1.

Industrijski gasovi
U savremenoj industriji i tehnici neki gasovi imaju veliki znaaj kao sirovine za sintezu
razliitih proizvoda i kao reagensi za neke osnovne procese, kao goriva, kao sredstva za
hlaenje, dezinfekciona sredstava i dr. dvrhe. Dve velike grupe tehnikih gasova obuhvataju
gasove koji se meusobno znatno razlikuju po fizikim osobinama: jedni se ne mogu pretvoriti
u tenost na obinoj temperaturi ni pod visokim pritiskom, NPR: N, O, He, Ar, H, a drugi se
pretvaraju u tenost (likvefikuju se) na obinoj temperaturi pod umerenim pritiskom, NPR: Cl,
SO2, NH3, CO2, acetilen. U teru grupu spadaju gasovi koji se upotrebljavaju kao industrijski
goriva, NPR: generatorski gas i gradski gas.
ist azot i kiseonik se dobijaju iz vazduha. Postupak za odvajanje N i O jednog od drugog zasniva
se na njihovim razliitim takama kljuanja. Prema tome, postupak se sastoji u rektifikaciji tenog
vazduha.
U novije vreme potranja za Cl je vrlo velika, to je posledica njegove mnogostrane primene koja
se zasniva na velikoj reaktivnosti Cl. Razvijeni su i usavreni mnogi postupci za proizvodnju Cl tako da
je on postao i jeftin proizvod. Najvei deo hlora se dobija pri elektrolizi rastvora alkalnih hlorida, pored
NaOH i H.
to se tie NH3 on se uglavnom dobija kao sporedni proizvod pri suvoj destilaciji vrstih goriva,
naroito u koksarama od kamenog uglja ili drugih goriva. Do 20% N iz kamenog uglja pretvara se pri
koksovanju u NH3.
CO2 se dobija: pri sagorevanju vrstih, tenih i gasovitih goriva, pri arenju krenjaka i drugih
karbonata, iz prirodnih izvora u vidu prirodnog gasa koji ponekad sadri i visok procenat CO 2.
SO2 se najveim delom dobij sagorevanjem elementarnog S, pri prenju sulfidnih ruda (pirita,
halkopirita, sfalerita i galenita), sagorevanjem vodonik-sulfida.
Acetilen se nekada dobijao iskljuivo od kalcijum-karbida i to njegovim razlaganjem vodom.
Danas se acetilen u veoj koliini dobijao kao jedan od osnovnih petrohemijskih proizvoda i sirovina.
2. Tean vazduh
Problem pretvaranja vazduha u tenost prvi je reio Linde 1895. god. Za postizanje niske
temperature koja je potrebna za pretvaranje u tenost, Lind se koristio Daul-Tomsonovim efektom a to
je da se komprimovani gasovi pri nagloj ekspanziji hlade oko 0.25C po atmosferi snienog pritiska, pri
emu se vlastita toplota troi na savlaivanje meumolekulskih sila. Da bi postigao kritinu temperaturu
vazduha Lande je upotrebio i izmenjiva toplote. Vazduh se najpre komprimuje pa se nakon
provoenja kroz izmenjiva toplote, uz pomo ventila otputa na normalan pritisak pri emu se
delimino ohladi. Ekspanzijom se njegova temperatura jo vie snizi. Temperatura
ekspandovanog vazduha na taj nain je ve nia dok se ne postigne i temperatura pretvaranja
gasa u tenost.
Kod Klod-Hajlantovog postupka komprimovani vazduh se deli na dva dela: vei deo -70% odlazi u
ekspanzionu mainu a zatim se ohlaen vraa u izmenjiva toplote u kome se hladi deo
komprimovanog vazduha -30% koje se ne ekspanduje u maini.Jae ohlaeni vazduh otputa se uz
pomo ventila na normalan pritisak i pretvara u tenost.
Radi dobijanja N i O i eventualno plemenitih gasova teni vazduh se rektifikuju
3. Azot i kiseonik
ist azot i kiseonik se dobijaju iz vazduha. Postupak za odvajanje N i O jednog od drugog
zasniva se na njihovim razliitim takama kljuanja. Prema tome, postupak se sastoji u
rektifikaciji tenog vazduha. Iz vazduha se pored N i O na isti nain mogu dobiti i plemeniti
gasovi.
Rektifikacija se zasniva na razliitim takama kljuanja N (-195,6) i O (-182,8) i pritisku od
1at(101325 Pa)). Pri isparavanju ma koje smese tenog N i O, para u ravnotei e biti bogatija u
isparljivoj komponenti nego u samoj tenosti, a pri kondenzovanju neke pare koja sadri obe

komponente, tenost u ravnotei bie bogatija u tee isparljivoj komponenti. Kada se naprimer
vazduh na 1 at pretvara u tenost, prve kapi koje se grade imae oko 52% O i 48%N iako vazduh
sadri samo oko 21% O. ili ako se isparava teni vazduh sa 21% O, prva para koja se bude nagradila
imae 6% O jer je napon pare N na istoj temperaturi 4x vei nego O.
Za rektifikaciju tenog vazduha upotrebljavaju se razliiti tipovi rektifikacionih kolona u
zavisnosti kakav prozvodi se ele dobiti. Efikasnije odvajanje se postie u rektifikacionim
kolonama od dva dela.
Teni vazduh se uvodi u donji deo kolone i pomou ventila otputa na oko 5 at. U donjem delu
vazduh se prethodno rektifikuje: na dnu se skuplja tenost bogatija u kiseoniku (pribino 40%) a u
sredini se skuplja skoro ist tean N, koji e sluiti za hlaenje vrha gornjeg dela kolone. U gornjem
delu kolone rektifikacija se dovrava na normalnom pritisku. Tenost s dna donjeg dela kolone se
prebacuje u sredinu gornjeg dela kolone i otputa na normalan pritisak. Skoro ist teni N iz venca se
prebacuje na vrh kolone. Teni kiseonik se skuplja u sredinu u slui kao sredstvo za hlaenje u
kondenzatoru. istoa O je oko 99.5% a N do 99,8%. Gasovi se komprimuju na oko 150 at i
na trite dolaze u elinim bocama
4. Hlor
U novije vreme potranja za Cl je vrlo velika, to je posledica njegove mnogostrane
primene koja se zasniva na velikoj reaktivnosti Cl. Razvijeni su i usavreni mnogi postupci za
proizvodnju Cl tako da je on postao i jeftin proizvod. Pored dugogodinje primene Cl kao
dezinfekcionog sredstva pri preiavanju vode ili kao sredstva za beljenje u industriji tekstila i
celuloze, Cl u novije vreme ima veliki znaaj za hlorovanje u organskoj sintezi: u proizvodnji
rastvaraa, pesticida, boja, farmaceutskih proizvoda, plastinih masa, petrohemijskih
proizvoda... Najvei deo hlora se dobija pri elektrolizi rastvora alkalnih hlorida, pored NaOH i H, gde se
na 1000 kg NaOH dobija 886 kg Cl i 253 m3 H.
Drugi postupak za dobijanje Cl je Veldonov metod koji se zasniva na oksidaciji HCl-kiseline
piroluzitom (MnO2) i Dikonova metoda po kojoj se Cl dobija oksidacijom HCl vazduhom u prisustvu
katalizatora. Dikonov proces je modifikovan i kao takav se ponovo vraa u upotrebu za preradu HCl-a.
Elektroliza je jedan od procesa koji se najvie upotrebljava za iskoriavanje HCl-kiseline
koja se dobija kao sporedni proizvod pri hlorovanju. Kao elektrolit slui 22% HCl-kiselina koja
se dobija apsorpcijom HCl-a u vodi pri emu se naroito obraa panja da kiselina ne sadri
organske primese.
Elektroliza se izvodi u bipolarnim elijama kao to su filter-prese sa grafitnim elektrodama i
dijagramom od polivinil-hlorida, pod naponom od 2.3V u svakoj eliji.
Od znaaja je i nitrozil-hloridni proces koji se zasniva na razlaganju soli pomou HNO3 po r-ji.
6NaCl + 6HNO3 + 1,5O26NaNO3 + 3H2O + 3Cl2
Na so se deluje jakom HNO3 na toploti, pri emu se pored Cl dobija i nitrozil-hlorid (NOCl) koji se
posle odvajanja destilacijom oksiduje O u Cl i azot-tetroksid. Azot-tetroksid se prerauje u HNO3 i vraa
u proces. Glavni problem kod ovog postupka je korozija.
Cl dobijen po nekom od ovih postupaka obino je zagrejan i vlaan a moe sadrati i
primese. Da bi se pretvorio u tean Cl i pripremio za dalju primenu naroito u organskoj
industriji, Cl se mora preistiti i osuiti. Najpre se hladi vodom a zatim sui H2SO4 u nekoliko
stupnjeva ispitanjem u tornjevima.
5. Amonijak
NH3 je jedan od najvanijih proizvoda hemijske industrije jer je polazna sirovina za
proizvodnju najveeg dela N-ubriva. NH3 je vazna sirovina za fabrikaciju drugih proizvoda kao
HNO3, natrijum-cijanida, boja, plastinih masa, farmaceutskih proizvoda, eksploziva, u
metalurgiji, pri dezinfekciji vode kao hlor-amin kao i u mainama za hlaenje.

Do 1910. god. NH3 se dobijao uglavnom kao sporedni proizvod pri suvoj destilaciji vrstih
goriva, naroito u koksarama od kamenog uglja ili drugih goriva. Do 20% N iz kamenog uglja
pretvara se pei koksovanju u amonijak. Pri kondenzovanju gasovitih proizvoda koksovanja, NH3 se
dobija u obiku amonijane (gasne) vode, u poetku skoro bezbojne i bistre tenosti karakteristinog
mirisa na katran i amonijum-sulfid. Stajanjem na vazduhu, gasna voda potamni i zamuti se. NH3 je
uglavnom vezan u obliku soli koji se pri kuvanju raspadaju. Ponekad se gasna voda upotrebljava
direktno za ubrenje, mada ima i kodljivih primesa.Iz amonijane vode NH3 se isteruje destilacijom, u
aparatima slinim rektifikacionim kolonama. Odozgo se dodaje amonijana voda a odozdo para koja
povlai samo amonijak.
U razvitku moderne hemijske industrije, sinteza NH3 od N i H zauzima vrlo vano mesto i ima
istorijski znaaj, jer je to prvi put da se u tehnikim razmerama ostvari katalitiki proces na visokom
pritisku od nekoliko stotina atmosfera i na visokoj temperaturi. NH3 se iz elemenata sintetizuje u
prisustvu katalizatora prema r-ji:
N2 + 3H2 2 NH3

H=-22kcal (0C,1 at)

Ravnotena konstanta u veoma velikoj meri zavisi od temperature. S obzirom da je r-ja

egzotermna, prinos NH3 e biti vei na niim temperaturema. Na prinos NH3 isto tako povoljno utie i
poveani pritisak jer se pri sintezi smanjuje zapremina. Prinos na niim temperaturama i pod visokim
pritiscima su vrlo veliki a na temperaturama ispod 400C, reakciona brzina je mala ak i u prisustvu
katalizatora. katalizatori koji se primenjuju su na bazi istog gvoa aktiviranog i stabilizovanog sa K2O
ili CaO Al2O3.
6. Ugljen (IV)-oksid - ugljen dioksid CO2
Najvea koliina istog CO2 upotrebljava se za fabrikaciju suvog leda. Zatim se primenjuje pri
proizvodnji gaziranih osveavajuih bezalkoholnih pia, za gaenje pozara, kao zatitno
sredstvo pri uvanju zapaljivih tenosti, kao sirovina u hemijskoj industriji i pri fabrikaciji eera. CO2
je pogodan za razliite neutralizacione procese.
CO2 se dobija: pri sagorevanju vrstih, tenih i gasovitih goriva, pri arenju krenjaka i
drugih karbonata, iz prirodnih izvora u vidu prirodnog gasa koji ponekad sadri i visok procenat
CO2. Od goriva se kao polazna sirovina mogu uzeti koks, antracit, ulje za loenje, sirova nafta ili
prirodni gas.
Pri sagorevanju goriva dobija se gas koji obino sadri samo 10-18% CO2. Gorivo se
sagoreva samo s malim vikom vazduha da bi se postigla maksimalna koncentracija CO2, ali se
ujedno vodi rauna da nema CO-a.
Pri peenju krenjaka dobija se gas koji moe sadrati i do 40% CO2. Ovaj proces se
primenjuje uglavnom u sluajevima kada pored CO2 iskoriava i kre.
CO2 iz prirodnih izvora moe biti prilino ist i suv a ponekad izbija s vodom i naftom. Do
njega se esto dospeva i buenjem.
Pri preiavanju sinteznog gasa za fabrikaciju NH3 donija se velika koliina CO2, znatno vea
nego to se uopte moe i primeniti, tako da se u mnogim sluajevima taj CO 2 isputa u tamosferu.
CO2 se iz gasne smee izdvaja i preiava hemijskim ili fizikim metodama. Kada se izdvaja i
preiava hemijskom metodom gas se najpre uvodi u toranj ispunjen krenjakom koji se prska vodom,
kako bi se gas rashladio, istaloila praina iz gasa i odstranio SO2, a zatim se uvodi u apsorpcione
tornjeve ili kolone gde se CO2 apsorbuje u rastvoru Na2CO3 ili u rastvoru K2CO3. Zasieni rstvor se
preko izmenjivaa toplote prebacuje u kotao u kome se zagrevanjem do kljuanja na temperaturi od
102-104C, isteruje ist CO2 koji se dalje jo sui. Suv gas sadri oko 99,9% CO2.
CO2 koji se upotrebljava u industriji hrane mora se paljivo preistiti kako primese
nebi uticale na ukus hrane. CO2 koi je dobijen kao sporedni proizvod pri fermentaciji zahteva
jo potpunije ienje: odvajanje alkohola, drugih primesa rastvornih u vodi i na kraju pomou

oksidacionih sredstava kao to su K2Cr2O7 i KMnO4 ili pomou aktivnog uglja i silika-gela
odstranjuju se tragovi organskih supstanci od kojih potie miris na vrenje.
Preien CO2 se sui H2SO4, CaCl2, silika-gelom ili aktivnim Al2O3. Suv i preien CO2
upotrebljava se ponekad u gasovitom stanju, ali se najee pretvara u teni CO2 ili u suvi led.
Teni CO2 se transpotruje u elinim bocama pod velikim pritiskom ili u veim dobro
izolovanim tankovima pod umerenim pritiskom ali na niskoj temperaturi. CO2 se mnogo
ekonominije transportuje u obliku suvog leda nego kao tean, pri emu treba voditi rauna o
gubicima koji pri dobroj izolaciji mogu biti ispod 1% dnevno.
7. Sumpor ( IV )-oksid - sumpor dioksid SO2
SO2 se najveim delom dobij sagorevanjem elementarnog S, pri prenju sulfidnih
ruda (pirita, halkopirita, sfalerita i galenita), sagorevanjem vodonik-sulfida. Kako se najvei deo
SO2 upotrebljava kao polazna sirovina za fabrikaciju H2SO4. ist tean SO2 se
upotrebljava za selektivnu rafinaciju ulja za podmazivanje, kao rastvara, sredstvo za beljenje
tekstila i hartije, kao dezinfekciono i konzervacino sredsvto u industriji hrane i alkoholnih
pia, kao sredstvo protiv biljnih tetoina, u organskoj sintezi ali i u mainama za hlaenje.
Za dobijanje istog SO2 poznato je vie postupaka. Od primesa on se moe odvojiti
apsorpcijom u vodi pod pritiskom.Gas sa sadrajem oko 15% SO2 uvodi se pod pritiskom od 5 at u
apsorpcione tornjeve gde se dobija zasieni vodeni rastvor iz kog se zatim SO2 isteruje parom, sui se i
alje na pretvaranje u tenost.
SO2 se moe odvojiti i pomou adsorpcionih sredstava aktivnog uglja i silika-gela. ist
SO2, hladan i suv pretvara se u tenost komprimovanjem na 4-5 at ili hlaenjem na -10.5, na
normalnom pritisku. isporuuje se u elinim bocama pod malim pritiskom.
8. Acetilen
Acetilen se upotrebljava kao gorivo pri autogenom zavarivanju i seenju matala. Njegov
plamen je mnogo topliji od plamena koji se dobija sagorevanjem vodonika. Danas se acetilen u
veoj koliini dobijao kao jedan od osnovnih petrohemijskih proizvoda i sirovina. Nekada se acetilen
dobijao iskljuivo od kalcijum-karbida i to njegovim razlaganjem vodom.
CaC2 + 2H2O C2H2 + Ca(OH)2
Jedna od prednosti pri proizvodnji acetilena na ovaj nain jeste u tome to se odmah
dobija proizvod koji sadri preko 99% acetilena. pri razlaganju 1 kg komercijalnog karbida
oslobodi se oko 400 kcal pa se temperatura u razvijaima moe poveati ak do 800C. Acetilen
je eksplozivan tj. eksplodira na oko 780 a u prisustvu vazduha ve na 480. Zbog toga se
acetilen mora razviti s naroitom panjom u specijalnim industrijskim aparatima-razvijaima u
kojima se ne dozvoljava da se temperetura nekontrolisano povisi.
Industrijski razvijai mogu biti 2 tipa: kod jednog se radi na mokrom putu a kod drugih na
suvom putu. Ustvari oni se meusobno razlikuju po koliini upotrebljene vode. U prvom sluaju
upotrebljava se viak vode to omoguava laku kontrolu temperature i lake ienje. U drzgom
sluaju upotrebljava se ograniena koliina vode, to oteava kontrolu temperature ali se s druge
strane dobija upotrebljiv kre kao sporedni proizvod.
Razlika moe biti i u nainu meanja reaktanata: voda se dodaje na karbid ili se karbid dodaje u
vodu. Kod razvijaa kod kojih se karbid dodaje u vodu zrnasti karbid iz jednog bunkera ubacuje se u
porcijama u veu koliinu vode pa se ostavlja na jednoj reetki da se potpuno razloi a postali kreni
mulj se skuplja ispod reetke. S razvijaima drugog tipa lake se rukuje jer se umesto krenog mulja

dobija se lak prakasti kreni monohidrat koji se moe plasirati na trite. Razvijai su obino u obliku
rotacionih perforiranih bubnjeva u kojim se karbid prska vodom a nagareni prakasti kre se
prosejava.
Kao komercijalni kalcijum-karbid od koga se dobija acetilen sadri 10-20% primesa pa acetilan
dobijen na ovaj nain sadri dosta primesa kao to je amonijak, arsen, fosforna jedinjenja. ist
acetilen ima prijatan eterski miris ali neist gas ima neprijatan miris i otorvan je. Pre upotrebe
acetilen se mora preistiti. Postupak za ienje zavisi od toga za koju svrhu se gas priprema. Na
mokrom putu gas se ispira u tornjevima razblaenom H2SO4 i rastvorom NaOCl ili vrlo razblaenim
rastvorom Cl-a radi oksidacije neorganskih i organskih sumpornih i fosfornih jedinjenja.
9. Kalcijum-karbid CaC2
CaC2nse dobija os Ca i C u elektrinoj pei na visokij temperaturi oko 2000
CaO + 3CCaC + CO
Prinos karbida zavisi od visine temperature. Najnia mogua temperatura za izvoenje
procesa jeste 1630. Na niim temperaturama dobija se uglavnom kalcijum ( CaO + C Ca + CO)
a iznad 2500 karbid se potpuno razlae na Ca i C. U praksi se ova temperatura ne postie,
obino se odrava na 2100 pri emu se dobija obian komercijalni proizvod sa 80-85% CaC2. U
pe od amotne opeke oko koje se nalazi elini omota unose se najpre krupniji komadi koksa.
Elektrode koje se nalaze u pei sputaju se tako da dodiruju te komade koksa kako bi se one
uzarile.Nakon to se uare krupniji komadi koksa u pe se unose 100 delaova peenog krea i oko 65
delova koksa. Kre treba da sadri najmanje 93-96% CaO i ne sme da sadri vie od 0.01% fosforpentoksida a ni veliku koliinu MgO i SiO2 kao ni drugih primesa jer omataju osnovni proces u pei. Iz
istih razloga koks treba da je to istiji i treba da ostavlja max. 8-10% pepela. naravno to je vei %
primesa vei je i utorak energije za oko 2%.
Teni karbid se izliva svakih 60-80 min. buenjem otvora pri dnu pei pomonom
elektrodom. Teni karbid se hvata u lonce ili u visee vagone u kojima se i hladi. Po hlaenju on
se drobi u eljusnoj ili krunoj drobilici a zatim se sitni u mlinovima, karbid se zatim klasira
sejanjem. Pakuje se u limenu hermetiku burad.
10. Tehnologija vode-VODA U PRIRODI
Voda je materija koja je neophodna za razvoj i odravanje ivota na Zemlji i jedna je od
najvanijih industrijskih sirovina. U tehnolokim operacijama i procesima koristi se za hlaenje,
rastvaranje i ispiranje ali i kao reaktant. U velikim koliinama se koristi kao sredstvo za prenos
toplote i kao sredstvo za dobijanje rada u obliku vodene pare.
Pod pojmom VODA u uem smislu se podrazumeva hemijski ista voda koja predstavlja
jedinjenje izotopa H-vodonika i O-kiseonika ija je formula H2O. U irem smislu re VODA
oznaava sistem ili smeu hemijski iste vode i primesa prisutnih u njoj, ija priproda i koliina odreuju
kvalitet i primenljivost vode.
U prirodi su prisutne tzv. prirodne vode a one se dele na: Atmosferske; Povrinske i
Podzemne. Najistija prirodna voda je Atmosferska (kisa, sneg, grad) jer nastaje prirodnom
destilacijom. U sebi sadri rastvorene gasove i neistoe iz atmosfere:CO2, N, NH3, vodonik
sulfid,H2SO4, a, prainu i dr.Preciscava se kroz slojeve zemlje.

Neke prirodne vode zadovoljavaju propise i obino se podvrgavaju samo dezinfekciji, ali
veina prirodnih voda ne zadovoljava uslove propisa pa moraju da se prerauju da bi se dobila
higijenski ispravna voda, estetski prihvatljiva, pitka ali i zadovoljavajue cene.Nain prerade
pitkih voda u vodu za pie zavisi od njene prirode. Postoje tri tipa postrojenja za preradu vode i
to:
1. filtraciona postojenja
2. postrojenja za deferizaciju i demanganizaciju i
3. postrojenja za omekavanje
U filtracionim postrojenjima se obino preivaju povrinske vode iz kojih se uklanjaju
obojenost, mutnoa, bakterije i druge tetne materije.
U postrojenja za deferizaciju i demanganizaciju se iz voda uklanja viak gvoa i mangana.
A postrojenja za omekavanje slue za smanjenje tvrdoe vode i retko se koriste za
pripremu vode za pie ve za pripremu industrijskih voda.
11. Voda u prirodi
U prirodi nema hemijski iste vode. U prirodi su prisutne tzv. prirodne vode a one se dele
na: Atmosferske; Povrinske i Podzemne i odlikuju se time da neprestano krue obrazujui
zatvoren hidroloki sistem. Najistija prirodna voda je Atmosferska (kisa, sneg, grad) jer nastaje
prirodnom destilacijom. U sebi sadri rastvorene gasove i neistoe iz atmosfere:CO2, N, NH3,
vodonik sulfid,H2SO4, a, prainu i dr.
Tokom poniranja atmosferske vode kroz slojeve zemlje bogate humusom i produktima
raspadanja organskih materija dolazi do dalje apsorpcije CO2 i vodonik-sulfida. Prisutna slobodn
augljena kiselina na svom putu prevodi praktino nerastvorne karbonate kao to su krenjak, dolomit,
magnezit, siderit i pirit u rastvorne hidrogenkarbonate:
MCO3 + CO2 + H2O = M(HCO3)2 ,
M=Ca, Mg, Fe
FeS2 + 2CO2 + 2 H2O = Fe(HCO3)2 + H2S+S
Ako u vodi ima prisutnog rastvorenog kiseonika pirit moe da se prevede i u rastvoran gvoe(II)sulfat ( FeSO4 ). Podzemne vode sa terena izgaenog od granita i vulkanskih stena na bazi teko
rastvornih silikata imaju manji sadraj rastvorenih soli. Silikati se mogu po malo rastvoriti
tokom uzajamnog dejstva ugljene kiseline i mikroorganizama, a ponekad i vrelih podzemnih
voda.
Voda u zemlji nailazi ne samo na karbonate i silikate ve i na druge soli kao to su hloridi i
sulfati pri emu ih rastvara u koliini koja zavisi od prirode soli, temperature i vremena
delovanja vode. Inae glavna odlika podzemnih voda je veliki sadraj mineralnih soli, stalnost
sastava i temperature oko 10C i manji sadraj klica.
Povrinske vode imaju znatno manje rastvorenih soli kako zbog razblaivanja
atmosferskih voda tako i zbog taloenja karbonata usled izdvajanja CO2 kao posledica snienja
pritiska i povienja temperature. Ove vode po pravilu imaju vie mehanikih primesa i
promenljivu temperaturu od 0 do 30
U prirodnim vodama u obliku pravih rastvora se uglavnom nalaze mineralne soli koje
obogauju vodu nizom katjona ( Ca2+, Mg2+, Na+, K+ i dr.) anjona ( SO42-, CO32-, Cl-, i dr.) kao i
rastvoreni gasovi (CO2, O2, N2, oksidi N, ponekad NH3 i H2S).
11.Tvrdoca vode
Pod tvrdocom vodse se podrazume iskljucivo sadrzaj kalcijumovih i magnezijumovih jona koji
se naloze u ravnotezi sa svim prisutnim anjonima. U skladu sa SI jedinacam tvrodca vode moze
da se izrazi u mg CaCO3 ili mg CaO . Ranije se tvrdoca vode izrazavala u stepenima tvrdoce.
Sadrzaj od 10mg CaCO3 odgovara jednom francuskom stepnu. Na osnovu ukupne tvrdoce dele
se na Veoma meke 70mgCaCO3, meke 140mg, Srednje-210mg, srednje tvrde 320, tvrde 540,

Veoma tvrde 540 mg.U vodi se razlikuju sledece tvrodce, Ukupna tvrodoca, Karbantna , I
nekarbonatna. Na vezbama se radilo u nemackim stepnima tvrdoce na osnovu titracije Utrosak
1ml kompleksona odgovarao je brojnoj tvrdoci od 1 dH tvrdoce.
12. Pokazatelji kvaliteta vode
Kvalitet prirodnih ali i preraenih voda odreuje se na osnovu fizikih, hemijskih i
biolokih pokazatelja. U fizike pokazatelje spadaju temperatura, miris, ukus, mutnoa i
obojenost vode. Prirodne vode po ukusu mogu biti slane zbog vika NaCl, gorke zog prisustva
soli Mg, slatke i kisele. Miris moe da im bude prirodnog i vetakog porekla. Pod mutnoom
vode se podrazumeva sadraj suspendovanih i koloidnih estica koje ometaju prolaz svetlosti
kroz nju. Obojenost prirodnih voda je posledica prisustva rastvorenih ili koloidno dispergovanih
organskih materija.
Hemijski pokazatelji su: pH vrednost, hemijska potreba kiseonika (HPK), biohemijska potreba
kiseonika (BPK), sadraj raznih oblika azota, tvrdoa, sadraj CO2, sulfata, hlorida, rastvorenog
kiseonika, gvoa, mangana, silicijuma itd.
Hemijska potreba kiseonika oznaava potrebnu koliinu kiseonika za oksidaciju organskih i nekih
neorganskih primesa koje se lako oksidiu. Kao oksidansi se koriste kalijum-dihromat (K2Cr2O7) i
kalijum permanganat (KMnO4). Biohemijska potreba kiseonika-BPK je koliina kiseonika u mg/l
potrebna da se u uslovima ogleda ( 20C i u tami) u datom periodu obezbedi oksidacija biorazgradivih
materija. Za potpunu oksidaciju obino treba 21-28 dana tako da se odreuje konana BPK. Da se nebi
dugo ekalo usvojeno je da se BPK21 zameni za BPK5 tj. sa koliinom kiseonika utroenom za 5 dana
inkubacije.
Rastvoren kiseonik u vodi je znaajan zbog bioloke oksidacije i kapaciteta samopreiavanja
prirodnih voda.Silicijum se u prirodnim vodama nalazi u obliku organskih i neorganskih jedinjenja. Vie
ga ima u podzemnim nego u povrinskim vodama. Nepoeljan je u napojnoj vodi za parne kotlove
visokog pritiska jer i neznatne koliine silicijumove kiseline mogu da obrazuju kompaktan silikatni
kamenac naroito na lopaicama turbina.
Ugljena kiselina se u vodi nalazi u obliku gasa CO2, hidrogenkarbonatnog-HCO3- i karbonatnogCO32- jona. U kom e se obliku nai zavisi od pH vode. Kada je pH<4.0 sva ugljena kiselina je u obliku
gasa CO2, pri pH>10.5 nalazi se u obliku CO32-, a kada je pH=8.4 prisutan je samo u jon HCO3Alkalitet vode je posledica prisustva hidroksilnih, karbonatnih i hidrogenkarbonatnih jona
zajedno sa jonima drugih slabih kiselina.Ukupni alkalitet poznat kao m-alkalitet jednak je zbiru
karbonatnog-KA hidrogenkarbonatnog-bikarbonatnog-BA i hidroksilnog-HA alkaliteta:
m=KA+BA+HA
a p-alkalitet jednak je
p=

Titracijom vode rastvorom sumporne kiseline koncentracije 0.01mol/l u prisustvu metil

orana odreuje se m-alkalitet a u prisustvu fenolftaleina p-alkalitet. Rezultati se obino
izraavaju u mgCaCO3/l koji su ekvivalentni odreenom alkalitetu.
Pod tvrdoom vode se podrazumeva iskljuivo sadraj kalciumovih i magnezijumovih jona koji se
nalaze u ravnotei sa svim prisutnim anjonima. Tvrde vode nisu dobre ni za napajanje parnih kotlova
zbog razlaganja hidrogenkarbonata i stvaranja kamenca na zidovima kotla. U skladu sa SI jedinicama
tvrdoa vode moe da se izrazi u mgCaCO3/l ili mgCaO/l.

13. Prerada prirodnih voda u vodu za pie

Neke prirodne vode zadovoljavaju propise i obino se podvrgavaju samo dezinfekciji, ali
veina prirodnih voda ne zadovoljava uslove propisa pa moraju da se prerauju da bi se dobila
higijenski ispravna voda, estetski prihvatljiva, pitka ali i zadovoljavajue cene. Nain prerade
pitkih voda u vodu za pie zavisi od njene prirode. Postoje tri tipa postrojenja za preradu vode i
to:
1. filtraciona postojenja
2. postrojenja za deferizaciju i demanganizaciju i
3. postrojenja za omekavanje
Poslednja etapa u svim postojenjima je obino dezinfekcija vode i eventualno dorada.
Postrojenja za omekavanje slue za smanjenje tvrdoe vode i retko se koriste za pripremu
vode za pie ve za pripremu industrijskih voda.
U filtracionim postrojenjima se obino preivaju povrinske vode iz kojih se uklanjaju
obojenost, mutnoa, bakterije i druge tetne materije. Tehnoloki proces se sastoji iz
koagulacije i flokulacije, taloenja, filtracije i dezinfekcije.
Koagulacija i flokulacija su procesi kojima se koloidne neistoe, koje se vrlo teko taloe,
prevedu u taloni oblik. Koagulacija je hemijski postupak destabilizacije koloidnih sistema
materijama koje neutraliu obino negativne koloide u vidi i izazivaju taloenje. Kao koagulanti
se najee koriste (Al2(SO4)3*18H2O) i (Fe2(SO4)3*9H2O) koji u dovoljno alkalnoj sredini hidrolizuju
obrazujui nerastvorne hidrokside koji se delom disperguju u obliku pozitivno naelektrisanih koloidnih
estica. Osnovne r-je tokom koagulacije su:
Al2(SO4)3 * 18H2O + 3Ca(HCO3)2 = 3CaSO4 + 2Al(OH)3 + 6CO2 + 18H2O
Fe2(SO4)3 * 9H2O + 3Ca(HCO3)2 = 3CaSO4 + 2Fe(OH)3 + 6CO2 + 9H2O
Flokulacija je postupak poveanja zapremine, mase koagulisanih koloidnih estica.
Flokulanti mogu biti mineralnog ili organskog sastava i to: prirodnog ili vetakog porekla. Najpoznatiji
je Aktivni silicijum SiO2, zatim bentoniti, izvesne gline, aktivni ugalj, skrob, ekstrakti algi i zrna
rastinja.
Taloenje se odvija u talonicima koji imaju veliki popreni presek tako da zbog smanjenja
brzine proticanja vode dolazi do taloenja suspendovanih estica. Taloenju se podvrgavaju
vode posle koagulacije i flokulacije ali i vode sa velikim sadrajem suspendovanih materija.
Izdvojen talog - mulj se uklanja posebnim ureajima i odlae ili direktno ili nakon obrade.
Filtracijom tj. proputanjem vode kroz sloj zrnastog materijala, peska, uglja i sl. iz vode se
praktino potpuno uklanjaju zaostale suspendovane i koloidne estice i donekle smanjije
sadraj bakterija.
U postrojenja za deferizaciju i demanganizaciju se iz podzemnih voda uklanja viak gvoa
i mangana. postupak obuhvata aeraciju, filtraciju i ree dezinfekciju. Deferizacija i demanganizacija
oznaava proces uklanjanja gvoa i mangana iz prirodnih voda. Gvoe i mangan se moraju
ukloniti kako iz pijee vode jer daje bljutav ukus tako i iz industrijskih voda. Uklanjanje se zasniva
na prevoenju rastvorljivih gvoe(II) i mangan(II) jedinjenja i manje rastvorne gvoe(III)hidroksid
(Fe(OH)3) i mangan(IV)hidroksid (Mn(OH)4) ili mangan(IV)oksid (MnO2). Zavisno od osobine vode i
oblika u kome se nalazi Fe i Mn koriste se razni naini njihovog uklanjanja. Najee se koristi
aeracija, i to pogotovo za podzemne vode koje imaju i visok sadraj CO2 Tokom aeracije se voda
rasprava i u nju uvodi kiseonik potreban za oksidaciju a istovremeno izbacuje CO2 to sve pogoduje
izdvajanju Fe i Mn.
Aeracija mora da se izvede paljivo da se ne ukloni viak CO2 jer za oksidaciju Fe ne treba velika
koliina kiseonika i u tvrdoj vodi izazove taloenje fino dispergovanog CaCO3. Oksidacija jona Fe2+

izvodi se brzo i lako pomou O2 rastvorenog u vodi dok je za oksidaciju Mn2+ potrebno upotrebiti neko
jae oksidaciono sredstvo kao to je hlor(IV)-oksid ili KMnO4.
14. Dezinfekcija vode
Dezinfekcija vode se vri radi uklanjanja organizama koji mogu da dovedu do infekcije.
Tokom dezinfekcije se unitavaju uglavnom jednoelijski organizmi ( virusi i bakterije).
Podzemna voda koja se prerauje u vodu za pie dezinfikuje se samo posle filtracije dok se
dezinfekcija nekih povrinskih voda izvodi u 2 stupnja: pre prerade i posle prerade. Kao glavni
agensi za dezinfekciju koji se industrijski koriste su: Hlor i njegovi derivati, ozon i ultraljubiasti
zraci. Hlor i natrijum-hipohlorit ( NaCl(OH)3 ) su sredstva koja se najee koriste. Tokom uvoenja
hlora dolazi do obrazovanja hipohloraste kiseline i do njene disocijacije.
Cl2 + H2O = HOCl + H+ + ClHOCl = H+ + OClSlina disocijaciona ravnotea se uspostavlja i pri primeni hipohlorata:
NaOCl = Na+ + OClH+ + OCl- = HOCl
Ukupan sadraj hlora u vodi u obliku Cl2, COCl, OCl- naziva se slobodni raspoloivi hlor. Kada
u vidu ima amonijaka ili organskog azota obrazuje se monohloramin-NH2Cl, dihloramin-NHCl2
trihloramin-NCl3. Hlor u obliku NH2Cl i NHCl2 naziva se vezani rezidualni hlor. Rezidualni hlor je
neophodan da ne bi dolo do zagaenja vode tokom njene distribucije.
Ispitivanja su pokazala da fluoridini jon u koliini od 0.9-1.1 mg/l umanjuje kvarenje zuba
pa se zato pijaa voda fluorie dodatkom Na2SiF6, H2SiF6 i drugih fluorida.
15. Voda u industriji i pripreme vode u industriji
Voda se u industriji koristi uglavnom za hlaenje i napajanje parnih kotlova i kao procesna
voda. Oblast upotrbe vode i sastav prirode vode odreuje u nain njene prerade. Voda za
hlaenje ne sme da ima: suspendovane estice, visoku karbonatnu tvrdou i sastojke koji
izazivaju koroziju metalnih povrina. Kotlovska napojna voda ne sme da bude korozivna ni da
sadri soli koje stvaraju kamenac na zidovima kotla a ni materije koje ometaju mirno kljuanje
stavarajui penu. Na kotao korozivno deluju pre svega mineralne i organske kiseline, slobodan
kiseonik, MgCl2, CaCl2, masti i ulja. Kiseline nagrizaju ravnomerno kotlovski lim dok kiseonik nagriza i
po dubini stvarajui kratere. Na viim temperaturama masti i ulja se termiki razlau na proizvode
koji deluju korozivno, dok MgCl2, CaCl2 oslobaaju u tim uslovima HCl kiselinu.
Kotlovski kamenac nastaje zbog termikog razlaganja hidrogenkarbonata. Kamenac je
nepoeljan jer sniava toplotnu provodljivost zida kotla i time poveava utroak goriva po
jedinici koliine pare, a moe da dvede i do lokalnog pregrevanja i naglog kljuanja to
prouzrokuje porast pritiska u kotlu pa i eksploziju. Od soli koje grade kamenac izuzetno su
nepoeljne soli ija rastvorljivost opada sa porastom temperature, kao to su soli kalcijuma, koje se
taloe na toplim povrinama gradei kompaktan kamenac. Vrlo je nepoeljan i amorfni silikatni
kamenac zbog male toplotne provodljivosti.
Taloenjem Na2SO4, NaCl, Na3PO4, Na2CO3 iz vrlo koncentrovanih rastvora nastaje samo
rastresiti mulj.Ove soli meutim smanjuju rastvorljivost odgovarajuih soli Ca i Mg i time indirektno
pomau obrazovanju kamenca.
Priprema vode se prvenstveno sastoji u uklanjanju tvrdoe i rastvorenih gasova ( O2 i CO2
). Tokom zagrevanja se iz vode uklanja deo karbonatne tvrdoe koje je u obliku

hidrogenkarbonata. Zagrevanje tzv. termika dekarbonizacija se retko koristi sam, ve je deo

postupka omekavanja koji se izvodi na dva naina:
1. Hemijskim postupkom - talonim sredstvima i
2. jonskim izmenjivaima.
16. Omekavanje vode talonim sredstvima
Omekavanje vode talonim sredstvima izvodi se tako da se soli Ca i Mg rastvorene u vodi
prevode u tee rastvorne oblike i to u CaCO3 ili Ca3(PO4)2 i u Mg(OH)2 ili Mg3(PO4)2 koji se
uklanjaju filtracijom. Voda moe da se omeka delimino-uklanjanjame samo karbonatne
tvrdoe ili potpuno uklanjanjem i karbonatne i nekarbonatne tvrdoe. Ovim postupkom se
dobija relativno lo efekat omekavanja kao i nezadovoljavajui kvalitet vode za razne svrhe u
mnogim sluajevima. Bez obzira na to dekarbonizacija vode hemijskim taloenjem se koristi kao
prvi stepen omekavanja.
Kao talona sredstva se koriste kre ( Ca(OH)2), u obliku krene vode ili mleka, soda
(Na2CO3), natrijum-hidroksid (NaOH) i soli fosforne kiseline (Na3PO4, Na2HPO4). Najein postupci
omekavanja talonim sredstvima su: kre, kre-soda, natrijum-hidroksid, natrijum-hidroksidsoda, kre-natrijum-hidroksid i soda.
Postupak sa kreom se koristi koristi za delimino omekavanje vode na hladno oko 20C ili na
toplo oko 80C, ako se raspolae otpadnom toplotom ili ako je voda mehaniki neista i visoke je
karbonatne tvrdoe.Na hladno se uklanjaju Ca(HCO3) 2 i slobodan CO2.
Ca(HCO3) 2 + Ca(OH)2 = 2CaCO3(s) + 2H2O
CO2,slob. + Ca(OH)2 = CaCO3(s) + H2O
Na toplom se izdavaja celokupna karbonatna i magnezijumava nekarbonatna tvrdoa:
Mg(HCO3)2 + Ca(OH)2 = CaCO3(s) + Mg CO3 + 2H2O
Mg CO3 + Ca(OH)2 = Mg(OH)2(s) + CaCO3
MgSO4 + Ca(OH)2= Mg(OH)2(s) + CaSO4
MgCl2 + Ca(OH)2= Mg(OH)2(s) + CaCl2
Postupak kre-soda se koristi za vode visoke karbonatne i nekarbonatne tvrdoe. Vei efekat
omekavanja se postie na toplo nego na hladno. Ovim postupkom se pored gore navedenih r-ja
odvijaju
CaSO4 + Na2CO3 = CaCO3(s) + Na2 SO4
CaCl2 + Na2CO3 = CaCO3(s) + NaCl
Postupak sa NaOH se koristi kada je zbir KT i sadraj slobodnog CO2 priblino jedna NK. NaOH
reaguje sa karbonatnom i Mg tvrdoom:
Ca(HCO3) 2 + 2NaOH = CaCO3(s) + Na2CO3 + 2H2O
Mg(HCO3) 2 + 4NaOH = Mg(OH)2(s) + 2Na2CO3 + 2H2O
MgSO4 + 2NaOH = Mg(OH)2(s) + Na2SO4
MgCl2 + 2NaOH = Mg(OH)2(s) + 2NaCl
Nastao Na2CO3 reaguje sa ekvivalentnom koliinom NT. Ako bi Kt bilo ve od NT nastala bi vea
koliina sode koja bi zbog hidrolize oslobodila korozivni CO2. NaOH se koristi i u kombinaciji sa sodom
akj je visoka nekarbonatna i Mg tvrdoa i mala karbonatna tvrdoa ili sa kreom kada je KT>NT i visoka
Mg tvrdoa.
Nijedan od navedenih postupaka ne moe da se izvri potpuno omekavanje vode.Radi
uklanjanja zaostale tvrdoe koriste se soli P-kiseline, npr. Na3PO4 koji brzo i potpuno reaguje sa

zaostalom Ca i Mg tvrdoom dajui praktino nerastvorne fosfate. Termiki je stabilan i ne podlee

hidrolitikom raspadanju, dosta je skup i koristi se samo za uklanjanje zaostale tvrdoe.
Amorfni talozi Ca3(PO4)2 i Mg3(PO4)2 su voluminozni i pahuljiasti i zato tokom svog taloenja
povlace sa sobom i Si-kiselinu ime se spreava obrazovanje silikatnog kamenca. R-je koje se tada
odvijaju su:
3M(HCO3) 2 + 2Na3PO4 = M3(PO4) 2(s) + 6NaHCO3
3MSO4 +2Na3PO4 = M3(PO4) 2(s) + 6Na2 SO4

gde je M=Ca i Mg

Nastao NaHCO3 tokom uklanjanja bikarbonatne tvrdoe je nepoeljan jer se u kotlu termiki
razlae na NaOH i CO2, to je drugi razlog, pored cene, to se Na3PO4 koristi samo za uklanjanje
zaostale tvrdoe.
17. Omekavanje vode menjaima jona
Menjai jona u tehnologiji vode potiskuju talona sredstva zbog niza prednosti: bolji efekat
omekavanja uz mogunost dobijanja potpuno omekane ili i potpuno demineralizovane vode,
odvijanje procesa na hladno, jednostavno rukovanje ureajima i mali prostor njihovog
smetanja, relativna neosetljivost na promenu sastava sirove vode i protoka. Menjai jona su
vrste estice, u vodi ne rastvorne materije, organskog ili neorganskog porekla koje imaju
sposobnost izmene svojih jona sa ekvivalentnom koliinom jona neorganskih soli.
Dele se na katjonske i anjonske u zavisnosti od toga dal izmenjuju katjone i anjone
Do izmene jona dolazi pri prolazu vode kroz sloj menjaa koji ima strukturu umreene
organske reetke ili sloene neorganske kristalne reetke. Poto se za vreme izmene jona
struktura ne menja, menja se moe regenerisati dovoenjem u dodir sa rastvorom regeneracionog
sredstva
Menjai se mogu koristiti na 4 naina:
1. za uklanjanje Ca i Mg soli tokom neutralne izmene,
2. za dekarbonizaciju,
3. za omekavanje vode posle prethodne dekarbonizacije i
4. za potpunu demineralizaciju vode.
Proces jonske izmene nastaje propustanjnjem vode kroz sloj izmenjivaca pri cemu se odredeni
joni iz rastvora vezuju za menjac a iz menjaca prelaze u rastvor.
Pri potpunom omekavanju vode neutralnom izmenom iz vode se uklanjaju joni Ca2+ i
Mg2+, a u nju uvode joni Na+ koji sa karbonatnom tvrdoom daju odgovarajuu koliinu Na2CO3
to je nepoeljno Zbog toga se ovim postupkom omekava direktno samo ona voda ija je
karbonatna tvrdoa ispod 100mg CaCO3/l.
18. Otpadne vode
Pod odpadnim vodama se podrazumeva svaka voda koja je promenila svoje karakteristike.
Otpadne vode mogu biti gradske-komunalne i industrijske.
Neistoe u gradskim otpadnim vodama ine suspendovane ili rastvorene neorganske i
organske materije koje vodeni tokovi nose sa sobom. U neistoe spadaju i mikroorganizmi koji
su sposobni da izvre razgradnju organskih materija i truljenje.
Industrijske otpadne vode mogu da izazovu veliku tetu. Raznovrsnost materije u otpadnim
vodama, bilo toksine ili one koje troe puno kiseonikazahteva da se svaki tip industrije koristi
specifian proces njihove prerade.Osnovna zagaenost im potie od sirovine koja se prerauje,
meuproizvoda, gotovog proizvoda i reagenasa kao i od naina sprovoenja procesa.
Prema hemijskom poreklu tetne komponente u industrijskim otpadnim vodama se dele na:

- neorganske (mineralne) kojim ima u OV.mainske i metalurke industrije, preradi uglja i

ruda, proizvodnji mineralnih ubriva.
- organske koje su prisutne u OV pogona za preradu mesa, riba, mleka, celuloze, za
proizvodnju plastinih masa i sl.
Neke industrijske OV sadre u veim koliinama primese i organskog i neorganskog
porekla, kao to su one iz naftnopreraivake, petrohemijske, tekstilne, fasmaceutske
industrije.
Da bi se odredio odgovarajui nain preiavanja industrijskih OV potrebno je poznavati:
- kvantitativne i kvalitativne karakteristike OV. tj. koliinu vode koja treba da se tretira u
odreenom vremenu i sadraj karakteristinih tetnih primesa,
- vrstu i stepen tetnog delovanja OV na recipijent i potreban stepen preiavanja,
- nain i metod preiavanja uz eksperimentalnu proveru mogunosti dostizanja
potrebnog efekta preiavanja.
19. Sistem za obradu otpadnih voda
Osnovni zadatak svake obrade otpadnih voda je to bolje ukloniti nezeljene zagaivae,
ija se veliina kree u irokom opsegu od jona do krupnijih plivajuih komada. Ovaj zadatak se
postie primenom jednog ili vie procesa obrade koji se po prirodi mogu podeliti na fizike, hemijske i
bioloke.
Danas se tei da se otpadne vode, naroito industrijske, ne prerade samo delimino kako
bi mogle da se ispuste u recipijent, ve potpuno kako bi mogle da se recikliraju u proizvodni
proces ili sistem vodosnabdevanja. Karakteristian je i sveei zajedniki tretman gradskih i
industrijskih voda. sve je ei sluaj da se industrijska voda delimino preiava do nekog
zahtevnog nivoa i da se potom i sputa u kanalizacionu mreu, gde se mea sa fekalnom
otpadnom vodom i potom konano preiava u istom postrojenju.
vrsti zagaivai, izdvojeni u toku obrade otpadne vode prikupljaju se u obliku koncentrovanih
suspenzija-otpadnih muljava. U veini sluajeva ovi muljevi sadre suspendovane vrste materije,
organske materije i neorganske soli kao i itav niz reagenasa i aditiva dodatih radi obezbeivanja
efikasnog preiavanja. Obrada i konano odlaganje ovih muljeva je danas jedan od najsloenijih
problema u obradi otpadnih voda.
Ranije preiavanje otpadnih voda prvo je obuhvatalo tzv. primarnu i sekundarnu obradu.
Pod primarnom obradom se podrazumevalo mehaniko preiavanje a pod sekundsrnom
bioloka obrada. Danas su mogunosti klasine bioloke obrade vrlo ograniene, naroito kada su u
pitanju industrijske otpadne vode koje sadre vie toksinih i relativno dosta stabilnih organskih i
neorganskih zagaivaa tako da voda mora da se podvrgne dodatno obradi poznatoj kao tercijalna
obrada. Tokom tercijalne obrade uklanja se niz zagaivaa za koje su klasine obrade nedovoljno
efikasne kao to su amonijak, joni Ca i Mg, hloridi, Hg, nitrati, fosfati, sulfati, petrohemijski proizvodi,
fenoli i povrinski aktivne materije.
Savremeni sistemi za preradu otpadnih voda podeljeni su na linije prema veliini estica
zagaivaa. I to:
1. krupne, grube estice
2. Suspendovane estice
3. rastvorne estice
Za obradu otpadnih voda mogu da se koriste i drugi procesi pored navedenih osnovnih, koli
zajedno mogu da se kombinuju i dopunjuju. Osnovni procesi kod posebne linije obrade mulja su
1. zgunjavanje radi smanjenja zapremine
2. anaerobna stabilizacija radi razgrdnje bioloke organske materije
3. kondicioniranje tj. obrada posle koja se voda lake i efikasni uklanja

4. obezvodnjavanje vakum filtracijom, centrifugiranjem, filter presom ili pomou polja

za suenje radi uklanjanja vode
5. suenje radi smanjenja vlanosti
6. spaljivanje radi sagorevanja organske materije
Redosled linija obrade je posebno znaajan i obino je isti:linija uklanjanja grubih estica,
linija uklanjanja suspendovanih estica i linija uklanjanja rastvorenih estica.
20. Aerobni bioloki postupci preiavanja
temelje se na principima samopreiacanja i odvijaju se u prisustvu kiseonika u :
procesima sa aktivnim muljem, procesima bioloke filtracije i procesima u aeracionim jezerima ili
lagunama. U ovim procesima se uklanjaju biorazgradive suspendovane orgnaske materije
biolokim dejstvom aerobnih mikroorganizmima. Kod postupka sa aktivnim muljem aerobni
mikroorganizmi se nalaze u pahuljici aktivnog mulja. Preiena voda se u sekundarnom
taloniku odvaja od aktivnog mulja posle ega se jedan deo mulja vraa u proces a drugi dalje
obrauje.Efekat preciscavanja zavisi pre svega od temperature, PH,kiseonika, inteziteta
mesanja i stvaranja pahuljica. U procesu bioloke filtracije se ne vri mehaniko filtriranje i li
ceenje ve bioloko preiavanje aerobnim mikroorganizmima koji se rzvijaju i rastu na
povrini punjenja biofiltra. Otpadna voda tee u tankim mlazevima preko punjenja filtra pri cemu
supstrat i kiseonik difunduju u bioloku opnu koja je uvrena na filtracionom maerijalu i kojoj
nastaje razgradnja organskih materija.Bioloska opna se prema dominatnim procesima koji se u
njoj odigravaju deli na tri sloja : Spolsjasni aerobni sloj, Sredisni aerobni sloj, I unutrasnji
aerobni sloj.
21. Sumporna kiselina
Sumporna kiselina se ranije nazivala vitlono ulje poto je dobijana suvom destilacijom
vitriola. Naziv sumporna kiselina ne odnosi se samo na bezvodnu sumpornu kiselinu i na njene
vodene rastvore ve i na rastvore SO3 u sumpornoj kiseline. Rastvor SO3 u sumpornoj kiselini poznat je
pod imenom puljiva sumporna kiselina poto se na vazduhu pui usled desorpcije SO3 iz rastvora. U
tehnici se 100%-na kiselina naziva esto monohidrato, dok se u tehnologiji sumporne kiseline pod
monohidratom podrazumeva 98-100%-na kiselina a pod koncentrovanom kiselinom ona koja ima 9296% H2SO4.
Sumporna kiselina je jedan od osnovnih proizvoda velikohemijske industrije i zbog
odreenih fizikih i hemijskih osobina ima vrlo itoku primenu pa skoro da nema neke grane
industrije gde se ona ili njeni produkti ne koriste. U primeni potiskuje druge kiseline slinih
osobina prvenstveno zbog toga to u odnosu na njih ima: niu cenu, visoku temperaturu
kljuanja tako da proces u kome se ona koristi moe da se vodi na vioj temperaturi bez
gubitaka usled isparavanja, veliki afinitet prema vodi, specifino katalitiko dejstvo, kao i zbog
toga to je komercijalna 96-99%-na kiselina malo agresivna prema eliku, pa moe da se
transportuje u elinim cisternama.
Sumporna kiselina se najvie koristi u ulozi elektrolita, rastvaraa, oksidacionog sredstva
ili katalizatora. Znatne koliine sumporne kiseline koriste se i za proizvodnju neorganskih soli,
neorgnaskih i organskih kiselina, mineralnih pigmenata, avionskog goriva, u industriji hrane, tekstila,
eksploziva, organskih boja, lakova, farmaceutskih proizvoda i sl. U industriji se koncentrovana
sumporna kiselina koristi i kao sredstvo za suenje, naroito gasova i za oduzimanje vode kod procesa
koncentrisanja.
Industrijski se sumporna kiselina prozvodi na 2 naina: nitroznim postupkom i kontaktnim
postupkom. Danas se sumporna kiselin dobija iskljuivo kontaktnim postupkom pri emu
nastaju koncentrovana sumporna kiselina, oleum i 100%ni SO3 visoke istoe.
ista bezvodna sumporna kiselina je gusta uljasta tenost na sobnoj temperaturi bez boje i
mirisa dok tehnika sumporna kiselina ima tamnu boju i eventualno izvestan miris koji potie od

izvesnih neistoa. Sumporna kiselina se mea sa vodom u svim odnosima uz oslobaenje

velike koliine toplote.
22. Sirovine za proizvodnju sumporne kiseline
U principu bi kao sirovine za proizvodnju sumporne kiseline mogle da se koriste sve one
materije koje sadre S i iz kojih je mogue dobiti SO2. Meuti, industrijsku primenu nalaze samo
one koje daju gas sa takvom koncentracijom SO2 gde se obezbeuje autotermiki reim
proizvodnje sumporne kiseline kao to su: S, pirit i sulfidi obojenih metala. U manjoj meri se
koriste prirodni i vetaki sulfati, vodonik sulfid izdvojen iz gasova nastalih preradom nafte i koksnog,
generatorskog i prirodnog gasa ili 100%-ni SO2 koji se dobija izdvajanjem SO2 iz otpadnih gasova koji
ga sadre u malim koliinama kao to su npr dimni gasovi termoelektrana koje koriste ugalj sa znatnim
sadrajem S.
Sulfidne rude koje se koriste za proizvodnju sumporne kiseline predstavljaju obino
proizvod flotacije kojom se minerali odvajaju od jalovine i jedan od drugog i poznati su pod
nazivom koncentrati. Najiru primenu nalaze koncentrati pirita, cink-sulfida i bakar sulfida. Pitit je opti
trgovaki naziv za sve sulfidne minerale Fe tako da su pod taj naziv ukljueni minerali: pirit FeS2,
markazit iste formule ali druge strukture. ist pirit sadri 53,5%S dok komercijalni koncentrati pirita
imaju 30-52%S i 40-50%Fe.
Koncentrati Zn sadre u proseku 45-55Zn, 27-33%S, 1-15%Fe, do 10%Pb, 2%Cd i ak 5%Cu sve
u obliku sulfida i koriste se u velikom broju postrojenja za proizvodnju sumporne kiseline. Koncentrati
bakra imaju promenljiv sastav i pored halkocita i halkopirita esto imaju i slobodan pirita,a sadre
obino vie od 40%S. Njihovim prenjem se dobija gas sa manjim sadrajem SO2.
23. Sumpor kao sirovina za proizvodnju sumporne kiseline
Sumpor je bolja sirovina za proizvodnju sumporne kiseline od sulfidnih ruda iako je
skuplji. Njegovim sagorevanjem dobija se gas sa veim sadrajem SO2 i O to je bitno za
kontaktni postupak proizvodnje. Sagorevanje S je povezano takoe i sa manjim investicionim
pogonskim trokovima a dobijeni gas u nekim sluajevima ne zahteva skupo i sloeno
preiavanje ve moe direktno da se vodi na oksidaciju SO2 i SO3. U proizvodnji sumporne
kiseline se koristi sumpor dobijen preradom ruda u kojim se javlja elementaran S i S koji se
dobija iz sulfida i gasova koji u sebi sadre SO2 i H2S. Samorodne rude S se sreu u obiku
naslaga sedimentnog ili vulkanskog porekla u kojim ima 15-30%S. Vrllo bogate rude u SAD
imaju cak 27-70 % sumpora. Iz ruda se sumpor najcesce izdvaja flotacijom.

24. Dobijanje sumpor-dioksidnog gasa I przenje sulfidnih ruda

Pod SO2 gasom se podrazumeva gasna smea koja se sastoji od SO2, O, N, vodene pare i
drugih materija u raznim koncentracijama to zavisi od sastava polazne sirovine i postupka
prenja. sagorevanje S se vri samo u cilju dobijanja SO2 gasa i stoga uslovi sagorevanja zavise
od postupka dobijanja sumporne kiseline. Uslovi prenja sulfidnih ruda i koncentrata zavis od
toga da li je SO2 gas primarni proizvod i ostatak prenja sekundaran ili obrnuto. Odabrani sistemi
i aparati za prenje moraju da daju kontinualnu struju SO2 gasa pogodnog sastava za proizvodnju
sumporne kiseline, pri emu prenje treba izvesti tako da se to vie reakcione toplote iskoriste npr za
dobijanje vodene pare. Prenjem pirita se dobijaju piritne izgorotine u obliku Fe2O3 ili Fe3O4.
4FeS2 + 11O2 = 2Fe2O3 + 8SO2,
3FeS2 + 8O2 = 2Fe3O4 + 6SO2,

H298=-3301kJ/mol
H298=-2364kJ/mol

Navedene r-je prenja daju samo priblian tok procesa jer tokom zagrevanja iznad 500C dolazi i
do r-je disocijacije pirita, oksidacije nastalih para S i prelaska FeS ili FeO ili u FeSO4 i naknadne
disocijacije FeSO4.
Potpunost oksidacije pirita zavisi od temperature i koliine vazduha. R-ja na uobiajnoj
temperature prenja od 900C ide do kraja ako se koristi do 5% vie vazduha od stehiometrijski
potrebne za 2-gu r-ju, upotrebili se u odnosu na ovu koliinu 10% vie ii e do kraja i 1 r-ja. sa padom
temperature jako se poveava potreba za bazduhom da bi se r-je prenja odvijale do kraja.
Koncentrati bakra mogu da se pre na 3 naina: parcijalno, mrtvo i sulfataciono.
Parcijalno prenje se izvodi sa manjom koliinom vazduha od teorijski potrbene koliina
kako bi u prencu zaostalo neto sulfidnog S koji je neophodan u daljem stupnju tretmana
prenja.
Kod mrtvog prenja se koristi toliko vazduha da se svi sulfidi oksidiu i prenac sadri
Fe2O3, Fe3O4 , CuO i druge materije.
Sulfataciono prenje se izvodi pak sa velikim vikom vazduha tako da nastaje i izvena
koliina CuSO4 potreban u sledeem stupnju prerade prenca. Tokom parcijalno i mrtvog
prenja dolazi do r-je izmeu
Cu2S + 2O2 = 2CuO + SO2,
H298=-527kJ/mol
Prenje koncentrata cinka je ,mnogo srodnije prenju pirita ali je za potpuno prenje cink sulfida
potrebna vea koliina vazduha i via temperatura 900-950C. Osnovna r-ja prenja koncentrata Zn je:
2ZnS + 3O2 = 2ZnO + 2SO2,

H298=-882kJ/mol

a pored toga reaguju istovremeno i drugi prisutni sulfidi kao

2PbS + 3O2 = 2PbO + 2SO2
u procesu prenja sirovina radi dobijanja SO2 kiseonik se ne troi samo za obrazovanje SO2 ve i
za oksidaciju ostalih konstituenata npr: Fe kod prenja pirita.
25. Peci za przenje sumpora,Sagorevanje sumpora.
Za przenje sulfida koriste se razne vrste peci : Rotacione, Etazne, sa lebdecim i fluidizovanim
slojem. U novijim postrojenjima uglavnom se primenuju peci sa fluidizovanim slojem.
Roatcione peci su po konstrukciji slicne rotacionim pecima za dobijanje cementa, Materija koja
se przi ubacuje se na vrhu zakosene cevi koja se rotira a vazduh se uvodi sa dna pri cemu se
dobar kontakt ostvaruje odredenim uredajima za odizanje i zgrtanje materija.
Etazne peci pogodne za przenje svih sulfida sastoje se iz niza podova smestenih u vertikalni
cilindar oblozen vatrostalnom oblogom.
Pec za przenje u lebdecem sloju vrsi sagorevanje flotacionih koncetrata suspendovanih u
vazduhu. Zbog biskog dodira izmedu vazduha i cestica sulfida oksidacija je brza sto omogucava
veliki kapacitet peci. Sistem za przenje se sastoji od peci koju cini vertikalni celicni cilindar
oblozen vatrostalnom oblogom. Opreme za napajanje peci i za tretman izgoretine i dobijenog SO2
gasa.
Proces sagorevanja sumpora sastoji se iz tri faza, topljenja, isparavanja i samog sagorevanja. U
starijim tipovima peci sve faze su se odigravale u istom prostoru dok se u modernim u jednom
odvija topljenje a u drugom isparavnje i sagorevanje cime se smanuje prljanje SO2 gasa
primesama prisutnim u sumporu.

26. Dobijanje koncentrovanog sumpor(II)oksida

Koncentrovan teni i gasoviti SO2, ini oko 5% od produkcije sumporne kiseline u
razvijenim zemljama. Najvie se koristi za koncentrisanje hidrogensulfitnih luina u industriji
celuloze, za proizvodnju sulfita, pirosulfita i hiposulfita alkalnih metala i za proizvodnju
haladnoe. U mnajim koliinama se koristi u procesima beljenja i kao agens za dezinfekciju. Proizvodi
se u najveoj meri iz otpadnih gasova sa malim sadrajem SO2, ije je isputanje u atmosferu
nedozvoljeno iz sanitarnih razloga, kao to su dimni gasovi termoelektrana koje koriste ugalj sa
visokim sadrajem S. U pojedinim sluajevima se 100%-ni SO2 proizvodi i iz SO2 gasa koji se
dobija prenjem sulfidnih ruda.
Od niza postupka koji se koriste za dobijanje koncentrovanog SO2 iz gasova sa malim sadrajem
SO2 najiru primenu je naao ciklian postupak apsorpcije u tenom apsorbensu.
Zagrevanjem rastvora zasienog s SO2-om u koloni sa vodenom parom dolazi do
desorpcije i izdvajanja koncentrovanog SO2, a regenerisan apsorbens se vraa u proces.
Kao apsorbens za SO2 u industriji se koristi voda, rastvori: sode, amonijum sulfita,
natrijum-fosfata, kreno mleko. Kapacitet apsorbensa, koji nesme da reaguje sa primesama iz
gasa zavisi od prirode apsorbensa, temperature apsorpcije, sadraja SO2 u ulaznom gasu.
Apsorpcija SO2 se izvodi na 24-45C, a desorpcija na viim temperaturam.
Nedostatak hladne vode kao apsorbentsa je u tome to je rastvorljivost SO2 dosta mala
tako da je potrebna velika koliina vode u postupku apsorpcije i energije u toku desorpcije.
Primenom pritiska poveava se rastvorljivost SO2 u vodi. Prednost vode je u tome to ne mora
de se reciklira, ve moe da se odbaci posle dosorpcije.
Teni SO2 se dobija suenjem i komprivanjem koncentrovanog SO2 na pritisku od 4-6 bara.
Nekondenzovan deo se sa ostalim gasnim komponentama vraa u proces. Ako se kompresija izvodi u
nekoliko stupnjeva nema potrebe za suenjem jer se u prvom kondenzuje vodena para koja se izvodi iz
sistema a zatim se izvodi SO2.
27. Otprasivanje SO2 Gasa
Napustajuci pec , gasna struja nosi sa sobom cestice prasine ciji sadrzaj zavisi od prirode
sirovine, velicine cestica, konstrukcije peci, opterecenja peci, . Otprasivanje gasa se vrsi u
temperaturnom intervalu od 300-500 *c. Temperature iznad 500 * C . Su nepozeljne jer se na
njima jako smanuje meanicka cvrstoca obicnih nelegiranih celika koji predstavljaju osnovni
konstrukcijski materijal za izradu elektrofiltra. S druge strane temperatude ispod 300 * c su
nepozeljne zbog opasnosti od kondenzacije sumporne kiseline koja nastaje sa reakcijom SO3 i
vodene pare prisutnih u gasu . Otprasivanje se vrsi mehanickim i elektricnim putem do sadrzaja
prasine od 50/100 mg /m3. U aparatima za mehanicko preciscavanje prasina se uklanja pod dejstvom
gravitacione ili centrifugalne sile. Elektricno otrpasivanje se izvodi u suvim elektrofiltrima i mnogo je
efikasnije od mehanickog ali je i skuplje.
28 Specijalno preciscavanje SO2 Gasa
Specijalno preciscavanje se izvodi u odeljenju za pranje i susenje gasa pri proizvodnji
sumporne kiseline kontaktim postupkom iz pirita,sulfida obojenih metala i sumpora koj u sebi
ima kao i navedene materije nepozeljne kataliticke otrove. Sastoji se u pranju vrelog otprasenog
gasa hladnijim i razblazenijim rastvorima suporne kiseline radi prevodenja osnovnih
nepozeljnih primesa ( SO3, SeO2) u maglu sumporne kiseline koja se uklanja mokrim
elektrofiltrima.Sistem za pranje se sastoji obicno od dva tornja, mokrog elektrofiltra, tornja za
vlazenje, jos jednog mokrog eleftrofiltra i tornja za susenje gasa.

29. Oksidacija sumpor (II)-oksida i proizvodnja sumporne kiseline

U obinim uslovima je brzina oksidacije SO2 vrlo mala tako da se u industrijskim uslovima
r-ja ubrzava primenom ili prenosioca kiseonika-nitrozni postupak ili primenom katalizatorakontaktni postupak.
Kod nitroznog postupka se SO2, iz vrelog otpraenog SO2-nog gasa, apsorbuje u nitrozi,
rastvoru oksida azota u sumpornoj kiselini, i oksidie u tenoj fazi po r-ji:
SO2 + N2O3 + H2O = H2SO4 + NO
Deo nastalog NO se desorbuje, oksidie kiseonikom iz vazduha u NO2 i smea NO i NO2 opet
apsorbuje u sumpornoj kiselini i vraa u proces.
Zbog toga to se proces odvija u jednoj fazi - tenoj, uz neprestanu recirkulaciju azot-oksida ovaj
postupak se esto naziva i homogenim katalitikim postupkom. sam postupak se izvodi u nizu od 4-7
tornjeva sa punjenjem.
U tornju za denitraciju, koji se oroava malom koliinom sumporne kiseline, dolazi najpre do
izdvajanja oksida N, delimine apsorpcije SO2 u rastvoru, izdvajanje preostale praine iz gasa i
obrazovanja magle sumporne kiseline od SO3 prisutnog gasa. Poto se produkciona kiselina izdvaja
samo iz denitracionog tornja u dobijenoj kiselini se nalaze rastvorene sve primese iz gasa.
Osnovni zadatak produkcionih tornjeva, u kojima nastaje 70-80%produkcije, je apsorpcija i
oksidacija SO2 u nitrozi.
Oksid N koji se izdvaja u donjem delu tornja, zbog oksidacije SO2, delimino se apsorbuje u
gornjem delu u nitrozi kojom se toranj oroava, a veim delom sagasnom strujom ulazi u toranj za
oksidaciju gde se vri oksidacija dela NO u NO2 tako da sadraj ovih oksida bude u odnosu koji
odgovara nastanku N2O3 i koji se najbolje apsorbuje u apsorpcionim tornjevima.
Zbog hlaenja gasa i niza r-ja dolazi do zagrevanja kiselina koje oroavaju denitracione i
produkcione tornjeve tako da se pre recirkulacije moraju da ohlade u odgovarajuim hladnjacima.
tokom apsorpcije oksida N u sumpornoj kiselini dolazi do obrazovanja nitrozilsumporne kiseline
po R-ji:
H2SO4 + 2NO2 = HNSO5 + HNO3
2H2SO4 + N2O3 = 2HNSO5 + H2O
Nitrozilsumporna kiselina je potpuno stabilna u bezvodnoj sumpornoj kiselini a u vodenim
rastvorima podlee hidrolizi:
HNSO5 + H2O H2SO4 + HNO2
30. Kontaktni postupak
Kontaktni postupak proiyvodnje sumporne kiseline iz pirita sastoji se iz 3 faze:
I - dobijanje i proiavanje SO2-nog gasa (prenje sirovine, iskoriavanje reakcione
toplote, otpraivanje i specijalno paranje gasova),
II - oksidacija SO2 (predgrevanje gasa i sama oksidacija)
III - apsorpcija SO3 u 98,3%-tnoj sumpornoj kiselini (hlaenje i sama apsorpcija gasa)
Pri proizvodnji sumporne kiseline iz S bez tetnih primesa nema potrebe za specijalnim pranjem
gasa. Postupak dobijanja iz koncentrovanog SO2 jo je prostiji i sastoji se samo iz oksidacije
SO2 i apsorpcije SO3 gasa.

31. TERMODINAMIKA PROCESA

Pri proizvodnji sumporne kiseline po kontaktnom postupku oksidacija SO2
SO2 + O2 = SO3
odvija se u prisustvu vrstog katalizatora, koji moe biti u nepokretnom ili fluidizovanom
sloju. Koliina oksidisanog SO2 u odnosu na polaznu koliinu SO2 u gasu izraava se stepenom
konverzije ili stepenom oksidacije. Maksimalni ravnoteni stepen konverzije jednak je izrazu:
-ravnoteni parcijalni pritisci
Sa snienjem temperature i poveanjem pritiska gasa vrednost
raste to predstavlja da
je r-ja konverzije egzotmna i da je praena smanjenjem molova. Ravnoteni stepen konverzije
zavisi i od odnosa sadrzaja SO2 i O2 u gasu koji zavisi od prirode sirovina i koliine dovedenog
vazduha. Ukoliko se dovede vie vazduha zj. u koliko ima vie O2 i manje SO2 u gasu utoliko je
vei stepen konverzije.
32 Kinetika kataliticke oksidacije kod kontaknog postupka
U prisustvu vrstog katalizatora energija aktivacije za heterogenu katalitiku r-ju opada i
time rade brzija r-je. Od niza metala, legura, oksida metala, soi i silikata koji imaju sposobnost
da ubrzaju r-ju oksidacije SO2 industrijsku primenu kao katalizatori su nali samo platina, Fe2O3,
V2O5. Sa platinom je mogue ostvariti najvei stepen konverzije jer katalitiku aktivnost ostvaruje na
niim temperaturama. u odnosu na ostale mogue katalizatore. Veliki su joj nedostaci visoka cena i
preosetljivost na katalitike otrove tako da je potrebno veoma skupo preiavanje SO2-nog gasa to
sve zahteva velika investiciona ulaganja. Fe2O3 je jeftin i neosetljiv na katalitiki otrov ali
maksimalnu katalitiku aktivnost ostvaruje tek na 650C to je nepovoljno zbog hemijske
ravnotee i zbog toga se danas vie ne koristi. Vanadijumova kontaktna masa je manje aktivna od
platine, jeftinija i nekoliko hiljada puta manje osetljivija na As2O3 kao katalitiki otrov i iz ekonomskih
razloga je potpuno istisnula platinu, tako da se danas samo ona koristi u proizvodnji sumporne kiseline.
Proces oksidacije SO2 na poroznom katalizatoru sastoji se iz niza uzastopnih r-ja:
- difuzija SO2 i O2 kroz granian sloj gasa,
- difuzija SO2 i O2 kroz pore katalizatora,
- adsorpcija SO2 i O2 na povrini katalizatora,
- desorpcija SO3,
- difuzija SO3 kroz pore katalizatora,
- difuzija SO3 kroz granini sloj gasa.
33.pitanje nista samo jednacina moli boga da ti se ne padne
34.Apsorpcija i Dobijanje 100%-nog sumpor(III)-oksida (SO3)
Gasoviti SO3 se apsorbuje u sumpornoj kiselini i reaguje sa vodom prisutnom po reakciji:
: nSO3+H2O=H2SO4+(n-1)SO3
Zavisnost od kolicine vode i SO3 dobija se:
Oleum, ako je n>1,
Monohidrat, ako je n=1, i
Vodeni rastvori H2SO4 ako je n<1.
Teorijski se najveci stepen apsorpcije ostvaruje u kiselini sa 98.3 % H2SO4, psto je u parnoj fazi
iznad ovde kiseline zanemarljiv ravnotezni napon vodene pare i SO3, A na temperaturama ispod
100*c. Na kojima se u praksi izvodi apsorpcija je vrlo mali i napon pare sumporne kiseline. Gradi
se magla SO3 koja se ne apsorbuje.
ist SO3 poseduje veliku hemijsku aktivnost i ima iroku primenu u raznim tehnolokim
procesima umesto oleuma i sumporne kiseline.

Obino se dobija destilacijom SO3 iz oleuma koji cirkulie iz apsorbera primenom toplote gasova
koji dolaze iz kontaktnog odeljenja. Osiromaeni oleum vraa se u oleumski apsorber, a izdvojen SO3
kondenzuje i u obliku esnoti uvodi u rezervoar koji se zagreva na 30-40C da bi se spreilo
ovravanje SO3. Kristalni tehniki SO3ima osobinu da pri zagrevanju sublimie.
Poto SO3 kristalie ve na sobnoj temperaturi od oko 17C to su njegova proizvodnja i
transport veoma teki. Da bi se SO3 drao u tenom stanju i na temperaturama ispod 17C, koja
je mogua tokom transporta i skladitenja, dodaju mu se stabilizatori kao to su: B2O3, Na2SO4,
koji mogu da uspore ali ne i da spree kristalizaciju SO3, pogotovo na niskim temperaturama.
35. Zastita okoline u procesu dobijanja H2SO4
Primenom tehnickog kiseonika smanuje se zapremina izlaznih gasova a time i kolicina
stetnih primesa koje se ispustaju u atmosferu a zatim intenzifikuju se procesi pri przenju pirita
sulfida i obojenih metala. Okolina oko postrojenja za proizvodnju sumporne kiseline zagaduje
se prvenstveno SO2, SO3, i oksidima azota koji nastaju u vecoj meri npr.ako se za sagorevanje
sumpora koristi vreo vazduh . Ujedno se ispustanjem u vodotokove vode za hladenje, kojom se
odvodi oko 40 % oko ukupne toplote koja se oslobada u procesu izaziva toplotno zagadenje
okoline.
36. Azotna kiselina (HNO3) i osobine.
Azotna kiselina je kao i druge neoganske kiseline velikohemijske industrije, vaan
poluproizvod za izradu proizvoda. Po obimu proizvodnje dolazi odmah iza sumporne kiseline.
U industriji se koriste 2 vrste HNO3: razblaena i koncentrovana. Tehnika koncentrovana
HNO3 je prema JUS standardu bistra, ukasto obojena tenost sa najmanje 98% HNO3 koja na
vazduhu dimi isputajui smee-crvenkastu paru. Najvea koliina proizvedene razblaene
HNO3 koja sadri 68% HNO3 upotrebljava se za proizvodnju azotnih mineralnih ubrivai to pre
svega NH4NO3, KNO3, kalcijum-nitrata i za meovita azotnofosforna ubriva. Porozni NH4NO3 je
bitna komponenta u eksplozivima.
U organskij hemiji se koncentrovana HNO3 upotrebljava prvanstveno za nitrisanje npr. kod
proizvodnje nitroaromata i nitroalkena. Stalno joj raste primena i za proizvodnju najlona. Koristi se i za
pripremanje eksploziva kao to su: nitroglicerin, nitroceluloza, hlorpikrin koji je odlian
insekticid, trinitrotoluol i dr. primenu takoe nalazi i u faramceutskoj industriji, u metalurgiji za
nagrizanje plemenitih metala i odvajanje zlata od srebra kao i u raketnim gorivima.
Pogoni za proizvodnju HNO3 se uglavnom grade na mestu primene jer s teko transportuje.
inae koncentrovana HNO3 se transportuje u buradima, kontejnerima ili vagonima i cisternama
izraenih od Al sa najmanje 99,5%Al. U prostoriji gde se skladiti HNO3 ne sme da bude drugih
proizvoda i to naroito organske materije koje lako podleu oksidaciji u dodiru sa kiselinom.
Bezvodna HNO3 je bezbojna tenost koja ovrava na -41,6C u obliku sneno belih
kristala. Zbog toga to pri kljuanju dolazi do razlaganja kiseline:
4HNO3 = 2H2O +4NO2 + O2
kao temperatura kljuanja na pritisku od 1013 mbara navode se temperature od 83-87C.
Samo razlaganje nastupa ve na sobnoj temperaturi i praeno je promenom boje kiseline.
HNO3 i voda se meaju u svakom odnosu. Koncentrovana HNO3 se ne moe dobiti prostim
uparavanjem razblaenih rastvora u sistemu HNO3 i vode postoji azeotropska smea sa temperaturnim
maksimumom. Azeotropska smea na pritisku od 1013 mbara ima 69,2% HNO 3 i kljua na 121,8C.
Promenom pritiska neznatno se menja sastav azeotropske smee. Neposredno uparavanje se koristi
za dobijanje rastvora sa 59-63% HNO3.
Koncentrovana HNO3 je jako oksidaiono sredstvo i lako zapaljive materija ,kao to je drvo,
moe da zapali. Sve metale sem platine, rodijuma, iridijuma i zlata prevodi u odgovarajue

okside. Jaka kiselina obrazuje tanak gust sloj oksida i ako je on neratstvoran u kiselini titi ga
od dalje korozije. Ova osobija povrinske pasivizacije koristi se u cilju zatite od korozije.
Pasivizacijom npr. neplemeniti metali kao Fe, Al i Cr postaju otporni na HNO3.
37.Proizvodnja azotne kiseline-kontaktnom oksidacijom amonijaka
HNO3 se dugo dobijala razlaganjem, uz zagrevanje, ilske alitre (NaNO3 sumpornom kiselinom u
odgovarajuim retortama. Nastale pare HNO3 kondenzovane su, a u retorti je zaostajao NaHSO4. Ovaj
postupak je zbog nestaice ilske alitre naputen. Proizvodnja HNO3 iz NH3 po tzv.Ostvaltovom
postupku odvija se u tri nivoa:
1. katalitika oksidacija NH3 kiseonikom iz vazduha do NO,
2.Oksidacijom NO u NO2 novim O2 iz vazduha,
3. Apsorpcija N-oksida u vodi.
Ako se i oksidacija i apsorpcija izvode na istom pritisku to je postupak sa jednim pritiskom
a ako je pritisak kod apsorpcije vii tada je uputanju postupak sa 2 pritiska. Postupci se dele i
na one sa: normalnim (N), srednjim (S) i visokim (V) pritiskom. Odgovarajui pritisci su oko 11,2 bara kod (N) tipa, 2,3-8 bara kod (S) tipa, i od 8-12 bara kod (V) tipa. Postrojenja sa jednim
pritiskom tipa N/N su jo dosta rasprostranjena i imaju uglavnom prikljunu dopunsku alkalnu
apsorpciju. U njima se proizvodi HNO3 sa 45-55% HNO3, a kod postupka sa 2 pritiska tipa S/V do
oko 68% HNO3.
Prvi korak proizvodnje sastoji se u pripremi NH3 i vazduha kaoi njihove smee. Tean
amonijak se uvodi u ispariva gde se prevodi u gasno stanje. Gasoviti NH3 nosi sa sobom i
neto kapi NH3. Poto kapi nikako ne smejuda dopru do katalizatora, jer postoji opasnost od
eksplozije, gas se prvo provodi kroz hvata kapi. SLIKA
Nakon temeljnog preiavanja i eventualnog predgrevanja, vazduh se uvodi zajedno sa
NH3-om u mea, koji treba da obezbedi dobro meanje gasova iako su im gustine razliite,
kako NH3 ne bi sam dospeo do katalizatora.
Dobijena gasna smea se zatim uvodi u reaktor sa njegove gornje strane. Vreli gas sa oko
850C struji nadole preko sistema za razmenu toplote gde se hladi na oko 150C. Sastav gasa na
izlazu je sledei: 10-12% zapr. NO, 17-20% zapr. H2O, 66-68% zapr. N2 i 2-5% zapr. O2. U maloj
koliini ima i obrazovanog NO2
Dalje hlaenje se izvodi u hladnjacima pri emu se obrazuje i izvesna koliina NHO3. Ohlaeni
gas se nadalje vodi na apsorpciju uz dodatak sekundarnog vazduha tako da se sve vreme odrava u
gaso oko 5% O2.
Kod starih postupaka sa 1-nim pritiskom apsorpcija se izvodi u nizu od 6-8 tornjeva
izraenih od keramike i ispunjenih Raigovim prstenovima. Kod novijih postrojenja su bapsorberi
izraeni od hrom-nikl elika i mogu da se koriste sve do srednjih pritisaka apsorpcije. Tornjevi se ne
pune do vrha jer prazan prostor slui za oksidaciju nitroznih gasova.
Napori za boljom apsorpcijom na viim pritiscima doveli su do primene kolona sa ugraenim
podovima koji zamenjuju Raigove prstenove. Podovi mogu da budu u obliku
zvona ili sita.

38.Kataliticka oksidacija amonijaka

4NH3+5O2=4NO+6H2O, H298=-901kJ/mol
4NH3+4O2=2N2O+6H2O, H298=-1105kJ/mol
4NH3+3O2=2N2+6H2O, H298=-1268kJ/mol
Na visoj temperature dovodi do nastanka:
2NO=N2+O2, H298=-180kJ/mol
4NH3+6NO=5N2+6H2O2, H298=-1808kJ/mol

39.Oksidacija i apsorpcija azot oksida

2NO+O2=2NO2, H298=-141,1kJ/mol
2NO2=N2O4, H298=-57,1kJ/mol
3NO2+H2O=2HNO3+NO, H298=-72,8kJ/mol
N2O4+H2O=HNO3+HNO2, H298=-64,9kJ/mol
2HNO3=NO2+NO+H2O
NO=N2O2
O2+N2O2=2NO2
40. Koncentrisanje azotne kiseline
Koncentrovana HNO3 se ne moe dobiti direktno prostim uparavanjem razblaene HNO3
zbog toga to se gradi azeotropska smea. Uparavanjem ovih rastvora u prisutvu materije koje
oduzimaju vodu , dolazi do naglog pada napona pare vode i nad rastvorom se nalazi skoro
samo pare HNO3.
Upotrebi li se samo sumporna kiselina tada sa porastom sadraja sumporne kiseline za
dati sadraj HNO3 raste sadraj HNO3 u parnoj fazi a opada voda. Da bi se smanjio utroak
sumporne kiseline koncentrisanje moe da se izvede u dva koraka: prostim uparavanjem - da se
dobija 60-65%HNO3 a potom 98%-na sa sumpornom kiselinom. Uparavanjem razblaene HNO3
sa koncentrovanom sumpornom kiselinom (92-94% H2SO4) izvodi se u kolonama sa podovima ili
punjenjem.
Sumporna kiselina se uvodi na jedan od gornjih podova kolone, a 50%-na HNO3 u
ispariva. Zagrevanje smee izvodi se parom temperature 180-200C koji se uvodi na dno.
Nastala para HNO3 sa neznatnim sadrajem vodene pare i oksida N ulazi u kondenzator radi
kondenzacije HNO3 dok se oksidi N vode na dalju apsorpciju. Razblaena sumporna kiselina sa
oko 70% H2SO4 se izvodi sa dna kolone i bez hlaenja vodi neposredno na uparavanje.
40. Diektna sinteza koncentrovane azotne kiseline
Direktna sinteza HNO3 izvodi se u autoklavu na 70C i 5 bara po r-ji:
2N2O4(l) + 2H2O(l) + O2(g) = 4HNO3(l) ,

H298=-59,5 kj/mol

Da bi se poveala brzina r-je i prinos HNO3 u autoklav se uvodi viak tenog N2O4-a, obino
u iznosu od 25% u odnosu na stehiometrijski potrebnu koliinu.
Najvei problem u ovom procesu je dobijanje tenog N2O4. On se moe dobiti na 2 naina i
to:
1. hlaenjem i komprimovanjem nitroznih gasova
2. apsorpcijom nitroznih gasova u koncentrovanoj HNO3 i naknadnom desorpcijom i
hlaenjem
Proizvodnja koncentrovane HNO3 nitrooleumskim postupkom sastoji se iz:
1. Dobijanje nitroznih gasova katalitikom oksidacijom NH3,
2. Odvoenje vika vode iz nitroznih gasova,
3. Oksidacija NO iz nitroznih gasova u NO2
4. Oksidacija ostatka NO koncentrovanom HNO3,
5. Hlaenje nitroznih gasova i koncentrovane HNO3 pre apsorpcije.
6. Apsorpcija NO2 i dobijanje nitrooleuma,
7. Desorpcija NO2 iz nitrooleuma,
8. Kondenzacija NO2 hlaenjem i dobijanje tenog N2O4,
9. Dobijanje koncentrovane HNO3,
10. Otpraivanje vika NO2 iz koncentrovane HNO3.

41. Zatita okoline u procesu dobijanja azotne kiseline

Postrojenja za proizvodnu azotne ksieline su vec dugo tako koncipirana da nema problema
oko otpadnih voda. Ovo je uglavnom zahvaljuci tome sto se azotna kiselina najveciom delom
direktno preraduje u mineralna dubriva.
Starija postrojenja za proizvodnju HNO3 poznata su po dimu koji izlazi iz dimnjaka, vie ili
manje obojenog utom do crvenomrkom bojom koaja potie od oksida N. Oksida azota ima 0,05 0,2% zapr. to je danas nedozvoljeno. Da bi se smanjila emisija NO2 do dozvoljene granice od
0,001-0,005% zapr. razvijeno je niz postupaka koji mogu grubo da se podele na mokre i suve.
Mokri postupci se dele dalje na alkalne i kisele u zavisnosti od toga da li se gasovi ispiraju
rastvorima NaOH, Na2CO3, NH3 ili rastvorom hladne HNO3. Suvi postupak se pak deli na termike,
katalitike i adsorpcione.
Kod termikog postupka N-oksid se podvrgava sagorevanju uz dodatak NH3 u prisustvu O2 na
oko 1000C pri emu nastaje N. Na niim temperaturama veoma se pogodnim pokazao postupak
katalitike redukcije N-oksida gorivim gasovima kao to su: prirodni gas, H2, CO i NH. Sami uslovi
redukcije zavise od vrste katalizatora. Kao katalizator prvenstveno se koriste plemeniti metali platinske
grupe na Al2O3 kao nosau, zatim oksidni katalizator na bazi Fe, Cr, Mn, Cu i V.
Adsorpcioni postupak koji se zasniva na adsorpciji vieatomskih gasova na povrini molekulskih
sita. Pored visokog stepena preienja kod desorpcije dobija se N-oksid koji se ponovo vraa u
proces.Nedostatak ovog postupka je u velikim aparaturama i komplikovano odrzavanje potrebnog
pritiska. Prilikom uklanjanja SO2 iz dimnih gasova termoelektrana na aktivnom uglju primeeno
je da se istovremeno uklanja i N-oksid, to se ponegde i koristi.

42. Hlorovodonik i hlorovodonina kiselina

Pod hlorovodoninom ili sonom kiselinom podrazumeva se vodeni rastvor HCl. HCl
kiselina i HCl spadaju zajedno sa sumpornom i HNO3 kiselinom, sodom i vetakim ubrivima u
osnovne industrijske hemikalije. Industrijska proizvodnja HCl-e apsorpcijom HCl-a u vodi
zapoeta je 1863.god. zabranom isputenja HCl-a koji se oslobaa kao sporedan proizvod pri
proizvodnji Le Blanovim postupkom u atmosferu.
Najvei deo hlorovodonika koji nastaje u procesima hloriranja koristi se odmah na licu mesta u
procesima oksihloriranja ili hidrohloriranja, dok se manji deo regenerii u Cl, bilo elektrolizom sone
kiseline bilo Kel-hlor procesom koji predstavlja modifikaciju Dikonovog postupka.
HCl kiselina je danas u svetu proizvod koga ima u viku i za koga se trae ekonomski
opravdane mogunosti primene. Kao jaka neorganska kiselina koristi se za proizvodnju hlorida,
nagrizanje i ienje metala, regeneraciju menjaa jona kod priprema industrijskih voda, u
industriji boja, hrane, tutkala, za neutralizaciju alkalnih otpadnih voda ili proizvoda.
HCl-nik je pod normalnim uslovima bezbojan gas otrog mirisa ija je kritina temperatura oko
55C i kritian protisak 83 bara. Termiki je vrlo stabilan i tek iznad 1500C dolazi do primetne
disocijacije. Suv gas nije mnogo agresivan i ne negriza normalni elik, dok su mu rastvori u polarnim
rastvaraima jako agresivni. Tean HCl-ik na pritisku 1013 mbara kljua na -85C, a na -114,4C
ovrava dajui bezbojne kristale. Gasoviti HCl-ik se lako rastvara u vodi uz oslobaanje vlike
koliine toplote.
HCl kiselina se pakuje i isporuuje u vagon-cisternama, auto-cisternama, kontejnerima i
balonima od stakla ili plastine mase. Cisterne i kontejneri moraju s unutranje strane biti
obloeni materijslom otpornim na kiselinu, najee su gumirani.

42. Osnovne fizikohemijske osobine hlorovodonine kiseline

HCl-nik je pod normalnim uslovima bezbojan gas otrog mirisa ija je kritina temperatura
oko 55C i kritian protisak 83 bara. Termiki je vrlo stabilan i tek iznad 1500C dolazi do
primetne disocijacije. Suv gas nije mnogo agresivan i ne negriza normalni elik, dok su mu
rastvori u polarnim rastvaraima jako agresivni. Tean HCl-ik na pritisku 1013 mbara kljua na 85C, a na -114,4C ovrava dajui bezbojne kristale. Gasoviti HCl-ik se lako rastvara u vodi uz
oslobaanje vlike koliine toplote.
U sistemu HCl-H2O na niskim temperaturama postoje hidrati HCl*H2O koji se topi na -15,4C,
HCl*2H2O t.t. -18C, HCl*3H2O t.t.-25C i HCl*6H2O t.t.-70C. Ponaanje na viim temperaturama
odreeno je rastvorljivou gasovitog HCl-a u vodi, odnosno parcijalnim pritiscima HCl-a i vode iznad
rastvora raznih koncentracija i temperatura.
Na 1013 mbara azeotropska smea ima 20,4mas% HCl-a i kljua na 108,6C. Para u ravnotei sa
tenom fazom iji je sadraj HCl-a manji od azeotropskog bogatija je u vodi od tene faze, tako da se iz
ovih kiselina prostom destilacijom ne moe dobiti gas HCl-a. To je mogue samo ako su koncentracije
kiselina iznad azeotropske, pri emu je destilacija jednostavnija ukoliko je via koncentracija kiseline.

43. Obrazovanje i proizvodnja hlorovodonika

Slobodan HCl-ik se u prirodi nalazi u vrlo malim koncentracijama u stratosferi i vuklanskim
gasovima, dok ga u znatnim koliinama ima vezanog u hloridima. HCl kiselina se nalazi u ivoj
prirodi u sistemima za varenje sisara. Alkalni i zemnoalkalni hloridi, naroito kamena so,
predstavljaju primarnu sirovinu za proizvodnju HCl-a i HCl kiseline.
HCl-ik moe da se proizvodi iz:
1. Sintezom iz elemenata H i Cl
H2 + Cl2 = 2HCl,
H298 = -184kJ/mol
Sinteza je sa tehnoloke strane najprostiji postupak proizvodnje pri emu je r-ja vrlo
egzotermna. Smea H i Cl je u irokom opsegu sastava vrlo eksplozivna i za njeno paljenje je
dovoljna svetlost. Gorionikom koji se sastoji iz 2 koncentrine cevi uvode se odvojeno H i Cl u
komoru za sagorevanje. Posle paljenja Cl sagoreva u H gradei miran vrlo vreo plamen, ija je
temperatura iznad 2000C. Upotrebe li se isti reaktanti dobie se vrlo ist HCl-ik bez Cl, koji
moe da se upotrebi za dobijanje vrlo iste HCl kiseline.
2. Razlaganjem metalnih hlorida, naroito NaCl, sa H2SO4 ili NaHSO4-natrijum-hidrogensulfat
NaCl + H2SO4 = NaHSO4 + HCl
NaCl + NaHSO4 = Na2SO4 + HCl

2NaCl + H2SO4 = Na2SO4 + 2HCl

Razlaganje NaCl sumpornom kiselinom odvija se po relativno niskim temperaturama (150300C). Uz HCl-ik nastaje i H2SO4 koji reaguje tek na 550-600C. Danas se praktino proces vodi
tako da se dobije ili Na2SO4-Manhajmov postupak ili NaHSO4-hidrogensulfatni postupak
Kod Manhajmovog postupka se koristi ozidana pe u obliku tave pozneta kaomehanika sulfatna
pe.U unutranjosti tave nalazi se ureaj za meanje sa ugraenim strugaima koji treba da spree da
se sona masa spee a ujedno slue za iznos gotovog Na2SO4 iz tave. Hlorovodonik izlazi sa strane iz
tave, koja je pod malim podpritiskom i dalje se ventilatorom transportuje. Kod dobro zapeaene pei u
gasu ima do 85%HCl-a mada moe da spadne i do 25%.
Kod hidrogensulfatnog postupka dobija se mnogo istiji gas nego kod Majnhajmovog. Razlaganje
kuhinjske soli Sumpornom kiselinom izvodi se u rastopu NaHSO4 na oko 300C u livenim gvozdenim

retortama. Gas koji izlazi iz retorte ima veu koncentraciju a i zbog nie radne temperature ima manje
magle sumporne kiseline.
3. Moe nastati kao sporedan proizvod r-je hloriranja kao kod proizvodnje dihlormetana C2H4Cl2
C2H4 + Cl2 = C2H4Cl2
C2H4Cl2 = C2H3Cl + HCl
HCl-ik se moe izdvojiti na 3 naina:
1. Kondenzacijom hlorugljovodonika,
2. Destilacijom i preiavanjem HCl-a
3. Apsorpcijom HCl-s.
Proces kondenzacije hlorugljovodonika se koristi tamo gde zaostali sadraj hlorugljovodonika i
drugih primesa u HCl-u ne smetaju. HCl-ik se odvodi u bliku gasa ija istoa zavisi od temperature i
pritiska kondenzacije.
Ako se zahteva vea istoa gasa HCl-a, moe da se primeni postupak destilacije
produkata prevedenih u teno stanje.
Postupak apsorpcije, koji je zastupljen u velikoj meri, dovodi do nastanka HCl kiseline kao
meuprodukta.
4. Termikim razlaganjem hlorida tekih metala iz rastvora koji nastaje pri nagrizanju i ienju
metalnih povrina.
2FeCl3 * 6H2O = Fe2O3 + 3H2O + 6HCl
5. Spaljivanjem hloriranih organskih jedinjenja koji predstavljaju otpadne materije
C4H6Cl2 + 5O2 = 4CO2 + 2H2O + 2HCl
Spaljivanje se vri u vatrostalnoj pei na temperaturi od 1000-1200C. Dobro sagorevaju otpadne
materije koje imaju do 70 mas.% Cl, imaju li vie Cl-a sagorevanje mora da se potpomogne tenim ili
gasovitim gorivom.
44. Hlaenje i apsorpcija hlorovodonika i zatita ivotne sredine
HCl-ik dobijen sintezom iz elemenata i sulfatnim postupkom hladi se i apsorbuje u vodi
radi dobijanja HCl kiseline.
Visokokoncentrovani HCl-ik hladi se indirektno, razmenom toplote u hladnjacima za gas.
Hladnjaci su od inpregniranog grafita koji ne proputaju gas i koji se sastoje od snopa grafitnih
cevi ojaanih spolja gvozdenim omotaom, zatim grafitnog stuba u obliku soiva ili grafitnih
blokova. Gas se hladi na 30-60C tako da se za njegov dalji transport mogu koristiti cevi od
plastinih masa. Prekorai li se temperatura rose gasa doi e do delimine kondenzacije pri emu se
u kondenzatu pored HCl kiseline nalaze i primese FeCL2, sumporna kiselina ili organske materije.
Kondenzat moe da se odvede iz hladnjaka i tada neistoe ne ulaze u kiselinu koja se dobija. Potpuno
uklanjanje sledi u prikljuenom filtru u kome se nalazi sloj koksa visine od 0.5-1.5 m kroz koji gas
prolazi malom brzinom.
Hlaenje jako razblaenih gasova u hladnjacima za gas nije ekonomino, jer je za njihovo
hlaenje potrebno veliko postojenje, vee se ovi gasovi uvode u tornjeve sa punjenjem gde se
oroavaju ohlaenom koncentrovanom HCl kiselinom. Na taj nein se gas hladi direktno
razmenom toplote i istovremeno pere.
Tok apsorpcije HCl-a odreen je: Odnosom parcijalnih pritisaka u sistemu HCl-H2O i velikom
toplotom rastvaranja HCl-a.
Kod gasova kondenzovanih sa HCl-om toplota rastvaranja ima presudan uticaj na tok apsorpcije,
jer veliki porast temperature pri rastvaranju donosi i poveanje parcijalnog pritiska HCl-a nad
rastvorom, zbog ega toplota rastvaranja mora da se odvede. Toplota rastvaranja moe da se odvede
neposredno tokom apsorpcije povrinama za hlaenje ugraenim u sam apsorber, u posebnim

hladnjacima ako je apsorpcija iz vie koraka i isparavanjem kod iste adijabatske apsorpcije. U svim
sluajevima se gas i voda uvode u suprotnim smerovima kako bi se dobila maksimalno mogua
koncentracija kiseline i izvrila to potpunija adsorpcija gasa HCl-a.
Apsorberi su napravljeni od inpregniranog grafita slinih konstrukcija kao to su hladnjaci. Kod
aparata sa snopom cevi gas ulazi u cev s dna a tenost pada s vrha u obliku filma kroz cev koja se
spolja hladi vodom. Kod ovih apsorbera se iz ohlaenog koncentrovanog gasa HCl-a bez tekoa moe
dobiti kiselina sa vie od 37 mas.% HCl-a izlazne temperature 25-35C. Razblaeni gasovi se obino
provode kroz sistem tornjeva sa koksom kao punjenjem u kojima gas dolazi u dodir sa kiselinom ija
koncentracija neprestano raste. Apsorpcija se u tornjevima odvija pod adijabatskim uslovima, a kiselina
se hladi u hladnjacima postavljenim izmeu tornjeva.
Kod adijabatske adsorpcije se toplota rastvaranja i deo osetne toplote troe na isparenje vode.
Rastvaranjem gasa HCl-a u vodi bez odvoenja toplote dolazi do rasta temperature dok se ne dostigne
temperatura kljuanja. Daljim uvoenjem gasa dolazi do koncentrisanja kiseline i rasta njene
temperature do 108,6C - azeotropska smea, a zatim poinje opadanje temperature zbog isparavanja
vode.
Adijabatska asorpcija nema samo prednost u tome da nije potrebna povrina i voda za
hlaenje,ve i u tome to lako isparljive organske materije naputaju toranj sa vodenom parom, ime se
izvodi svojevrsno preiavanje. HVALI ZASTITA
45. Fosforna kiselina
Fosforna kiselina spada u glavne poluproizvode u proizvodnji fosfornih i sloenih ubriva i
drugih industrijskih proizvoda. Slui za dobijanje soli koje se koriste kao ubriva kao i za mnoge
druge soli potrebne u prehrambenoj, tekstilnoj, staklarskoji i drugim industrijama. Veliki
industrijski znaaj imaju natrijum-metafosfat i polifosfat kao i kao i trinatrijum i dinatrijum-fosfat
koji se koristi za omekavanje vode i za proizvodnju sredstava za pranje.
Hidratacijom anhidrida fosforne kiseline nastaje niz kiselina od kojih je najznaajnija ortofosforna
H3PO4, poznata u tehnici pod nazivom fosforna kiselina. Proizvodi se i primenjuje u obliku vodenih
rastvora raznih koncentracija. Bezvodna fosforna kiselina ima 72,4% P2O5 i kristalie u obliku
bezbojnih higroskopnih kristala koji se tope na 42,4C.
Fosforna kiselina se industrijski proizvodi na 2 naina i to:
1. mokrim ili ekstrakcionim razlaganjem sirovih fosfata sumpornom kiselinom pri emu
se dobija tzv. ekstrakciona fosforna kiselina
2. termikim sagorevanjem fosfora kada se dobija tzv. termika fosforna kiselina.
45. Fiziko-hemijske osobine fosforne kiseline
Hidratacijom anhidrida fosforne kiseline nastaje niz kiselina od kojih je najznaajnija
ortofosforna H3PO4, poznata u tehnici pod nazivom fosforna kiselina. Proizvodi se i primenjuje u
obliku vodenih rastvora raznih koncentracija. Bezvodna fosforna kiselina ima 72,4% P2O5 i
kristalie u obliku bezbojnih higroskopnih kristala koji se tope na 42,4C. Tokom termike
dehidratacije ili reakcije sa P2O5 nastaje polifosforna kiselina sa vie od 72,4% P2O5 koja se
sastoji od smee orto-, piro-(H4P2O7), tripoli-(H5P3O10), meta-(HPO3) i polimeta-fosfornih kiselina.
Odnos izmeu ovih kiselina zavisi od ukupnog sadraja P2O5. Kiselina sa oko 76%P2O5,
ekvivalentna je 105%H3PO4 i naziva se superfosforna kiselina i ovrava na oko 0C.

46. Proizvodnja fosforna kiseline

Fosforna kiselina se industrijski proizvodi na 2 naina i to:
1. mokrim ili ekstrakcionim razlaganjem sirovih fosfata sumpornom kiselinom pri emu
se dobija tzv. ekstrakciona fosforna kiselina
2. termikim sagorevanjem fosfora kada se dobija tzv. termika fosforna kiselina.
Primarne sirovine u oba postupka su prirodni fosfati: apatit i fosforit. Termikim putem je
mogue dobiti kiselinu bilo koje koncentracije sve do 100% P2O5 visoke istoe i iz sirovina
slabog kvaliteta dok se ekstrakcionim putem dobija kiselina relatvno niske koncentracije sa
visokim sadrajem primesa.Elektrohemijsko dobijanje fosforne kiseline je mnogo skup
postupak tako da je potiskuje ekstrakciona pogotovo sto su razvijeniji efikasniji postupci
preciscavanja.
47. Proces dobijanja termike fosforne kiseline sastoji se od elektrohemijskog dobijanja
fosfora i oksidacije fosfora. Elektrotermika redukcija fosforita ili apatita izvodi se na temperaturama
od 1400-1600C u trofaznim elektrinim peima sa ugljenim i grafitnim elektrodama uronjenim u aru.
Na osnovu hemijskih sastava komponuje se odnos fosfata, koksa ili antracita i kvarcnog peska u ari.
Komadi sirovine se prethodno dobro sue a sitna ruda i fina frakcija dobijena mlevenjem se
briketira.
Osnovna reakcija redukcije je vrlo endotermna i zahteva veliki utorak toplote za
izvoenje.
Ca3(PO4)2 + 5C = P2 + CO + 3CaO ,
H298= 1730kJ/mol
Sastav are kod elektrotermike redukcije fluorapatita, izraunava se po r-ji:
2Ca5(PO4)3F + 15C + 6SiO2 = 3P2 + 15CO + 3Ca3Si2O7 + CaF2
Osnovni zadatak SiO2 je da vee nastali CaO pri emu prvenstveno nastaje kalcijum-diortosilikat
(Ca3Si2O7) a takoe i ortosilikat (Ca2SiO4) a zatim kao rezultat daljih reakcija kalcijum-metasilikat.
Pored SiO2 i Al2O3 i Fe2O3 koji su primese u fosforitu imaju ulogu topitelja i kao takvi ubrzavju r-ju i
sniavaju njenu temperaturu.
Gas iz pei sa 220-230 g P u jednom m3 gasa ulazi u talonik praine i elektrofilter radi
uklanjanja praine. Da bi se spreila kondenzacija P temperatura u elektrofiltru je oko 250300C. Iz elektrofiltra gas ulazi u kondenzator gde se kondenzacija P izvodi ispiranjem sa vodom
pri emu se i hladi na 57-60C. Kondenzovan teni P skuplja se pod slojem tople vode i kroz cevi
koje se greju transportuje ili u proizvodnju fosforne kiseline ili u elezne cisterne sa grejaima
za druge potroae.

48.49 Ista prica gore Nema nest oo ovome ako ti se padne ovo pitanje baksuz si

50. Amonijak
Amonijak se u prirodi nalazi skoro iskljuivo u obliku svojih soli. Nastaje razlaganjem
organskih jedinjenja koja sadre N i prilikom vulkanske aktivnosti. Tokom gasifikavije i koksovanja
treseta, mrkog uglja i drugih sirovina biljnog porekla pojavljuju se NH3 i njegove soli kao spordni
proizvodi.
Nakon otkria mineralnog ubrenja 1840.god. NH3 postaje u sve veoj meri sirovina za
vetaka ubriva i ubrzo zamenjuje ilsku alitru (NaNO3). NH3 se koristi i za proizvodnju HNO3,
uree, natrijum-cijanamida, sode, vetakih masa i vlakana. Dalje znaajne oblasti primene su za
izradu eksploziva, amina, amida, nitrila i drugih organskih jedinjenja sa N koja se koriste za boje
i farmaceutske proizvode.

U zatiti ivotne sredine NH3 se koristi za vezivanje SO2 iz dimnih gasova, pri emu nastaje
amonijum-sulfat, koji se koristi kao ubrivo. Tean amonijak ima sve vei znaaj kao rastvara.
Zbog velike toplote isparavanja NH3 se dugo koristio kao sredstvo za hlaenje. Poto se lako
transportuje i katalitiki razlae na elemente koristi se i za dobijanje vodonika, iji je transport
skup.
U prirodi inae ima malo materija koje sadre vezan N i imaju komercijalni znaaj. Izvesna manja
koliina vezanog N dobija se iz koksnog gasa u obliku amonijum-sulfata. Od poetka ovog veka
zapoeta je sinteza jedinjenja N primenom inertnog N iz vazduha. Sinteza se vri na 3 naina, i
to:
1. Postupak elektrinog luka koji se zasniva na reakciji sagorevanja N sa O iz vazduha na
visokim temperaturama:
N2 + O2 = 2NO ,
H298=179,2 kJ/mol
2. Cijanamidni postupak se zasniva na r-ji izmeu N i fino spraenog CaC2 na oko 1000C.
CaC2 + N2 = CaCN2 + C ,

H298=-301,5 kJ/mol

3. Amonijani metod vezivanja vazdunog N. To je najekonominiji metod i zasniva se na

direktvnoj sintezi N iz elemenata koji se u reakcionoj smei nalaze u stehiometrijskom odnosu 1:3
50. Amonijak iz uglja
Prilikom destilacije vlanog kamenog uglja nastaju znatne koliine NH3. Najvea koliina
se izdvaja pri zagrevanju uglja u temperaturnoj oblasti izmeu 500 i 700C. Kod proizvodnje
vodenog gasa 80-90% vezanog N prisutnog u uglju prelazi u NH3.
Ispiranjem sirovog gasa iz koksara i gasara hladnom vodom ili sumpornom kiselinom donija se
NH3-na voda ili rastvor (NH3)2SO4. NH3-na voda sadri relativno malu koliinu NH3 od 8-15gNH3/l u
koksarama i 30-50g NH3/l u gasarama. Najvei deo NH3 u NH3-noj vodi vezan je u obliku
karbonata, sulfida, hlorida i sulfata. Izdvajanje NH3 izvodi se u kolonama za destilaciju sa
podovima. Pri dnu kolone se dodaje kreno mleko radi isterivanja vezanog NH3, i tako
osloboen NH3, zajedno sa slobodnim NH3 destilie vodenom parom pri vrhu kolone. Ovako
dobijeni NH3 uvodi se u vodu pri emu se dobija 20-25%-ni NH4OH. ee se NH3 uvodi u
sumpornu kiselinu pri emu se dobija amonijum-sulfat, koji se koristi kao ubrivo, pri emu
jedinjenje ne sme da sadri vie od 0.15% slobodne sumporne kiseline. esto je ovaj (NH3)2SO4
slabo obojen.
51. Sinteza amonijaka priprema sinteznog gasa
Proizvodnja NH3 sintezom iz elemenata sastoji se iz sledeih faza:
1. Proizvodnja sirovog gasa
2. Konverzija CO
Priprema sinteznog gasa
3. Preiavanje gasa
4. Kompresija
5. Sinteza
Sintezni gas predstavlja to je mogue istiju smeu N i H u stehiometrijskom odnosu 1:3.
Kao sirovine za sintezni gas slue voda, vazduh i redukciono sredstvo koje sadri C i koje sa
saobom moe da nosi H kao to su zemni gas CH4, benzin, nafta i N.
Sintezni gas se retko proizvodi iz vrstog goriva i koksnog gasa. Danas su uglavnom u upotrebi
postupci kojima se direktno dobija sintezni gas. Pored N2-78.03% i O2-20.95% vazduh sadri i
male koliine Ar, Ne, He, Kr, Xe, CO2. Vazduh se razdvaja na komponente destilacijom koja se

zasniva na razliitim temperaturama kljuanja pojedinih gasova. Najkomplikovaniji stepen ovog

procesa je prevoenje vazduha u teno stanje.
Sirov gas, iz koga se proizvodi sintezni gas, dobija se danas u osnovi na 2 naina u
zavisnosti od upotrebljene sirovine:
1. Parcijalnom oksidacijom ugljovodonika i vrstih goriva.
2. Razlaganjem ugljovodonika vodenom parom.
Postupak parcijalne oksidacije je pogodan za sve gasovite i tene ugljovodonike i vrsta
goriva, mada se preteno koristi za vrsta goriva i teka lo-ulja. Parcijalna oksidacija izvodi se
istim O2, vazduhom obogaenim O2 ili vodenom parom.
Postupak razlaganja vodenom parom svodi se na katalitiko razlaganje ugljovodonika
vodenom parom uz dovoenje toplote potrebne za proces. Upotrebljva se iskljuivo za preradu
zemnog gasa i nafte. Gasovita sirovina, iz koje je uklonjen sumpor, mea se sa vodenom parom,
predgreva i provodi kroz niz cevi, napunjenih katalizatorom na bazi nikla, koje se spolja
zagrevaju.
U sirovom sinteznom gasu ima zavisno od procesa dobijanja i sirovine 10-50 zapr.% CO koji
mora da se ukloni. Katalitikom r-om konverzije:
CO + H2O = CO2 + H2 ,

H298=-41,16 kJ/mol

dobija se nova koliina H i istovremeno se CO prevodi u CO2 koji se lako uklanja. Ravnotea r-je
ne zavisi od pritiska, jer se zapremina ne menja, ve samo od temperature.
Proces konverzije na novijim tipovima katalizatora na bazi Cu-Zn odvija se na temperaturi od 200240C u niskotemperaturnim postrojenjima za konverziju. Klasini katalizatori za konverziju na bazi FECu rade na znatno viim temperaturama od 320-380C u visokotemperaturnim postrojenjima. U praksi
se obino koriste oba tipa vezana u niz, tako da se sadraj CO postepeno smanjuje prvo na 3zapr.% a
potom i na 0.2-0.3%.
Proces preiavanja obuhvata uklanjanje H2S i CO2 kao i fino preiavanje. Kod postupka
razlaganja vodenom parom S mora da se ukloni pre reforminga jer su katalizatori za reforming osetljivi
na S. CO2 se iz sirovog sinteznog gasa se uklanja suprotnostrujnom apsorpcijom u odgovarajuem
rastvarau. Najiru primenu su nali postupci pranja sa vodenim rastvorima potae ili alkanolamina.
Rastvoru potae se dodaju razni katalizatori radi poveanja brzine apsorpcije i smanjenja dimenzija
kotla.
Pre uvoenja sinteznog gasa u konvertor za sintezu gas mora da se podvrgne jo finom
preiavanju radi potpunog uklanjanja jedinjenja sa O2 (CO,CO2, O2 i H2O) koja predstavljaju
katalitike otrove. Fino preiavanje moe da se izvede pranjem amonijanim rastvorom
bakar(I)-karbonata pri emu se CO apsorbuje reverzibilno dajui kompleksne soli Cu-CO-NH3
to je sloeno i ujedno dovodi do zagaenja okoline tekim metalima. Daleko veu primenu
nalaze postupak pranja tenim N, kojim se ostvaruje potpuno uklanjanje CO2.
52. Kompresija i sinteza
Sinteza amonijaka izvodi se pri povienom pritisku izmeu 100 i 1000 bara. Ukoliko je vei
pritisak manja je zapremina gasa u sinteznoj cirkulaciji, a utoliko su deblji zidovi aparata i
cevovoda. Najekonominijim su se pokazali pritisci u opsegu od 250-350 bara. Danas se u
modernim postrojenjima za sintezu gasa koriste turbokompresori ije su prednosti : mali
investicioni trokovi, niski trokovi odravanja i opravljanja kao i jednostavno vraanje
povratnog gasa.
Sinteza amonijaka iz vodonika odvija se egzotermnom reakcijom
3H2+ N2 = 2NH3
Sinteza amonijaka je heterogeni kataliticki proces koji se odvija u nekoliko stupnjeva na
povrsini cvrstog katalizatora:

1. Difuzija N2 i H2 do povrine granule katalizatora i u pore granule

2. Hemisorpcija N2 i H2 na katalizatoru
3. Reakcije izmeu hemisorbovanih elemenata pri emu nastaju jedinjenja: imid NH2 i amonijak NH3
4. Desorpcija amonijaka u masu gasa
53. Zatita okoline u procesu dobijanja amonijaka
U okolinu se tokom proizvodnje NH3 isputaju:
1. Teni efluenti koji sadre kondenzate i produkte iz sistema za hlaenje i isparavanje
rastvora
2. Gasni efluenti koji sadre NH3, CO2 i druge gasove,
3. Toplota iz sistema za vazduno i toplotno hlaenje, koja sama po sebi ne pokazuje
znatan uticaj na okolinu ali vodi poveanju utroka energije i poveanju toplotnih gubitaka
procesa.
Inartni gas koji se izvodi iz cirkulacije gasa u ciklusu sinteze, posle izdvajanja NH3, moe
da se upotrebi kao sirovina ili kao gorivo u stepenu pripreme sinteznog gasa.
Posebna panja mora da se posveti reimu putanja u rad agregata i havarijskog
zaustavljanja kada se velika koliina gasne struje sagoreva u obliku buktinje i jako poveava
koliina tenih efluenata. U fazi putanja u rad gasne struje koje sadre smeu N i H danas mogu da
se koriste kao gorivo u primarnom reformeru a ne da se spaljuju.
Da bi bila neznatna koliina efluenata potrebno je izvesti racionalizaciju procesa sagorevanja ili
preiavanja dimnih gasova. Najekonominiji su postupci sniavanja temperature sagorevanja,
smanjenje vremena boravka reaktanata u zoni visokih temperatura, smanjenje koncentracije O2 u
poetnoj zoni sagorevanja. Potpuno uklanjanje otrovnih efluenata mogue je ostvariti kao
katalitike oksidacije kada se u prisustvu gasovitog redukcionog sredstva izvodi redukcija
oksida N do N i vode pri emu se postie preiavanje od 98%

54. Natrijum-karbonat
Na2CO3 je poznat pod komercijalnim nazivom soda i posle NaCl predstavlja najznaajniju
so Na. Masovna proizvodnja sode poela je krajem 18. i poetkom 19.veka Le Blanovim
postupkom. U 2-oj polovini 19.veka poinje proizvodnja Solvejevim postupkom.
Najznaajnije trgovak vrste kalcinisane sode su laka soda i teka soda koje se
meusobno razlikuju po raspodeli veliina estica a time i po zapreminskoj masi. U hemijskoj
industriji se ne razlikuju meusobno i kao tehniki proizvodi imaju visoku vrstou i garantovan
kvalitet sa najmanje 98% Na2CO3. U industriji se vie koristi teka soda poto se manje prai i
rasipa od lake sode. Teka soda se proizvodi iz lake sode, koja direktno nastaje u procesu
proizvodnje.
Soda je materija koja se proizvodi u velikim koliinama i koristi u nizu grana hemijske
industrije. Upotrebljava se najee kao sredstvo za neutralizaciju i podeavanje pH vrednosti
rastvora u procesu i kao topitelj. Koristi se i za izradu niza hemikalija, zatim sredstva za pranje i
sapune, u industriji celuloze, papira, tekstila, stakla, keramike, hrane neorganskih pigmenata, za
omekavanje vode...
55 .Osobine kalcinisane sode i soda u prirodi
Kalcinisana soda i to je narocito laka soda je vrlo higroskopna materija i zato joj kod
transportovanja i lagerovanja vec zavisno od vremenskih uslova i nacina drzanja rastu vlaznosti
i sadrzaj ugljene kiseline.Sto na povrsini dovodi to prelaza NaCO3 u NaHCO3 ovaj prelaz pod
nepovoljim uslovima dovodi do porasta mase od 17 % zato se preporocuje da se soda lageruje

u suvim zatvorenim prostorjiama. Kristalna soda ima teznju da se sprasi ili topi sto zavisi od
temperature i vlaznosti vazduha. Zagrevanjem na temperaturi od 32-33*c ili iznad topi se.
Soda se u prirodi nalazi u pepelu odreenih biljaka, u mineralima i sodnim jezerima. Danas
dobijanje sode iz mineralnih naslaga i sodnih jezera ima sve vei znaaj dok je proizvodnja iz
pepela naputena. Prirodne luine iz jezera tretiraju se CO2 radi obaranja NaHCO3 koji se filtrira,
ispira i kalcinie u NaCO3.
56. Solvejev postupak proizvodnje sode
Solvejev ili amonijani, postupak proizvodnje zasniva se na obrazovanju relativno teko
rastvornog NaHCO3 uvoenjem CO2 u rastvor NaCl zasien NH3. Bikarbonat se obrazuje po r-ji:
NaCl + NH4HCO3 = NaHCO3 + NH4Cl
Proces se moe raslaniti i na sledee nivoe.
1. Dobijanje zasienog rastvora kuhinjske soli,
Proizvodnja sode poinje pripremom i preiavanjem rastvora kuhinjske soli. Rastvor soli
se priprema iz prirodne slane vode bez dodataka i sa dodacima kamene soli radi poveanja
koncentracije soli. Pored NaCl rastvor sadri i niz neorganskih primesa koji stvaraju probleme
kod proizvodnje i smanjuju kvalitet proizvoda. Tako joni Ca i Mg obrazuju bazne karbonate koji
pri apsorpciji NH3 stvaraju taloge u obliku kore u aparatima i cevovodima. Preiavanje se
izvodi prvenstveno postupkom kre-soda:
Mg2+ + Ca(OH)2 = Ca2+ + Mg(OH)2
Ca2+ + Na2CO3 = CaCO3 + 2Na+
Staloeni Mg(OH)2 i CaCO3 se uklanja u kontinualnim zgunjivaima i preien i izbistren rastvor
kuhinjske soli vodi se u apsorbere gde se zasiuje NH3 i u izvesnom stepenu CO2-om.
2. Dobijanje krea peenjem krenjaka
CaCO3 = CaO + CO2
Krenjak se pee izmeu 1050 i 1100C. Iznad ovih temperatura odvija se mrtvo peenje kree
i dobijeni kre ne moe da se gasi.
Kre se gasi u to je mogue koncentrovaniju suspenziju Ca(OH)2 u vodikoji se pre uvoenja u
kolonu za destilaciju proputa kroz sito radi uklanjanja neugaenih estica koj se ponovo vraaju na
peenje.
3. Zasienje rastvora kuhinjske soli sa NH3
Gas iz destilacione kolone, zasien vodenom parom i sa odreenim sadrajem NH3 i CO2 uvodi
se u preien rastvor soli pri emu se unosi sav potreban NH3 za proces i oko 20% potrebnog CO2.
Tokom apsorpcije oslobaa se znatna koliina toplote zbog r-je koje mogu da se prikau ovim
jednaina.
NH3(g) + H2O(l) = NH4OH(rast.) ,

H298=-34,9 kJ/mol

NH4OH(rast.) + CO2(g) = (NH4)2CO3(rast.) + H2O(l),

H298=-95,85 kJ/mol

Hlaenje rastvora u apsorberima izvodi se hladnjacima ugraenim unutar i postavljenim van

apsorbera. Tipina kolona za apsorpciju sastoji se iz niza podova sa zvonima i sa spoljnim hladnjakom.
4. Taloenje bikarbonata uvoenjem CO2
Taloenje bikarbonata po r-ji:
NaCl + H2O + NH3 + CO2 = NH4Cl + NaHCO3
je egzoterman proces koji se u najveem broju fabrika amonijane sode izvodi u nizu kolona za
taloenje izraenih od livenog gvoa. Kolona se sastoji iz dva dela: u donjem delu se nalaze cevni
hladnjaci a u gornjem podovi za apsorpciju.

Kondenzacija amonijanog rastvora kuhinjske soli vri se u suprotnostrujnom toku rastvora i gasa
sa CO2 koji se kompresorima ubacuje u toranj. Temperatura se regulie tako da taloenje poinje neto
iznad 40C, i poto rastvor dostigne maksimalno 60-65C, poinje se sa laganim ravnomernim
hlaenjem tako da se na izlazu dostigne temperatura 25-30C. Brzim hlaenjem se dobija sitan
bikarbonat koji se teko filtrira.
5. Filtriranje i pranje staloenog bikarbonata,
Radi uklanjanja bikarbonata iz matinog luga najee se koriste doboasti rotacioni vakum filtri,
a ree centrifuge. Lug ponesen sa talogom ispira se vodom pri emu se gubi oko 10% bikarbonata
6. Termiko razlaganje bikarbonata do NaCO3
Termikim razlaganjem sirovog bikarbonata dobija se tehnika soda zaprljana sa NaCl. Danas se
kalcinacija izvodi u rotacionim doboima koji se spolja zagrevaju produktima sagorevanja prirodnog
gasa, tenih ili vrstih spraenih goriva.
Gas koji izlazi iz bubnja sadri pored CO2, NH3 i H2O, neto uvuenog vazduha i veu koliinu
praine koja se uklanja u ciklonima ili elektrofiltrima. Pre nego se primeni u procesu karbonizacije, gas
se hladi i prisutan NH3 ispira pomou soli i vode.
2NaHCO3 = Na2CO3 + H2O + CO2

7. Zatim se vri dobijanje krenog mleka:

CaO + H2O = Ca(OH)2
8. I na kraju vri se regeneracija NH3 destilacijom matine luine sa NH4Cl posle
odvajanja bikarbonata sa krenim mlekom
NH4Cl + Ca(OH)2 = 2NH3 + CaCl2 + 2H2O
Osloboeni NH3 vlaa se opet u proces 3.
57. Proizvodnja sode Dual procesom
Od mnogih modifikacija amonijanog postupka proizvodnje sode najiru primenu ima Dual
proces. NH3 se uvodi u matini lug koji zaostaje posle odvajanja bikarbonata. Hlaenjem
rastvora dolazi do taloenja NH4Cl koji se izdvaja centrifugiranjem i sui vazduhom na 150C u
rotacionim peima. Preostao lug uvodi se u toranj za karbonizaciju radi taloenja NaHCO3. Kod
Dual procesa, za razliku od Solvejevog, nema regeneracije NH3 ni kolone za destilaciju. Takoe
nema potrebe za peima za peenje krenjaka, ako postoi 2-gi izvor CO2. Dual proces moe vrlo
lepo da se vee i za postrojenja za proizvodnju azotnih jedinjenja zbog toga to se u njima
javljaju NH3 i CO2 potrebni za ove procese.

58. Le Blanov postupak proizvodnje sode

Le Blanov postupak se danas vie ne koristi ali ima presudnu ulogu za razvoj industrijske
hemije u prolom veku. Zahvaljujui ovom postupku razvijeni su mnogi aparati od kojih se neki i
danas koriste kao to su: rotacione pei za topljenje sode, sulfatne mufolne pei, Telenove tave
za uparavanje lugova sa sodom.
Postupak se zasniva na ovim r-jama
2NaCl + H2SO4 = Na2SO4 + 2HCl
H2SO4 + 2C= Na2S + 2CO2

Na2S + CaCO3 = Na2CO3 + CaS

Bitan nedostatak Le Blnovog postupka u odnosu na Solvejev postupak je u tome da se
preteno odvija u oblasti vrstih faza i to zahteva veliki utroak toplote, jer mu se radne
temperature nalaze u oblsti koja odgovara crvenom i tamnocrvenom usijanju. Dalja mana mu je
to nastaju nepoeljni CaS i HCl koji nema veliku primenu. A CaS zagauje vazduh i vodu u
okolini.
Ni pokuaj regeneracije S iz CaS po r-jama:
2CaS + CO2 + H2O = CaCO3 + Ca(HS)2
Ca(HS)2 + CO2 + H2O = CaCO3 + 2H2S
koje kao proizvod daju H2S iz koga je mogue dobiti elementarni S, nije izdrao konkurenciju
novog, ekonominijeg Solvejevog postupka za proizvodnju sode.
Za vreme karbonizacije taloi se NaHCO3, centrifugira i sui podzatitnim uslovima vrelim
vazduhom.

59.Proizvodnja sode iz nefelina

U SSSR-u se tokom prerade nefelina u glinici dobija i odreena koliina sode. Fino samleveni
nefelin se sa to je mogue istijim krenjakom dobro homogenizuje i sinteruje.
Dobijeni klinker se lui i istovremeno mokro melje radi izluivnja Na i Ca-aluminata.
Aluminatni rastvori se potom tretiraju gasovima koji sadre CO2 pri emu se taloi Al(OH)3 i u
rastvoru ostaje alkalni karbonat. Kod politermskog uparavanja alkalno-karbonatnih rastvora
zbog razliitih rastvorljivosti izdvaja se frakcija bogata sodom i frakcija bogara potaom. Da bi
se bikarbonati prisutni u rastvoru sode i potae preveli u karbonate, rastvori se pre uparavanja
tretiraju alkalnim luinama. Ovaj postupak je zanimljiv pre svega to ne nastaju otpadne vode
koje sadre hloride. I Dual proces i postupak dobijanja sode iz nefelina mog da se smatraju
totalnim tehnologijama.
60.Dobijanje natrijum hidrogen karbonata
NaHCO3 se pre svega koristi za pravljenje praskova za pecenje, zatim za izradu lekovva
protiv viska zeludacne kiseline.Upotrebljava se i kao komponenta u praskovima za prskalice i
kao suvi prasak za gasenje. Pri uptorebi u industriji zivotnih namirnica mora da ima kvalitet
99.70% NaHCO3. Zagrevanjem iznad 60*c prelazi U NaCO3 .Cak se ni prekristalisavanjem ne
moze dobiti dovoljno cist proizvod stoga se radi proizvodnje bikarbonata polazi od rastova sode
dobijenog rastvaranjem kalcinisane sode ili razlaganjem sirovog bikarbonata vodenom parom.
Rastvor Na2CO3 se filtrira karbonizira cistim visokoprocetnim CO2 i hladi radi odvodenja
reakcione toplote.
Na2CO3 + CO2 + H2O = 2NaHCO3 R
61. Zatita okoline u procesu dobijanja natrijum-karbonata
Pri proizvodnji kalcinisane sode kao otpadne materije javljaju se: mulj posle preiavanja
rastvora kuhinjske soli, otpadak iz destilacije i ljaka iz parnog kotla. Mulj nastao
preiavanjem rastvora kuhinjske soli predstavlja suspenziju koja sadri soli magnezijuma,
CaCO3, Ca(OH)2, SiO2, zasien rastvor kuhinjske soli i dr.
Otpadne materije se obino uvode u talonike, rastvori Ca i Na-hlorida odvajaju radi dalje
obrade ili se bacaju. Prilikom bacanja neophodno je tano odrediti zagaenje povrinskih i
otpadnih voda.
Glavni gasoviti zagaiva je slobodan NH3, jer se NH3 u proizvodnji regenerie 99,8%.

Praina se kao zagaiva javlja kod kalcinacije, transporta suvih vrstih materija i
proizvodnje krea. Zagaenje okoline smanju se primenom Dual-procesa i postupka
proizvodnje iz nefelina.

62. Kaustina soda NaOH postupak kaustifikacije.

Industrijski se kaustina soda ili NaOH proizvodi na 2 razliita naina:
1. Kaustifikacijom vodenog rastvora Na2CO3 i
2. Elektrohemijskim postupcima putem elektrolize rastvora NaCl.
Do 1960.god. kaustina soda se uglavnom proizvodila postupkom kaustifikacije a danas se
veinom proizvodi elektrohemijskim postupcima.

Pri proizvodnji kaustine sode postupkom kaustifikacije kao sirovina se koristi luina koja se
dobija u fazi karbonizacije pri proizvodnje sode Solvrjrvim postupkom. Tokom procesa kaustifikacije
odvijaju se sledee r-je:
Na2CO3 + Ca(OH)2 = 2NaOH + CaCO3,
H298= -8,63kJ/mol
NaHCO3 + Ca(OH)2 = 2NaOH + CaCO3 + H2O,

H298= -49,27kJ/mol

po kojima se CaCO3 izdvaja u obliku taloga a NaOH ostaje u rastvoru. Prema drugoj r-ji se
oslobaa vie toplote i troi duplo vea koliina krea za istu koliinu dobijenog NaOH u
odnosu na prvu r-ju. Kaustifikacija se moe sprovesti na nekoliko naina:
1. Meanjem suspenzije bikarbonata i krenog mleka
2. Meanjem vrste kalcinisane sode sa krenim mlekom,
3. Meanjem krea (CaO) sa luinom mokre karbonizacije i
4. Meanjem krea sa vodenim rastvorom kalcinisane sode.
Danas se koriste samo naini dobijanja kaustine sode meanjem krea sa luinama mokre
karbonizacije i meanje krea sa vodenim rastvorom kalcinisane sode kod kojih zaostaju sve reakcione
toplote i toplota gaenja krea. Pritom se dobija vrela suspenzija u kojoj se dobro taloi mulj a manji je i
utroak pare za uparavanje.
Sam proces proizvodnje kaustine sode postupkom kaustifikacije ima faze: pripremu
rastvora za kaustifikaciju, peenje i pripramu krea, r-ju kaustifikacije, odvajanje luine od
mulja, ispiranje mulja, uparavanje dobijene luine, topljenje i skladitenje dobijene sode.
Priprema rastvora se sastoji u meanju Na2CO3 i spirina od ispiranja mulja. Rstvor Na2CO3 se
priprema esto od sode dobijene mokrom kalcinacijom a sastoji se od Na2CO3 i NaHCO3. Ako se
kaustifikacija izvodi krenim mlekom tada se prosejan peeni kre uvodi u bubanj za gaenje vodom.
Luina i kre se potom pumpama prebacuju u velike zatvorene reaktore u kojima dolazi do kustifikacije.
Reaktori mogu biti povezani paralelno i u nizu.
U talonicima velikog poprenog preseka odvaja se mulj a bistra luina uvodi u postrojenje za
uparavanje. Tokom viestrukog uparavanja dolazi do koncentrisanja luine od 70-73%NaOH uz
istovremeno taloenje Na2CO3, NaCl, Na2SO4 koji se uklanja na filtru i ponovo vraa u proces.
Uparavanje preostale koliine vode vri se u kotlovima na temperaturi od 400-500C. Posle
uparavanja rastop se lagano hladi i razliva u limene bave radi ovravanja NaOH. Komercijalni
NaOH se izrauje u obliku ljudpica koje se prave tako to se u rastop uranja gvozdeni disk koji se hladi
vodom sa koga se skida ovrsli film odgovarajuim noem u obliku ljuspica. Pored kristalnog oblika
NaOH se proizvodi u obliku vodenog rastvora sa 33,45 i 50%NaOH.

63. Elektrohemijski postupci za proizvodnju natrijum-hidroksida

Elektrohemijski postupci za proizvodnju kaustine sode su zasnovani na stehiometriji
elektrolitike r-je.
2NaCl(rast.) + 2H2O(l)

2NaOH(rast.) + Cl2(g) + H2(g)

pored NaOH se tokom ove r-je dobijaju i gasovi Cl i H.

Procesi elektrolize vodenih rastvora soli mogu da se izvedu u 3 razliita tipa reaktora i to:
1. Reaktor sa dijafragmom,
2. Reaktor sa ivinom katodom
3. Reaktor sa membranom.
Industrijski postupci proizvodnje NaOH putem elektrolitikog razlaganjasoli uvedeni su
krajem 19-og veka i od tada se stalno i intenzivno radilo na usavravanju tipova elektrolizera. U
svetu se iskljuivo koristi reaktor sa membranom a kod nas se jo uvek koriste elektrolizeri tipa
sa ivinom katodom.
Kao sirovina za elektrolitiko dobijanje kaustine sode koristi se rastvor NaCl dobijen
rastvaranjem kamene soli ili prirodne slane vode. Rastvori soli sadre pored NaCl i rastvorene
soli Ca i Mg. Pre uvoenja u elije za elektrolizu ove soli se iz rastvora moraju ukolniti. Ovo
preiavanje rastvora je neophodno da bi se spreilo stvaranje slabo rastvornih hidroksida Ca
i Mg tokom elektolize koji bi ometali normalan tok procesa. Taloenje rastvornih soli Ca i Mg u
primarnom preiavanju koristi se poznati soda-kre postupak. Nastali talozi kao i eventualno
prisutne vrste supstance u slanim rastvorima se uklanja operacijama zgunjavanja i filtracije.
Ovako preieni rastvor NaCl se uvodi u elektrohemijske reaktore sa dijafragmom i zivinom
katodom.
64. Reakcije pri elektrolizi vodenog rastvora soli
Reakcije koje se odvijaju u elektrohemijskim reaktorima pri elektrolizi vodenog rastvora
NaCl su: osnovni katodni i naodni procesi i sporedne ili nepoeljne r-je. Pri tom su r-je. anodnog
procesa iste u sva tri tipa elektrohemijskih reaktora. R-je katodnog pocesa su iste u reaktoru sa
dijafragmom i membranama, a u reaktoru sa ivinom katodom se od njih razlikuje jer je katoda
od drugog materijala a i konstrukcija samog reaktora je drugaija.
Kao materijal za izradu anode se koristio iskljuivo grafit. Danas se sve vie uvodi u
elektrohemijske reaktore tzv.
dimenziono stabilne anode i izraene su od titana. Pri
prolasku jednosmerne struje kroz vodeni rastvor soli odvijaju se sledee r-je na anodi:
2Cl-(rastv.)

Cl2(g) +2e

2OH-(rastv.)

O2(g) + H2O(l) +2e

Koncentracija hidroksilnih jona je veoma mala u odnosu na hloridne jone u koncentrovanom

rastvoru soli tako da je potencijal razelektrisanja hloridnih jona nii i pod uobiajnim radnim uslovima u
reaktoru se na anodi problino 97% anodnog razelektrisanja odvija preko izdvajanja Cl. Cl poseduje
izvesnu rastvorljivost u vodenom elektrolitu i zavisno od temperture uspostavlaj se ravnotea r-je.
Cl2(g) + H2O(l)

HCl(rastv.) + HOCl(rastv.)

Oba proizvoda ove r-je su kiseline i pri elektrolitikoj disocijaciji u vodenom rastvoru daju
jone H+ ili H3O+ tako da je pri normalnom radu elije pH anolita u opegu od 3-4. Kao intermedijeri
javljaju se jo i peroksidna jedinjenja, organski hidroksidi, organske kiseline a verovatno i CO. U Cl
dobijenom u ovom tipu elektrolizera uvek ima primesa CO, CCl4, hloroforma i heksahloretana.
Osnovna r-ja na katodi je razelektrisanje H jona

2H+(rastv.) + 2OH-(rastv.)

H2(g) + 2OH-(rastv.) - 2e

Razelektrisanje H jona ostavlja ekvivalentnu koliinu OH- jona u rastvoru, nastalih iz vode.
Teorijski postoji mogunost da se na katodi odvijaju r-je razelektrisanja i Na+-jona po r-ji:
Na+(rastv.) +eNa(s)
Redukcija HOCl do Cl- -jona takoe moe da se odvija na katodi.
Ovakva situacija je u reaktorima sa elinom katodom i sa dijafragmom ili membranom. U
elektrohemijskom reaktoru sa ivinom katodom osnovna r-ja katodnog procesa se moe predstaviti
jed.:
Na+(rastv.) +e

Na/Hg/x

Umesto da se na katodi oslobaa H razelektrie se Na i gradi sa Hg amalgam. Osnovni razlozi za

ovo su:
1. H ima znatno veu prenapetost na Hg nego na eliku,
2. Prenapetost H se jo vie poveava primenom velikih gustina struje i
3. Elektrolitiki pritisak rastvora Na je manji u amalgamu nego u slobodnom stanju i zato se
Na lake razelektrie pod ovim uslovima.
Kombinacijom hidroksilnih jona nastalih u 4-oj r-ji i jona Na+ iz rastvora elektrolita nastaje NaOH
po r-ji:
Na+ + OH- = NaOH
u katodnom prostoru sa diafragmom i membranom.
U reaktoru sa Hg katodom NaOH nastaje razgradnjom amalgama u posebnom delu postrojenja.
65. Elektrohemijski reaktori za proizvodnju NaOH
Problem odvajanja anodnog od katodnog prostora u elektrolizi vodenog rastvora NaCl
konstruktivno je reavan na razliite naine u pojedinim tipovima reaktora. Najstarije reenje su bili
reaktori sa dijafragmom, koji se dans vie ne primenjuju, zatim slede reaktori sa Hg katodom pa
danas najvie primenjivani reaktori sa membranom.
Elektrohemijski reaktori sa dijafragmom su se dugo koristili u proizvodnji. Sve do 60-ih godina
prolog veka. U reaktoru sa dijafragmom anode su obino od grafita a katode od gvoa ili
elika. Obe elektrode su fiksirane, postavljene jedna naspram druge i uronjene u elektrolit,
rastvor NaCl u vodi. Porozna azbesna dijafragma je postavljena na katodi sa strane prema anodi
sa ciljem da omogui meanje rastvora u anodnom i katodnom prostoru. Uloga dijafragme je da
sprei difuziju OH- jona ka anodi, razdvoji anodni od katodnog prostora i onemogui razgradnju
produkta elektrolize NaOH. Pod optimalnim uslovima rada proticanje elektrolita kroz dijafragmu
je dovoljno da izbalansira povratnu difuziju hidroksilnih jona od katode ka anodi i ravnotea
naelektrisanja u reaktoru se postie prenosom pozitivno naelektrisanih natrijumovih jona od
anode ka katodi. Na taj nain dijafragma razdvaja jako alkalni rastvor od slabo kiselog rastvora.
Dijafragma regulie koliinu suprotno difundujuih jona u zavisnosti od razlike u pH vrednostima
izmeu katolita i anolita. Ako se desi da pH vrednost anolita naglo poraste, ovo smanjuje povratnu
difuziju i poveava protok od anode ka katodi to neminovno dovodi do smanjenja pH vrednosti anolita
ponovo na optimalnu vrednost za rad reaktora. Dijafragme se zato esto nazivaju samo-reguliue
filterske dijafragme.
U elektrohemijskom reaktoru sa Hg katodom odvajanje katodnog od anodnod prostora je
reeno putem konstrukcije i rada reaktora u dva odvojena dela postrojenja. U primarnom delu
se u katodnom procesu stvara amalgam Na, a u sekundarnom delu se razlae dajui kaustinu
sodu, H i tenu metalnu Hg. Osnovna prednost elektrolizera sa Hg katodom je to su

jednostavnije konstrukcije, rade pri veim gustinama struje i proizvode kaustinu sodu vee
koncentracije i veeg stepena istoe.
Utoak energije ne favorizuje ovu tehnologiju kao ni oigledne opasnosti kojima su ljudi
izloeni u radu sa Hg, zagaenje krajnjeg proizvoda sa Hg i zagaenje ivotne sredine u blizini
pogona za elektrolizu. Uloga tene Hg u ovom elektrolizeru nije samo da slui kao katoda ve i
kao medijum za transport nastalog amalgama tj. iznoenje Na iz radnog prostora elekrolizera.
Elektrohemijski reaktor sa membranom:
Pojava katjonski propustljivih membrana velikog kapaciteta izmene jona i visoke elektrine
provodljivosti uslovila je dalji razvoj tehnologije kaustine sode. Osnovni kvalitet reaktora sa
membranom je povoljniji energetski troak u odnosu na reaktore sa dijafragmom i Hg katodom.
Dananje membrane omoguavaju proizvodnju vrlo istog hidroksida koncentracije do 36mas.%, to
eventualno zahteva koncentrisanje. Reaktor sa membranom zahteva manje prostora. Fleksibilniji
je i obezbeuje bezbedniji rad, proces je objektivno laki za voenje. Jo jedan vrlo vana
prednost ove tehnologije je potpuna eliminacija zagaivaa azbesta i Hg.
66. Efikasnost rada elektrohemijskih reaktora
Efikasnost rada elektrohemijskih reaktora prate se preko:
1. Iskorienja napona
2. Iskorienja struje
3. Iskorienja elektrine energije.
Iskorienje napona se efinie kao odnos teorijskog napona za razlaganje soli prema
stvarnom padu napona u reaktoru. Pri elektrolizi rastvora NaCl teorijski napon razlaganja se
izraunava iz Gibs-Helmholcove jednaine za ukupnu reakciju procesa. Potreban napon u dobro
izvedenim reaktorima je od 3,5-4,5V. Iskorienje napona se onda kree u granicama od 50-60%
zavisno od vrste elije, gustine struje i drugih faktora.
Iskorienje struje se obino zasniva na katodnoj r-ji i definie se kao odnos stvarno
proizvedene koliine kaustine sode prema teorijski moguoj da se proizvede iz utroenog
elektriciteta pri prolasku kroz reaktor. Industrijski elektrolizeri dostiu veoma visoke vrednosti
iskorienja struje i do 96%. Na iskorienje struje u prvom tipu reaktora sa dijafragmom
najvie utie kvalitet dijafragme i kvalitet ulaznog rastvora soli za elektrolizu koji je bitan kod
svih tipova elektrohemijskih reaktora.
Iskorienje elektrine energije se dobija kao rezultat proizvoda iskorienja napona i iskorienja
struje. Veliina iskorienja energije je direktno merilo prinosa proizvoda kao kWh elektrine
energije utroene u proces.
67. Zatita ivotne sredine u proizvodnji kaustine sode
Glavni zagaivai okoline u elektrohemijskim procesima proizvodnje sode su: Hg, Cl i
azbest.
Potronja Hg po toni Cl se menja u irokim granicama, zavisno od tipa i starosti elije za
elektrolizu, kontrole i niza drugih faktora. U starijim pogonima rashod Hg se kree oko 0.2kg/t, a
ima i pogona gde je postignut i nivo od 0.02kg/t. Osnovni izvor gubitka Hg su otpadne vode
posle procesa preiavanja i hlaenja H, filtraciji i preiavanju kaustine sode. Da bi se
smanjio sadraj Hg u otpadnim tokovima moraju se preduzeti sledee mere:
1. Uklanjanje Hg iz otpadnih voda metodom taloenja, flokulacije i filtracije,
2. Suenje i uklanjanje sonih talog,
3. Filtracija rastvora kaustine sode,
4. Recirkulacija vrstih i tenih izlaznih struja,
5. Apsorpcija gasova,

6. Neutralizacija otpadaka i
7. Razlaganje zaostalog Cl.
Pored toga Hg se izdvaja i u struji: gasovitog H, gasova iz postrojenja pri otparavanju Hg za
smanjenje njenog sadraja u talozima i ventilacionih gasova iz pogona za elektolizu.
Najjednostavniji naina za uklanjanje veih koliina Hg iz gasovitog H je njegovo hlaenje na 313C i izdvajanje kondenzovane Hg u separatorima. Ovako prikupljena Hg se vraa u proces.
Drugi nain uklanjanja Hg je hemijski postupak koji se sprovodi ispiranjem gasova u skruberima
sa vodenim rastvorom koji sadri oko 250g/l NaCl i 0.-09g/l Cl. Za snienje koncentracije Hg u struji H
koriste se i vrste supstance i to: ugalj, aktivni S, ili J. Pare Hg se apsorbuju na C, reaguju sa S ili J
stvarajui jedinjenje Hg.
Preiavanje gasnih struja od prisutne Hg vri se i pomou sintetikih zeolita i molekulskih sita,
koja omoguavaju sienje sadraja Hg do 1mg/m3. Mada Cl nije toliko toksian kao Hg svada u glavne
zagaivae ivotne sredine oko pogona za proizvodnju sode elektrolizom. Gubici Cl zavisno od tipa
elektrolizera iznose 1-5h Cl na svakih 100t proizvedenog Cl u elektrolizeru sa dijafragmom i 2-8t na
svakih 100 t proizvedenog Cl u elijama sa Hg katodom. Emisija Cl iz hloralkalnih pogona mogu se
regulisati na vie razliitih naina:
1. Korienjem razblaenih struja gasovitog Cl u drugim procesima proizvodnje
2. Kao i regeneracijom Cl iz izlaznih struja gasa.
U pogonima elektrolizera sa azbestnim dijafragmama glavni gubici azbesta nastaju pri
transportu i pri njegovom dispergovanju u rastvore. Zaposleni u ovim prostorijama treba da
koriste zatitnu opremu i odeu. Otpadni gasovi se radi uklanjanja azbesta iz vazduha
ventilacijom prostorija proputaju kroz specijalne filtre. Azbestni otpaci u obliku taloga se
sabiraju u kontejnere i zakopavaju u zemlju zbog poznate kancerogenosti azbesta. Primenom
nove hloralkalne tehnologije sa korienjem jonoizmenjivakih membrana eliminiu se i Hg i
azbest kao zagaivai okoline ovih pogona.
68. Tehnologija neorganskih soli
Neorganske soli su proizvodi hemijske industrije ili prirodni minerali koji se javljaju u raznim
koliinama u pojedinim ogranienim oblastima sveta. Znaaj prirodnih soli je u tome da su one
osnovna sirovina za dobijanje veine proizvoda velikohemijske industrije ija je primena u
pojedinim industrijskim granama i u svakodnevnom ivotu ogromna. Od soli koje se najee
sreu u prirodi najrasprostarnjenije su:
1. Obina so, NaCl, koja se javlja bilo kao kamena so ili rastvor u obliku podzemnih slanih
izvora, jezerskih i morskih voda.
2. Fosfati u obliku minerala apatita i fluorapatita,
3. Na2SO4 u jezerskim naslagama,
4. Prirodna soda i hidratisana NaHCO3
5. Silvinit (meani NaCl i KCl)
6. Jodidi i bromidi pojedinih metala prisutni u slanoj vodi i druge soli
Sve neorganske soli se mogu klasifikovti po:
1. Poreklu (prirodna i vetaka)
2. Hemijskom sastavu (soli Na, K, P i td)
3. Nainu dobijanja (iz rastvora, rastopa, apsorpcijom gasa u tenosti, luenjem rude, i
dr)
4. Prema primeni ( kao sirovina za industriju, ivotne namirnice, ubriva, eksploziva)
Osnovna operacija koja se koristi u tehnologiji neorganskih soli su: mlevenje sirovina,
njihovo obogaivanje, suenje, filtriranje, sedimentacija, uparavanje ili hlaenje rastvora i
kristalizacija. Osnovni procesi su kalcinacija, sinterovanje, luenje i rastvaranje kako vrstih
tako i gasovitih sirovina putem apsorpcije gasova u tenoj fazi i dr.

Za razliku od r-ja u tehnologiji kiselina i baza r-je u tehnologiji neorganskih soli nisu katalizovane.
68. Natrijum-hlorid
NaCl je poznat pod imenom kuhinjska so, kamena so, varena so ili obina so. Ovo jedinjenje je od
izuzetnog znaaja za sva iva bia. Odsustvo soli u ishrani ljudi i ivotinja izaziva velike poremeaje u
fiziolokim procesima u organizmima. Sve do druge polovine 19. veka so se iskljuivo upotrebljavala u
preradi ivotnih namirnica, kao zain ili sredstvo za konzeriranje hrane.
Razvitkom hemijske industrije poinje primena NaCl u raznim oblastima proizvodnje. Danas se
npr. NaCl zasniva znatan udeo velikohemijske industrije kao to je proizvodnja Solvejeve sode.
Glaubove soli, sone kiseline, Cl, kaustine sode, hlorata, perhlorata, elementarnog Na i dr. proizvoda.
Kao pomono sredstvo nalazi primenu u metalurgiji, proizvodnji pigmenata, sapuna, koe, keramike i
drugim granama industrije. Za ciscenje puteva .stocarstvo.
69. Proizvodnja kristalne kamene soli *Kristali NaCl se javljaju skoro u svim geolokim
formacijama. Kamena so kao ruda sadri niz neistoa od kojih su najee prisutni anhidrit gipsa
(CaSO4), krenjak, dolomit, soli B i Br kao i razne vrste glina.
Kamena so iz Tuzle je nieg kvaliteta i sadri proseno oko 84,39% NaCl, ostatak su razne
primese. Kamena so se otkopava primenom uobiajnih rudarskih metoda zavisno od monosti slojeva,
prisutnih podzemnih voda tako da se za svaki rudnik posebno projektuje. Posebno se vodi rauna o
spreavanju obruavanja leita, uleganja tla i prodora vode u okna rudnika.
Prva etapa u preradi kamene soli je sitnjenje i klasiranje po veliini estica.
Pri mlevenju se vri istovremeno i preiavanje kamene soli jer se sama so i neistoe razlikuju
po pojedinim fizikim karakteristikama. Selektivnim usitnjavanjem soli i primenom specijalnih sita vri se
izdvajanje primesa iz rude. Izmlevena i preiena so se klasira po veliini zrna zavisno od namene i
pre pakovanja se eventualno dorauje primenom sredstava koja spreavaju aglomeraciju soli. So za
jelo se, radi spreavanja pojave guavosti kod ljudi, u ovoj fazi prerade jodira dovoenjem odreene
koliine KJ koja se ravnomerno rasporeuje po kristalnoj soli.
70.Proizvodnja soli uparavavnjem slanih rastvora
*Rastvori NaCl javljaju se u obliku:
1. Prirodnih slanih izvora iz podzemnih leita, koja najee prate rudnike soli.
2. Slanih jezera
3. Mora razliitog stepena saliniteta.
4. Vetakih izvora nastalih namernim rastvaranjem kamene soli vodom u rudnicima.
Procesi i operacije koje se primenjuju u tretiranju ovih rastvora su: luenje, uparavanje,
kristalizacija, suenje i pakovanje soli. primenom ovih postupaka u tehnologiji soli postie se izdvajanje
vrste komponente iz rastvora soli.
Da bi se iz rstvora izdvojila vrsta faza primenjuje se obino metoda uparavanje rastvora ili
naknadnog rastvaranja iste soli kako bi se dobio presieni rastvor iz koga se kristalizacijom izdvaja
vrsta faza, tj. so. Kristalizacija se u principu moe izvesti na 2 razliita naina i to kao:
1. Neizotermska kristalizacija, koja se primenjuje kod rastvora soli ija rastvorljivost jako zavisi
od temperature. Pri primeni ove metode rastvori soli se hlade i zbog preianja dolazi dokristalizacije.
2. Izotermska kristalizacija se primenjuje kod materija ija se rastvorljivost ne menja mnogo sa
temperaturom.
Izbor metode kristalizacije se vrsi na osvnovu dijagrama zavisnost rastvorljivosti pojedinih soli
od temperature.
71. Proizvodnja varene ili vakumirane soli
Termickim uparavanjem rastova u posebnim uradejima proizvodi se takozvana varena so. U
nasoj zelji proizvodnja ove vrste soli uparavvanjem prirodnih i vestackih slanih voda u solani u tuzli cini
od oko 85 % celokupne godisnje proizvodnje soli.

Pre uvodenja u uredaje za uparavnje slane vode mora se izvriti njeno detaljno preciscavanje
od rastvorenih soli koji bi pri uparavanju stvarale teskko rastvorne taloge, takozvane inkrustacije. One
mogu da se jave kako u sudovima za u uparavanje tako i u cevovodima za paru . Najcesci sastojak
inkrustacija koji nastaju iz rastvora slane vode je sulfat kalcijuma koj se javlja zavisno od uslova u
obliku gipsa, polihidrata.Proces uparavnja slani rastvora vrsen je najpre u primitivnim uredajima
tavama.
72.Proizvodnja morske soli
*Morska voda iz razliitih mora ima razliit sadraj soli, to je uslovljeno karakteristikama
priobalnog podruja, dotocima slatkih voda i geografskim poloajem mora. Vode junijih mora bliih
ekvatoru su slanije od severnih mora zbog prirodnih jaih isparenja.
Prosean sadraj svih rastvornih soli u morskoj vodi iznosi oko 3,5mas% od ega je 77,8% NaCl,
10,9%MgCl2, 4,7MgSO4, 2,4% K2SO4, 0,3%CaCO3, i 0,2MgBr2. Pored soli morske vode
sadre i organske materije, delove morske faune kao: mikroorganizme, alge, planktone i dr. materije.
Postoje 2 razliita tipa postrojenja koja se koriste u morskim solanama i to:
1. Solarna postrojenja kod kojih se upravljanje vri samo pod dejstvom suneve energije do
kristalizacije soli.
2. Solarno termika postrojenja kod kojih se u prirodnim uslovima vri samo uguavanje
morske vode koja se zatim u baterijama viestrukih vakuuparivaa dalje uparava i dobija se tzv
vakumirana so visokog kvaliteta.
Uparavnje morske soli se izvodi u cetri grupe bazena
1. U ovim bazenima se otpari najveca kolicina voda pa su i najvece povrsine
2. U ovim bazenima dolazi do kristalizacije Fe2O3 I CaSO4*2H2O.
3. Ovde se kristalise najveca kolicina gipsa preko 2/3 od ukupne kolicine.
4. Bazeni isparenja zavrsava se kristalizacija gipsa i rastovr se upari.
Posle uparavanju u bazenima rastvor uguscene morske soli se prebacuje u bazene za kristalizaciju
soli.
73. Vetaka ubriva
ubrivima se nazivaju materije koje u sebi sadre elemente potrebne za razvoj biljaka.
Ranije su se primenjivala iskljuivo organska ubriva prirodnog porekla kao: stajsko ubrivo i
guano-ptiiji izmet.
Sa razvojem hemijske tehnologije poela je i proizvodnja vetakih ubriva ija primena
svakim danom sve vie raste. Prvi podaci o primeni hemijskih jedinjenja kao ubriva datira iz
17.veka a odnose se na poveanje prinosa itarica primenom alitre.
Osnovna podela vetakih ubriva prema prirodi materije vri se na: organska i neorganska
ubriva. U organska spadaju: kotano brano, riblje brano,krvno brano, vuneni otpaci i druge
materije dobijene preradom prirodnih sirovina ili sintezom organskih jedinjenja.
Neorganska vetaka ubriva su uglavnom vetake materije dobijene hemijskom
preradom prirodnih minerala , primenom dosta sloenih tehnolokih procesa proizvodnje.
Dalja klasifikacija ubriva se zasniva na ulozi koju ona imaju prilokom primene u agronomiji. Po
tom osnovu sva ubriva se dele u 2 osnovne grupacije i to na: posredna i neposredna ubriva.
Posredna ubriva slue za poboljanje fiziko-hemijskih osobina zemljita kao to su: pH zemljita,
rastresitost, sposobnost primanja vode i dr. U ovu grupu spadaju: krenjak, dolomit i sl. Neposredna
ubriva su hemijski aktivne materije u postupku ubrenja zemljita, one su nosioci katjona koji
neposredno uestvuju u procesima ishrane i rasta biljaka. Ova ubriva mogu da budu nosioci osnovnih
elemenata neophodnih za ishranu i rast biljaka kao to su: N, P, K a takoe i Ca, Mg, Fe, Si i elementi
koji reguliu prijem katjona od strane biljke: B, Cu, Zn, Mo.

Prema osnovnom elementu koji sadre vetaka ubriva se dele na N, F, K, Ca, Mg. Da bi biljke
ove elemente mogle da koriste potrebno je da oni budu u obliku jedinjenja rastvornih u vodi ili u
organskim kiselinama prisutnim u zemljitu. Prema rastvorljivosti ubriva se dele na:
1. U vodi rastvorna (N-na i K-ova ubriva i superfosfat)
2. U organskim kiselinama i njihovim solima rastvorn (neka P-na ubriva)
Dalja podela zavisi od broja aktivnih elemenata, vri se na:
1. Prosta-sa samo 1 elementom
2. Sloena - sa 2 ili vie elementa.
Komercijalna ubriva su uglavnom u vrstom stanju u obliku granula dobijenih postupkom
granuliranja koji se primenjuje u proizvodnji veine vetakih ubriva. Danas se proizvode i tena
ubriva, veinom N-na, koja imaju niz prednosti u primeni, pa se oekuje da e dalji razvoj ove oblasti
tehnologije ii u tom pravcu. Vrsta i koliina ubriva se odreuje u zavisnosti od vrste biljne kulture i
fiziko-hemijskih osobina zemljita.

74. Azotna ubriva

N je vrlo vaan element za sintezu belanevina u biljkama. Ali biljke ga ne mogu koristiti u
elementarnom stanju u kome se najvie i nalazi u prirodi. Postoje bakterije koje omoguavaju vezivanje
vazdunog N u jedinjenja koja bilja koe da asimilira. Neke od tih bakterija ive na odreenim biljnim
vrstama koje omoguavaju vezivanje i do 400g vazdunog N po jednom ha zemljita. Ove koliine ne
zadovoljavaju potrebe za N-nim ubrivima pa se ona danas uglavnom vetaki proizvode. N-na ubriva
u zemljite unose N u obliku nitratnog anjona ili amonijumovog katjona. Biljke lako asimiliraju oba ova
oblika vezanog N jer su u vodi lako rastvorna.
Kao sirovine za dobijanje N-nih ubriva uglavnom se koriste:
1. Sintezni N kao i N iz gasova koksnih pei.
2. N-na i S-na kiselina,
3. CaC2 i elementarni N
4. Prirodne naslage minerala
(NH4)2SO4 je prvo vetaki proizvedeno N-no ubrivo. Najpre se proizvodio direktnim uvoenjem
gasova koksnih pei u S-nu kiselinu konc. od 80mas.%. Na taj nain dobijeni proizvod je sadrao dosta
neistoa unetih sa koksnim gasom. To je bio razlog da se ovaj direktan postupak zameni sa
indirektnim, dvostepenim postupkom kod koga se:
- U I stepenu koksni gas ispira sa vodom pri emu nastaje NH4OH a u prisustvu CO2 i drugih
primesa nastaju jo i karbonati, hidrogenkarbonati, cijanidi, hloridi sulfati i sl.
- U II stepenu destilacijom se izdavaja gasoviti NH3 iz amonijane vode a nestabilne soli se
razlau do gasovitog NH3, CO2, vodene pare i cijanovodonika. Za razlabanje hlorida. sulfata i sulfita
dodaje se kreno mleko pri emu se oslobaa gasoviti NH3 a u rastvoru zaostaju odgovarajui hloridi,
sulfati i sulfiti kalcijuma.
Ovako preien NH3 se uvodi u reaktore za neutralizaciju sa S-nom kiselinom u kojima se
odvija r-ja:
2NH3(g) + H2SO4(l) = (NH4)2SO4(s)
(NH4)2SO4 se lako rastvara u vodi i sadri oko 20mas.%N. Zbog kisele r-je pri hidrolizi
upotrebljava se iskljuivo za ubrenje krenih zemljita, a za ostala se mea sa krenjakom da bi se
spreilo sniavanje pH zemljita.
* NH4NO3 je na sobnoj temperaturi bela, kristalna materija koja sadri oko 35mas%N u
anonijanom i nitratnom obliku. Topi se na 169,6C a u vrstom stanju ima nekoliko kristalnih oblika koji
su postojani u odreenim temperaturnim intervalima. Jako je higroskopna so.

Za proizvodnju NH4NO3 koristi se HNO3 koncentracije od 45-60mas% i gasoviti NH3. Dobijeni

NH4NO3 je u obliku rastvora koji se potom uparava i so dobijena putem kristalizacije se zatim sui i
hladi. R-ja neutralizacije je jako egzotermna tako da omoguava i dobijanje bezvodne soli.
NH3(g) + HNO3(l) = NH4NO3(s)
Nastali NH4NO3 se preliva iz centralnog dela reaktora u njegov omota i tu se pod dejstvom
toplote neutralizacije koncentrie. Sa vrha reaktora odvodi se para temperature 105C koja se koristi za
predgrevanje reaktanata i za koncentrisanje koriene HNO3. Dobijeni ugueni rastvor NH4NO3 se
putem prelivnika sa strane izvodi iz reaktora i odvodi dalje na kristalizaciju, granulisanje i suenje
dobijene soli. Granulisanje je postupak koji se primenjuje kod velikog broja vetakih ubriva. Cilj ovog
postupka je da se iz spraene materije dobije estica oblika kuglice, koja manje prai, manje zagauje
okolinu i lake se sa njima rukuje pri skladitenju i transportu a i manje se podlee dejstvu vetra pri
ubrenju. NH4NO3 spada u isela ubriva pa se zato retko primenjuje sam ve u kombinaciji sa drugim
ubrivima.
75. Fosforna ubriva
Osnovna uloga P je da u razvoju biljaka omogui sintezu ugljenih hidrata. Zato se on uglavnom
nalazi u plodovima biljaka, delovima cveta, semenju u korenju. ubrenje sa fosfornim ubrivima
omoguava veoma dobar prinos itarica. Vrednost P-nih ubriva ocenjuje se na osnovu vrste i koliine
u njenu prisutnog P2O5. Pri tome ovaj oksid moe da bude prisutan u dva oblika:
- kao P2O5 u vodi rastvoran i
- kao P2O5 rastvoran u humusnim kiselinama
ubre sa velikim sadrajem P2O5 u vodi rastvornog ima daleko iru primenu od onog koje sadre
P2O5 rastvoran u humusnim kiselinama. Osnovne surovine za proizvodnju svih P-nih ubriva su
prirodni minerali: fosforit i apatit. Fosforiti sadre u humusnim kiselinama rastvorni P2O5 i na kiselim
zemljitima se mogu direktno koristiti kao ubrivo. U alkalnim ili neutralnim zemljitima ovi prirodni
minerali se ne mogu primenjivati kao ubrivo ve se primenom odgovarajuih kiselina prevode u oblik
koji sadri u vodi rastvoran P2O5. Zavisno od vrste i koliine upotrebljene kiseline dobijaju se ubriva
razliitog sastava i osobina.
Apatiti se ne razlau u kiselim zemljitima pa se u prirodnom, nepreraenom stanju ne mogu
koristiti kao neposredno ubrivo, bez prethodne hemijske prerade. Zato su oni osnovna sirovina u
industriji fosfornih ubriva.
Od prirodnih fosfornih ubriva najvaniji su guano i kotano brano. Kosti bez obzira na poreklo
sadre visok procenat P2O5 i slue kao sirovina za dobijanje kotanog brana, tutkala, kotanog ulja...
Sadraj P2O5 u kotanom branu iznosi 30-35% i to rastvornog u limunskoj kiselini, tako da je kao
ubrivo primenljivo samo na kiselim zemljitima.
*Superfosfat je opti naziv za ubriva koja se dobijaju luenjem prirodnih sirovina sa S-nom i Pnom kiselinom ili pak njihovom smeom. Obian superfosfat je ubrivo nastalo razlaganjem fosforita ili
apatita sa S-nom kiselinom i sadri 16-21% P2O5. Produkt razlaganja fosfata sa P-nom kiselinom
naziva se dvojni superfosfat ili teni trojni superfosfat. Ako se razlaganje vri smeom S-ne i P-ne
kiseline dobija se tzv obogaeni superfosfat.
Sam proces proizvodnje super fosfata sastoji se iz sledeih faza:
- Prirprema sirovina koja obuhvata: obogaivanje sirovih fosfata i apatita, mlevenje i
prosejavanje, ispiranje glina putem razmuljivanja u vodi i flotacisku koncentraciju.
- Meanje sirovih fosfata i S-ne kiseline konc.65-72% u meau
- Kristalizacija gipsa i ovravanje pulpe uz stvaranje kristala Ca(H2PO4)2 u komori, gde se u
roku od 1h zavrava drugi stepen r-je
- Proces sazrevanja superfosfata, koji se zavrava u skladitu. Tokom procesa sazrevanja
dolazi do dehidratacije poluhidrata gipsa po r-ji

CaSO4*0.5H2O = CaSO4 + 0.5H2O

- Granulisanje i suenje superfosfata
* Tomasovo brano je fino samlevena otpadna zgura koja sadri dosta fosfata i nastaje pri
topljenju elika u Tomasovom konvertoru.
Sadraj P2O5 u Tomasovom branu iznosi od 14-22%, 40-60%CaO i ostalo su primese SiO2,
FeO, Fe2O3, MnO, MgO. Primenjuje se uglavnom na kiselim zemljitima kao ubrivo i ne rastvara se
u vodi. ovaj proizvod je prah relativno velike gustine u odnosu na druga ubriva. sive ili smeesive boje,
kojase ne vlai na vazduhu.
76. Kalijumova ubriva
K je veoma vaan element u metaboliznu biljnih elija. Regulie prijem vode i bubrenje i pod
njegovim utivajem se znatno poveava prinos kultura kao to su: repa, jeam, krompir, mak, lan i sl. Kova ubriva se proizvode u manjim koliinama od N-nih i P-nih, koriste se najvie do 60kg/ha, pa se
zato ona uglavnom primenjuju u kombinaciji sa drugim ubrivima. U prirodi postoji niz minerala koji
mogu biti izvor K-ovih soli kao to su: Silvinit, Karnalit, Leonit, Polihalit, enit, Leucit, Alunit, od kojih su
Leucit i Alunit nerastvorna ili teko rastvorna u vodi i jo se ne koriste za dobijanje K-ove soli.
Komercijalna ubriva na bezi K-ovih soli su uglavnom KCl , K2SO4, njihova smea i KCl sa dodatkom
MgSO4. Velika nalazita kalijumove soli su u Nemakoj, SAD-u, SSSR-u, paniji, Iranu. U naoj zemlji
od nabrojanih minerala postoji jedino nekoliko nalazita Leucita koji su pratioci minerala Feldspata.
Prerada ovih minerala za dobijanje K-ovih soli jo uvek nije razvijen u industriji ubriva u naoj zemlji,
tako da se kod nas K-ova so uvozi.
77. Sloena ubriva
Sloena ubriva su smee ili jedinjenja nastala od prostih ubriva i sadre vie hranljivih
elemenata istovremeno. Odnos i vrsta pojedinih hranljivih elemenata se podeava prema biljnoj kulturi
kao i prema vrsti zemljita. Danas se ova ubriva sve vie primenjuju jer donose znatne utede u ceni
transporta i radne snage pri raspodeli ubriva na zemljite, koji su daleko vei pri posebnom unoenju
svake od komponenata. Pritome se najvie proizvode ubriva sa sva 3 hranljiva elemenata:N, P i K.
Sloena ubriva mogu da nastanu na 2 naina
- mehanikim meanjem prostih ubriva i
- hemijskom reakcijom izmeu prostih ubriva pri emu nasaju nova jedinjenja tzv.
kompleksna ubriva. Time se menja ne samo hemijski sastav ve i fizika svojstva ubriva. Pri
kombinovanju prostih ubriva moraju se poznavati kako fizike i hemijske osobine komponenata tako i
nastalih smea kao i mogue hemijske r-je meu njima, kako se nebi kao rezultat meanja dobilo
ubrivo loijeg kvaliteta od polaznih komponenata. Kao primer takvih kombinacija su smee NH4NO3 i
H3PO4- superfosfat u kojima dolazi do reakcije
NH4NO3 + H3PO4 = NH4H2PO4 + HNO3
Nepoeljne posledice meanja mogu da nastanu i pojave retrogradacije superfosfata pri meanju
sa krenjakom ili Tomasovim branom ili do bubitaka NH3 pri meanju ovih baznih materija sa N-nim
ubrivima.
Primer poboljanja fizikih osobina pri meanju ubriva je meanje NH4NO3 i krenjaka pri emu
se dobija kreni amonijum nitrat poznat kao komercijalni proizvod KAN. Dodati krenjak ne samo da
regulie pH pri hidrolizi NH4NO3 u zemljite ve mu poboljava i fizike osobine, smanjuje
higroskopnost i zgrudvavanje pri lagerovanju. Pri meanju krenjaka i NH4NO3 dolazi delimino i do rje:
NH4NO3 + CaCO3 = Ca(NO3)2 + (NH4)2CO3

Koja zbog razlaganja (NH4)2CO3 ve na temperaturi oko 60C dovodi do gubitka amonijaka.
Krenjak i NH4NO3 se meaju u odnosu 40%: 60% koji na osnovu rezultata ispitivanja daju najbolje
fizike osobine.
78. Kompleksna ubriva
Kalijum amonijana alitranastaje meanjem KCl i NH4NO3. Sadri oko 16%N i 20-25%K2O.
Manje je higroskopna od NH4NO3 jer se pri meanju ovih soli odvija r-ja:
KCl i NH4NO3 = KNO3 + NH4Cl
Produkti r-je imaju bolje fizike osobine od polaznih prostih ubriva. KNO3 moe da nastane i
reakcijom izmeu:
KCl i NaNO3 = KNO3 + NaCl
Kalijum-metafosfat je takoe sloeno ubrivo koje sadri 2 hranljiva elementa:K i P. Dobija se
r-maizmeu KCl i H3PO4
KCl + H3PO4 = KH2PO4 + HCl
Ovo ubrivo sadri oko 40% K2O i oko 60% P2O5.
Amonizirani superfosfat nastaje tretiranjem superfosfata NH3-om. NH3 najpre reaguje sa P-nom
kiselinom pa r-ji:
NH3 + H3PO4 = NH4H2PO4
a zatim sa superfosfatom.
NH3 + Ca(H2PO4)2 = NH4H2PO4 + CaHPO4
odnosno
NH4H2PO4 + NH3 = (NH4)2HPO4
a u viku amonijaka nasteje nerastvorni Ca3(PO4)2.
Aktivne komponente ubriva su NH4H2PO4 i (NH4)2HPO4 dok je CaHPO4 manje rastvoran u
baznoj sredini. Obe amonijumove soli su jako koncentrovana ubriva.
*Pri razlaganju sirovif fosfata HNO3 odvijaju se sledee r-je:
2Ca5(PO4)3F + 14HNO3 + 3H2O = 3Ca(H2PO4)2 * H2O + 7Ca(NO3)2 + 2HF
Ca5(PO4)3F + 10HNO3 = 3H3PO4 + 5Ca(NO3)2 + HF
Osnovni nedostatak ovih procesa je dobijanje Ca(NO3)2, soli loijih fizikih osobina od CaSO4 koji
nastaju luenjem sa H2SO4. Da bi se razlaganjem sirovih fosfata dobila ubriva boljih fizikih
karakteristika razraen je niz postupaka ovog razlaganja sa ciljem da se Ca(NO 3)2 izdvoji iz produkata
fizikih metoda ili da se prvede u neko manje higroskopno jedinjenje odgovarajuim hemijskim
metodama. Od fizikih metoda za izdvajanje Ca(NO3)2 najvie se koristi hlaenje dobijenog rastvora do
-10C pri emu Ca(NO3)2 kristalie pa se kasnije centrifugiranjem izdvaja iz rastvora.
79. Zatita okoline u proizvodnji vetakih ubriva
Najopasnije primese koje sadre emisije iz proizvodnje P-ne kiseline i P-nih ubriva su jedinjenja
F. Kisele otpadne vode sadre fosfate, sulfate i gel silicijumove kiseline. Ove otpadne vode se dana
uglavnom preiavaju tretiranjem sa krenim mlekom kako bi se rastvoreni F. istaloio. Danas se u
veim fabrikama za proizvodnju P-ne kiseline i sloenih P-nih ubriva koriste zatvoreni ciklusi bez
oticanja otpadnih voda. Ona se posle deliminog preiavanja ili nepreiene vraaju u pojedina
postrojenja procesa ime se smanjuje i gubitak P-nih jedinjenja preko izlaznih struja kao i trokovi
obrade otpadnih voda. Mogunost rada zatvorenog ciklusa se ostvaruje uvoenjem svee vode u

proces u koliini koja se iznosi sa nastalom H2SiF6, ubrivima, fluorovim solima i pri neutralizaciji
otpadnih voda i gasova.
Sve otpadne vode koje sadre F skupljaju se u centralni rezervoar a zatim se neutraliu u
reaktoru sa krenim mlekom. Neutralizovana suspenzija se taloi, voda se posle hlaenja vraa u
proces a zgusnuta pulpa se filtrira na doboastim vakum filtrima.
Da bi se eliminisale otpadne kisele vode koje sadre amonijum jon organizuje se lokalni zatvoreni
ciklus u proizvodnji amonijum sulfata i sloenih ubriva. Kao apsorpciono sredstvo za amonijak u ovom
sluaju se koristi fosforna kiselina koja se vraa u proces. Kiseli otoci iz skrubera za ispiranje gasa
koriste se za vlaenje proizvoda u granulatorima i ispiranje gasova koji dolaze iz sunice ubriva.

80. Neorganski pigmenti

Pod neorganskim pigmentima podrazumevaju se takve neorganske materije koje apsorbuju
radijacije u vidljivom delu spektra svetlosti pri emu se pojavljuje obojenje. Pojava boje pri odreenim
talasnim duinama svetlosti je potreban ali ne i dovoljan uslov da bi se materija koristila kao pigment.
Pored toga ona mora da je nerastvorna u medijumu u kome se disperguje pri izradi boja, da je otporna
na agense kojima je izloena prilikom primene (vazduni O i voda) i da ima to veu mo pokrivanja.
Mo pokrivanja se meri veliinom obojene povrine po jedinici mase pigmenta.
Beli pigmenti ne apsorbuju ve rasipaju svetlost u vidljivom delu spektra ti ini filmove u kojima
su ovi pigmenti dispergovani neprozirnim.
Crni pigmenti apsorbuju sve radijacije u opsegu talasnih duina vidljive svetlosti od 400-700 nm.
Apsorpcioni spektri obojenih neorganskih jedinjenja imaju veinom jednu ili dve trake u vidljivom
delu spektra, koje su ponekad sastavljene od nekoliko bliskih traka koje se meusobno poklapaju. Ako
se apsorpcioni spektar neke materije sastoji samo od 1 trake i poloaj te trake se pomera od
infracrvene do ultravioletne oblasti onda e se boja te materije menjati od svetlo zelene preko plave,
ljubiastoplave, ljubiaste, purpurne , crvene, oran, ute pa do svetlo zelene. Intenzitet boje takoe
zavisi od irine apsorpcione trake.
80 . Poreklo boje kod neorganskih materija
Od obojenih neoorganskih materija postoje:
1.Isparljive materije obojene u gasnom stanju kao to su: halogeni, O3, S, NO 2, i neka jedinjenja
prelaznih metala kao CrO2Cl2.
2.Joni u rastvoru su obino kompleksna jedinjenja sa ligandima koji potie od rastvaraa ili drugih
rastvornih molekula ili jona suprotnog znaka. Boja koju pokazuje je obino boja kompleksnog jona, a ne
njegovog graditelja. Joni se popunjenim s-, p- ili d-omotaima su bezbojni. Joni prelaznih metala sa
nepotpunim d-omotaima.
3. Jedinjenja u vrstom stanju sastavljena od bezbojnih jona su obino bezbojna. Ovo vai za sva
jedinjenja metalnih jona podgrupe A sa bezbojnim anjonima, meutim joni metala iz podgrupe B u
periodnom sistemu elemenata mogu dati obojena jedinjenja sa jonima halogena, oksida ili sulfida. Pri
tome dobijene boje lee u opsegu od ute, crvene i smee do crne boje.
4.jedinjenja koja sadre isti metal u dva razliita valentna stanja su obino veoma intenzivno
obojena, kao na primer joni prelaznih metala i metala podgrupe B u periodnom sistemu elemenata u
kompleksnim jedinjenjima ili u vrstom stanju: gvoe (III) gvoe(II)-oksid ili bakar(I)-bakar (II)-oksid.

Bezbojna jedinjenja se mogu obojiti pri ukljuivanju obojenih molekula, jona ili radikala u svoju
strukturu.
80 . Primena Neorganski pigmenti se iroko primenjuju u tehnologiji keramike kao sredstva za
dekorisanje keramikih i staklarskih proizvoda kao i za bojenje glazura i emajla. Pored toga neorganski
pigmenti se primenjuju i u vidu bojenih premaza kojima se tite metali, drvo, beton, podovi i drugi
graevinski materijali od korozije i drugih vidova propadanja.
80. Klasifikacija neorganskih pigmenata
Stari nain klasifikacije neorganskih pigmenata ih je svrstao u pojedine grupe prema bojama koje
oni pokazuju u vidljivom delu spektra svetlosti. Takva klasifikacija je bila pogodna za umetnike i druge
korisnike boja. Ona je obuhvatala sledee grupe pigmenata:
Beli pigmenti : olovno belo [2PbCO3*Pb(OH)2], cinkovo belo[ZnO], titan-dioksid [TiO2], baritno
belo [BaSO4], hidratisani kre [Ca(OH)2]
Crni pigmenti : grafit i a [C]
Plavi pigmenti: ultramarin [(Na2O*Al2O3*SiO2)*Na2S], kobalt plavo [Co3O4], berlinsko plavo
[Fe4/Fe(CN)6/3]
Crveni pigmenti : minijum [Pb3O4], gvoe (III)-oksid [Fe2O3], venecijansko crveno [smea Fe2O3 i
CaSO4 u odnosu 1:3], cinober [HgS], bazni olovo-hromat [PbCrO4*Pb(OH)2], crveni okeri.
uti pigmenti
: hrom uto [PbCrO4], kadmijum sulfid [CdS].
Zeleni pigmenti : hrom(III)oksid [Cr2O3]
Mrki pigmenti
: umbra
Metalni pigmenti : prah bronze, aluminijuma, cinka, olova i njegovih legura.
Osnovna podela neorganskih pigmenata je na bele i obojene. Beli se zatim dele na providne i
neprovidne. Obojeni pigmenti se klasiraju dalje na grupe: prirodnih i vetakih pigmenata. Vetaki
pigmenti su po svom hemijskom sastavu podeljeni na grupe oksida, meanih oksida metala i ostalih
pigmenata.
81. Proizvodnja neorganskih pigmenata
U tehnologiji neorganskih pigmenata koriste se veoma raznovrsni hemijski procesi u zavisnosti od
kvaliteta sirovina koje se koriste kao i zahtevnog kvaliteta krajnjeg proizvoda.
Po nainu dobijanja svi neorganski pigmenti mogu se svrstati u est osnovnih grupa i to:
1. Pigmenti koji se koriste takvi nalaze u prirodi
2. Pigmenti koji se proizvode taloenjem iz rastvora.
3. Pigmenti dobijeni taloenjem uz naknadnu termiku obradu taloga
4. Pigmenti sintetizovani u gasnoj fazi
5. Pigmenti koji nastaju r-ma u vrstom stanju
6. Pigmenti nastali reakcijama u rastopu
Prirodni pigmenti tzv. obojene zemlje u koje spadaju: oker, umbra, hematit i magnetit se
hemijski ne prerauju ve se samo melju do zahtevane fine granulacije estica, ime se znatno
poboljavaju njihove optike osobine kao i mo premaza.
U zavisnosti od veliine estice u kojima se javljaju u sirovom, nepreraenom stanju primenjuju
se: drobljenje, sitnjenje i fino mlevenje. Nakon ovih operacija klasiranje po veliini estice se vri najpre
sejanjem a zatim taloenjem u vodi pri emu se vri klasiranje po veliini estice na osnovu razlike u
brzini taloenja estica pojedinih frakcija.
Posle klasiranja u vodi, bistra voda iznad taloga se odlije a vlaan talog se prebacuje u filter-prese
ili obrtne filtre da bi se izdvojila u njemu zaostala voda. Izdvojeni talog se zatim sui u sunicama na
100-110C i kao takav se odmah pakuje i skladiti ili se pak ukoliko mu dobijeni ton boje ne odgovara
za primenu, radi korekcije tona mea sa nekim od vetakih pigmenata u odgovarajuem odnosu.

Proizvodnja pigmenata talozenjem u rastvoru

2-gi nain je najmasovniji nain proizvodnje pigmenta koji daje najfinije dimenzije estica obojenih
metala kao i najhomogenije proizvode po hemijskom sastavu. Stoga se sve vie koristi kao nain
dobijanja neorganskih pigmenata.
Po ovom postupku dobijaju se:
- barizno belo - BaSO4 nastaje taloenjem sa Na2SO4-om u rastvoru BaCl2
- hromno uto - PbCrO4 koje se taloi sa olovo acetatom u rastvoru natrijum-hromata.
- kadmijumov oran CdS istaloen sa Na2SO4-om u rastvoru kadmijum sulfata.
- molibden oran, cink uto i drugi.
Nakon filtriranja i ispiranja taloga od luine vri se povrinska obrada dobijenih taloga sa
neorganskim solima Zn, Al, Sb ili Si koje se putem apsorpcije vezuju na porvini estica pigmenta.
neorganske soli se dodaju u koliini od nekoliko masenih procenata i uloga im je da poboljaju
otpornost pigmenta na dejstvo atmosferilija, NaCl, gasa SO2 i drugih agresivnih materija.
*Taloenje sa naknadnom termikom obradom taloga se primenjuje kod materija koje pri
naknadnoj termikoj obradi podleu nekoj strukturnoj promeni ili polimorfnoj transformaciji, koja ima za
posledicu dobijanje pigmenta sa strukturom boljih optikih osobina.
Za dobijanje TiO2 sirovina je ruda ilmenit, koja je po hemijskom sastavu metatitanat gvoa
Fe3TiO3. Razaranje ove rude moe da se izvede Cr-om ili S-nom kiselinom. U procesu proizvodnje TiO2
po sulfatnom postupku pre tretiranja rude sa S-nom kiselinom izvri se obogaivanje rude pri emu se
ona oslobaa prateih primesa. Za razlaganje minerla ilmenita koristi se 80-96% S-na kiselina na
temperaturi od 160-180C. Pri ovom razaranju odigrava se r-ja:
Fe3TiO3 + H2SO4 = TiO(OH)2 + FeSO4
Filtriranjem se nastali TiO(OH)2 odvaja se od FeSO4, koji kristalie tek pri hlaenju rastvora. Da bi
se iz dobijenog hidroksida dobio oksid titana potrebna je naknadna termika obrada arenjem u
rotacionim peima na temperaturi od 800-1000C pri emu se odvija r-ja:
TiO(OH)2 = TiO2 + H2O
Reakcije pigmenata u gasnoj fazi
Kao primer nastajanje pigmenata u gasnoj fazi uzima se najee cink-oksid poznat kao pigment
cinkovo belo. U ovom tehnolokom postupku koristi se mogunost isparavanja metalnog cinka na
visokim temperaturama oko 1200C koji u gasnoj fazi zatim reaguje sa kiseonikom gradei oksid Zn po
r-ji:
2Zn(g) + O2(g) = 2ZnO(s)
Pare Zn na izlasku iz pei se meaju sa toplim vazduhom pri emu dolazi do oksidacije Zn i
nastajanja ZnO. Dobijeni ZnO se hvata u talonicama u kojima se odmah klasira po veliini estica,
pakuje u odgovarajue filter kesice izraene od tkanine.
kvalitet dobijenog ZnO jako zavisi od istoe polazne sirovine.
*Reakcije nastajanje pigmenata r-jama u vrstom stanju se odvijaju na visokim
temperaturama izmeu pojedinih oksida pri emu nastaju odgovarajua jedinjenja koja imaju osobine
pigmenata ili pak vrsti rastvori pojedinih oksida. Primer ovakve sinteze je nastajanje komercijalnog
pigmenta poznatog pod nazivom titan-spinel-uto, koji nastaje po r-ji:
2ZnO(s) + TiO2(s) = Zn2TiO4(s)
Pre homogenizacije prahova u odgovarajuem odnosu vri se prethodno fino mlevenje svakog od
reaktanata, zatim arenje na 1100C.
* Pigmenti dobijeni reakcijama u rastopu dobijaju se u peima slinim onim za topljenje stakla.
Ovim postupkom se dobija itav niz pigmenata kao to su:ultramarin, egipatsko plavo i pigmenti na bazi
kobalta.
Dobijanje pigmenata u rastopu : Ultramarin je po hemijskom sastavu meoviti silikat Al. i Na uz
obavezno prisustvo natrijum-sulfida, od ega zavisi njegov ton boje. Zavisno od odnosa natrijum-sulfida

prema silikatima boja se menja od ute preko crvene i zelene do plave. Sirovine za njegovo dobijanje
su: kaolin, drvni ugalj, kvarscni pesak i S. Topljenje se vri na 1000C, a istopljeni proizvod se hladi, lui
vodom da se izdvoji neproreagovani Na2SO4. Isprana masa se drobi, melje i seje kako bi se izdvojila
granulacija za pigment.
Za Ispitivanje kvaliteta proizvedenih pigmenta koriste se sledece metode :
1. Hemijska analiza za utvrdivanje sastava.
2. Granuloometrijska anlaiza za odredivanje velicina cestica
3. Odredivanje ph vrednosti vodenog ekstrakta cime se detektuju kod taloznih pigmenta
neisprane soli
4. Odredivanje upijanja ulja sto je vazna karakteristika za primenu pigmeta
Od upotrebnih karakteristika odreduju se :
Pokrivna moc i stepen beline prema magnezijum oksidu.
Sva odredivanja su propisana standardom kao i posebna rednsot za svaki pigment koj se proizvodi.
82. Eksplozivne materije
Eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili mehanike smee hemijskih jedinjenja u vrstom
ili tenom stanju koje u sebi sadre neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije,
praene oslobaanjem toplote i gasnih produkata. Ne moe se svaka eksplozivna materija nazvati
eksplozivom.Eksplozivi su jednorodne slozene materije koje imaju osobinu da pod uticajem
spoljnjeg impulsa-energije naglo razloze I predu u gasno stanje pri cemu se oslobada velika
kolicina toplote, pritiska I koji pritom mogu da izvrse mehanicki rad. Eksplozija se javlja kao
zvucni efekat koja je posledica veoma brzog oslobadanja toplote I mehanicke energije. Pracen pojavom
gasova pod pritiskom vecim od pritiska sredine u kojoj je nastala eksplozija,usled razlike pritiska
nastaje sirenje gasova.Eksploziju ne karakterisu samo kolicina oslobodene energiej vec je mnogo
vaznija brzina kojom se ova energija oslobada. Kolicina oslobodene energije u jedinici vremena je
snaga. Sagorevanjem jednog kg plasitcnog eksploziva oslobodi se oko 4200 kj/kg , Kerozina I
kamenog uglja preko 40 000 kj/kg ali nema eksplozije jer sagorevanje nije bilo u kratkom vremenskom
period.
83. Klasifikacija eksplozija i eksplozivnih procesa
Po svojoj prirodi, eksplozije mogu biti: fizike, hemijske i nuklearne.
Kod fizikih dolazi samo do fizikog preobraaja jednog oblika energije u drugi, bez promene
hemijskog sastava energije.
Nuklearne nastaju kao posledica trenutnog pretvaranja nuklearne energije u toplotnu putem
nuklearnih reakcija, gde se oslobaa mnogo energije. Dosta su jae od fizikih i hemijskih
eksplozija. Energija koja se kod njih oslobaa nastaje na dva naina: cepanjem jezgara (fisijom)
tekih na jezgra lakih elemenata ili spajanjem jezgara lakih u jezgra teih elemenata (fuzija).
Hemijske se karakteriu brzim prelaskom hemijske u toplotnu energiju putem odreenih reakcija.
Neophodno je da su produkti u gasovitom stanju. Porast pritiska je posledica istovremenog oslobaanja
toplote i gasova. Da bi dolo do eksplozije nekog jedinjenja ili smee jedinjenja potrebno je da
budu ispunjeni sledei uslovi:
1. Da se proces hemijskih promena u eksplozivu odvija velikom brzinom;
2. Da je proces hemijskog razlaganja praen oslobaanjem toplote;
3. Da se proces razlaganja odvija uz oslobaanje gasova.
Klasifikacija eksplozivnih procesa
Da bi nastupio proces hemijskog razlaganja treba saoptiti molekulima eksplozivne materije
minimalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivni, jer su samo aktivni molekuli
podloni hemijskim promenama. U zavisnosti od naina dovoenja energije aktiviranja, razlaganje
eksplozivnih materija moe se odvijati na tri naina:

- Gorenje (emu su podlone sve eksplozivne materije pri odreenim uslovima);

Gorenje eksploziva se ne razlikuje umnogome od gorenja goriva, s tim to se sagorevanje goriva odvija
pomou kiseonika iz vazduha, a eksploziva bez prisustva kiseonika.
- Deflagracija: brzina hemijskog razlaganja je relativno niska, a energija aktiviranja molekula eks.
materije predaje se od sloja do sloja prenoenjem toplote.
- Detonacija: proces razlaganja eksploziva, gde se energija potrebna za aktiviranje molekula
eksploziva prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa (znatno bre nego toplotom).

84. Klasifikacija eksploziva

Da bi se eksplozivna materija zvala eksplozivom mora da ispunjava sledece uslove:
Mora da ima minimalnu razornu snagu
Da bude prikladna za rukovanje I upotrebu
Mora biti sigurna za rukovanje.
Eksplozivi su hemijska jedinjenja ili mehanike smee hemijskih jedinjenja, koji pod uticajem spoljnog
dejstva za vrlo kratko vreme razviju visoku temperaturu, velike koliine gasova i ogroman pritisak.
Najea podela eksploziva je prema:
- hemijskom sastavu: ista hemijska jedinjenja i mehanike smee hemijskih jedinjenja
- agregatnom stanju: gasovite eksplozivne smee, eksplozivne smee vrstih i tenih materija sa
gasovima, tene eksplozivne smee, smee vrstih i tenih eksplozivnih materija, vrsta eksplozivna
jedinjenja ili smee
- relativnoj konzistenciji: prakasti, polu-plastini, plastini, vodo-plastini, granulirani, presovani,
semiplastini
- nainu delovanja: brizantni i deflagrantni.

85. Karakteristike eksploziva

Svaki eksploziv ima odreene fiziko-hemijske i minersko-tehnike karakteristike na osnovu kojih se
odreuje njihov kvalitet i celishodnost primene u odreenim radnim sredinama. Tu spadaju: gustina,
brzina detonacije, gasna zapremina, radna sposobnost, toplota eksplozije ,temperatura eksplozije,
hemijska stabilnost,rok upotrebe, smrzavanje,detonacioni pritisak,sigurnost protiv paljenja, osetljivost
na udar, Prenos detonacije....
Gustina
Gustina: odnos mase eksploziva i njegove zapremine.
Kritina gustina: maksimalna gustina pri kojoj eksploziv sigurno (stabilno) detonira.
Kritini prenik: za svaki eksploziv postoji minimalni prenik patrone ispod koga se ne moe izazvati
detonacija. To je kritini prenik.
Poetni inicijalni impuls: za poetak razlaganja eksplozivne materije potrebno je utroiti neophodnu
koliinu energije. Za svaki eksploziv odreena je minimalna koliina inicijalnog eksploziva koji izaziva
njegovo potpuno razlaganje.
Bilans kiseonika: sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva i eks.

materija zavisi od hemijskog sastava i brzine reakcije uslovljene i sredinom u kojoj se odvija. Najbolje je
kada je nulti ili blago pozitivan bilans kiseonika.
86. Sastav gasova koji nastaju posle eksplozije
Posle detonacije obrazuje se znatna koliina gasova. Ako je eksploziv imao pozitivan ili nulti bilans
kiseonika i ako se razlaganje vrilo pri normalnoj eksploziji, gasovi koji nastaju su: azot, CO2, vodena
para i malo O2. Meutim, mogu se javiti u pojedini otrovni gasovi, kao to su: CO, CO 2, NO, NO2,
sumporni gasovi, H2S itd...
CO je gas bez boje, mirisa i ukusa; sagorljiv je i stvara se pri nepotpunom sagorevanju SUS motora i
razlaganju eksploziva, pri eksploziji metana... Vrlo je otrovan gas jer vezuje crvena krvena zrnca i telo
ostaje bez kiseonika.
NO, NO2 su takoe otrovni gasovi. NO2 ak razara tkivo. Nastaju pri nepotpunom razlaganju
eksploziva.
H2S ima otar miris na pokvarena jaja i zbog toga je lako osetiti njegovo prisustvo. Prouzrokuje teko
obolenje, pa ak i smrt. Stvara se pri trulenju organskih materija koje sadre sumpor.
SO2 je bezbojan gas sa jakim mirisom i kiselim ukusom, jako je otrovan i ne gori. Pri jedinjenju sa
vlagom obrazuje sumporastu kiselinu.
H2 je najlaki poznat gas. Nije otrovan, ali potpomae gorenje i sam sagoreva. Vrlo je eksplozivan u
smei sa vazduhom.
ivine pare su i u najmanjoj koncentraciji opasne po ivot i otrovne. Znaci trovanja su nervoza i
drhtanje.

87. Prosti brizantni eksplozivi

Brizantni eksplozivi se dele na:
1. Proste brizantne eksplozive
2. Sloene brizantne eksplozive
Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu, najcee isti hemijski spojevi pa se, osim
inicijalnih eksploziva, retko (osim za vojne potrebe) upotrebljavaju sami. Najee prosti eksplozivi
slue kao brizantne komponente pri izradi sloenih eksploziva koji se primenjuju u privredi.
U njih spadaju:
1. Nitroglicerin - bezbojna prozirna uljana tenost, bez mirisa, sladunjavog ukusa. Dobija se kada se na
glicerin deluje azotnom i sumpornom kiselinom. Vrlo je osetljiv na udare i promene i ne transportuje se
kao ist nitroglicerin ve mu se obino dodaje nitroglikol. Ali, za izradu eksploziva predstavlja
nezamenljivu komponentu.
2. Nitroglikol - veoma lii na nitroglicerin i mea se sa njim u svim odnosima. Manje je osetljiv na udar
od njega.
3. Nitroceluloza - bela ili ukasta vlaknasta masa, lako zapaljiva i osetljiva na udar i trenje.
Upotrebljava se za izradu plastinih i amonijum-nitratnih plastinih eksploziva.

4. Trotil (TNT) - dobija se nitracijom toluola konc. azotnom kiselinom i oleumom. Bez mirisa je, nagriza
kou, gorkog je ukusa, vrlo je stabilan, ne rastvara se u vodi i moe se koristiti pod vodom.
5. Pentrit - fini beli kristali, netopivi u vodi. Jak brizantni eksploziv i koristi se za punjenje inicijalnih
eksploziva.
6. Amonijum-nitrat - neorganska so amonijaka i azotne kiseline u obliku belih kristala. Slab je eksploziv,
a jak oksidans.
88. Inicijalni eksplozivi
Inicijalni eksplozivi slue za izazivanje (podsticanje) detonacije brizantnih eksploziva. Osetljivi su na
udare, varnicu, toplotu, trenje, posle veoma kratkog vremena sagore vanj a , a istovremeno su dovoljno
neosetljivi pri proizvodnji i preradi. Zbog takvih svojih osobina upotrebljavaju se za izradu detonatorskih
kapisli i elektrodetonatora, sa kojima se vrsi inidranje brizantnih privrednih eksploziva
Najcesce se upotrebljavaju
1. ivin fulminat - nastaje pri reakciji etilnog alkohola ive i azotne kiseline, bela do svetlo siva kristalna
materija, osetljiva na udar i varnicu i treba paljivo postupati s njim. Koristi se kao primarno punjenje u
detonarski kapislama.
2. Olovni azid - bela kristalna so, dobija se iz olovnog acetata ili nitrata. Manje je osetljiv na plamen i
udar od ivinog fulminata, ali je znatno jai od njega, jeftiniji je i sve se ee koristi.
3. Azid srebra - dosta je stabilan i osetljiv, ali je vrlo skup, pa nije naao veliku primenu.
89. Eksplozivi opte namene
1. Amonijum-nitratski prakasti eksplozivi - mehanike smee kristalnog amonijum-nitrata sa
eksplozivnim nitrojedinjenjima i neeksplozivnim goruim dodacima. Nitrojedinjenja se dodaju radi
poveanja brizantnosti, osetljivosti i radne sposobnosti, a neeksplozivni dodaci da bi se odrala
prakasta struktura. Osetljivost im zavisi od kvaliteta izrade, koliine i svojstava stabilizatora kao i
uvanja u magacinima.
2. Amonijum-nitratski prakasti eksplozivi sa sadrajem trotila - malo su osetljivi na spoljni impuls udara
i trenja, zbog ega spadaju u eksplozive sigurne za rukovanje i transport. Primenjuju se za miniranje
mekih stena.
3. Amonijum-nitratski prakasti eksplozivi sa sadrajem nitroglicerina - brizantni eksplozivi koji imaju u
svom sastavu odreenu koliinu elirane smee nitroglicerin-nitroglikol, a pored toga i amonijum-nitrat,
nitrocelulozu itd... Primenjuju se za miniranje mekih i srednje vrstih stena.
4. Praskati i granulirani amonijum-nitratski eksplozivi i eksplozivne smee sa sadrajem gorivog ulja kod nas su poznati pod nazivom Nitrol 1 i Nitrol 2. Nitrol 1 je izraen od eksplozivnog kristalnog
amonijum-nitrata sa vrstim i tenim organskim gorivima i koristi se za miniranje pod zemljom. Nitrol 2
je smea 92% amonijum-nitrata i 8% gorivog ulja. Koristi se za miniranje na povrinskim kopovima.
Treba mu buster (pojaavanje inicijalne eksplozije).
90. Metanski sigurnosni eksplozivi
Spadaju u posebnu vrstu eksploziva, namenjeni su za miniranje u rudnicima i radnim mestima na
kojima postoji opasnost od metana i eksplozije ugljene praine. Tu sigurnost omoguava NaCl ili KCl
koji sniavaju temperaturu eksplozije za oko 1000oC I smanuje duzinu I trajanje plamena, ali se
smanjuje njihova radna sposobnost.
Tu spadaju:
1. Prakasti metanski eksplozivi - higroskopni su i dozvoljen je samo elektrini nain iniciranja.
2. Poluplastini metanski eksplozivi - izraeni su na bazi amonijum-nitrata sa znatno veim procentom
nitroglicerina i nekih inertnih soli. Imaju veu radnu sposobnost u odnosu na prakaste.
91. Rudarski crni barut
Spada u posebnu grupu eksploziva, s tim to on ne eksplodira ve sagoreva.
To je dobro homogenizovana mesavina kalijumnitrata (75%), drvenog uglja (15%) i sumpora (10%) .

Rudarsk barut je eksploziv koj zbog izrazito sporog dejstva I pretezno potisnog dejstva
upotrebljavamo svuda gde prilikom miniranja zelimo da dobijemo velike neostecene blokove stena npr
u kamenolomima ukrasnog kamena.
Spada u najstarije poznate eksplozive i koristi se pri miniranju stena gde prilikom miniranja elimo dobiti
velike neoteene blokove stena, npr. u kamenolomima ukrasnog kamena. Vrlo je higroskopan I sa 15
% vlage se en moze zapaliti. Mora se uvati na suvom mestu.
92. Pregled pakovanja privrednih eksploziva
Pri fabrikaciji, privredni eksplozivi se pakuju u patrone cilindrinog oblika odreenih dimenzija i teine U
zavisnosti od vrste eksploziva I njegove primene zavisi I nacin pakovanja . Prakasti eksplozivi do
60mm se patroniraju u rafinisani natron papir i u polietilenske kese zbog zatite od vlage. Prakasti
eksplozivi preko 60mm patroniraju se u polietilenska creva ili vreice. Sve te dimenzije su
standardizovane i proizvoai su duni da se pridravaju tih standarda.