu u neto

drugaijem obliku koja vai u RLC kolima naizmenine struje. Dakle, poimo od
jednaine :
p = ui = U0 I0 sint sin(t + )
Kao to vidite jaina struje i napon nisu u fazi to jeste najei sluaj. Ja sam napisao
kao da jaina struje prednjai u odnosu na napon to nemora uvek da bude sluaj (to
zavisi od vrednosti L i C). U svakom sluaju, jednaina koju emo dobiti vai bez
obzira da li jaina struje prednjai ili napon.
Ova jednaina opisuje trenutnu snagu struje u kolu i nije pogodna za bilo kakva
izraunavanja. Zbog toga treba da usrednimo ovu jednainu. Koristiemo
matematiku transformaciju :
sin sin = [cos(-) cos(+)] / 2
Jednaina za trenutnu snagu dobija oblik :
p = ui = U0 I0 [cos(-) cos(2t+)] / 2
Uzimajui u obzir da je kosinusna funkcija parna :
p = ui = U0 I0 [cos cos(2t+)] / 2
Sada emo da usrednimo jednainu za snagu i takvu srednju snagu zvaemo aktivna
snaga. Srednja vrednost konstante cos je opet ta vrednost konstante, dok je srednja
vrednost cos(2t+) nula:
pa = U0 I0 cos /2
Ili izraeno preko efektivnih vrednosti :
pa = Ue Ie cos
15

cos je faktor snage. On je jednak 1 ukoliko u kolu postoji samo termogeni otpor.
Meutim, u elektrinoj mrei veina potroaa je takva da postoje i pasivni otpori
(pogotovo induktivni) tako da faktor snage nikada nije 1. Da bi snaga bila to bolje
iskoriena faktor snage treba da bude to vei.
Transformator

Na gornjoj slici moemo videti transformator u raunaru (najkrupniji crveni deo).

Veliki broj ureaja koje koristimo poseduje ovu veoma korisnu napravu kao to su
adapteri (punjai) za mobilne telefone.
Svrha transformatora je da povea ili snizi napon. On to moe ostvariti jedino kod
naizmenine struje. Kako se to postie ? Na slici koja se nalazi na sledeoj stranici
vidimo da transformator ini transfomatorsko jezgro (transformer core) od
gvoa, jedan namotaj bakarne ice sa leve strane koji se zove primarni namotaj
(primary winding) ili krae primar na koga se dovodi napon koji se treba sniziti ili
poveati, dok je sa desne strane drugi namotaj bakarne ice sekundarni namotaj
(secondary winding) ili krae sekundar sa koga se preuzima snieni ili poveani
napon bez promene frekvencije struje.
Kada kroz primar protie naizmenina struja u skladu sa njenom promenom indukuje
se promenljivi magnetni fluks magnetnog polja unutar primarnog namotaja. Preko
jezgra transformatora ovakva promena prenosi se na sekundar u kome se na
16

osnovu Faradejevog zakona indukuje EMS samoindukcije.

U kakvoj su vezi brojevi namotaja ica sa celom ovom priom o radu

transformatora ? Ako na primaru postoji Np namotaja (kao na slici) onda se u njemu
kada je prikljuen na izvor struje u kolu indukuje EMS :
p = - Np / t
U sekundaru e doi do indukcije EMS samoindukcije jer gvozdeno jezgro prenosi
promenu magnetnog fluksa:
s = - Ns / t
gde je Ns broj namotaja na sekundaru.
Znamo iz drugog razreda da je EMS srazmerna naponu. Prema tome:
~ Ue
Gubici prenosa magnetnog fluksa su zanemarljivi tako da izjednaavanjem ovih
jednaina dobijamo :
Uep / Ues = Np / Ns
Zapazimo da se napon struje na sekundaru moe poveati poveanjem broja navojaka
ice u odnosu na primar i obrnuto.
Treba imati u vidu da se jednaina ovakvog oblika ne moe ba uvek primeniti to
nije predmet ove lekcije.
Ako poslednju jednainu izrazimo preko aktivne snage i jaine struje na primaru i
sekundaru:
(pap / Iep cos) / (pas / Ies cos) = Np / Ns
Snaga struje se od primara ka sekundaru prenosi bez velikih gubitaka tako da vai :
pap pas
Dobijamo kakav treba da bude odnos broja namotaja na primaru i sekundaru da bi se
poveala ili smanjila jaina struje :
Ies / Iep= Np / Ns
17

Interesantno je da Teslin transformator nema jezgro. ini ga takoe primar i

sekundar, a naponi dobijeni ovakvim transformatorom mere se milionima volti.
Postoji jedna dobra stranica o ovome.
Pogledajte animaciju transformatora.
Transport struje

Elektrana proizvodi trofaznu struju napona koji se meri hiljadama volti. Takav napon
se prvo transformatorima (transmission substation) podie do vrednosti nekoliko
stotina kV i prenosi se visokonaponskom strujnom mreom (high voltage
transmission lines) do blizu naseljenih mesta. Zato se to ini ? Jednostavan
proraun pokazuje da su gubici prilikom takvog prenosa i do 10 000 puta manji nego
da se struja prenosi na niskom naponu. Blizu gradova napon se etapno sniava do
potrebnih 220 V (power substation; transformer).
ta mi zapravo koristimo od trofazna struje
Do nas, kao to znate, stie trofazna struja. Ali, mi retko korisimo sve tri faze.
Sijalice i svi ostali potroai koji se ukljuuju u
utinice koje imaju dve rupe koriste samo jednu
fazu kao to je prikazano na levoj slici. Kada skinete
utika sa zida, unutra su 3 ice : jedna faza, nula u
kojoj nema struje i ica koja se vezuje za metalni
jeziak na utikau uzemljenje. Svrha uzemljenja je
da odvede suvino naelektrisanje kada doe do
proboja faze.
Ovakav napon naziva se fazni.
18

Kod potroaa u industriji kao i velikih kunih

potroaa poput poreta koriste se tri faze. Verovatno
ste primetili koliko je drugaiji utika za poret koji
ima 5 klema (3rupe i 2 jezika). To omoguava
poretu da odjednom upotrebi vie monofaznih
struja. U industriji, veza izmeu faza omoguava
dobijanje veih napona kao to je prikazano na slici.
Ovakvi naponi izmeu faza nazivaju se linijski.
Pogledajte animaciju trofaznog generatora.
O nekim Teslinim patentima
Obrtno magnetno polje u Muzeju Nikola Tesla predstavlja se kao rotiranje
gvozdenog jajeta na disku. Ukoliko ste shvatili ovo to sam napisao, animacija e biti
sasvim dovoljna da razumete zbog ega ovo polje rotira.
U vezi sa obrtnim magnetnim poljem je princip rada asinhronog motora. Ovakve
motore danas koristimo u mnogim kunim ureajima .

19