Biblioteka

PREVODI MILOA N. URIA

Kolo 1, knjiga 4

Prevod s originala, predgovor i objanjenja

Milo N. uri

X- '

A
Beograd ,j-'_2_.
0n
2002.

( DERETA )

l . ..

Naslov originala
IIEPI nOIHTIKHI
Ovog izdanja Grafiki atelje DERETA
(Slobodna prava dela)
Stampa se prema izdanju iz 1988. godine,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Seni
svog uitelja i prijatelja
D-ra Dragise M. Duria
prifesora Beogradskog Univerziteta,
koji je prevodioca i podstakao na
prevoenje ovog spisa dostojnog
ulja kedrova i glatke kiparisovine,
posveuje ovaj rad prevodilac

82.0
929:14 Aristotel
14 Aristotel
ARISTOTEL
O pesnikoj umetnosti/ Aristotel. - (1. Deretino izd.). -Beograd
: Dereta, 2002 {Beograd : Dereta). - 236 str. : 20 cm. - (Biblioteka
Prevodi Milosa N. uria ; kolo 1, knj. 4)
Prevod dela: nEPI nOIHTIKHL - Tira 500. - str. 7-51 : Aristotelov
ivot s istorijsko-drutvenom pozadinom / Milo N. uri. Napomene i bibliografske refence uz. tekst. - Registar,
ISBN 86-7346-247-9
$&i^-

"';'i''"'""''

:
1. uri, Milo N.
a) Aristotel (384 pne-322 pne) - Poetika"

COBISS-ID 99994892

'V

Skenirao je Zotov Vladimir za drage kolege iz grupe Filozofija 2010

m'w

Predgovor

ARISTOTELOV I V O T S ISTORIjSKO-DRUTVENOM POZADINOM

1) MLADOST
Mislilac u kome je helenska filosofija dostigla najvii
rascvat, jer je ceo helenski svet obuhvatio u svojim politikim i celu prirodu u svojim prirodnjakim spisima, i koga je
zato K. Marks nazvao Aieksandrom Makedonskim helenske
filosofije, bio je A r i s t o t e i (Marks-Engels So. t. I,str. 15).
On se rodio god. 384/3, pre n.e. u Stagiru (otuda 6
EraysipiTr|(; = Stagiranin) na trakom poluostrvu Halkidici,
koje se tako zove to je najvei broj njegovih gradova naseIjen iz grada Halkide na ostrvu Eubeji. I Aristoteiova mati,
Festijada, bila je ki jednog naseljenika iz Halkide. Otac njegov, Nikomah, pripadao je staroj lekarskoj porodici, ogranku lekarske kole Askiepijada, koja je kao svoga praoca potovaia boga Asklepija, i u kojoj je lekarsko zvanje prelazilo s
oca na sina. Najznamenitija takva kola bila je na ostrvu Kosu, i u njoj je svoje obrazovanje dobio Hipokrat, pravi osniva medicine, takoe lan asklepijadske porodice. Od Mahaona, Asklepijeva sina, koji se u llijadi spominje kao lekar
na glasu, vukao je lozu, kao mnoge lekarske porodice, i Nikomah. On je bio lini iekar i poverljiva iinost kraija Aminte, Filipova oca, koji je vladao od god..393-e do 370-e. Isprva je Aristotel iveo na dvoru u Peli, makedonskoj prestonici. Posle oeve smrti iveo je u Stagiru, i o njegovom vaspitanju starao se Proksen iz Atarneja u Misiji, verovatno njegov
srodnik (Sext. Emp. Adu matb. I 258). Docnije e se zahvalni

% w
10

' Dr MiloN.

uri

vaspitanik svome staraocu oduiiti na taj nain to e njegova sina, Nikanora, usiniti i u svom testarnentu nameniti mu
svoju ker Pitijadu za enu (Diog. L. V 12 ss).

2) KOD PLATONA U AKADEMIJI

God. 368/7, kad mu je bilo sedamnaest godina, doao
je Aristotel u Atinu i stupio u Akademiju, kojoj je tada bio
na elu Eudokso, jer je sam Piaton bio po drugi put otputovao u Sirakusu. U Akademiji ostao je Aristotel punih dvadeset godina sve do smrti Piatonove. Za njega kao mislioca bio
je boravak u Akademiji presudan: tu je on stekao najsolidnije poznavanje ne samo Sokratove i Platonove nego i ceiokupne dosokratske filosofije; tu je uio, skupljao gradivo, pisao razgovore" i drao javna predavanja o pravilima besednitva kao protivnik Isokratov (Cic. De orat. III 35, 141,
De off. 11,4; Quint, III 1,14). Rano je stekao ugledan poloaj u Akademiji, pa je i sam od uenika postao uitelj. Jedan
od uenika bio mu je i Teodekte iz Faselide u Likiji, tragiar
i uitelj besednitva, i po njemu Aristotel je svom spisu o gradenju zaokruenih reenica (7tepio5oi) dao ime eo8eicrEia.
Ima vesti po kojima bi se Aristotel runo ponaao prema Platonu. Po jednoj, on je ustajao protiv Platona kad ovaj
ne bi bio prisutan, a Platon se na to alio: Aristotel nas je
odgurnuo nogama kao drebac roenu majku" (D. L. V 2).
Meutim, suprotno svedoe druge vesti i injenice. Piaton je
Aristotela toliko voleo, da ga je nazvao umom raspravljanja" (Philop. Aetern. mundi VI27), a njegovu kuu kuom
itaoca" (Ammon. Vit. Arist. 44), a kad Aristotel ne bi prisustvovao predavanju, govorio bi: Uma nema, nemi sluaoci." Nesumnjivo je da je medu njima bilo trvenja, jer tako

ii

Predgovor

11

razliit i samostalan duh, kao to je bio Aristotel, nije mogao

da prima bez kritike Platonova uenja. Ali sam Aristotei s
najveim potovanjem govori o Platonu kao oveku u krasnoj elegiji, namenjenoj Eudemu Rodaninu. Od nje su sauvani ovi stihovi:
Kad je stigao na slavno Kekropovo zemljite
pobono je postavio rtvenik uzvienom prijateljstvu
u east oveka, koga rdavi ljudi ne smeju ni hvaliti,
i koji je jedini, ili bar prvi od smrtnih, jasno dokazao
i svojim sopstvenim ivotom i svojim uenjem
da dobar ovek postaje u isti mah i blaen.
To nikad, ili bar sada, niko ne moe postii.
(Olympiod. In Plat. Gorg. p. 41; Diehl frg. 1.)

Tu je re o nekom nepoznatom oveku koji je, doavi

u Atinu, podigao rtvenik prijateljstva u ast oveka, u ijoj
se linosti, u njegovu delanju i prijateljskom odnosu prema
ucenicima, ovaplotila Filija, boginja prijateljstva. Aristotel
slavi oveka u kome je ideja prijateljstva nala svoga smrtnog nosioca i, u isti mah, obeleava i svoj odnos prema Platonu, kao i svoj stav prema onima (tj. rdavim ljudima") koji su zlonamerno kritikovali taj odnos. Oevidno je da linost, koju ravi nemaju pravo ni hvaliti, nije Sokrat, kao
to misle J. Bernavs i Th. Gomperz1, jer Aristotel u svom ivotu nije Sokrata nikada video nego Platon, kao to td utvruju U. v. WiIamowitz, O. Immisch i W. Jaeger2. Platon je ne
1

]. Bernavs Ges. Abb. Bd I, 141 ss; Th. Gomperz Griech. Denfecr,Bdn, 1925, 527 S.
2
U. v. Wiiamowitz Anstoteles und Athen, Bd II, 413; O. Immisch Ein Gedicht des Aristoteles, Philol. 65 (1906) 1-23; W. Jaeger
Aristoteles, 107-110, i Aristoteles Verse in Praise of Plato, Glass.
Ouart, 21 (1927), 13 ss.

12

Dr Milo N.

uri

samo teorijski, na primer najjae u Dravi, nego i praktiki

pokazao da je moralna snaga u isti mah i blaenstvo ovekovo. Dodue, Aristotel je uio da postizanje biaenstva ne zavisi samo od moralnih osobina ovekove due, nego i od
spoljanjih dobara, ali Piaton je jedini, iii bar prvi, prijateljima i delom potvrdio da je za blaenstvo dovoijno moraino
dostojanstvo. Kad ak u pozno pisanoj Nikomahovoj etici
nauno polemie protiv uenja o idejama, Aristotei, kao
Brut koji Cezara nije malo voleo, ali je vie voleo Rim, s postovanjem govorio osnivau toga uenja i o svom uitelju, ali
i o svom veem potovanju istine:
Moda je bolje obratiti panju na opti pojam i zapitati ta
se pod njim razumeva. Istina, takvo ispitivanje vezano je za tekoe, jer su pojmove (ra ei5r|) uveli prijateiji. Ali e se moda uiniti
da je boije i da treba radi ouvanja istine pobijati i vlastita naela,
naroito kad smo filosofi. Ta milo nam je i jedno i drugo (tj. Platon
i istina), ali je sveta dunost vie ceniti istinu (1096 a 11-16).

Otuda izreka cpiAOc; \itv IcoKpdTnc; bXkh cpdiepa r)

akrfizia, amicus Plato, sed amica veritas.3
Posle smrti Platonove, upravnik Akademije (=crxoMp%r|^!
postao je Speusip, Platonov neak.

O Aristotelovu stavu prema Platonu, kao i kritici Platonova

uenja: O. Kluge Darst. und Beurth. d. Eintvendungen des Artst. gegen
die plat. Ideenlehre, Greifswald 1905 Diss.; J. M. Watson Ar. cnticism
ofPlato, 1909; Ch. Werner Arist. e Videalisme platonicien, Paris 1909;
J. Stenzel Zahl und Gestalt bei piat. und Arist. Leipzig und Berlin
1933 2 ; W. Jaeger Aristoteles passim.

Predgovor

13

3)KOHERMIJEUA$U
Oziojedeni to je on postao nasledmk veiikog osnivaa i uitelja, Aristotel i Ksenokrat preseie se u grad As u
primorju Troade da duhu, koji je ostao bez zaviaja, nau
novo boravite. Tu se ve naiazila jedna naseobina iz Akademije, koju su osnovaia dva ugledna Piatonova uenika,
Erast i Korisko, oba iz Skepside. S ovima se ranije bio sprijateijio Hermija, viadar grada Atarneja, poklonio im grad
As i pod njihovim uticajem svojoj tiranidi dao oblik zakonite vlasti, sasvim u duhu fiiosofsko-politikog uenja Platonova. U jednoj poslanici (esto pismo) stari Platon stavija im na srce njihovo prijateljstvo i njihov poiitiki sporazum: Erastu i Korisku savetuje da Hermijino ivotno iskustvo udrue sa svojom mudrou o idejama, a Hermiju
moli da se pokae dostojan takvih prijatelja i uitelja, jer
nee lako nai pouzdanijih savetnika nego to su oni. S
Erastom i Koriskom, starim drugarima iz Akademije, Aristotel i Ksenokrat osnovaii su udruenje mudraca i u Asu
osnovaii filijaiu Akademije kao nov rasadnik Platonovih filosofsko-politikih planova i kao novo uporite za ostvarivanje politikih ideaia koje sam Piaton nije mogao ostvariti na Siciiiji. jer, ako se i nije slagao s uiteijevim uenjem o
idejama kao reaiitetima, Aristotel nije odbacivao Akademijine panheienskopolitike tendencije. Poto je po savetu
svojih prijatelja filosofa unapredio svoju dravu, Hermija
je postao makedonska predstraa i jaka operaciona baza za
osloboenje maloazijskih Helena, jer je sklopio vojnicku
konvenciju s kraijem Fiiipom koji se spremao da ue u rat
protiv persijske carevine. Aristotei se s Hermijom toliko
sprijateljio da se njegovom poerkom i rodakom, Pitijadom, i oenio.

ir

14

Dr Niiios N. uri

4)UMITILENI

s:'

Posie trogodinjeg boravka u Asu (348/7-345/4) Aristotel se na predlog Teofrasta, svog docnijeg najznamenitijeg
uenika, s kojim se ve bio sastao u Makedoniji (D. L. V 52;
Theophr. Hist. plant. III 11, 1,-IV 163) preselio u Mitilenu
na Lezbu. Tu ostane do godine 343/2, a zatim ode u Pelu
kralju Filipu, koji ga je pozvao za vaspitaa svom trinaestogodinjem sinu Aleksandru, nasiedniku prestoia.4

5) KOD KRALJA FILIPA U PELI

Filip je reio da pod svoju vlast podvrgne heienske gradove na makedonskoj obali, da potom postane glava Heiade i, naposletku, tako ojaan, da povede rat na Persijance,
jer je jasno video da se problem njegove vlasti ne moe reiti bez presudnog rata protiv Persije. Na to su ga podsticali i
Sokratovi spisi i miljenje onih Atinjana koji su smatrali da
Heladu moe spasti samo jaka monarhija. Da to ostvari, ile su mu na ruku i helenske politike i socijalno-ekonomske
prilike. Narod nad kojim je on vladao bili su snani seljaci i
kolovani ratnici koje jo nije pokvarila varoka raskonost,
a sam on bio je izvrstan vojskovoa i okretan dravnik. Dok
je kao talac boravio u Tebi, onda kad je beotski savez bio na
vrhuncu svoje moi, on je od Helena usvojio sve ono o emu
je mislio da e mu koristiti u ostvarivanju njegovih planova
i u pojedinostima upoznao uzroke koji su izazvali politiku
i socijalnu anarhiju u Helena. Pre svega, on je uio helenski
partikularizam, koji je ometao utvrivanje helenske politi4

mt

Pismo kojim Filip poziva Aristotela za vaspitaa Gell. N. A. IX 3.

Predgovor

15

ke soiidarnosti, a zatim helenski individualizam, koji je razdrobio i rastoio stari drutveni poredak. Video je kako su
nezasitni vlasnici robova i bezduni bankari iscrpijivali ivotne izvore narodne snage; kako su grlati a nesposobni demagozi jedan marljiv narod uvaljivali u nesrene sukobe i ratove, i kako su partijski fanatizmi i klasne borbe potkopali
dravnu snagu, te je gradanin zazirao od vrenja vojnike
dunosti, kao i od svake obaveze koju je od njega zahtevala
drava. Sirotinja se silno umnoila, a srednjeg stalea bilo je
sve manje. Sve slojeve spopaia je grozniava jagma za dobitkom i bogatstvom, a to je sa sobom donosilo samoivost, zavidljivost, mrnju, podmitljivost i sve dublje raslojavanje stanovnistva. Svaka stranka - bogati posednici i kapitalisti,
srednji stale i sirotinja - kad se doepala vlasti, nemilice je
progonila svoje protivnike, zaplenjivaia im imovinu i osudivaia ih na smrt. U demokratskim dravama, gde su svi slojevi pred zakonom i po pravu jednaki, sirotinja je s pravom
traila i jednakost imovine, ali zemljoposednici i bogatasi nisu na to pristajali.
Sve je to Filip dobro video. Da izvede svoj naum, on je
uredio makedonsku vojsku time to je peadiju, u kojoj su
siuili mali zemljoposednici, usavrsio kao falangu, naoruanu sarisom, tj. est metara dugim kopljem, a jedno joj krilo
ojaao tekom konjicom, u kojoj su sluili veliki zemljoposednici, i koja je otvarala i reavala bitku i gonjenjem neprijateija do kraja iskoriavala pobedu. Kad je god. 356-e
osvojio Trakiju, dopaii su mu zlatni rudnici Pangejske gore,
iz kojih je dobivao novanih sredstava deset puta vie nego
Atina iz svojih laurijskih rudnika. Ta sredstva omoguila su
mu da jo vie utvrdi politiku i vojniku snagu svoje drave, da, kao Kiklop, prodire helenske gradove jedan za drugim i da, najzad, pod svoju vlast podvrgne stotinu helenskih

16

Dr Milo N.

uri

gradskih drava. to nije mogao da postigne ljubaznou i

blagou, lukavstvom iii ratom, postizao je podmiivanjem,
naroito u Atini, gde je video samo meavinu potkupljivih
genija i robova, i zato je sasvim razumijivo to su mu atinski
posedi na makedonskoj i trakoj obali, kao i drugi helenski
gradovi, padali u krilo kao zrele jabuke. Posle heronejske
bitke on e sazvati opstehelensku skuptinu u Korintu, gde
e biti proglaen mir sviju helenskih drava i objavljen rat
Persiji pod njegovom politikom i vojnikom hegemonijom,
i gde e heienski robovlasnici proglasiti neprikosnovenost
svoje imovine i zabraniti oslobadanje robova. U borbi protiv
demokratije i robovskih ustanaka postepeno se stvarala neograniena vojna vlast, koja e u Heladi dobiti izraz u obliku
makedonske monarhije.
Fiiip je hteo da mu sin bude svestrano obrazovan jer je
aa njega vezivao svoje krupne planove. Razlozi s kojih je za
vaspitaa svom sinu pozvao ba Aristotela bili su, po svoj
prilici, veze Aristotelove s Hermijom, koji je sa Filipom, ijom je dravnikom energijom Makedonija u to doba postala najmonija drava u Evropi, odravao iine veze zbog
spoljnopolitikih prilika. Pozivu da bude mudri Hiron obdarenom i neobuzdanom makedonskom Ahileju, Stagiranin se
mogao odazvati s jedne strane stoga to je ve i njegov otac,
kako smo videli, bio lekar i prijatelj Filipovu ocu, a s druge
strane stoga to mu se pruala mogunost da ude u organizovanje dravnih stanja, kao to je to i Platon inio, i da vri uticaj na politiku stvarnost u platonskom smisiu, tj. da
ujedinjuje politiku mo sa filosofskim obrazovanjem.
Nije prolo mnogo vremena kako je Aristotel doao u
Peiu, kada mu stigne god. 341-e gias o stranoj sudbini njegova prijatelja i tasta. Persijanci su, naime, saznaii za Hermijin savez sa Fihpom i udarili na Atarnej. Vladar-filosof hra-

17

Predgovor

bro je odolevao persijskim napadima, aii ga Mentor Rodanin, koji je bio u siubi persijskog cara Artakserksa Oha, na
prevaru uhvati i odvede u Susu, gde ga car stavi na muke ne
bi ii odao svoje i Fiiipove planove. Hermija je muke neustraivo podnosio, i nita ne odade. Kada je, pre no to e biti razapet, upitan ta eli kao posiednju milost, ovaj muenik fiiosofije i Piatonovih filosofsko-politikih ideaia odgovorio
je: Javite mojim prijateljima i drugovima da nisam nita
uinio to bi biio nedostojno filosofije i neprilino". (Didvrn.
In Demosth. col 6, 16-18). Taj poslednji pozdrav primio je
vaspita mladog Aleksandra, koji e docnije da osveti smrt
atarnejskog heroja. Hermijina muenika smrt bila je za Aristotela velik udar, kao i za Platona smrt Dionova. Takvom
prijatelju on je postavio kenotaf u Delfima s ovim natpisom:
Ovoga je nekada ubio kralj Persijanaca lukonoa,
prestupivi nepoteno sveti zakon blaenih bogova; nije ga
nadvladao otvoreno kopljem u krvavim borbama, nego se
posluio potenom reju prevarna oveka" (D. L. V 6).
Osim toga u muenikovu slavu ispevao je ovu Himmi
Hermiji:
Vrlino, velika muko rodu ljudskom.
Najlepa iovino ivotu,
za tvoju lepotu, devojko,
i sad je uden udes u Heladi i umreti
i silne muke trpeti bez prestanka.
Takav mee u srce,
plod i besmrtan i jai od zlata
i plemstva i mlakoglede sna.
Radi tebe i Herakle i Ledini sinovi
silu preturie muka
lovei tvoju mo.
Iz enje za tobom Ahilej
i Ajant u Hadove doose dvore;

^ A
^- r\ O^ *

DrMiloN.

uri

radi tvog milog lika i atarnejski hranjenik

sa arkim suncem se rasta.
Stoga e dela mu pevati pesma,
i besmrtnim uinie ga Muze,
Mnemosinine erke,
odajui potu gostinskom Divu
i slavei ast postojanog prijateljstva.
(D. L. V 7; Athen. XV 695)5

Nesumnjivo je da su Aristotelu u vaspitanju Aleksandra siuili kao obrasci, pored Ahileja i Ajanta, i Dion i Hermija, heroj Akademije, sa svojim etiko-politikim aristijama. Fiiip je hteo da Stagiranin uvede Aleksandra ne samo u
heiensku nauku i fiiosofiju nego i u politike teorije, koje su
ba kod Heiena bile u prisnoj vezi s praktiko-politikim ivotom, i da na taj nain i u duhovnom pogledu Aleksandar
bude Heienima dostojan voda.6 Spremajui se za svoj dravniki i vladarski poziv mladi kraijevi je naroito uio Etiku
i Poiitiku, ali je strano voleo i dublje filosofske nauke (Piut.
Alex. 7; upor. i Gell. N. A. XXV 5). Svoga uenika Stagiranin je ne samo upoznao sa svima potrebnim naukama, s heienskim duhovnim vrednostima, naroito sa Homerom, s
poiitikim ivotom i politikim teorijama, nego ga je kao misiilac, koji se iznad preiveiog upskog vidika heienskih
5

O etickom znaaju ove himne i njenoj vanosti za poznavanje

filozofskog razvitka Aristotelova upor. moju raspravu Aristotelovo eticko uenje s obzirom na istorijsko-etiko narodno predanje, Glas Srp.
Kralj. Akademije 184 (1940) 141-144; upor. i 0 . Schroeder Aristoteles
als Dichter, Neue Jahrb. f. Wiss. u. Jugendbildung I (1929) 31 ss; C. M.
Bowra Arlstotle's hymn to virtue, Glass. Quart. 1938, 182-189.
6
J. Kaerst Farschungen zur Geschichte Alexanders des Grosseny
Stuttgartl887, 35.

19

Predgovor

gradskih drava digao do visega shvatanja istorijsko-politikog ivota, zadahnuo i politikim idealom panhelenske drave. Aieksandar e u svome kraljevanju doista i postupiti
kao uesnik helenske filosofije i kao mandatar unutranje
snage heienske prosvete. Izmeu vaspitaa i vaspitanika postojaii su vrio srdani odnosi. Aieksandar je uitelja cenio i
voleo i, kao Epaminonda Lisida, smatrao ga za svoga duhovnog roditelja (Plut. Alex. 8). Te veze e docnije bivati sve
siabije, s jedne strane to je Aleksandrovo izjednaavanje
Helena i Persijanaca najotrije protivreilo Aristotelovoj teoriji o varvarima {PoL VII 1327 b 19; upor. i frg. 658), a s
druge strane zato to je Aleksandar dao pogubiti Kalistena,
Aristotelova srodnika i uenika, zbog njegove istinske ili tobonje izdaje (Plut. Alex 52 ss). Aieksandar nije nauku samo
voieo nego ju je, kao i njegov otac, unapreivao, te je i.&ristotelova prouavanja izdanom dareljivou pomagao
(Ael. Var. b. IV 19; Athen. IX 398: E; Plin, H. nat. VIII
16,44).

6/KOLA

ULIKEJU

Poto je Aleksandar uzeo kraljevsku vlast u svoje ruke

god. 336/5, Aristotel je zavrio svoju vaspitaku misiju i povukao se u svoj Stagir, pa se otuda sa svojim mlaim prijateljem Teofrastom vratio u Atinu, god. 335-e. Poto je dobio
prokseniju. otvorio je u Likeju, vebaiitu posveenom bogu
Apoionu Likeju, svoju vlastitu kolu, kojoj je osnova udarena ve ranije u Akademijinoj filijaii u Asu, a potom u Mitileni. Novi uenici dobiii su ime IleputaTriTi5col, i to ili, kao to
jedni misie, otud to je Aristotel uio eui se (jiepkarcov),
ili, kao to hoe drugi, otud to je uio u vrtu (%zpinaxoq).

20

Dr Milo N.

uri

Ustav te kole bio je ustav religioznog udruenja s kuitom

Muza, ali je Aristotel od njega napravio naunu ustanovu.
Drane su dve vrste predavanja: 1) j u t a r n j a (Ecofhvot;
7tept7raTocJ za one koji su se posvetili Filosofiji i Nauci, dakle
za uikrugslualaca (Tddxpoa<xnxd),2)veernja (SetArvoc
TtepkaTocJ za one koji se interesovahu za discipline izvan filosofije (Td^coTpixd), naroito za besednitvo, dakle, za iru publiku (Gell. Noct. Att. XX 5,5). Kao Akademija, i Likej je bio udruenje prijatelja koji su sa svojim uiteljem zajedno ruavali i veceravali, i Aristotel je sam sastavio pravilnik za sofru, kao i za celu zajednicu (Athen. I 3 F; D. L. V 4).
U svojoj koli delao je osniva punih dvanaest godina;
to je vrhunac njegova razvitka i doba njegove zrelosti i samostalnosti, i u tom razdoblju napisao je on sve glavnije spise. Najuniversalnija glava medu starim helenskim fiiosofima
(Engels u Anti-Diringu), Aristotel je vladao svima naukama
svoga vremena, pa je jedne nauke ne samo doveo do oridanje visine, nego i ceo niz drugih nauka sam osnovao. Takvom raznovrsnom naunom iradijacijom i mnogostranom
zrakovitou naunoga interesovanja, i planskom organizacijom zajednikog izuavanja, kao i organizacijom predavanja, njegova kola uskoro je ne samo nadmaila Akademiju
nego i zasenila sve druge kole. Po svemu to znamo karakteristino je za nju da je donela empirijsko pojedinano prouavanje kao novu metodu, a na osnovu takve metode i sistematsku obradu, i tako postala prava nauna ustanova.
Ono po emu se ona razlikovala od Akademije jeste nov tip
nauke: nauni tip egsaktnoga proucavanja stvarnosnog sveta. Novo mesto nauke osnovano je pod okriljem Aristotelova prijatelja Antipatra, makedonskog vojvode, koga je Aleksandar ostavio za upravnika u Makedoniji i Heladi, i iji je
sin Kasandar bio Aristotelov uenik (Plut, Alex, 74). Mali

21

Predgovor

odlomci Aristotelove prepiske s njim pokazuju da je izmeu

njega i likejskoga kruga prijateija postojao politiki sporazum, jer je vojvoda od god. 334-e do god. 323-e u reavanju
heienskih pitanja imao gotovo neogranienu vlast.

7) PRESELJENJE U

HALKIDUISMRT

Makedonofilska stranka, tj. bogati roboviasnici i stari

aristokrati, koji su se nadali da e se pomou makedonske vlasti odbraniti od slobodnih proletera i robova, imala je u Aristotelovoj koli jako moralno uporite. God. 330-e raspravljana je parnica izmedu Eshina i Ktesifonta ili bolje, izmeu Eshina i Demostena, koja je tada dobila jo izrazitiji politiki karakter nego to ga je imala ve u poetku, pre Dionisija, god.
336-e. U njoj su presudan govorniki megdan delila dva Ijuta
protivnika: Eshin, voda aristokratske ili makedonske stranke,
i Demosten, voda demokratske ili antimakedonske stranke.
Prvi je u svojoj optubenoj besedi Protiv Ktesifonta dokazivao
nezakonitost Ktesifontova predloga - ovaj se sastojao u tome
da se Demosten za zasiuge pohvali o Velikim Dionisijama i
ovena u pozoritu zlatnim vencem - a jo vie osuivao Demostenovu politiku. Drugi se svojom odbrambenom besedom
Za Ktesifonta o vencu trudio pokazati da Ktesifontov predlog
nije nezakonit i opravdati svoju poiitiku deiatnost, a Eshinovu osuditi. Pred narodnim sudom Demosten je iziao kao pobednik, i Eshin ostavi Atinu za svagda. Pravi smisao te presude bio je u tome da se moralno uniti Eshin kao ugledan predstavnik makedonske stranke. Aii ta mala pobeda Demostenove stranke nije znaila nita pred snagom makedonskog oruja. Aristoteiu I njegovim prijateljima u Likeju Demosten i njegova stranka nisu naudili nita.

22

1
f

Dr Milo N. uri

Tek posle Aleksandrove smrti, kad se politiki poloaj

znatno promenio, Aristotei i njegova kola, u kojoj je antimakedonska stranka, gledala pijunsku ustanovu, nali su se u
opasnosti. Tada su Atinjani stali buniti Helene protiv makedonske prevlasti. Stoga je sasvim prirodno to Aristotelu kao
Hermijinu zetu i prijatelju makedonske kraljevske kue i poverljivu oveku Antipatrovu boravak u Atini nije bio prijatan. Kao Anaksagora, Protagora, Dijagora Meljanin i Sokrat,
i on je tuen za bezbonitvo,7 koje je pokazao, toboe, time
to je u svojoj Himni Hermiji obogotvoravao i slavio ga kao
obrazac vrline. Taj razlog optube isuvie jasno otkriva njenu
politiku pozadinu. Tuili su ga Eurimedoint, svetenik i hijerofant, Demohar, sin Demostenove sestre, u ime naroda, i
Demofil, sin istoriara Efora. 0 tekoi svoga poloaja u tadanjoj Atini Aristotel se aiio Antipatru (frg. 667). Medutim, s obrazloenjem i s aluzijom na Sokrata: da ne eli da
se Atinjani drugi put ogree o filosofiju" (Ael. Var. h. III 36;
upor. i Vit. p. 435,9 ss 440,11 ss), Aristotei se povukao na
materino imanje u Halkidi na Eubeji, gde je uskoro i umro od
bolesti na elucu (Geil. N. A XIII 5,1; Censorin. De die nat.
XIV 16), god 322/1, iste godine, dakle, kad je Demosten ispio otrov na ostrvu Kalauriji. Upravnitvo kole i njegovu biblioteku, koja je bila znatna (Strabo XIII 1,54, p. 608), nasledio je njegov prijatelj Teofrast, najrevnosniji i u svemu dostojan uenik svoga uitelja (D. L. 36; Gell. N. A. XIII 5), Ostavio je erku Pitijadu od prve ene, Pitijade, i sina Nikomaha
od druge ene, Herpilide iz Stagire.
7

Athen. 696 A, 697 A; D. L. V 5, Vita Arist. p. 440, 10 ss R.;

upor, i E. Derenne Les proces d'impiete aux philosopbes a Atbenes an
S-eme et 4-eme stecle. Bibl. de la fac, de philos et lettres de l'univ. de Liegefasc. XLV, 1930.

Predeovor

29j -

to se tie Aristotelove spoljanjosti, on je bio tepav, tj.

glas r izgovarao kao 1, imao tanke noge, male oi, oblaio se
8
na osobit nain, nosio prstenje i iao se (D. L. V l).

8) LINOST
O linosti Aristotelovoj nema mnogo vesti, ali se iz njegovih spisa, podataka i izreka sauvanih u Diogena Laeranina, kao i iz ouvanih poprsja, moe sastaviti njegov telesni
i. duhovni lik.
Jedna od giavnih crta kojom se Aristotel odlikovao i
kao ovek i kao mislilac bila je njegova istinoljubivost, To se
moe zakljuiti iz njegovih spisa: naveli smo ono mesto iz
Nikomahove etike kojim on, kao zahvalan uenik, odaje
potu svom velikom uitelju, ali vie ceni istinu. Umeo je da
obuzdava svoje strasti i bio je veoma umeren: umeren do
prekomernosti", kae za njega jedan antiki filozof. Kao u
celom njegovu sistemu, naroito u etikom uenju, i u njegovoj linosti ovapiotio se helenski ideal mere. Mnoga mesta u
Nikomahovoj etici pokazuju da je on bio ne samo umeren
nego i plemenit ovek.
Koliko je Aristotel bio nean, dobar i plemenit karakter,
pokazuje njegov testamenat, sauvan u Diogena Laeranina
(V 11-16). Kao svi testamenti onoga vremena i njegov poinje reima: Nadamo se da e sve ii dobro, ali ako bi se to
dogodiio, Aristotel" itd. Za izvrioca svoje poslednje voije
odredio je vojvodu Antipatra. Nikanoru, Proksenovu sinu i
svom posinku odreuje da uzme za enu Pitijadu, kad ona
8

O njegovim antikim likovima, Fr. Poulsen From the collections oftbe Ny Carlsberg Gljptothek 1931,1, 48 s.

24

Dr MiloN.

uri

bude za udaju; ako bi, pak, Nikanor umro ranije, neka je

uzme Teofrast, ako to ovaj bude eleo; Nikanoru ostavlja da
se stara i za Nikomaha, kao i za Herpiiidu, njegovu udovicu,
jer se o njemu staraia; ako ona zaeli da se opet uda, neka to
slobodno uini, samo neka se uda za dostojna mua. Zatim
odreuje kako da se postupi s njegovim robovima: nijedan
rob se ne sme prodati nego, kad odrastu, neka se svima da
sloboda. Neka se dovre ve ranije porucena poprsja za Nikanora, Proksena i Nikanorovu majku i postave na mestu
koje im dolikuje. Statua njegove majke neka se posveti boginji Demetri i postavi u svetitu ove boginije u Nemeji. U njegov grob neka se prenesu i kosti njegove prve ene, Pitijade,
kao to je ona naredila". Naposletku, Aristotel se sea i
svog Stagira: neka Nikanor u njemu podigne dva kamena,
svaki od etiri lakta, u ast Divu Spasu i Ateni Spasilji.
Od poprsja koja predstavljaju Aristotela sauvano je nekoliko: jedno se nalazi u Beu, a drugo u Rimu. Jedno poprsje
u Rimu prikazuje ga u tako sjajnom ruhu da ovek ne bi verovao da je to filosof iz Stagira kad ne bi znao da je Diogen Laeranin zabeleio (V 1) da je Stagiranin voleo da se lepo odeva.
Pored toga to je bio filosof i naunik, Aristotel se odlikovao i kao knjievnik. Mada njegovi spisi nemaju stilsku
savrenost kao Platonovi, ipak su se spisi iz njegovih mladih
godina odlikovali lepotom jezika i elegantnocu oblika, Kad
se u Cicerona kao osobine Aristotelova stila istiu izvanredna ljupkost izraavanja" i zlatna reka reitosti", to se
zacelo tie ovih spisa, jer sauvani nemaju tih osobina. Piui o pesnicima, filosofima, istoriografima i besednicima, koji zasluuju da se drugi ugledaju na njih, Dionisije Halikarnaanin kae: Treba uzeti za primer i Aristotela da se postigne snaga njegova izraza, njegova jasnoa, ljupkost i uenost". Aristotel je bio i besednik, te je, pored filosofijskih
predavanja, u svojoj koli predavao i Retoriku.

Predgovor
9) TESTAMENAT, ZAHVALNOST

25
STAGIRE

Interesantan je Aristotelov testament (5ia"dfJKat), iz koga neposredno zrai njegova usrdna briga za najbliu okolinu, sva nena, gotovo sentimentalna toplota niegova ovestva. Kao svi testamenti onoga vremena, i njegov poinje reima: Nadamo se da e sve ii dobro, ali ako bi se to dogodilo, Aristotel" itd. 9 Za izvrioca svoje poslednje volje odredio je Antipatra. Nikanor, Proksenov sin i njegov posinak,
neka Pitijadu, kad bude za udaju, uzme za enu; ako bi, pak,
Nikanor umro ranije, neka je uzme Teofrast, ako ovaj to bude eleo; Nikanoru ostavlja da se stara i za Nikomaha, kao i
za Herpilidu, jer se, veli, starala o meni"; nijedan rob ne
sme se prodati, nego, kad odrastu, da se oslobode; ima se
napraviti portret-statua za Nikanora, Proksena i Nikanorovu majku; da se napravi statua i za njegovu majku; i ona treba da se pokloni boginji Demetri u Nemeji. U njegov grob
neka se prenesu i kosti njegove prve ene, kao to je sama
naredila". Naposletku on se sea i svoje Stagire i njenih boanstva(D.LV 11-16).
Iz blagodarnosti to je njegovim zauzimanjem obnovijen Stagir i to je on dao zakone, Stagirani su veoma potovali svoga najslavnijega graanina: jednom mesecu dali su
njegovo ime i osnovali praznik Aristotelovo; a kad je umro,
preneli su mu kosti u Stagir i na grob postavili oltar, pa su na
to mesto, kome su takode dali njegovo ime, i vee sazivali (V.
Marc. 4 i Ammon. lat. 13)

Upor. C. G. Bruns Die Testamente der griech. Philosophen,

Ztschr. der Savigny-Stiftimg, Abt 1,46 ss 1880.

i
26

1) CORPUS

Dr MiloN.

uri

ARISTOTELICUM

Pod Aristotelovim imenom sauvani zbornik spisa

(Corpus Aristotelicum) osniva se u bitnosti na izdanju Aristotelovih uiteljskih spisa to ga je priredio peripatetiar
Andronik Rodanin u Ciceronovo doba. Glavno izdanje toga
zbornika jeste izdanje Berlinske akademije: vol. 1II Aristoteles Graece ex recensione J. Bekkeri edidit Academia regia
borussica, Berolini^l831; vol. III Aristoteles latine interpretibus variis, 1831; vol. IV Scbolia in Aristotelem collegit A.
Brandis, 1836; vol. V. Aristotelis qui ferebantur librorum
fragmenta, Scholiorum in Arist. supplementum, lndex Aristotelicus, 1870 (fragmente je skupio V. Rose, a dopunu sholijama i indeks priredio N. Bonitz).
Pored spisa u tome zborniku bilo je i drugih Aristotelovih spisa, ali su oni izgubljeni. Za njih znamo iz navoda docnijih pisaca, koji se osnivaju na Andronikovu radu, jer je on
sastavio i potpun popis spisa Aristotelovih i Teofrastovih. Ti
popisi jesu: 1) p o p i s s a u v a n u D i o g e n a L a e r a n i n a V21-27; 2 ) p o p i s m e n a g i j s k i , koji se osniva na
Hesihiju, a zove se menagijski po njegovu prvom izdavau
Menagiju; 3) p o p i s p e r i p a t e t i a r a P t o l e m e j a, koji je izgubljen, ali za njega znamo otud to su ga oskudno dala dva arapska pisca iz XIII veka: Ibn el-Kifti I Ibn-Abi Oseibiam. Sva tri popisa nalaze se u Aristoteiovu zborniku Berlinskc akademije (vol. V, pg. 1463 ss, 1466 ss, 1469 ss).

27

Predgovcr

Ista akademija izdala je komentare Aristoteiovih starih

komentatora pod naslovom Commentaria in Aristotelem
Graeca, Berol. 1882, u dvadeset i tri sveske. Te komentare
pisali su A1 e k s a n d a r iz Afrodisijade u Kariji, peripatetiar, koji je iveo na prelazu iz II-og u III~i vek n. e., neopiatoniar P o r f i r i j e , iz Tira (Ill-i vek), D e k s i p (Vl-i vek),
A m o n i j e , neoplatoniar iz Vl-og veka, i njegovi uenici
J o a n F i i i p o n , S i m p i i k i j e , , A k s l e p i j e (Mlai),
O l i m p i o d o r , S i r i j a n , Uitelj Proklov, S t e f a n iz Aleksandrije i drugi. Parafrase Aristotelovih spisa otpoinje retor
Temistije iz IV-og veka.
Aristotel je ve rano prevoden na sirski, arapski, i latinski jezik.

2) PODELA ARISTOTELOVIH
INJIHOV SADRAJ

SPISA

Docniji peripatetiari delili su Aristotelove spise u tri

vrste. Jedno su e k s o t e r i c k i
s p i s i (Xoyoi xoivoi

s^G)Tpi%6i sx5s5ouvoi, 10X6701), Pod njima se razumevaju

spisi odreeni za iri krug italaca, tj. popularni spisi. I oni
su se bavili naunim pitanjima, ali se od ostalih Aristotelovih spisa razlikovahu tim to su najveim delom bili dijalozi.
Kad se u Cicerona kao osobine Aristotelova stila istiu incredibilis suaovitas dicendi" i aureum orationis flumen"
(Cic. Top. 1, 3, De invent. 112, 6, Acad. II 38,119), to se zacelo tie ovih spisa, jer sauvani nemaju tih osobina. Od Platonovih ovi dijalozi razlikovahu se tim to im je nedostajaia
iva dramatinost i individualna karakteristika dijalokih
uesnika, i to je glavnu re u njima imao sam Aristotel (Cic.
Ad. Att. XIII 19,4). Od tih spisa neka budu pomenuti bar

28

DrMiloN.

uri

ovi: Eydem ili O dui, gde pisac kao Platon u Fedonu dokazuje besmrtnost due, Ofilosofiji, u tri knjige, gde se ve pojavljuje kritika Platonova uenja o idejama, O pravednosti u
etiri knjige. To su svakako bili najznamenitiji. U Opomenama (npoTpS7ixix6q), filosofsko-parenetikoj posianici kiparskom kralju Temisonu (Stoib. 95,21), pisac eli da ovoga
kralja pridobije i oduevi za Akademiju i za plan o ostvarivanju njenih etiko-politikih ideala. Kao Platonova Pisma,
i ova ppslanica znaajna je po tome to nam otkriva prave
ciljeve Akademije, tj. njene tenje o udruivanju filosofijske
obrazovanosti i politike moi, i pokazuje koliko je njen politiki rad bio razgranat. Od tih i ostalih eksoterikih spisa
sauvani su samo odlomci. 10
Drugo su h i p o m n e m a t i k i i s i n a g o g i c k i spisi, tj. beleke i kritiki izvodi iz naunih spisa (wio|ivfjjj,aT<x) i
razline zbirke u kojima je bilo sabrano prirodnjako, knjievno-istorijsko, politiko-istorijsko, antikvarno i drugo
gradivo (crovavcovoi, oi)viayuaTa), za nauno prouavanje i za
organizovanje nauke. U skupljanju tog materijala zacelo su
saradivali Aristotelovi uenici. U beleke i izvode idu zapisi
o docnijim Platonovim predavanjima O dobru, O idejama,
zatim beleke o starim i tadanjim filosofima, na primer O
Pitagorovcima, O Arhitinoj filosofiji, Protiv uenja Ksenofanova, Protiv ucenja Melisova, Pitanja iz Demokritovih
spisa, O Speusipovoj i Ksenokratovoj filosofiji, najzad, Izvodi iz Platonovih Zakona u tri knj., Izvodi iz Drave u 2 knj.,
10

J. Bernays Die Dialoge des Arist. in ihrem Verhdltnis zu seinen

ubrigen Werken. Berlin, 1863; E. Heitz Die verlorenen Schriften des
ArisL und Eudemos, Jahrbb. f. klass. Phil. 30.(1884) 265 ss; Ingr. Bywater Arist. dialogue 3}on phi!osopby", Journ. of philol. 7 (1877)
64-87; W. Jaeger Aristoteles, 23 ss, 37 ss, 53 ss, 125 ss, 257 ss.

Predgovor

29

Izvodi iz Timeja i Arhitinih spisa itd. U sinagogike spise

spadaju, na primer, Anatomski opisi sa slikama u sedam
knjiga, Zbornik retorskih teorija u dve knj., Retorskiprimeri, Didaskalije, tj. zbornik zapisnika o pozorinim prikazivanjima, Obiaji varvarski, Pravni sporovi helenskih gradova,
Olimpijski pobednici, Pitijski pobednici itd.
Jedan od najveih zbornika bio je Drzavni ustav u sto
pedeset i osam knjiga, od kojih je u svakoj bio prikazan ustav jedne drave. I od ovih spisa sacuvam su samo odlomci.
Kakav je bio nauni aparat poslednjeg zbornika pokazuje
nam knjiga Atinski ustav, koja je gotovo ceia nadena god.
1890-e u jednom egipatskom grobu u rukopisu iz I-og veka
posle Hr. 1 1 Knjiga se deli na dva glavna dela: istorijski i sistematski. U istorijskom deiu (gl. 1-41) pisac iziae istoriju
atinskog ustava od najstarijih vremena do svog doba, navodei hronolokim redom jedanaest izmena u atinskom ustavu. Ovaj deo moe se podeliti na pet odseka: 1) prelaz od
monarhije oligarhiji i Drakontov i Solonov rad na ublaivanju nevoije koja je otuda proizila (gl. 1-12); 2) osnivanje,
cvetanje i propadanje tiranide (gl. 13-19); 3) razvitak i vrhunac demokratije (gl. 20-28); 4) oligarhijske promene
ustava u god. 411-oj i 404-oj i demokratski otpor (gl.
29-40); 5) kratka rekapitulacija celoga razvitka atinskog
ustava (gl. 41). U sistematskom delu (gl. 42-69) crta pisac
uredenje atinske drave kakvo je bilo u njegovo doba. Tu se
uglavnom razlikuju ova etiri odseka: 1) gradansko pravo
(gl. 42); 2) ureenje, nadlenost i delatnost vea i narodne
skuptine (gl. 43-46); 3) inovnici (gl. 47-62); 4) porotni
11

Podrobnu analizu i istorijsko osvetljenje toga spisa dao je U. v.

Wilamowitz-Moellendorff u svom delu Aristoteles und Atben, 2 Bde,
Berlml893.

30

i'r-

iX..

Dr Milo N.

uri

sud (gk 63-69). Ovaj spis preveo je, uvod i beieke dodao
Niko Majnari: Aristoteiov Ustav atenski, Zagreb 1948, izdanje Izdavakog zavoda Jugosi. akademije znanosti i
umjetnosti.
Tree su e s o t e r i k i s p i s i (axpoao8ig, X6yo\
axpoaixatr/<;oi eacoTSpi%oi) i'pod njima se razumevaju spisi
odreeni za ui krug slualaca, tj. uiteljski spisi. Najvei
broj tih spisa sauvan je. Glavno izdanje je pomenuto izdanje Berlinske akademije, i kad se danas to navodi iz Aristotela, to se ini prema stranama toga izdanja. Svi ti spisi napisani su za strunu publiku organizovane koie i u poslednjoj,
tj. samostalnoj i spekulativno-sistematskoj fazi Aristotelova
stvaralatva, ali ima i slojeva za koje je mikroloka analiza
nala da pripadaju ranijim fazama. Ako se njihov stil i ne
odiikuje lepotom i gracijom dijalokih spisa iz prve faze,
ipak se u njima pored sve naune preciznosti, zapaaju izvesne jeziko-stiiistike odiike. Glavne i svima njima zajednike osobine jesu: 1) tana, smotrena i briljivo izraena i dosledno provedena terminoiogija; 2) suv, zbijen i pregnantan
nain izraavanja; 3) precizno formuiisanje pitanja; 4) kritika razliitih miljenja o formuiisanom pitanju; 5) briljivo
pretresanje svega to je vano za reenje pitanja; 6) empirijsko posmatranje, tj. osvrtanje na obilje injenica; 7) tenja
za jasnim i zavrnim resukatom. Retka su mesia s emocionalnim nainom izraavanja, na primer: Pravinost je potpuna vriina, ali ne uopte, nego obzirom na druge, i stoga se
esto ini da je pravinost najbolja od svih vrlina, te ni zvezda Veernjaa nije tako divna" {Eth. Nic. 1129, 26). Pored
tih odlika nalaze se i ove slabosti: dok su jedni deiovi briljivo izvedeni i dobro formuiisani, drugi se ine samo kao povrni nacrti: glavni spisi imaju slabu kompoziciju, tj. pojedine knjige u jednom spisu rdavo se nasianjaju jedna na dru-

Predgovor

31

gu; ima partiia koje prekidaju vezu: ponekad se i due partije dosiovce ponavljaju; ima sluajeva u kojima se jedan spis
poziva na drugi, a ovaj na prvi, i zato je teko odrediti njihovu hronoiogiju; neto se obeava, ali se obeanje ne ispunjava. Novija izuavanja pokuala su da sve te nedostatke objasne veoma razliitim hipotezama. Najverovatnija je hipoteza 1 2 po kojoj je Aristotel ono to je zaheleio kao osnovu
za svoja predavanja nameravao izraditi kao udbenike za
svoje uenike, i da je na tom poslu i radio za svoga dvanaestogodinjeg rada u Likeji, ali, pre no to je taj plan izveo,
zatelda ga je smrt, te je imao vremena da izradi samo neke
logike partije, naroito Topiku. Praznine koje su tako ostaie razlino su ispunjavali razlini uenici na osnovu onoga
to su za uitelja pisaii. Taj rad produavali su docnije peripatetiki narataji sve dok Andronik Rodanin nije priredio
ono izdanje na kome se osnivaju sauvani spisi.
Sauvani esoteriki spisi mogu se podeiiti na ove skupine:
I. L o g i k i s p i s i , koji su docnije dobili ime Organ
(5"Opyavov), tj. Orue, jer je Aristotel smatrao iogiku kao
orude za fiiosofske studije. Ovamo spadaju: 1) Kategorije
(Kaxr|yopiai, Categoriae), u dve knjige, tj. uenje o deset najoptijih predikata bia; 2) O tumacenju (Ilspi epu.eveiac,, De
interpretatione), tj. o delovima i vrstama reenica; 3) Analitika prva (AvaktTucd TtpoTepa, Analytica priora), u dve knjige, tj. o zakljuivanju (silogizmu); 4) Analitika druga
('AvatoTiKdficruepa, Analytica posteriora), takode u dve knjige, raspravlja o dokazu i definiciji; 5) Topika (TOTUDC, Topica), u osam knjiga, raspravlja o dijalektikom zakljuivanju
12 T$T Winclelband - A. Goedeckemeyer Gescbtchte der abedlandischen Philosophie im Altertum (Handb. d. Aitertumswiss. Bd. V. Abt.
I Teil 1), Miinchen 1923 4 . pg. 171.

32

Dr Milos N.

na osnovu verovatnih premisa; 6) O varljivim dokazima

(Ilepi co(pi0TD<ov eXeyxcov, De sophisticis redargutionibus), tj.
o zakijuku kojega je posiednja izreka varljiva, ali na osno13
vu predanjih izreka ima privid istinitosti.
II. P r i r o d n j a k i (fizikalni, astronomski, bioloki,
zooloki, bota-niki, meteoroloki, psiholoki) i m a t e m a tiki spisi.
1) Najvainiji od tih spisa je veliko delo Fizika (Ouoixfj
a%poaoiq, Physica) u osam knjiga, jedno od najsistematinijih dela u ceiokupnoj istoriji filosofije. P r v a knjiga sadri
istorijski uvod; d r u g a i t r e a raspravljaju o pojmu prirode kao onog to obuhvata pokretno i telesno; e t v r t a o
prostoru i vremenu; p e t a sadri definicije; e s t'a, s e d m a
i o s m a raspravljaju o kontinuitetu, kretanju i bogu kao prvom pokretau. Pojam fizike u Aristotela mnogo je iri od
modernog, jer, po njemu, fizika obuhvata i spekulativnu kosmologiju. Glavna pitanja na koja Aristotel u njoj odgovara
jesu ova: ta je mesto, vreme, kretanje, postojanje i prestajanje u materijalnom svetu, koji su uzroci svega deavanja u
svetu?
2) O nebu (ITepi oupavoo, De caelo) u etiri knjige.
Ovaj spis sadri Aristotelovu astronomiju.
3) O postajanju i prestajanju (ITepi yeveaeco(; xai
(ptfopdc,, De generatione et corruptione) u dve knjige. Pored
optih izvoenja o promeni ovaj spis sadri i ono to bi se
moglo nazvati Aristotelovom hemijom.
4) Meteorologija (Tct ueTe(opoXoyi%d) u etiri knjige,
spis o kometama, Kumovoj slami, vetrovima, o morskim po-

13

Predgovor

uric

U srpskom prevodu: Aristotel Organon, sa starogrkog prevela

d-r Ksenija Atanasijevi, predgovor napisao d-r Bogdan Sei, izd. Kulture, Beograd 1965 (=Fiosofska bibSioteka, urednik: Vuko Pavievi).

I;
i;i

33

javama i zemljotresu. etvrta knjiga je samostalna, a raspravija o suprotnosti toplog i hladnog, suvog i vlanog.
Aristoteiu se pripisuje i spis O svemiru (ITepi %oauoi))
ali nije njegov, nego je iz vremena posle Posidonija (stoiara
iz I-og veka do n. e.).
5) Zoologija (iTspi xd ^cba ioropiai, Historia animalium) u deset knjiga, uporedna anatomija i fiziologija. Ovo
delo dopunjuju ovi manji spisi:
6) O delovima zivotinja (ITepi ^cbcov uopicov, De partibus animaiium) u etiri knjige;
7) O raanju zivotinja (Tiepi ^cocov yevevoecoq, De generatione animalium) u pet knjiga;
8) O hodu zivotinja (Ilepttpsmrcopeiac,, De incessu animalium);
9) O kretanju iivotinja (Ilepi ^cbcov %wf|cecocJ, ali se misli da ovaj spis nije autentian.
Pod Aristotelovim imenom sauvano je jedno delo O
biijkama (ITepi cpUTCov) u dve knjige, ali ono nije autentino.
Aristotelov spis o istom predmetu nije sauvan.
10) O dusi (ITepi \\iv%f\q) u tri knjige. Ovaj spis sadri
Aristoteiovu psihologiju. Uz ovo glavno psiholoko delo nadovezuju se razline krae rasprave, kojima je docnije dan
zajedniki naslov.
11) Farva naturalia: O osecanju i onom sto se oseca
(ITepi aiar}fiaecos xai aio%Tov) v O pamenju i seanju (Tlepi
uvnuric, %aiavauvf|oecoc), O snu i bdenju (ITepi wrvou Kai
eypr|Yopaecoq), O zivotu ismrti (ITepi Ccofjc, xai ^avdrovj) itd.
Spisi o fizionomiji (<i)cioYvcou-ixd) i O bojama (ITepi
Xpco[itTcov) nisu autentini, kao ni spis O udnovatim vestima (ITepi #a\>uac(cov dxoi)ou.dcov).
12) Zbornik Fitanja (npoP^Liaia), koji broji trideseu
osam odseka, predstavija kongiomerat razliitih prirodnja-

34

DrMiloN.

uri

kih, matematikih, muzikih i knjievnih tema; u njemu zaceio ima Aristotelove grae, aii ona se ne moe vie izdvojiti. Da je Aristotel napisao spis Pitanja, koji je dobio ime po
tome to su u njemu postavljana i reavana pitanja, vidi se
otud to se na njega poziva.
13) Spis Mehanika (Mrjx<xvwca) sadrava specijainu vrstu pitanja.
14) O nedeljivim crtama (Ilepi ax6[Kav ypap.u5v) sadrava kritiku tzv. diskretne geometrije Aristotelova vremena,
ali po svoj prilici nije autentian.
III. M e t a f i z i k i s p i s je jedan jedini u etrnaest
knjiga. Po mestu u Andronikovu zborniku on se zove Td
USTOC T& (puancd, tj. ono to dolazi iza Fizike, pa se zato i filozofijska disciplina koja mu je sadraj zove metafizika, a sam
Aristotel zvao ju je np<hxr\ cpiloaocpia = prva fiiosofija, jer
njen predmet ine najvii principi svega bia. Oblik u kome
je sauvan ovaj spis nije od Aristotela nego je docnije sastavljen od nedovrene njegove metafizike i drugih spisa. Aii
posle ispitivanja Vernera Jegera (W. Jaeger), tradicionalno
shvatanje Aristoteiove metafizike ostaje uglavnom nedirnuto to se tie samog uenja. P r v a knjiga (A) sadri opti
uvod: u emu je nauka, etiri metafizika principa, i kritiki
pregled uenja prethodnika o ovim principima. D r u g a ('A
slaTTov) govori o tekoama istraivanja istine, protiv shvatanja da niz uzroka moe biti neizmeran, o razlinim nainima istraivanja uzroka i o tome da treba za polaznu taku
uzimati pojam prirode. Tr e a (B) ima za predmet petnaest
aj)orija u pogledu na principe i na nauku koja se njima bavi.
C e t v r t a (T) donosi reenja nekih aporija, princip protivrenosti i iskijuenja treega. P e t a (A) raspravlja o izrazima
koji se upotrebljavaju u razlinim znaenjima kao ap%rj, aiTIOV, oroi^eiov, (puaic; itd. S e s t a (E) odreduje oblast prve

Predgovor

3.

fiiosofije" prema obiastima drugih nauka i kako se moe

uestvovati u reavanju prohlema iznesenih u III-oj knjizi.
S e d m a i o s m a (Z iH) raspravljajuosupstanciji. D e v e
t a (0) o potencijalitetu i aktualitetu. D e s e t a (I) o jednom
o mnogostrukom, o suprotnosti i donosi reenja o jedanaestoj aporiji Ill-e knjige: da li su bie i jedno supstancije stvari ili pripadaju nekom supstratu. J e d a n a e s t a (K) u prvih
osam glava donosi paralele III-oj, IV-oj, i VI-cj knjizi. U glavama 9-12 raspravlja se o kretanju i o beskrajnosti. Dvan a e s t a (A) iziae razline vrste supstancija: ulno-prolazne, ulno-neprolazne, neulne. T r i n a e s t a i e t r n a e s t a (M i N) raspravljaju o matematikom, o teoriji ideja i
brojeva, pobijaju Platonovo uenje o idejama i reavaju neke aporije Ill-e knjige.14
IV. E t i k i , p o l i t i k i i e k o n o m s k i s p i s i .
Ovamo spadaju:
1) Etika Nikomabova ('H#i%&Ni%ouxx%ia) u deset knjiga, koja se tako zove po izdavau Nikomahu, sinu Aristotelovu. Ovo je glavno delo Aristoteiovo iz poslednje, realistike, periode njegova rada i, u isti mah, prva sasvim ouvana
heienska studija iz oblasti etike. 15
2) Etika Eudemova ('Hfhw& Et)5iuBia) u sedam knjiga
koja se tako zove po Eudemu, ueniku Aristotelovu, koji je
to delo izdao. Kao to V. Jeger dokazuje, Eudemova etika
(praetika"), koja poznaje samo teoloko zasnivanje morala, teonoman moral u srnislu poznijega Piatona", postaia je
14

U srpskom prevodu: Aristotel Metafizika, preveo dr Braiilco V.

Gavela, predgovor napisao akademik dr Milan Budimir, izd. Kulture,
Beograd 1960.
15
U srpskom prevodu: Aristotei Nikomahova etika, prevela sa
starogrkog P.admila Saiabali, predgovor napisao dr Milo N. uri,
izd. Kulture, Beograd 1958.

36

Dr Milo N . uri

jo u reformnopiatonskoj" periodi Aristotelovoj. Jegerova

izvodenja ivo osporava H. G. Gadamer, koji u Eudemovoj
etici vidi samo ueniki rad. Na Jegerova izvoenja ponovo
ukazuje R. Walzer, Jegerov uenik.
3) Etika velika ('Hducd jaeycda) u dve knjige, koju je tako nazvao Albert Veliki non ideo quod scriptura plus continaet, sed quia de pluribus tractat. Ovaj spis je samo izvod iz
prva dva deia, koji je neki peripatetiar sastavio kao prirunik za predavanja, ali njenu autentinost brani H. v. Arnim
u vie spisa.
Spis O vrlinama i zlocama (Ilepi dpeioov %ou %axicov)
nije Aristotelov.
4) Politika (IloAm%&) u osam knjiga, glavni politiki
spis Aristotelov, ali nije dovren. U p r v o j knjizi raspravlja
se o porodinom ivotu kao osnovi drave. U d r u g o j se izlae kritikipregledranijih teorija o dravi. U t r e o j seizlau osnovni pojmovi politike: sutina drave i graanina,
naelna podela ustava, i to prema svrsi onih koji dravom
upravljaju, posebice o kraljevstvu. U e t v r t o j i p e t o j
prikazuju se etiri za politiko posmatranje merodavna gledista, zatim ostali ustavni oblici (osim kraljevstva, o kome se
ve ranije govori) i, naposletku, o propadanju i odravanju
razlinih ustavnih oblika. U e s t o j produuje se specijalisanje ustava i ustanova koja im odgovaraju. U s e d m o j i
o s m o j prikazuje- se idealni ustav.1^
16

U srpskom prevodu: Aristotel Politika, prevela s helenskog

Ljiljana Stanojevi Crepajac, redaktor dr Franja Barii. predgovor napisao dr Milo N. uri, napomene i objanjenja napisao Ljubomir
Crepajac, izd. Kulture, Beograd 1965. Upor. C. <P. KeneKbflH Vneuue
ApuciuoiueAn o iocygapctu6e u upaee, H3#. AHCCCP. M.J1. 1947; M.
Wheeler Aristotle's Analjsis ofthe Nature ofPolitical Struggle, Amer.
Journ. of Philol. 72 (1951), pg. 145-161.

Predgovor

37

Spis O ekonomici (Oi%ovouixa) u dve knjige nije autentian.

V. E s t e t i k i s p i s i . Ovamo spadaju: 1) Retorika
(PrjTopiKd) u tri knjige. To je u stvari Filosofija besednitva,
jer prouava poslednje razioge besednikog stvaralatva. U
prvoj knjizi pisac raspravija ta je besednitvo uopte, koje
su njegove raziine vrste i o svrsi svake vrste i o sredstvima
kojima se ona moe sluiti, ili psihoiokim iii jezikim, iii logikim iii dijaiektikim, pa i metafizikim, teorijom i iskustvom. Dok se u p r v o i knjizi raspravija o saznajnoj strani
besede, u d r u g o j se raspravlja o njenoj oseajnoj strani: o
znaaju oseanja za besednitvo, o prirodi oseanja uopte,
o raziinim vrstama oseanja i o nainu kako se ona mogu
izazvati i upotrebiti, da se u sluaocima stvori raspoloenje
koje odgovara svrsi i, najzad, o nalaenju razloga kojima e
besednik svoja tvrenja istinito dokazati. U t r e o j knjizi
filosof raspravlja kako besednik treba da izrazi svoje misli i
svoja oseanja, jer nije dovoljno da on samo ima misli i oseanja, nego je nuno da ih i kae kako treba. Tu Aristotel daje i posebnu filosofiju stila, jer sve izvodi iz same prirode
stvari. Dve su glavne osobine kojima beseda treba da se odlikuje: jasnoa i iepota koja joj dolikuje. U odlike jezikog izraaja idu: ispravnost, neto veliko, dostojanstvo, eufonija,
preglednost perioda, uglaenost, jaina. Pisac, naposietku,
raspravlja o delovima besede i kakvi oni treba da budu. Deiovi su besede: proemija (ili uvod), izlaganje, i to prema razlinim vrstama besede, dokazivanje i epilog.
/ ^ 5 ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ - ^ ^ ^ 2 ^ i (nspi 7toxriTixfiq) u dve knjige,
od fejm je sauvana samo prva, ali u osakaenom obliku i s
pokvarenim tekstom, a raspravija o tragediji, manje obimno o
epopeji, a o komediji samo uzgred. Svojim uenjem o tragediji
ovaj spis je izvrio velik uticaj na ceo potonji razvitak estetike.

\
3S

Dr MitoN.

uri

lnteresovanja za njega biio je i u nas. Prvi prevod dao je

Armin Pavi u Zagrebu 1869, a drugi zajedno s originalom,
utvrdenim, to vjernije prema rukopisima", Martin Kuzmi
u Zagrebu 1902, koji je docnije, god. 1905, dao i svoj Komentar Aristotelovoj Poetici. Od istog izdavaa i prevodioca izila je god. 1912. Aristoteiova Poetika, s prijevodom i
komentarom. Trei prevod je: Aristotel O pesnikoi umetnosti, s grkog preveo i objanjenja u registru dodao dr Milo
N. uri, uvod napisao dr Vladeta Popovi, Beograd 1935;
zatim Aristotel O pesnikof umetnosti, s heienskog preveo i
objanjenja u registru dodao dr Milo N. uri, drugo, pregledano i dopunjeno izdanje, Beograd 1948, u seriji udbenika Univerziteta, u Beogradu to ih izdaje Nauna knjiga.
Tree izdanje je: Aristotel O pesnikof umetnosti izd. Kulture, Beograd 1955, a ovo to ga izdaje Zavod jeste etvrto po
redu, a prvo Zavoda*.
Pored ve navedenih pesnikih stvari, i to Elegije Eudemu, epigrama za Hermijinu statuu i Himne Hermifi, jo je
od Aristotela sauvano est pisama.

3) SUDBINA

ARISTOTELOVIHSPISA

Po Strabonu (III 608) i Plutarhu (Sulla 26), sudbina

Aristotelovih spisa bila je ovakva.
Posle Aristotelove smrti oni su zajedno s njegovom bibliotekom pripali Teofrastu, a posle smrti ovoga njegovu
ueniku Neleju, Koriskovu sinu, koji ih je ostavio svojim
srodnicima u Skepsidi. Ovi su ih, od straha da ih ne otmu
* Napomena: ovaj Uvod pisan je uz prvo Zavodovo izdanje iz
1966. godtne.

Predgovor

39

Atalovii, iji su oni bili podanici, i koii su kupili knjige za

svoju bibliotekus sakrili u neki podrum gde su stradali od
memle i moliaca. Najzad, su ih za skupe novce prodali ApeIikontu Tejaninu, a ovaj ih doneo u Atinu, dao prepisati ispunivi praznine na pogrean nain, i takve ih izdao.
Iz Atine odneo je Aristotelove rukopise u Rim Sula, i
tu ih je uredio gramatiar Tiranion, a onda ih publikovao
Andronik Roanin, kome su oni sluili kao osnova za njegov katalog Aristotelovih spisa.
Da je Teofrast svoju biblioteku zavetao Neleju, za to
znamo iz njegova testamenta (D. L. V 52) i otuda Strabonova i Plutarhova vest o sudbini Aristotelovih rukopisa moe
biti istinita. Ali, ako je u Strabona re o Aristotelovim rukopisima kao jedinim primercima, onda to ne moe biti istinito, jer s druge strane saznajemo da su u Ill-em i ITom veku
ne samo peripatetiarima nego i njihovim protivnicima, stoiarima, najznatnija esoterika Aristotelova dela bila poznata. Zato je istini prilinija versija druga (Athen, I 3 AB),
po kojoj je Ptolemej Filadelf, osniva aleksandrijske biblioteke otkupio od Neieja sve spise koji su ostali posle Aristotelove smrti.
Tako bi izvor pomenutim katalozima Aristotelovih
spisa bio Hermip, aieksandrijski peripatetiar, koji je u kataiog tih spisa uneo one koji se nalaahu u aleksandrijskoj
17
knjinici.

17

A. Stahr Aristotelia II, Die Scbicksale der Arist. Schriften,

Leipzig 1832; R. Shute On the historj of the process by ivbich tbe
Arist. ivritings arrived at iheir preseni form, Oxford 1988; C. Fries Z
H. von Alexandreia, Woch. L klass. Philol. 1904,1043-1046; Bidez Vn
singulier naufrage liiteraire dans l'antiquite, Briixelles 1943.

40

Dr Milos N. Duric

POLEMIKA PROTIV PLATONOVE

Kako je za one koji se bave istorijom i teorijom knjievnosti naroito interesantan spis O pesnikoj umetnosti,
to emo se na njega poblize osvrnuti.
Sutinu lepote moda niko nije shvatio tako duboko i
snano kao Platon, na primer u Fedru i Gozbi. Pored toga,
on u svakom od svojih dela pokazuje izvanrednu snagu
umetnikog stvaraiatva. Najbolji njegovi spisi blistaju lepotom dijaloko-dramskog sklopa. Zato je udnovato to je
on, sam izvrstan umetnik, umetnost shvatio samo kao golo
podraavanje, i to, u Dravi, iz svoje uzorne drave izbacuje ep, tragediju, komediju i, uopte, sve mimetiko pesnitvo
zbog njegove tobonje moralne tetnosti, i prihvatljivost pesnitva na himne bogovima i na pesme u pohvalu hrabrih
ljudi. Manje je radikalan u Zakonima, jer tu nijednu vrstu
pesnitva ne ograniava na himne bogovima i na pesme u
pohvalu hrabrih ljudi, Manje je radikalan u Zakonima^ jer
tu nijednu vrstu pesnitva ne odbacuje naeino, ali, pak, zahteva da pesnitvo, obzkom na njegov moralni uticaj, bude
podvrgnuto strogom dravnom nadzoru.
Bolji poznavalac ijudske prirode, Aristotel se ne slae s
Platonovom teorijskom osudom dramskog pesnitva, i njegov spis O pesnickoj umetnosti (ili Poetika), ako se u njemu
i ne spominje Platon, nije u stvari drugo nego dopunjavanje,
i ispravljanje Platonova shvatanja dramskog stvaralatva.
jer, tvrenjem da tragedija, razume se prava umetnika tra-

Predgovor

41

gedija, poto je izazvala oseanje samilosti i straha, treba da

izvrsi proienje (%a$apatcj tih oseanja, on ispravlja svoga
uitelja na taj nain to tragediji namenjuje i priznaje etiki
zadatak.
Zato emo, da bismo boije shvatili sutinu njegove teoriie umetnosti, izneti najpre Piatonove razloge protiv mimetikog pesnistva, a potom izneti Aristotelove ispravke, a one
i ine sutinu njegove teorije umetnosti, naroito njegova
shvatanja tragedije. Ovo shvatanje je istorijski veoma znaajno, jer je izvrilo presudan uticaj na dramaturku teoriju
i na dramsku umetnost svih potonjih vremena. 18
Vcen idejom organskog jedinstva, koje je najpotpunije ostvareno u ijudskom organizmu, Platon je hteo da stvori
takvu robovlasniku dravu u kojoj bi najvise funkcije vrili
samo filosofi. Kako je drava postala iz nedovoljne autarkije pojedinaca i njihove potrebe da se uzajamno dopunjuju
naporima svih pojedinaca, ona u sve sloenijem rastenju mora da pristupi progresivnoj podeii rada ako hoe da ostvaruje ideju pravde. Kao to? u ljudskom organizmu svi organi sa
svojim posebnim funkcijama ine jedinstvo da se zadovolje
potrebe5 kao i ciijevi ivota, tako i u dravi svi pojedini staiei i sve jedinke sa svojim posebnim funkcijama treba da
slue napretku celine. U svojoj psihoiogiji razlikuje Platon tri
funkcije due: 1) u m, a vriina koja umu odgovara jeste m u d r o s t , 2) s r c e , a vriina koja srcu odgovara jeste h r a b r o s t i 3 ) u i n u p o u d n o s t , udnju, a vrlina koja tome delu due odgovara jeste s a m o s a v i a d i v a n j e , a ono
se odnosi i na drugi deo due. Da bi se organizam pravilno
odravao, svaki od tih deiova due ima da ispunjava odre18

Upor. L. Cooper Tbe Poetics of Aristotle, its meamng and its

ififluence, 1923.

42

Dr Milos N.

uri

den zadatak, a za to mu slue njegove vrline. Prerria torne,

ako idealna drava treba da predstavlja organsko jedinstvo,
ona mora da se sastoji iz tri dela, koji odgovaraju trima delovima due. To su: 1) v l a d a r i , tj. oni koji su um u dravi,
i koji treba da vladaju, pa zato po Platonu vladari drave
imaju da budu filosofi; 2) u v a r i , inovnici, koji su srce u
dravi i kojt onima to viadaju pomau, pazei na pravilno
odravanje dravnog poretka i izvrujui ono to mudraci
nareuju; 3) i r o k e m a s e n a r o d n e , s e l j a c i , r a d n i ci, z a n a t l i j e, koji su pouda u dravi i svojim telesnim
radom staraju se da pribavljaju sve to je potrebno za telesni
ivot gradana. Svaki od tih delova ima da vri svoj posebni
zadatak i kad tako vri svoje i svoje dobiva, onda drava
ostvaruje ideal pravednosti.
Platon nalazi da umetnost (LULrnaig) u takvoj dravi, u
kojoj bi vladale spomenute vrline, vrsi tetan uticaj i na um i
na srce. Zato je on odbacuje: Mislim da se pesnitvo, ukoiiko ono podraava, nikako ne prima u nau dravu, jer da
se ono ne treba primiti ni pod kojim uslovom, to mi se pokazuje jo jasnije, poto smo napravili raziiku pojedinih oblika
duevne delatnosti" {Drava X, 1),
U drugoj knjizi (17-20) napada Platon takvo pesnitvo
to ono u runoj svetlosti prikazuje ivot bogova, heroja i
njihovih rodaka, biio ono alegorino ili ne: Mladi sluaiac
ne moe razlikovati ta je alegorija, a ta nije, jer to on pri~
ma u takvim godinama, to redovno u njemu i ostaje neugasno i nepromenljivo". Umetnost, bio to ep, pesma ili tragedija, treba da prikazuje boanstva kao savrena bia. Bogovi su dobri i uvek jednaki, i kao takvi treba da budu predmet
umetnosti. Samo takvo pesnitvo zasluuje da se dopusti u
idealnoj dravi. Protiv toga principa estO su greiii Homer,
Hesiod i Pindar.

Predgovor

43

U treoj knjizi (1-9) Piaton iznosi ostale primere tetnog uticaja epske i dramske.poezije. On nalazi da siikanje
Hadova carstva i pesnike izjave o srei nepravednih i o nesrei pravednih nisu podesne za vaspitanje uvara drave.
Zatim se osvre na raziine mimetike elemente pesnitva, tj.
na one deiove u kojima se lica koja delaju izraavaju u direktnom govoru. U tim delovima ima momenata koji se ne
siau ni sa religioznim oseanjem ni sa istinom. Prema tome,
ako bi uvar drave koji treba da se ogranii na izvravanje
svog zadatka bio zadahnut eljom da podraava i da vri vie zadataka, onda bi ga mnogostranost dovela dotle da mu
nista ne uspeva. Ako se, dakle, vrsto drimo svoga prvoga
stava da uvari treba da budu slobodni od svih drugih zanimanja i da, snabdeveni punim poznavanjem svog zadatka,
budu najsavesniji neimari dravne slobode i da se niim drugim ne zanimaju to se njih ne tie, onda je oevidno da oni
ne treba nista drugo da rade ni da podraavaju; a ako podraavaju, onda treba odmah da od detinjstva podraavaju
ono to dolikuje njihovu pozivu, dakle hrabre, razumne,
skromne, slobodne ljude i sve ono to na to iii, a sve ono to
je neslobodno da ni ne rade ni da budu sposobni da podravaju, kao ni sve drugo to je runo, da ne bi iz podraavanja
zavoleii istinsku stvarnost onoga to podraavaju (395 S).
lli zar nisi primetio da podraavanja, ako se iz miadosti neprestano produuju, postaju navika i druga priroda i u telu i
u nainu govora i miljenja?" (395). U produenju, zatim,
kae Platon: Mislim da ih ne treba privikavati da se izjednauju ni sa mahnitima ni u govoru ni u delima. Treba poznavati i mahnite i nevaljale Ijude i ene, ah se ne sme nita
od toga ni initi ni podraavati" {396 A).
Platon se, dakfc, boji opasnosti da se ne bi iz podraavanja razvilo izjednaavanje i smatra da je podraavanje

44

DrMiloN.

uri

utoliko tetno ukoiiko onoga koji podraava ini slinim i

jednakim onome to podraava.
Platonovo miljenje ne moe se primiti, jer on polazi od
pretpostavke da podraavaju i oni koji dramu gledaju. Zar
itaoci epa govore ili vre ono to itaju u epu, ili zar gledaoci u pozoritu govore ili vre to vide ili uju da se govori ili
vrsi na pozornici? Dodue, ovek se moe privii da govori
ili radi ono to govore iii rade lica u epopeji i u drami, ali zar
sam pesnik stoji iza svega onoga to govore i rade lica u njegovim delima?
Platon uzima da drama podraava najraznovrsnije pojave: mukarce i ene, mladie i starce, vrlinu i nevaljalstvo,
lepotu i rugobu; zatim kovae, zanatlije, veslae na galijama
i njihove komandante; pa rzanje konja i riku bikova, um reka, huanje mora i pucanje gromova; najzad, fijuk vetra,
pljusak ieda, kripanje osovina i tokova, pa ne samo tonove svih moguih instrumenata nego i lajanje pasa, bleku ovaca i cvrkutanje ptica. Zar sve to da podraavaju uvari drave? To iako rastura njihovu snagu, a oni treba da je sabiraju
da vre onu jednu slubu za koju su odreeni (394 E). Zato,
ako u idealnoj dravi treba da se ita koji pesnik, onda to
moe biti samo onaj koji podraava samo lepo i dobro, a za
prikazivanje ostalih stvari najpodesniji nain je objektivno
prikazivanje, prosto izlaganje.
Na to odgovara Aristotel u gl. V-oj da umetnost i ne podraava sve to, nego samo ono to je dostojno, a u gl. XXVI-oj,
on Platonovu zamerku svodi na preterivanje giumaca.
Jo otrije udara Platon na pesnitvo u X-oj knjizi (gl.
1-8), i to na osnovi svog uenja o' idejama i njihovim konsekvencijama za teoriju saznanja i psihoiogiju.
a) Dok mi danas uzimamo da pojmovi postoje samo u
umu, a da predmeti postoje izvan i nezavisno od pojmova,

Predgovor

45

da su predmeti, dakie, primarni, jer su izvor oseanja, predstava, pojmova, a pojmovi sekundarni, izvedeni, jer su odraz predmeta, kao to je svest uopte samo odraz bia, u
najboljem siuaju njegov pribiino veran (adekvatan, ideaino-taan) odraz" (Lenjin u Materijalizmu i empiriokriticiZtnu), - Platon je uzimao da jedinu egzistenciju imaju pojmovi ili ideje, da su oni, dakle, primarni, jer postoje pre
predmeta, a predmeti su sekundarni jer oni prema idejama
kao prasbkama predstavljaju samo njihove blede slike ili
senke. Prema tome, kad umetnost podraava predmete kao
senke prave egzistencije, ona stvara neto tree (597 E), to
predstavija senku senke, sliku slike, podraavanje podraavanja, i to je na taj nain dvostruko udaljeno od prave egzistencije i istine. Ako je bog tvorac ideie stoia kao prave egzistencije, a stolar tvorac stola kao pojedinanog predmeta,
onda je slikar koji nasiika sto podraavaiac onoga to je
stvorio stolar; slikarevo podraavanje stola nije podraavanje stoia kakav on u stvari jeste, nego samo kakav se pojavljuje (59$ B). Prema tome, stolarev sto, koji je materijaino-pojavan, blii je biu stoia kao prave egzistencije negoli siikarev sto, koji je samo prividan, ista senka i opsena. Slikar
je, dakle, podraavaiac podraavaoca. To to vai za siikara
u odnosu njegovu prema pravom biu i istini, to vai po Platonu i za tragicara.
Sad Piaton zakljuuje: kad bi pesnici znali pravu istinu
stvari, oni bi se zanirnaii delima a ne podraavanjem, Kad bi
oni imali istinsko znanje, oni ne bi dugo birali izmeu onoga
to treba da podraavaju (599 A) i slike toga (599 A), nego bi
svoju duhovnu snagu pokazivali u deiima, u praktinoj deiatnosti, a ne u podraavanju (599 B). Znanje se manifestuje u
praktinom radu, ali ni o jednom pesniku ne doznajemo da je
uradio neto u optu korist, da je, na primer, bio dobar lekar,

46

Dr Milo N. uri

kao Asklepije, ili dobar zakonodavac, kao Likurg, Haronda,

Solon, ili da je to otkrio to je od opteg znaaja za praktiki ivot, kao Taiet Mileanin i Skit Anaharsid, ili da se istakao kao uitelj naina ivota, kao Pitagora. Ukratko: napor
koji mimetiari ulau u svoje stvaralatvo lii na napor Ahejaca oko Troje u kojoj, po shvatanju Stesihorovu, nije boravila prava Helena, nego samo njena senka.
b) Kad bi pesnici istinski umeli da vaspitaju ijude (600
s), i da su sposobni za istinsko saznavanje a ne za ulogu podraavanja (600 S), Ijudi bi ih na rukama drali i uvali kao
zlato. Ali pesnici su daleko od istine:
Svi pesnici, poevi od Homera, podraavaju samo
slike vrline i ostalih stvari o kojima pevaju, ali se ne doticu
istine; nego, kao to smo govorili, slikar e napraviti neku
figuru koju e za istinskog obuara drati ljudi koji znaju ta
je obuarstvo isto toliko koliko on sam, a sude samo po bojama i oblicima" (600 E, 601 A). Vrednost uzda i njihovu
praktiku svrhu poznaje samo jaha, a zanatiija koji uzde izraduje po porudbini jahaevoj, ve nije onaj koji ima znanje, nego onaj koji ima verovanje, a podraavalac nema ni
znanja ni pravoga verovanja - pravoga miljenja o onome
to podraava. Njegova umetnost nema nikakve stvarne veze s istinom, nego se kree na zemljitu igrake (602 B).
Poezija, dakie, kao to Piaton misli, ne vaspitava, nego
razveseljava kao igraka.
v) Naposletku, Platon odbacuje mimetiku poeziju zato to ona pomae da se ljudi lako predaju bolu (605 A) i
omoguuje da takva oseanja nadvladaju um. Jer mimetiki
pesnik izaziva i hrani onaj nii deo due i jaanjem tog dela uprouje umni deo, isto onako kao kad bi ko pustio da u
gradu dodu do moi nevaijaki i predao grad u njihove ruke,
a upropastio obrazovaniji deo graana".

Predgovor

47

Piatonova osuda mimetike poezije ne moe se primiti.

Piatonov fanatiki ostrakizam protiv slikarstva, vajarstva i
pesnitva nije drugo do posledica njegova preteranog ideali
zma. Ovaj najradikalniji idealist to ga istorija poznaje, on
koji je smatrao da je telo grob due i koji je ideje i paradigme
jeo, u idejama i paradigmama disao, ideje i paradigme raao,
u idejama i paradigmama umirao, nije se u svojoj smelosti
ustezao ni od kakvih konsekvencija: da ustane protiv shvatanja i svoga vremena i svoga naroda, da osudi najvee zidare
lepote, Homera i Fidiju, Eshila i Sofokla, kroz ija dela biju
najdublje snage i zrae najvei darovi jednoga od najdarovitijih naroda na svetu, jednom reju: da odbaci svu onu umetniku Atinu, sav onaj pritaneum lepote, gde se, otkad ova
Zemlja postoji, na jednome mestu i u jedno vreme iznedrilo
lepote moda vie no ma u kojem drugom mestu u svetu i no
ma u kojem vremenu u istoriji. Nikad u istoriji teorija i praksa estetike nisu bile u tako dijametralnoj suprotnosti, i nikad
u istoriji praksa nije negirala teoriju jaom snagom nego to
su Homer i Eshii, Fidija i Polignot, Skopa i Praksitel, Sofokle
i Aristofan, porekli teoriju velikog helenskog fiiosofa, koji je
naopako razumeo sutinu umetnike mimese.
Na Platonovu osudu umetnosti odgovorio je Aristotei
svojim uenjem o katarsi, kao i celom svojom Poetikorn, koja se moe uzeti kao pritajen protest protiv idealistikog
shvatanja njegova uitelja.
Pre svega, na zamerku Platonovu pod a) Aristotei odgovara ovako. On se slae s Platonom da je ideja boija od
one stvari u kojoj se ideja manifestuje u pojedinom konkretnom obiiku i nepotpuno, da je, dakle, opte bolje od pojedinoga, aii dok umetnici stvaraju tipove, oni ba podraavaju
ideje. jer, pesnicke tvorevine nisu nita drugo do ba onaj
praobrazac (7tapa5siyua), ono opte.

48

DrMiloN.

uri

To se razabira iz ovih mesta Poetike:

1) Pesnici podraavaju ljude koji su ili bolji od nas
prosenih, ili gori, ili ovima slini. To isto nalazimo kod slikara, jer je Poiignot, na primer, siikao boije, Pauson gore, a
Dionisije prosene Ijude... Homer prikazuje bolje karaktere,
Kleofont prosene, a Hegemon Taanin, koji je prvi pevao
parodije, i Nikohar, pesnik Delijade, gore" (1448 a 3 i dalje).
2) Od atinskih pesnika prvi je Kratet poeo obdelavati
opte govore i prie, ostavivi pravac jampski" (1449 b 7- 9).
3) Istoriar i pesnik ne razlikuju se po tome to prvi
pie u prozi a drugi u stihovima - jer bi se i deia Herodotova mogla dati u stihovima, kao i u prozi - nego se raziikuju
po tome to jedan govori o onome to se istinski dogodilo, a
drugi o onome to se moglo dogoditi. Zato i vai pesnitvo
kao vie filosofska i dostojanstvenija stvar negoli istorija, jer
pesnistvo vise prikazuje ono to je opte, a istorija ono to je
pojedinano. Opte je kad kaemo da lice s ovakvim osobinama ima da govori ili dela ovako ili onako po verovatnosti
ili po nunosti; a na to pesnistvo i obraa panju kad Iicima
nadeva imena. Pojedino je kad kaemo ta je Alkibijad uradioilidoiveo"(1451 b 1-2).
4) Kako je tragedija podraavanje ljudi koji su bolji
nego mi proseni, potrebno je ugiedati se na dobre ikonografe (slikare portretiste). I oni, naime, ma da unose u sliku individualne crte i na taj nain postiu slinost, ipak poiepavaju ono lice koje crtaju, Tako i pesnik, kad podraava srdite, ili lakoumne, ili druge takve karaktere, treba da ih prikazuje kao ljude s takvim osobinama, a opet kao piemenite.
Kao obrazac srdovita nepomirljivca pominjem Agatonova i
Homerova Ahileja" (1454 b 8-15).
5) Kako je pesnik podraavalac ba kao slikar ili koji
drugi likovni umetnik, nuno je da on uvek podraava jedno

Predgovor

49

od ovo troje: ili stvari kakve su bile, ili kakve jesu: ili kakve
su prema kazivanju i verovanju ijudi, ili, najzad, kakve treba
dabudu" (1460 b 8-11).
6) Ako neko zamera da prikazivanje nije istinito, onda tu zamerku treba pobijati odgovorom: ali moa treba da
bude tako, kao to je Sofokie izjavio da on prikazuje ijude
onakve kakvi treba da budu, a Euripid onakve kakvi jesu"
(1460 b 33-37).
7) Ako i ne moe biti onakvih ljudi kako ih je siikao
Zeuksid, ipak se moe odgovoriti da ih je bolje tako prikazivati, jer ideai (tizor, tip) treba da prevazilazi stvarnost"
(1461b 13-15).
Kao to se vidi, Aristotel govori o pesniki prikazanoj
radnji kao obrascu, ideaiu, tipu radnji u kojima ne dolaze do
izraza pojedina iica i pojedina vremena, nego ono opte to
pripada mnoini lica i vremena, Kao Platon, i Aristotel dri
da je umetnost podraavanje (uiu.rtoicj).>Samo dok Platon
smatra da umetnost podraava prirodu i Ijude ropski, i zato
je osuuje, Aristotei misii da umetnost moe i da je duna
podraavati stvarnost prirodnu i ljudsku,-ali nainom koji
stvara tipove, paradigme. Tip srdovita nepomirljivca predstavlja5 na primer, Homerov Ahilej, kao to Sekspirov Otelo
predstavlja tip Ijubomornika, a Romeo i Julija tip dvoje ijubavnika. Tipinost ovih Sekspirovih likova sastoji se u tome
to je svaki od njih i sasvim osobit, individualan ovek, kao
da stvarno ivi, a opet kao uzoran primerak predstavlja celu
vrstu onakvih ljudi. Otelo, na primer, ima sutinske osobine
svakog Ijubomornika; u njega nema surovosti, zioudnosti,
plahovitosti od prirode, nego se bezaziena poverijivost i nena oseajnost udruuju sa arkom ljubavnom strau, i ba
zato to se on odlikuje piemenitim srcem i arkom poletnom
duom, na njega sve vie utie kobni zloduh, Jago, te ga po-

50

Dr Milo N, uri

stepeno zaslepljuje ljubavna sumnja, razorna strast ljubomornosti. Otelo je paradigma ljubomornika, a i njegova sasvim
individualna obeieja - on je afriki crnac i iunaki vojskovoda mletaki - nimaio ne slabe tipinost njegove Ijubomornosti, nego se, naprotiv, podudaraju s njome. Sasvim u duhu
svoje definicije) Aristotel ui da umetnost prevazilazi kopiju
stvarnosti i da prikazuje prirodnu i Ijudsku stvarnost kakva
treba da bude, tj. kako ona odgovara svojoj istinskoj ideji.
Umetnost ne prikazuje ono to se realno dogodilo, ili to se
dogaa, ili to postoji, nego ono to bi se moglo dogoditi, to
je potpuna jedinstvena celina, u kojoj se pojedinane radnje i
pojedinani dogadaji podudaraju jedni s drugima i nuno, tj.
po zakonu uzronosti i posledinosti, po zakonu mogunosti
i verovatnosti, izviru jedni iz drugih. Svojim umetnikim stvaralatvom - a to je pravi smisao Aristotelova izraza podraavanje" - umetnik p r e o b r a a v a k o n k r e t a n lik, ito
je ono to umetnost ini vie filosofskom od istorije i dostojanstvenijom od realne, konkretne prirode. Umetnost prikazuje paradigmu koja prevazilazi stvarnost, ona je puno ovaploenje tipa, ideala, paradigme. Umetnik je stvaralac; on,
kao priroda, s t v a r a stvari; on je natura naturans sui generis, kao to je i njegovo delo natura naturata sui generis.
Sve to pokazuje da umetniki p r i k a z a n a r a d n j a
nije s l i k a s l i k e " , s e n k a s e n k e " , k a o to u z i ma P l a t o n , n e g o p r a o b r a z a c s v i h r a d n j i k o j e
n o s e i s t i k a r a k t e r . Dakle, umetniki prikazana radnja
isto je to i Platonova ideja, samo to ona, po Aristotelu, ne
postoji pre ili izvan materijalno-pojavnih stvari, nego samo u
njima ili s njima, kao njihova sutina, od koje one dobijaju
oblik. Kad tako stvar stoji, onda svaka prava umetnost, prema tome i pesnitvo, daje neko znanje, uenje, iskustvo, mudrost, pa prema tome i blaenstvo.

Predgovor

51

O pesnitvu kao izvoru saznanja govori Aristotei u gl.

I-oj5 i u tome je sadran jedan odgovor na Platonove zamerke pod b) i v), kao i odgovor na Platonovo shvatanje da ideje saznaju samo filosofi. Na Platonovu osudu dramskog pesliitva odgovara Aristotel i svojom definicijom tragedije, naroito ajcnim zavrnim delom: 61 SASOD xai (poPou Ttepaivouaa
xf|v Tftiv TOIOUTCOV murjucrtcDv jcddapoiv - izazivanjem saa-'
Ijenja i straha vri proiavanje takvih oseanja" (gl. VI). 19
Meutim, tragedija ne ispunjuje svoj etiki zadatak samo time to proiuje afekte saaljenja i straha, to razvedrava
duu, nego i time to budi umovanje i saznanje u gledalaca:
kad gledaiac koji je okuao gorinu ivota uporedi sebe sa
drugima koji su jo tee stradali, on se miri sa svojom sudbinom i lake je podnosi. O tom paradigmatskom uticaju tragedije sjajno peva komediograf Timokie, Aristoteiov savremenik, u svojim Dioniazusama:
Cuj, prijatelju, da ti kaem koju re.
Od prirode je ovek vezan za niuke,
i mnoge jade ivot nosi u sebi,
pa, eto, ovu sebi nade utehu.
Kada jade duh mu sopstvene zaboravi
on tudom patnjom svoju duu zabavi,
pa odlazi s uivanjem i s poukom.
Ta gledaj kakvu korist svako dobiva
od tragiara. Kad siromah uvidi
da Telef posta vei prosjak od njega,
ve iake svoju podnosi nematinu.
A ko je mahnit, isceli ga Alkmeon.
Kad bole oi, eto slepih Finida.

19

O lekciji ua'&iiudTCOv mesto Tca&TjUTdtov vidi moju raspravu /eiitm

nov pokuaj objanjenja Avistotelova shvatanja katarse, Beograd 1933.

52

Dr Milo N.

uri

Ko ali dete, isceli ga Nioba.

Hromou laka sudba Filoktetova.
A bedan starac doznaje za Eneja.
Ko uzme na um da su sve te nevolje,
pa jo i vee, drugi preturili ve
sam onda svoje jade lake uzdie. 20
Jezgru Timoklova uenja o katarsnom uticaju drame izneo je i indijski pesnik Bhavabhutij na zavretku svoje drame Utara Rama aritra (= Dalja sudbina Ramina). Kad se Vaimiki, pesnik Ramajane, koja je
dala gradivo za tu dramu, obraa kralju Rami s pitanjem da li jo treba
njegove pomoi, Rama mu odgovara: Nita vie ne elim, sveti oveei
Ova zanosna igra, koju je izazvalo boansko nadahnue, neka nam obraduje i oisti srce kao to materinska ijubav utiava svaki boi, i neka
nas, kao voda Ganga, opere od svih naih pogreaka. Neka dramska
umetnost s dubokim poimanjem smisla prikazuje istoriju, i neka nam je
objanjava u dobro sklopljenim stihovima." Ovde nailazimo na veoma
jaku srodnost izmeu helenskoga komediografa s jedne strane i dvaju
velikih dramskih pesnika Bhavabhutija i Sekspira s druge strane, jer i
najvei engleski dramatiar u Hamletu kao zadatak dramske umetnosti
odreduje to da bude ogledalo prirode: da vrlini pokae njeno rodeno
Iice, nevaljalstvu njegovu roenu sliku, a samom vremenu i biu svega
njegov oblik i otisak" (III-i in, 2-i prizor).

Znaaj Aristotela kao knjievnog teoretiara veoma je

velik. Taj znaaj V. Asmus obeleio je ovako: Prouavajui
estetike kanone tragedije i epa, Aristotel vidi pred sobom
ceo niz kapitalnih estetikih problema. Centralno mesto medu njima zauzima problem odnosa umetnosti prema stvarnosti... istorijski znaaj Aristotelove estetike je toliko velik
da se ne moe podrobno prouiti. Aristotel je osniva naune estetike i naunog ispitivanja umetnosti. U svojoj estetikoj teoriji Aristotel je obuhvatio najkrupnija pitanja iz
20

Th. Cock Com, att. fragmenta. vol. II, Leipzig 1889, 453.

Predeovor

53

oblasti nauke o umetnosti i utvrdio principe gotovo u svima

odsecima docnije estetike. Njegova velika zasluga sastoji se/
u tome to je utvrdio pogled na umetnost kao naroitu vrstu
oveje delatnosti, koja ima specifine zadatke i koja zahte-.
va specifine uslove da se oni ostvare... Ovde su i zaeci docnijih ideja o umetnosti kao specijalnoj vrsti misljenja u shkama. Sve do dananjeg dana zadivljuju nas injenice koje Aristotel daje u vidu obrazaca analize umetnikih dela. Naroito je znaajno to je Aristotelova estetika, bez obzira na optu racionalistiku postavku, neobino konkretna ba u pitanju odnosa izmeu idejnih i formalnih momenata dela...
Najzad kao genijalno treba priznati njegovo u sustini dijalektiko uenje o promenljivosti estetickih normi, o njihovu
potinjavanju individualnim zadacima izraza koji se menjaju... Poetika je najrasprostranjeniji i najvie izuavani od
svih traktata o umetnosti" (JlHTepaTvpHaji 3HUHioioneflHH
tom I (1930) MocKBa, s. v. Aristotel).
Dr MILO N. URI

O pesnikoj umetnosti

('HTTOITTGIC;, ars

poetica)

L DEFINICIJA UMETNIKOG STVARALATVA.

, Raspravljamo o pesnikoj umetnosti samoj i o njenim

oblicima, ta je svaki u sutini, i kakav oblik treba davati pesnikom gradivu, ako se hoe da pesniko delo bude lepo, a
zatim o broju i o osobinama delova jednog pesnikog dela, a
tako i o ostaiom to spada u istu oblast ispitivanja, pa ponimo prirodno najpre od prvoga.
Dakle, ep i tragedija, zatim komedija i ditirarhb, i najvei
deo auletike i kitaristike: sve te umetnosti u celini prikazuju
p o d r a a v a j u i , a postoji izmedu njih trostruka razlika:
onepodraavajuiiirazliitimsredstvima iiirazlinepredm e t e iii razlinim n a i n o m, a ne na isti nain. Kao to jedni i bojama i likovima mnogo podraavaju, stvarajui prema
danom liku nov lik, ili po umetnikoj obdarenosti ili po navici,
a drugi glasom - tako biva i u pomenutim umetnostima.
Sve zajedno^odraavaju r i t m o m , g o v o r o m i h a r m o n i j om, sluei se tim sredstyima.ili odvojeno iiipomeano.
Na primer, samo h a r m o n i j o m i r i t m o m siue se auieti-

58

Aristotel

ka i kitaristika, i ako ima i nekih drugih slinih umetnosti koje

sukaopastkskosvkanje, asammiritmom bez h a r m o n i j e podraava umetnost igraa, jer i ovi pomou ritma, izraenog u dranju i pokretima teia, podraavaju osobine karaktera,
doivljaje i radnje, a epopeja (tj. pesnitvo)1 podraava samo
g o v o r o m ili n e v e z a n i m ili u m e t r i m a, i to da nietre ili
mea jedne s drugima i!i, kao to je bio dosad siuaj, da se siui
samo jednom vrstom metara. Uzimamo ovaj izraz (epopeja), jer
mi nikako ne bismo mogii da damo zajedniko ime mimima
S o f r o n o v i m i K s e n a r h o v i m i Sokratskim razgovorima, m ako bi ko podraavao pomou jampskog dvanaesterca,
iii elegikog ili koga drugog slinog metra. Medutim, vezujui
uz ime metra re pesnik, ijudi jedne nazivaju eiegikim pesnicima, druge epskim pesnicima, ne uzimajui podraavanje kao
pravo merilo pesnika, nego imajui na umu samo naroito metar. Stavie, obino tako zovu i pisce kakvog iekarskog ili prirodopisnogdeiaustihovima. AizmeuHomera i E m p e d o k i a nema niega zajednikog osim metra; zato je pravo da prvoga zovemo pesnikom, a drugoga vie prirodnjakom nego pesiiikom. Tako bi biio i onda kad bi neko podraavao meajui
sve metre u isti mah, kao H e r e m o n to je uradio u Kentauru,
rapsodiji sastavljenoj iz svih metara, pa opet ga treba zvati pesnikorn, O tim stvarima, dakie, neka je tako reeno.
A ima nekih umetnosti koji se slue svima pomenutim
sredstvima, tj. i ritmom, i muzikom, i metrom, kao umetnost
d i t i r a m p s k a i n o m s k a , pa zatim t r a g e d i j a i k o m e d i j a. A one se razlikuju po tome to se prve dve umetnosti siue svim trima sredstvima u isti mah, a druge dve samo deiirnice. To su, eto, razlike umetnosti po sredstvima kojima podraavaju.
1

Aristotel ne uzima metar kao nuni spoljanji obiik pesnitva.

On uzima ovde izraz epopeja" da oznai njime celokupnu umetnost
kojoj je materijal samo re" (GJlOCj, govor (X6yog).

O pesnikoj umetnosti

59

IL RAZLIKE F O PREDMETLMA PODRAAVANJA

Kako umetnici podraavaju ijude koji delaju, onda nuno sleduie to da ti ijudi budu ili dostojni ili nitavni, jer nase
moraine osobine gotovo uvek stoje do toga clvoga, jer se svi,
ukoliko je re o njihovu karakteru, raziikuju po vrhni i nevaijalstvu. Prema tome, pesnici podraavaju ijude koji su ih boiji od rtas ovakvih kakvi smo, ili gori, ili nama siini. To isto
naiazimo kod siikara, jer je P o 1 i g n o t, na primer slikao bolje, P a u s o n gore, a D i o n i s i j e nama jednake ijude.
Oevidno je da e i svaka od pomenutih umetnosti pokazivati te razlike i da e biti drukija po tome to e podraavati drukcijejDredmete. Jer, i u igri, i u fruianju, i u kitaranju, mogu da se jave te raziike, a isto tako i onda kada se
podraava ili u proznom prianju ili u stihovima bez muzike pratnje. H o m e r , na primer, podraavao je boije karaktere, K i e o i o n t prosene, a H e g e m o n Taanin, koji je
prvi pevao parodije, i N i k o h a r , pesnik Delijade, gore. Na
slian nain mogao bi ko podraavati i ditirambima i nomima. kao to su uiniii T1 m o t e j i F i 1 o k s e n u Persijancinia i Kikhpima. A ba u tome i postoji razlika izmedu tragedije i komedije, jer ova hoe da podraava gore Ijude, a ona
boije od onih koji danas ive.

Ovim raziikama pridruuje se i trea, a to je nain aa

koji se pojedini predmeti mogu podraavatL jer, i pored istih
sredstava i pored istih predmeta, ima razliitih podraava-

60

Aristotel

nja. To biva kadpesnik, s jedne strane, p r i p o v e d a , ito ili,

kao to H o m e r ini, na usta neke druge iinosti ili sam bez
pretvaranja, a s druge stranekad sva lica koja podraavaju
prikazuje tako da vre n e k u r a d n j u. To su, dakle, tri razlike podraavanja, kao to u poetku rekosmo: po sredstvima, po predmetima i po nainu.
Otuda, S o f o k l e bi, s jednestrane, bio isti podraavalac kao i H o m e r , jer obadvapodravajuznaajneljude, a s
druge strane kao Ar is tof an, jer obadva podraavajuIjude
koji delaju i neku radnju vre.
Po tome je, kako neki vele, drama i dobila svoje ime,
jer podraava lica koja vre radnju (5pbvxac).
Zato i uzimaju Dorani i tragediju i komediju kao svoje
tvorevine, a komediju Megarani, i to i ovi ovde, jer je, kau,
postala kod njih za vreme demokratije, kao i oni sa Sicilije,
jer otuda bee E p i h a r m , koji je mnogo ranije iveo nego
H i j o n i d i M a g n e t , a tragedij u kao svo j u tvorevinu uzimaju neki Dorani u Peioponesu. Kao dokaze za to uzimaju
nazive. Jer, mesta u okolini nazivaju oni k o m a i (xcb(iaq), a
Atinjani d e m o i (SfjuoucJ i dodajuda se komiari nisu tako
prozvaii po pokladovanju (xcoudCerv) nego po tome to su
putovali od seia do seia (Kaid tabuacj jer u varoi nisu uivali nikakvo potovanje, Zatim tvrde da oni za radnju uzimaju izraz Spdv, a Atinjani Jtpdtreiv.
O broju i o nainu razlika u podraavanju neka bude
to reeno.

O pesnikoj umetnosti

61

IV. LJUDSKA PRIRODA KAO I Z V O R

UMETNIKOG STVARALATVA.
VRSTE PESNITVA. ISTORIJSKl RAZVITAK
Uopte, ini se, pesniku umetnost d o n e l a su dva,
i to u I j u d s k o j p r i r o d i z a s n o v a n a , uzroka.Jer,
p o d r a a v a n j e je oveku uroeno jo od detinjstva, i on
se od ostalih stvorenja razlikuje po tome to on najvie naginje podraavanju i to prva svoja saznanja podraavanjem
stie; zatim, svi ljudi oseaju zadovoljstvo kad posmatraju
tvorevine podraavanja. Dokaz je za to onaj utisak to ga u
nama ostavljaju umetnika dela. Ima stvari koje nerado gledamo u njihovoj prirodnoj stvarnosti, ali kad su naroito
briijivo naslikane, onda ih sa zadovoljstvom posmatramo,
na primer: oblike najodvratnijih ivotinja i mrtvaca. To dolazi otuda to sticanje saznanja pravi veoma veliko zadovoljstvo ne samo filosofima nego i ostalim ljudima, aii ovi uestvuju u tome zadovoijstvu samo u neznatnoj meri.
I zato ljudi posmatraju slike s uivanjem, jer pri posmatranju slika dobivaju neko saznanje i domiljaju se ta
svaka slika predstavlja, na primer: ovo je onaj. Jer, ako posmatra nije ve ranije video predmet koji posmatra, nee
mu se prikazani predmet svideti kao takav, nego zbog tehnike izraenosti, ili zbog kolorita, ili iz koga drugog slinog uzroka,
A kako nam je podraavanje od prirode dano, a to isto
vai t z a o s e a n j e h a r m o n i j e i r i t m a - j e r je oevidno da su metri samo naroiti delovi ritma - to su ljudi koji su
od prirode za to obdareni, ona tri dara postepeno usavravali
i naposletku stvorili pesniku umetnost iz p o k u a j a i mp r o v i z a c i j e.

62

Aristoiel

P e s n i t v o , p a k , p o d e l i i o se p r e m a o s o b i n a m a p e s n i k a. Pesnici kojirna se svidelo uzvieno podraavali su plemenita dcia i deia takvih ijudi, a oni kojima se svideio neznatno i prosto podraavali su dela ioih ijudi, pevajui
isprva pesme rugaiice, kao oni drugi himne i enkomije.
Od pesnika koji su iveli pre H o m e r a ne moemo
pomenuti nijednu takvu pesmu, ali se moe uzeti da je takvih pesama bilo mnogo; ali, ako ponemo od H o m e r a ,
moemo pomenuti njegova Margita i sline takve radove. U
tim pesmama pojavio s e i p r i k l a d a n m e t a r ; zato se on i
naziva sada jamb, jer su se u tome metru jedni drugima podrugivali. I zato su od starih pesnika jedni postali jampski, a
drugi epski pesnici.
A kao to jc H o m e r bio pravi pesnik piemenitih i
ozbiijnih dela - jer on je jedini ne samo odiian pesnik bio,
nego je i dramska podraavanja doneo - tako je i prvi pokazao osnovne obiike komedije, time to nije dao pesmu rugalicu, nego je dramski obiik dao smenom. Njegov Margit
potpuno je anaiogan drami, jer kako llijada i Odiseja stoje
prema tragediji, tako on stoji prema komediji. A kad su se
pojaviie tragedija ,i komedija, onda su pesnici, ve prema tome kako su koji po svojoj prirodi naginjaii jednoj ili. drugoj
vrsti pesnitva, jedni pevali komedije mesto pesme rugalice,
drugi tragedije mesto epa, jer su ovi rodovi pesnitva vei i
vie cenjeni nego oni ranije.
Ispitivanje da ii sc tragedija u svojim vrstama ve dovoljno razvila iii nije, posmatrajui to samo po sebi i s obzirorn na javno prikazivanje, to je posebno pitanje.
Na svaki nain i ona sama i komedija prvobitno su
p o s t a i e od i m p r o v i z a c i j e , i to tragedija od onih koji su zainjali d i t i r a m b , a komedija od onih koji su zainjali f a ii k e p e s m e, koje su se sve do danas u mnogim

O pesnikoj umetnosti

63

varoima odraie u obiaju. Tako se tragedija postepeno razviia, jer su pesnici svaku pojavu u njenom razvitku usavravaii. I poto je proia mnoge preobraaje, ona se ustaliia, jer
je naposietku dobiia oblik koji odgovara njenoj prirodi.
' Broj glumaca prvi je E s h i i od jednoga poveao na dva
smanjio je uee hora, i glavnu uiogu dodelio dijaiogu; treega glumca i skenografiju uveo je Sofokle. Docniji stepen razvitka tragedije jeste njena v e l i i n a i u z v i e n k a r a k t e r . Tragedija se tek docnije izdigla iz neznatnih mitova i iz
smena govora, jer se preobrazila iz satirske pesme. I jampski
metar pojavio se mesto (trohejskoga) tetrametra. Prvobitno,
naime, pesnici su uzimali (trohejski) tetrametar, jer je pesma
bila satirska i vie imaia karakter igre. Ali kad je postala tragika govorna umetnost, sama priroda nala je za nju p r a v i
m e t a r, jer od svih metara najprikladniji je za dijalog jampski
metar. Dokaz je za to to u razgovoru jedni s drugima najvie
govorimo u jambima, a veoma retko u heksametrima, i to samo onda kad ostavljamo obini nain razgovora.
Naposletku, treba jo samo napomenuti da se i broj inova (episodija) i sve ostalo, kako se kae, u pojedinostima
usavriio, jer bi iziskivalo moda suvie posia kad bi se ulazilo u svaku pojedinu stvar.

V. PREDMETI RAZVITAK KOMEDIJE. EPOPEJA

Komedija je, kao to ve rekosmo, podraavanje mih
karaktera, aii ne u punom obimu onoga to je ravo, nego
onoga to je runo, a smeno je samo deo toga. Jer, s m e no je neka greka i rugoba koja ne donosi boia i nije pogub-

64

Aristotel

na; na primer: smena iiina (maska), to je neto runo i nakazno, aii ne boii.
Promene u razvitku tragedije i pesnici
koji su te promene doneli, sve to, kao to smo videii, nije
ostalo nepoznato, ali p r o m e n e u r a z v i t k u k o m e d i j e ostale su nepoznate, jer se komedija prvobitno nije ozbiljno uzimala. Pesnicima komedija tek dockan je arhont odobrio hor, a taj su ranije sastavljali dobrovoijci. Tek onda kad
je komedija imaia izvesne umetnike oblike, sporninju se poznati njeni pesnici. A ko je uveo iiine, ili prologe, iii poveao broj glumaca i drugo, nije poznato. Umetnost obdeiavanja mitova stvorili suprvobitno E p i h a r m i F o r m i d . Ta
novina dola je sa Sicilije; a od atinskih pesnika prvi je bio
K r a t e t koji je poeo obdelavati opte gradivo i mitove, napustivi jampski pravac.
Epopeja se, dakie, siae s tragedijom utoiiko ukoliko
opirno u metrima podraava ozbiljne radnje; a to se siui
jednim i istim metrom i obiikom pripovedanja, po tome se
razlikuje od tragedije; zatim se razlikuje i po duini. Dok,
naime, tragedija narocito ide za tim da joj se radnja izvri za
jedan obilazak oko sunca ili samo za nesto malo preko toga,
epopeja je, to se tie vremena, neograniena. Dakle, i time
se raziikuju jedno od drugoga. Medutim, u prvo vreme pesnici su tako radili i u tragedijama kao i u epskom pesnistvu.
to se tie njihovih sastavnih delova, oni su ili jedni isti,
ili su onakvi kakvi doiaze samo u tragediji. Otuda, ko god
zakljuuje za jednu tragediju da je dobra ili loa, zakljuuje i
za epopeju. jer, to sadri epopeja, sve to sadri i tragedija, a
to ova ima, to se ne nahodi u epopeji.

Iras
Uporeenje tragedije i epa
PRVl ODELJAK
Tragedija:gi.VI-XII
(TO 7roir[Lia TpaviKv)

VI. DEFINICIJA TRAGEDIJE.

NJENI KVALITATIVNIDELOVI.
POREDAK DELOVAPREMAVREDNOSTI
O epu, tj. o podraavanju u heksametrima, i o komediji govoriemo docnije, a sada govorimo o tragediji, poto
odredimo njenu sutinu iz onoga to je ve ranije reeno,
T r a g e d i j a je, d a k l e , p o d r a a v a n j e ozjbiljne i z a v r n e r a d n j e k o j a i m a o d r e d e n u veliinu, g o v o r o m k o j i je o t m e n i p o s e b a n za
svaku vrstu u pojedinim delovima, iicima

66

Aristotet

k o j a d_e 1 a j u a ne p r i p o v e d a j u ; a i z a z i va nj e m
saaijenja i s t r a h a vri p r o i a v a n j e t a k v i h
1
afekata.
Otmenim govorom zovem onakav govor koji ima ritam, harmoniju i pesmu; a to zoverri posebnim za svaku vrstu, to znai da se neki delovi izvode samo u metrima, a drugi pevanjem i muzikom.
Kako podraavanje vre lica koja delaju, nuno je da
scenski ukras bude sastavni deo tragedije; zatim muzika
kompozici[aJ^gov9r (dikcija), jer se tim sredstvima vri podrazavanje. Govor. (dikcija) jeste samo vezivanje rei; ta je
muzika kompozicija, to je svima jasno.
Kako.je tragedija podraavanje radnje koju vre neka iica, a ta moraju imati ovakve iii onakve osobine i po svom karakteru i po svojim mislima, prirodno izlazi da radnje imaju
dva uzroka: misli i karakter. Jer ba prema tome kakvi su ti elementi, kaemo da^io7a3nje ovakve ili onakve, i po tim radnjama sva lica koja delaju i doivijavaju svoj uspeh i neuspeh.
Podraavanje neke radnje jeste pria (gradivo, sie, fabula). P r i o m , naime, zovem sastav dogadaja. a k a r a k t e r i m a orio po emu licima pripisujemo ovakve ili onakve
osobine, a m i s l i m a , najzad, ono ime lica usvojim govorima neto dokazuju ili i neku optu misao iskazuju.
Prema tome, svaka tragedija mora imati est sastavnih
delova po kojima ona ima ovakvu ili onakvu osobinu. To su:
pria, k a r a k t e r i , govor (dikcija), misli, scens k i a p a r a t i m u z i k a k o m p o z i c i j a. Dvaod tihsa1

Kako glasi pravi tekst definicije trageije i ta je, prema tome,

Aristote! razumevao pod katarsom, vidi o tome prevodioevu raspravu
Jedan nov pokusaj objanjenja Aristotelova shvatanja katarse (Pretamparto iz Glasnika Jugosl. prof. drutva, god. 1932-1933, knj. XIII,
sv. 2.-6), Beograd 1933.

O pesnikoj umetnosti

67

stavnih delova pripadaju sredstvima podraavanja, jedan

nainu podraavanja, a tri predmetima podraavanja; osim
toga nema niega vise. Tim elementima (sastavnim delovima) posluiii su se ne samo pojedini pesnici, nego - moe se
rei - svi u svima vrstama tragedije, jer svaka vrsta ima scenski aparat, kao i karaktere, i priu, i govor (dikciju), i muziku, i misli.
N a j v a n i j i od t i h s a s t a v n i h d e l o v a j e s t e
s k l o p d o g a d a j a , Jer, tragedija nije podraavanje ljudi,
nego podraavanje radnje i ivota, sree i nesree, a srea i
nesrea lee u radnji, i ono to ini cilj naeg ivota, to je neko delanje, a ne kakvoa. Po svom karakteru ljudi su ovakvi
ili onakvi, a po delanju sreni ili nesreni. Prema tome, lica
ne delaju zato da podraavaju karaktere, nego radi delanja
uzimaju da prikazuju i karaktere. Zato su dogadaji i pria
cilj tragedije, a cilj je najvanija stvar u svemu.
Jo bez radnje ne bi moglo biti tragedije, a bez karaktera bi. Ba tragedije veine novijih pesnika nemaju karaktera,
i uopte ima mnogo takvih pesnika, pa i medu slikarima
Z e u k s i d stoji u istom odnosu prema Polignotu; Polignot
je bio odlian slikar karaktera, a slikarski radovi Zeuksidovi nemaju nikakvih karaktera.
Zatim, ako neko redom nanie izraze koji majstorski
prikazuju karaktere, i unese odlinu dikciju i sjajne misli,
svim tim to nee ispuniti ono to se istaklo kao zadatak
tragedije, nego to moe u mnogo veoj meri ispuniti ona
tragedija koja se slabije posluiia tim stvarima, alt koja
mesto toga pokazuje priu i dobar sklop dogaaja. Siino
je i u slikarstvu: ako bi koji slikar stavio najiepe are bez
plana, on ne bi izazvao jednako umetniko uivanje kao
onda kad bi dao kakav predmet samo u jednoj ari ali dobro nacrtan.

68

Aristote

Osim toga, najvanija sredstva kojima nas tragedija

osvaja jesu sastavni delovi'prie, naime, p r e o k r e t i (p e ripetije) i p r e p o z n a v a n j a .
Za tu tvrdnju lei dokaz i u tome to pesnici poetnici
pre mogu postii savrenstvo u dikciji i u crtanju karaktera
negoii sastavljanju dogadaja, a to su mogii pesnici ranijih
vremena gotovo svi.
Ono, dakie, to je osnova i, u isti mah, dua tragedije,
to je p r i a . Na drugo mesto doiaze karakteri. Tragedija
je podraavanje radnje i pomou nje naroito podraavanje
iica koja delaju.
Na tree mesto dolaze m i s 1 i. A to znai: moi govoriti
iscrpno i prikladno, to je s obzirom na besede koje dolaze u
tragediji zadatak poiitike (teorije dravnitva) i retorike (teorije besednitva). U deiima starih tragikih pesnika, naime, iica govore kao dravnici, a u deiima novijih kao besednici.
Karakter je ono to izraava odreenu volju, naime to
ko odabira iii izbegava. Zato nema karaktera u onim dijalokim partijama tragedije u kojima nije jasno iii uopte ne
dolazi do izraza ono to govornik odabira ili odbacuje. A
misli su sve ono u ernu iica izjavljuju da neto jeste iii nije,
iii saoptavaju neke opte misli.
Cetvrti od pomenutih sastavnih deiova jeste g o v o r
(d i k c i j a ) . Govorom, kao to je ve ranije reeno, nazivam
sposobnost izraavanja posredstvom rei, a to jednako kako
u vezanom tako i u nevezanom govoru.
Sto se tice ostaiih sastavnih deiova, m u z i k a komp o z i c i j a (kao peti sastavni deo) jeste najvaniji ukras.
Naposietku, p o z o r i n i a p a r a t prua nam, dodue, zabavti, ali je taj elemenat najmanje umetniki i najmanje bitan
za pesniku umetnost. Jer, tragedija vri uticaj i bez javnoga
prikazivanja i bez glumaca; osim toga, za priredivanje scenerije vie vai umetnost reiserska negoli pesnika.

O pesnikoj umetnosti

69

I VELICINA TRAGICKE RADNjE

Posie ovih osnovnih odreenja, raspravijamo sada o
tome k a k a v t r e b a da b u d e s k i o p d o g a d a j a , kad
je ve to prva i najvanija stvar u tragediji.
Utvrdiii smo da je tragedija podraavanje neke zavrene i ceie radnje, koja ima izvesnu veiiinu, jer je celo i ono
to nema nikakve naroite veliine. A c e l o je o n o t o
i m a p o e t a k , s r e d i n u i s v r e t a k . Poetak je ono
to se samo ne pojavljuje nuno posle neega drugoga, nego
se, naprotiv, posle toga neto drugo pojaviio iii se pojavljuje;
svretak se zove ono to je tome suprotno, naime to se samo pojavljuje posle neega drugog biio nuno biio redovno,
dok posie toga nita drugo ne dolazi; najzad, sredina je ono
to se i samo pojavljuje posle neega drugoga i posle toga
opet neto drugo. Prema tome, dobro skiopijene prie ne treba ni da poinju ma im, ni da se zavravaju ma gde, nego
da se koriste pomenutim praviiima.
Zatim, ono to je iepo, bilo to ivo bie bilo svaka stvar
koja je sastavljena iz pojedinih deiova, treba ne samo da te
deiove ima dobro poredane nego da ima i odreenu veliinu,
ne ma kakvu, jer ono to ini iepotu, to je veliina i poredak.
Zato ne bi mogla biti lepa ni veoma sitna ivotinja - jer giedanje gubi jasnou kad se priblii granici neprimetnog - ni
veoma krupna - jer gledanje ne biva u isti mah, nego jedinstvo i celina iezavaju gledaocima iz vidika, na primer kad
bi ivotinja imala duinu od deset hiljada stadija (blizu dve
hiijade kilometara). Zato, kao to kod telesa i kod ivih bia
(da budu lepa) treba da bude izvesna veliina, ali takva da se
moe pogiedom obuhvatiti, tako i prie treba da imaju odredenu duinu, aii toliku da se lako pamti.

!4<

70

Aristoiel

Odreivanje ove d u i n e ukoliko se odnosi ria javno

prikazivaiije i na sposobnost gledanja i siuanja, ro nije stvar
teorije pesnitva. Jer kad bi trebalo da se prikazuje i nadrnee sto tragedija, to bi se prikazivanje vrilo prema asovniku,
kao to to kau u drugoj prilici. Ali odreivanje duine prema samoj prirodi stvari stoji ovako: ukoliko je pria dua po
veliini, ostajui u granicama pregiednosti utoiiko je lepa. A
da kaemo prostije odredenje: veliina sme da vai kao dovoljno odredena ako se u njoj, dok se dogaaji niu jedan za
drugim po zakonima verovatnosti iii nunosti, nesrea moe
preobraziti u sreu ili srea u nesreu.

Pria ne postaje jedinstvena, kao to neki misie, ako

uzimaza predmet j e d n o i e d i n o lice. Jer, kaotose jednome licu mnoge i neizbrojne stvari deavaju, od kojih neke
ne predstavijaju nikakvo j e d i n s t v o , tako i medu radnjama jednoga iica ima mnogo takvih koje se nikako ne mogu
povezati u jednti jedinstvenu radnju.
Zato se ini da su u zabiudi svi oni pesnici koji su spe~
vali Heraklejidu, Tesejidu i slina takva dela. Oni misie kad
je Herakle bio jedno lice da onda i pria o njemu mora biti
jedinstvena.
Meutim, H o m e r, kao to se i u svemu ostaiom istie,
ini se da je i tu imao vanredno umetniko shvatanje, biio po
razvijenom razumevanju umetnosti, bilo po uroenoj genijainosti. Jer, pevajui svoju Odiseju, on nije u nju uneo sve ono to
je Odisej doiveo, na primer: kako je bio ranjen na Parnasu, ili
kako se pretvarao da je iud kad je trebaio poi u vojsku, jer kod

O pesnikoj umetnosti

71

ta dva dogaaja nije bilo nikakve nunosti ili verovatnosti da

se, ako se dogodi prvi dogadaj, mora zato dogoditi i drugi. Naprotiv, on je Odiseju, a tako i Ilijadu, sastavio u jednoj jedinstvenoj radnji u onom smislu kako smo maloas odredili.
Prema tome, kao to se i kod ostaiih podraavalakih
umetnosti jedno podraavanje vezuje za jedan jedini predmet, tako i t r a g i k a p r i a , kad je ona podraavanje neke radnje, t r e b a da p o d r a a v a j e d n u r a d n j u , i
t o c e 1 u, i pojedini delovi dogadaja treba da budu tako povezani da se celina, ako se ma koji deo premee ili oduzima,
odmah remeti i rastura. Jer neto to se moe dodati ili ne
dodati, a da se ne oseti razlika, to vie nije bitan deo celine.

I N J E N A SAGLASNOST SA Z A K O N I M A
NUNOSTIIVEROVATNOSTI.
T R A G I N O S T U SADRINI PRIE.
UDO I SLUAJ KAO DRAMSKI M O T I V I
Iz onoga to smo dosad rekli oevidno je i to da nije pesnikov zadatak da i z l a e o n o t o se i s t i n s k i d og o d i i o , n e g o o n o t o se m o g l o d o g o d i t i , ito
je mogue po zakonima verovatnosti ili nunosti.
J e r i s t o r i a r i p e s n i k ne razlikuju se po tome to
prvi pie u prozi, a drugi u stihovima - jer bi se i deia Herodotova mogia dati u stihovima, pa bi ona isto tako bila istorija u stihovima, kao i u prozi - nego se raziikuju po tome
to jedan govori o onome to se istinski dogodilo, a drugi o
onome to se moglo dogoditi.

72

Aristotel

Z a t o i jeste p e s n i t v o vie filosofska i

o z b i l j n i j a s t v a r n e g o li i s t o r i o g r a f i j a , j e r
p e s n i t v o p r i k a z u j e v i e o n o t o je o p s t e , a
i s t o r i o g r a f i j a o n o t o je p o j e d i n a n o . Opte je
kad kaemo da lice s ovakvim iii onakvim osobinama ima da
govori ili dela ovako ili onako po verovatnosti ili po nunosti; a na to pesnitvo i obraa panju kad licirna daje imena.
Pojedinano je kad kaemo ta je Alkibijad uradio ili doiveo.
U oblasti komedije to je ve jasno dolo do izraza: kad
pesnici sastave priu prema verovatnosti, oni svojim licima
nadevaju kakva god imena, a ne pevaju, kao jampski pesnici, odredenim pojedinim iicima.
Meutim, u o b l a s t i t r a g e d i j e p e s n i c i se dre p r a v i h i m e n a . A uzrok lei u tome to je ono to je
mogue i verovatno. U ono, dakle, to se jo nije dogodilo, u
to jo ne verujemo da je mogue, jer se ne bi ni dogodilo da
nije mogue.
Medutim: desava se da se i u nekim tragedijama nahodi
samo jedno iii dva poznata imena, dok su ostala izmiljena; u
nekim, ta vie, ne nalazi se uopte nijedno poznato ime, kao
u A g a t o n o v u Anteju. U toj drami izmiljena su imena i
dogadaji, pa ipak zato estetsko uivanje nije nimaio manje,
Zato i n e t r e b a da p e s n i k p o s v a k u c e n u
ttil
da se vezuje za u t v r e n e p r i e koje se u tragedijama redovno obdelavaju. Ta to bi biio i smeno: i poznate prie samo su nekima poznate, pa ipak se svima sviaju.
Prema svemu tome, oevidno j e d a p e s n i k t r e b a
da p o k a e s v o j u s t v a r a l a k u s n a g u vie u
p r i i (radnji) n e g o l i u s t i h o v i m a , ukoliko je.pesnik po podraavanju, a ono to podraava, to su radnje, Dakle, i u takvom sluaju kad peva o onome to se istinski dogodilo, on nije manje pesnik. Jer nita ne smeta da neto od

O pesnikoj umetnosti

73

onoga to se istinski dogodilo bude takve prirode da se prema zakonima verovatnosti moglo dogoditi, a u tom smislu
on se i pokazuje kao pesnik tih dogadaja.
Uopte, od prostih pria i radnja najloije su episodijske. Episodijskom zovem onakvu priu u kojoj pojedini deiovi (episodije) ne dolaze jedan za drugim ni po verovatnosti ni
po nunosti. Takve prie daju loi pesnici zato to nemaju talenta, a dobri zato to se obziru na sudije; oni, naime, pevaju
svoja dela radi utakmice, pa priu preko mogunosti razvlae, i tako su esto primorani da prirodnu vezu raskidaju.
Tragedija ne podraava samo radnju koja je zaobljena,
nego idogadaje koji izazivaju strah i saaljenje, a to se najvie deava onda kad se dogadaji razvijaju protiv oekivanja, a jos vie kad se razvijaju protiv oekivanja jedni zbog
drugih. Na taj nain izazivaju dogadaji jo jai utisak negoli
onako kad bi se dogodili sami od sebe i sluajno. Stavie, i
od sluajnih dogadaja kao da najjai utisak izazivaju oni za
koje se ini da su se namerno dogodili, kao to je, na primer,
u Argu kip Mitisov ubio krivca smrti Mitisove, sruivi se na
njega kad ga je posmatrao. ini se, naime, da se takve stvari nisu sluajno dogodile. Zato takve prie moraju biti lepe.

X. P R O S T A I P R E P L E T E N A RADNJA
Od pria jedne su p r o s t e, a druge p r e p 1 e t e n e, jer su
ve i radnje, koje se u priama podraavaju, po svojoj prirodi
takve.
Prostom radnjom zovem takvu radnju koja se, za vreme deavanja, razvija, kao to je ve odreeno, povezano i
jedinstveno, bez preokreta ili prepoznavanja, a prepletenom
takvu koja se razvija u vezi s prepoznavanjem, ili s preokretom, ili i sa jednim i sa drugim. Sve to treba da iziazi ve iz


'

74

Arisioiel

sarnog sklopa prie, tako da docniji dogadaji sieduju kao poslediea iz prethodnih bilo po nunosti bilo po verovatnosti.
Jer u tome lei velika razlika da li se neto deava zbog neega drugoga ili samo posle neega drugoga.

XI. T R I DELA PRICE:

PREOKRET IPREPOZNAVANJE, PATOS
P r e o k r e t ( p e r i p e t i j a ) jeste okretanje radnje u
protivno od onoga to se namerava, a to se, kao to kaemo,
vri po verovatnosti ili nunosti. U Edipu, na primer, dolazi
pastir da obraduje Edipa i da ga osiobodi od straha zbog
matere; ali kad mu radi toga izjavi ko je on, postie ba protivno. Ili, u Linkeju vode ovoga na smrt, a prati ga Danaj da
ga pogubi, aii iz onoga to se pre.thodno dogodiio izie to da
ovaj poslednji piati glavom, a onaj prvi se spase.
P r e p o z n a v a n j e je, kao to i samo ime ve kae,
prelaenje iz nepoznavanja u poznavanje, pa zatim u prijateljstvo iii u neprijateljstvo s onim licima koja su odreena za
sreu ili za nesreu. Najlepe prepoznavanje biva onda kad u
isti mah nastaje i preokret, kao to se to deava vtEd ip u .
Ima, dodue, i drugih naina prepoznavanja, jer, prepoznavanja, kao to je u pomenutom sluaju, moe biti i
prema neivu i ma kakvu predmetu; predmet prepoznavanja
moe biti i to da li je neko neto uinio iii nije umio. Ali nain prepoznavanja koji je najvaniji i za priu i za radnju, to
je onaj koji smo napomenuli iz Edipa. jer, takvo prepoznavanje 1 takav preokret izazivae ili saaljenje ili strah, a kao
takve radnje vae ba one koje tragedija podraava; osim toga, od takvih prepoznavanja zavisie i nesrea i srea.
Kako je prepoznavanje, uglavnom, prepoznavanje izvesnih lica, ima jednih siuajeva u kojima se samo jedno lice

O pesnikoj umetnosti

75

otkriva drugom kad je ovo ve poznato, i drugih u kojima

oba lica treba da se otkriju. Orest, na primer, prepozna Ifigeniju po pismu to ga je ona predala, a njemu su potrebna
druga sredstva da i njega prepozna Ifigenija.
To bi, dakie, bila dva dela prie, naime: preokret i prepoznavanje; trei deo je p a t p s . Poto smo kazali ta je preokret i prepoznavanje, ostaje da objasnimo ta je trei deo.
Patos je radnja koja donosi propast ili boi; to su, na primer,
umiranja pred oima gledalaca, sluajevi preveiikog bola, ranjavanja i druga slicna stradanja.

XIL KVANTITATIVNI DELOVITRAGEDIJE

Delovi tragedije kojima se treba sluiti kao oblicima
naveli smo ranije. to se tie deiova po veliini i podele na
pojedine odseke, razlikujemo ove: p r o l o g ( p o e t n a
radnja), e p i s o d i j a (srednja radnja), e k s o d a
( z a v r n a r a d n j a ) i h o r s k a p e s m a . Horska pesma
deli se na p a r o d u ( u l a z n u p e s m u ) i na s t a s i m o n
( s t a j a u p e s m u ) . Ovi delovi su svima tragedijama zajedniki; a posebni su delovi p e s m e k o j e se p e v a j u na
p o z o r n i c i (soioarije) i komi.
Proiog je ceo deo tragedije pre horske parode; episodija je ceo deo tragedije izmedu celih horskih pesama; eksoda
je ceo deo tragedije posle koga ne dolazi nikakva horska pesma. Od horskih partija paroda je prvi govor celoga hora,
stasimon je horska pesma bez anapesta i troheja; najzad, komos je zajednika pesma tualjka u kojoj uestvuju hor i lica na pozornici. Delove tragedije kojima se treba sluiti kao
oblicima naveli smo ranije, a to su delovi po veiiini i po podeli na pojedine odseke.

O pesnikoj umetnosti
DRUGI ODELJAK
Tragiki pesnik: gi. XIII-XXII
('O TpaviKcJ

XIII. T R A G I N A LICA. S T R A H I S A A L J E N J E
Na to treba naroitu panju obraati i ega se treba
kloniti pri skiapanju tragike prie, i kako e se postii zadatak tragedije, o tome bi trebalo raspravljati odmah posle
onoga to je dosad reeno.
Dakle, kako sklop najlepe tragedije treba da b u d e ne p r o s t n e g o s l o e n , i t o t a k a v
da p o d r a a v a d o g a d a j e k o j i i z a z i v a j u s t r a h
i s a a l j e n j e , jer b a u t o m e lei o s o b i t o s t t a kva p o d r a a v a n j a , onda iz togaizlazi jasno najpreovo:
ni e s t i t i I j u d i ne t r e b a p r e d n a s i m o i m a
da d o i v i j u j u p a d iz n e s r e e u s r e u - j e r t o n e
bi izazivalo ni straha ni saaljenja, nego gnuanje; z a t i m
ni r d a v i iz n e s r e e u s r e u - jer to bi najvise bilo
protivno zadatku tragedije. Taj sluaj ne ispunjava nijedan od
postavljenih uslova: on ne izaziva ni oseanje ovetva, ni
oseanje saaljenja, ni oseanje straha. Najzad, n i v e o m a
r d a v o v e k ne sme iz s r e e da se s t r o v a l j u j e
u n e s r e u. Takav sklop izazivao bi, dodue, oseanje ovetva, ali ne bi izazvao ni saaljenja ni straha, jer saaljenje
izaziva samo onaj ko nezaslueno pati, a strah onaj ko je nama samima siian. Zato takva radnja nee izazvati ni saaljenja ni straha.

77

Prema tome, p r e o s t a j e s a m o j e d a n o v e k p o
s r e d i n i. A takav je onaj koji se ne istie ni vrlinom ni pravednou, niti pada u nesreu zbog svoje zloe i svog nevaijaistva nego z b o g n e k e p o g r e k e (krivice), a to je
lice koje uiva znatan ugled i ivi srenim ivotom, kao Edip
i Tijest, i uopte ugledni lanovi takvih porodica.
Nuno je, dakie, da dobro sklopljena tragika pria bude
pre j e d n o s t r u k a , negoli, kao to neki tvrde, d v o s t r u k a ,
i da prikazuje prelaenje ne iz nesree u sreu, nego, naprotiv,
iz sree u nesreu, i to ne zbog nevaljaistva nego zbog veiike
pogreke jednoga oveka koji je ili onakav kako smo ranije
kazali ili jo bolji, ali nikako gori. Za to tvrdenje daje nam
dokaz tok razvitka tragedije: dok su prvobitno pesnici uzimali ma kakve prie, sada najlepim tragedijama daju gradivo
samo junaci iz nekih kua, na primer: Aikmeon, Edip, Orest,
Meleagar, Tijest, Telef i drugi takvi junaci, kojima je bilo sudeno da neto strano ili pretrpe ili izvre.
Dakle, takav nain kompozicije daje tragediju koja najvie odgovara zahtevima umetnosti. Zato se u jednakoj zabludi nalaze i oni koji E u r i p i d u zameraju to tako radi u
svojim tragedijama i to mu mnoge imaju nesrean svretak.
Jer to je, kao to smo rekli, ba pravilno. Za to je najboiji
dokaz ovo: na pozornici i za vreme utakmica takve tragedije pokazuju se kao tragike u najveoj meri, ako se dobro izvode; i to se E u r i p i d a tie, on je, ini se, mada se u svemu ostalom ne moe pohvaliti ekonomija njegovih komada,
zacelo pesnik onoga to je najvie tragino.
Na d r u g o mesto dolazi pria - a toj neki dodeljuju
prvo mesto-koja ima i d v o s t r u k u k o m p o z i c i j u , kao
Odiseja, i suprotan svretak za dobre i za loe. Prvo mesto,
ini se, zauzima ona zbog slabosti pozorine pubiike: pesnici u svojirn delima popustaju i ugaaju eijama gledaiaca.

78

Aristoiel

Aii na taj nain ne razvija se tragiko dopadanje, nego to pre

doiikuje komediji. Jer, u.njoj iica koja su u prii najljui dumani, kao Orest i Egist, pojavljuju se na kraju kao prriateiji,
i nijedan ne pada ni od ije ruke.

XIV E T I R I N A I N A IZAZIVANjA STRAHA

I NJTHGV RED PO VREDNOSTI
O s e a n j e s t r a h a i s a a i j e n j a moe se, dakie,
izazvati uticajem izvodenja, aii i samim s k i o p o m r a d nj e, a to je boije i odaje boijega umetnika. Jer, i bez obzira
na izvoenje, pria treba da je tako sazdana da onaj koji samo slua kako se dogaaji razvijaju osea i zebnju i saaljenje zbog onoga to se deava, kao to bi to svako osetio siuajui priu o Edipu. Meutim, izazivanje takvih oseanja
pozorinim aparatom pokazuje manju meru umetnosti, i to
vie zavisi od spoljanjih pozorinih sredstava.
A pesnici koji, raunajui na pozorina sredstva ne idu
za onim to izaziva strah, nego samo za onim to izaziva udenje, uopte nemaju vie niega zajednikog sa tragedijom. j e r
ne t r e b a od t r a g e d i j e o e k i v a t i s v a k o uivanj e, nego samo ono koje je za nju osobito. Kako pesnik treba
da uivanje koje se raa iz saaijenja i straha izaziva podraavanjem, oevidno je da on uzroke toga uticaja treba da unese
u same dogaaje.
Odredimo, dakle k o j i se d o g a d a j i p o k a z u j u
kao t a k v i koji i z a z i v a j u s t r a h i saaljenje.
Takve radnje moraju vriti iica koja su m e u s o b n o
iii p r i j a t e l j i , iii n e p r i j a t e i j i , iii l i c a k o j a nisu ni j e d n o ni d r u g o . Ako neprijateij navaii naneprijatelja, to ne izaziva nikakva saaijenja, ni dok to namerava; uti-

O pesnikoj umetnosti

79

e samo boina radnja kao takva. To isto tie se lica koja meusobno nisu ni prijatelji ni neprijateiji. Meutim, kad takve boine radnje nastanu medu svojima i medu prijateljima, na primer: ako brat ubija brata, ili sin oca, iii majka sina, ili sin majku, iii to namerava, iii kakvu drugu takvu propast sprema - to
je gradivo koje pesnik treba da trai.
Ne sme se, d a k l e , r a z a r a t i o s n o v a u-tvren i h p r i a; mislim, na primer, na ove siuajeve: kako Kiitemestra pogibe od ruke Orestove i Erifila od Alkmeonove; uostalom, pesnik treba sam da iznalazi i da utvrdenu priu iepo
iskoriuje. A to nazivamo Iepim, odredimo jasnije. Radnja,
naime, moe se odigravati tako, kao to su stari pesnici obino
prikazivali, da lica koja neto strano ine poznaju svoju rtvu
i znaju ko je, kao to je i Eur i p i d prikazao Medeju kako ubija svoju decu. Moe se deavati i to da lica uine strano delo
aii u neznanju, pa tek docnije prepoznaju svoju blisku vezu,
kao u S o f o k l o v u Edipu, gde se ubistvo deava, dodue, izvan tragedije; a za deavanje ubistva u samoj tragediji daje nam
primer A s t i d a m a n t o v Alkmeon ili Telegon u Ranjenom
Odiseju. Osim toga, ima i trei nain: neko namerava da izvri neko strano delo u neznanju, ali prepoznaje rtvu pre negoli ga izvrL Drugoga naina, osim tih, nema. Jer nuno je da se
stvar iii izvri ili ne izvri, i to sa znanjem iii u neznanju.
Od te (etiri) mogunosti n a j 1 o i i a je ona kad neko
sa znanjem neto strano namerava aii ne izvri. Jer to je neto to izaziva gadenje, i nije tragino, jer mu nedostaje patos
(radnja koja izaziva bol). Zato niko i ne peva na taj nain, iii
bar veoma retko. Za takav sluaj daje primer Hemonov postupak prema Kreontu u Antigoni. Na d r u g o m e s t o dolazi izvrenje radnje sa znanjem. A j o b o l j e je kad se deio
izvri u neznanju, pa kad se posle izvrenja razvije prepoznavanje, jer takav siuaj ne izaziva gaenje, a prepoznavanje uz-

>- \\>

80

Anstotei

buduje. N a j b o l j e ie p o s l e d n j e , kao kad, naprimer, u

Kresfontu Meropa namerava da pogubi sina, aii ga ne pogubi, nego ga pre toga prepozna. Ih, u Ifigeniji sestra prepozna
brata, a u Heli sin majku kad je nameravao da je izda.
I ba zato, kao to je ve ranije primeeno, tragedije se
ne dre doivljaja mnogih porodica. jer traei gradivo da
stvore takve situacije u svojim deiima, pesnici su do toga
doli vie miiou sree negoli snagom svoga taienta. I tako
su bili primorani da se kreu oko onih porodica u kojima su
se odigraii takvi boini dogadaji.
Kako, dakle, treba sastavljati dogaaje i kakve treba da
budu tragike prie, dovoljno je reeno.

XV. OBRAIVANJE KARAKTERA

S U P R O T N O S T l . UGLEDANJE TRAGIKIH
PESNIKA N A D O B R E
to se tie k a r a k t e r a , postoje e t i r i stvari na koje
pesnik treba da obraa panju. Pry a i najvanija stvar je da
karakteri budu p l e m e n i t i . Karakter e imati lice ako mu,
kao to je ve pomenuto, govor ili nain delanja bude otkrivao
neku volju, a piemenit karakter onda ako mu bude otkrivao
plemenitu volju. Karaktera ima u svakoj vrsti ijudi, jer i ena
moe biti piemenita, i isto tako i rob, mada je to u prvom sluaju manje znatno, a u drugom uopte bez ikakve vrednosti.
D r u g a stvar je da karakteri budu p r i l i n i . Jer, moe, na primer, hrabrost biti osobina jednoga karaktera, aii
eni ne dolikuje da bude hrabra ili strana.-.
*; : -:
T r e a stvar je da karakteri budu s l i n i (ili v e r ni). To je, naime, neto drugo negoli stvoriti karakter piemenit i prilian, kao to je ve reeno.

O pesnikoi umetnosti

e t v r t a stvar je da karakteri budu d o s l e d n i

(k o ns ek v e n t ni). Jer ako je ba i nedosledno neko lice koje pesniku daje gradivo za podraavanje, i koje predstavlja
odreen obrazac takva karaktera, opet ono treba da bude
dosledno u svojoj nedosiednosti,
Kao obrazac karaktera bez potrebe loa moe se pomenuti Menelaj u Orestu, neprikladna i neprilina, pia Odisejev u Skili i beseda Melanipina i, najzad, obrazac nedosledna Ifigenija u Auiidi, jer tu ona koja moli da je ne rtvuju nimalo ne iii na onu docniju koja se drage voije rtvuje.
I u prikazivanju karaktera kao i vezivanju dogadaja
treba uvek traiti ili nunost ili verovatnost, tako da jedno lice s ovakvim iii s onakvim osobinama ovako ili onako govori i dela po nunosti iii po verovatnosti, i da se ova ili ona
radnja razvija posle ove ili one ili nuno ili verovatno.
Prema tome, j a s n o je da se i r a z m r s i v a n j a
r a d n j e t r e b a da r a z v i j u iz s a m e r a d n j e , a n e
pozorinom mehanikom kao u Medeji ili u llijadi kad se Ahejci spremaju da otpiove od Troje. Mehaniki nain razmrsivanja
neka se primenjuje samo u dogadajima izvan drame, bilo u
onome to se dogodiio ranije ukohko to ovek ne moe znati,
bilo u onome to e se dogoditi docnije, a to iziskuje da bude
unapred kazano iii objavljeno, jer bogovima priznajemo da sve
vide. Ali u toku dogadaja neka ne bude niega to je bez razloga, a ako se to ne moe obii, neka bude izvan tragedije, kao
to je to siuaj u S o f o k l o v u Edipu.
Kako je tragedija prikazivanje Ijudi koji su boiji nego to
smo mi proseni, potrebno je ugiedati se na dobre ikonografe
(slikare portretiste). I oni, naime, mada unose u sliku individualne crte i na taj nain postiu slinost, ipak polepavaju ono lice koje crtaju. Tako i pesnik, kad podraava srdite, ili lakoumne, iii druge takve karaktere, treba da ih prikazuje kao ijude s

82

Ansiotel

takvim osobinama a opet kao plemenite. Kao obrazac srdovita nepomirljivca pominjem A g a t o n o v a i H o m e r o v a
Ahileja.
Na sve te stvari treba panju obraati, a, osim toga, i
na pozorina sredstva koja su nuno vezana za pesniku
umetnost, jer i u tome esto 'moe biti greaka; ali o tome je
ve dovoljno govoreno u mojim objavljenim spisima.

XVI. PET NAINA P R E P O Z N A V A N J A I N J I H O V

RED PO VREDNOSTI
bta ie prepoznavanje, reeno je ranije, A to se tie razlinih n a i n a p r e p o z n a v a n j a , prv.i je po z n a c i m a , i
taj pokazuje najmanju meru umetnosti, ali se pesnici, n nedostatku drugih, njime najvie slue. Od tih znakova, jedni su
dani od rodenja, kao koplje to ga nose Zemljinii", ili zvezde, kao one u K a r k i n o v u Tijestu. Drugisu znaci dobiveni, i od ovih jedni se nose na teiu, kao brazgotine, a drugi se
nose oko tela, kao grivne na grlu ili kao korito u TirL Ali
upotreba i tih znakova moe biti boija ili gora, Na primer,
Odiseja po brazgotini drukije prepozna dadilja a drukije
svinjari. Jer ona prepoznavanja koja se uzimaju da neko nekome neto veruje i sva druga takva prepoznavanja imaju
manju umetniku vrednost, a bolja su ona koja se razvijaju iz
peripetije (preokreta), kao, na primer, ona scena u Pranju.
D r u g i n a i n i p r e p o z n a v a n j a jesu o n i k o j e
u d e s i s a m p e s n i k , i zato su neumetniki, kao to, na
primer, Ifigenija u Ifigeniji prepozna Oresta da je Orest: ona,
naime, bude prepoznata po pismu, a on sam govori kako eii pesnik, a ne onako kako zahteva radnja. Zato se taj postupak ne razlikuje mnogo od gore pomenute mane, jer je Or-

O pesnikoj umetnosti

83

est, isto tako, mogao doneti na sebi i neke znakove za prepoznavanje. Drugi primer daje,nam govor unka" u S o f o k i o v u Tereju.
Trei nain p r e p o z n a v a n j a nastaje po
s e a n j u: neko opazi neku stvar, i ona izaziva u njemu bolna oseanja, kao u D i k e o g e no v i m Kipranima, gde Teukar primeti siiku, pa mu suze navru na oi, ili i u Prianju
kod Alkinoja, gde Odisej slua pesmu kitaraevu, pa se seti
minulih dogadaja i proiije suze. Na taj nain budu obojica
prepoznata.
Najzad e t v r t i n a i n p r e p o z n a v a n j a o s n i va se na z a k l j u c i v a n j u , kao uHoeforama: Stigaoje
neko siian meni; niko mi nije slian osim Oresta, dakle: Orest je stigao". Ovamo dolazi i ono to je sofist Poliid doneo
u prii o Ifigeniji: Orest je verovatno zakljuio da mu je sestra rtvovana, i da po tome i on treba da bude rtvovan.
Zatim, ono u T e o d e k t o v u Tideju; doao je da nade sina,
a sam mora da gine. Takvo prepoznavanje doiazi i u Finejeviima: kad su ene videle mesto, dosete se udesu da im je
sudeno da onde umru, jer su onde bile ostavljene.
A ima i jedan sloen nain prepoznavanja koje nastaje
po krivom akljuivanju drugoga lica, kao u Odiseju laznom
glasniku: ree da e po sopstveniku poznati iuk koji ranije
nikad nije video, a zato to je mislio da e doista poznati luk
po sopstveniku napravio je kriv zakljuak.
Od svih naina prepoznavanja najbolji je onaj gde se
iznenadenje razvija verovatno iz samih dogaaja, kao u S o f o k l o v u Edipu i u Ifigeniji, jer je sasvim verovatna njena
elja da poalje pismo u otadbinu. Samo takva prepoznavanja nemaju izmiljenih znakova i grivni oko vrata,
Na drugo mesto po vrednosti doiaze ona koja nastaju
po zakljuivanju.

84

Aristotei

XVII. OSTALIPOSTUPCIPESNIKOVI ZA
T E H M K U KOMPOZICITE
Pre svega, p e s n i k t r e b a da p r e d s t a v i s e b i
d o g a d a j e u s v o j n j i h o v o j i v o s t i , pa da se
onda preda sastavljanju prie i izraivanju
g o v o r a . Jer samo tako ako pesnik dogadaje veoma jasno
pred sobom vidi, ba kao da je sam njima prisustvovao, moe nalaziti ono to dolikuje i najlake se kloniti onoga to se
s tim ne slae. Dokaz je za to ona zamerka koja je uinjena
K a r k i n u: njegov Amfijaraj vraa se iz hrama, a to pesnik
nije primeivao, jer nije ivu situaciju imao pred oima. Kad
je stvar dola na pozornicu, to izazva lo utisak u giedaocima, i komad propade.
Uz to, istovremeno, pesnik treba da odreuje dranje i
pokrete svojih iica koliko je to moguno. Jer od prirode najvie verujemo onim pesnicima koji se snagom svoga sopstvenoga uivljavanja mogu preneti u oseanja koja prikazuju, i
najistinitije prikazae mahnitost onaj koji sam mahnita i gnev
onaj koji se sam gnevi. Z a t o je p e s n i t v o za o n o g a
ko je v e o m a o b d a r e n ili i za o n o g a k o je
s t r a s n o t e m p e r a m e n t a n : oni prvi umeju lako da se
prenose u sva mogua stanja i odnose, a ovi drugi lako preiaze u ekstasu.
Pre toga, pesnik treba najpre da da opti nacrt prie, i
one koja je ve obdelavana i one koju sam obdelava, a onda
tek da je deli na episodije i da joj obim rairuje. A ta je opti
nacrt, moe se videti, evo, iz prie o Ifigeniji: neku devojku
rtvuju; ona, neprimeena, iezne iz ruku onih koji je rtvuju, i bude prenesena u drugu zemlju u kojoj je vladao obiaj
da se stranci rtvuju boginji; ona tu postane svetenica boginje. Posle nekoga vremena dogodi se da na isto mesto prispe

O pesnickoj umetnosti

85

svetenim brat - a izlagati da mu je bog naredio da tamo

ide iz nekoga uzroka i u koju svrhu, to ve ne pripada
optem delu prie; - a kad stigne, bude uhvaen, i ba onda
kada ga je trebalo rtvovati, prepozna ga sestra njegova, bilo onako kako je to prikazao E u r i p i d, bilo onako kao Poliid; otkri se, naime, tako da se moglo verovati: Nije, dakle,
samo mojoj sestri bilo sudeno da je rtvuju, nego i meni samom!" i na taj nain spasao se. Kad je napravljen taj opti
nacrt, onda pesnik treba da daje odredena imena iicima, i da
pravi podelu na episodije, a pri tom valja paziti da one budu
u vezi, kao u Orestu to je pojava besnila, koja ga baci u ruke varvarima, i obred oianja, koji ga spase.
U dramama takve su episodije kratke, a epopeji one ispredaju njezinu duinu. Jer i pria Odiseje nije duga: neko se
ne vraa u otadbinu mnogo godina; Posidon ga dumanski
vreba; najzad ostane bez drugova, sam samcat. Za to vreme
njegovu kuu satire zio: prosci mu rasipaju imanje, i njegovu sinu nametaju zasedu. Sam preturi mnoge nevolje i stigne kui, gde se nekima sam otkrije i udari na prosce: sam iznese svoju glavu itavu a neprijateije pogubi.
To je, dakle, sutina, a sve drugo su episodije (proirivanja).

X V m . Z A P L E T I RASPLET. E T I R I V R S T E
TRAGEDIJE. M N O G O L A N O S T I
PREOBIAINOST PRIE. ZADATAK H O R A
Jedan deo svake tragedije ini z a p i e t , a drugi r a s p l e t . Ono to pripada zapletu, to su esto dogadaji koji su
se odigrah pre drame, zatim i neki deo same drame; ostalo
pripada raspletu. Zapletom zovem sve ono to se deava od

86

'<;

Aristotel

poetka pa sve do onoga dela koji ini granicu od koje se vri prelaenje iz sree u nesreu ili iz nesree u sreu, a raspletom sve ono to se deava od poetkatoga prelaenja pa do
kraja. U Linkefu Teodektovu, na primer, zapletu pripadaju
dogadaji od poetka, oduzimanje deteta i, zatim, izlaenje
dela na videlo; a raspletu sve' od optube kojom se optuuje
Danaj pa do kraja.
Ima e t i r i vrste tragedija, jer smo pomenuii isto toliko i vrsta pria. Prvo je s i o e n a tragedija, koja je sva u
preokretanjuiprepoznavanju;druga j e p u n a p a t n j e , kao
tragedije o Ajantu i Iksionu; trea c r t a d u e v n i i v o t
kao Ftijotidanke i Petej; etvrta je u d e s n a, kao to su Forkinove erkt, Prometej, i sve drame koje se odigravaiu u
Hadovu carstvu.
Najbolje je kad pesnik vlada svima ovim nainima obrade, a ako ne. onda najvanijim i najveim brojem, naroito
kako danas zameraju pesnicima. Jer, kako je ve za svaku vrstu tragedije bilo odlinih pesnika, sada trae od jednoga da
svakoga prevazide u onome u emu se posebno odlikovao.
Moe se i za jednu tragediju kazati da je razlina od
druge a i jednaka s njom; pri tome ne uzima se kao merilo
obradena pria, nego se panja obraa samo na to da ii tragedije imaju isti zaplet i rasplet. Uopte, m n o g i p e s n i c i
prave odlian zaplet a rdav raspiet, a treba
da je u v e k i j e d n o d r u g o d o b r o i z v e d e n o .
Zatim, treba pamtiti, a na to smo esto obraali panju, i n e s a s t a v l j a t i t r a g e d i j u o n a k o k a o t o
se s a s t a v i j a ep. Epskim sastavijanjem zovem ono koje
uzima i suvie obimnu (mnogolanu) priu, kao kad bi
dramski pesnik, na primer, hteo da u tragediju preradi ceiu
priu llijade. U epskom delu, naime, pojedini delovi dobivaju podesnu veliinu radi duine, aii u dramama takav poku-

O pesnikoj umetnosti

87

aj nikako ne daje ono to se oekuje. Dokaz za to daje nam

ovo: svi pesnici koji su dramski obradili ceo Pad Troje, a ne
pojedine delove, kao E u r i p i d , ili sve to se kazuje o Niobi, a ne kao Es hil, ili propadaju ili rdavo prolaze kao takmiari. I A g a t o n je samo u tome pretrpeo neuspehe.
Ali u peripetijama i u jedinstvenim dogadajima pesnici
na divan nain postiu onaj ciij za kojim tee. Jer to je tragino i to izaziva oseanje ovetva. To se deava onda kad se
prevari ovek mudar ali poroan, kao Sisif, i kad podlegne ovek hrabar ali nepravedan. A to je i verovatno u onom smislu
u kome to kae A g a t o n : v e r o v a t n o je d a se m n o ge s t v a r i i p r o t i v v e r o v a t n o s t i d e a v a j u .
Najzad, p e s n i k t r e b a da i h o r u z m e k a o
j e d n o g a g l u m c a ; i hor neka bude deo celine i neka uzima uee ne kao u E u r i p i d a , nego kao u S o f o k i a . U
mnogobrojnih pesnika horske pesme nisu jae vezane za priu svoje negoii za priu koje druge tragedije. Zato pevaju i
umetke, a to je A g a t o n prvi uveo. Ali opet, kakve razlike
ima u tome ako bi se takvi umeci pevali ili ako bi se ceo jedan govor ili, ta vie, cela jedna episodija prenosiia iz jedne
drame u drugu?

XIX. MISLL NALN G O V O R A

O svemu ostalom ve je govoreno; preostaje jo da govorimo o d i k c i j i i o m i s l i m a .
to se tie raspravljanja o mislima, to moe nai svoje
mesto u predavanjirna o retorici, jer to vie ide u tu oblast ispitivanja. A u oblast misii raunarn. sve ono^ to govorom tre :
ba postici. Tu sjpada ra^HzTyanJe5 i pobijanje5 i izazivanje oseanja, kap.sto susaaiienje, ili strah, ili gnev, i druga .s.lina, a
i prikazivanje kakva predmeta.kao velikog ili neznatnog.

88

Aristotel

jasno je da se i pri obradivanju radnje treba drati istih

pravila, kad god treba da se neto tako prikazuje da izazove
saaljenje iii strah, i da bude znatno ili verovatno. Razlika je
samo u tome to dogadaji treba neposredno da se ine takvi
i bez prikazivanja na pozornici, a pri govoru onaj koji govori treba da to tek postie, i da se to prema govoru razvija. Ta
koji bi zadatak imao onaj koji govori kad bi ono o emu on
govori izazivalo prijatan utisak i bez njegova govora?
U onome to spada u oblast d i k c i j e jedan deo ini raspravljanje o n a i n u g o v o r a , a t o j e , uostalom, vie stvar
glumake umetnosti i onoga koji se bavi sistematskom teorijom te umetnosti, na primer: ta je nareenje, ta li elja, i pripovedanje, i pretnja, i pitanje, i odgovor, i ako to drugo ima
siino tome. Jer, zna i pesnik te stvari iii ne zna, njemu i njegovu delu ne moe se uiniti nikakva zamerka, bar ne onakva koja bi bila vredna panje. Ko bi, na primer, mogao nai neku pogresku u tome to P r o t a g o r a zamera H o m e r u to ovaj
kad peva: Srdnju pevaj, boginjo devojko", namerava da izrazi elju, a pak izrie nareenje? Kae, naime: pozivanje da se
neto uini iii ne uini jeste naredenje. Zato ostavimo taj predmet kao stvar koja pripada drugoj teoriji a ne teoriji pesnitva.

XX. OSAM DELOVA JEZIKOG IZRAZA

C e l o k u p n a d i k c i j a imaove delove: g 1.as, siog,
svezu, i a n , lme, g l a g o i , o b l i k (fleksiju) i govor.
Ono to ini eiemenat govora, glas, to je neraclanjen
zvuk, aii ne svaki nego samo takav koji moe ulaziti u jedan
glasovni skup. Jer, i ivotinje imaju neralanjene zvukove
od kojih nijedan ne mogu zvati elementom govora.

O pesnikoj umetnosti

89

Glasovi se dele na z v u n e (vokale), p o l u z v u n e

(poluvokale, iiquida), i bezyu.ne (konsonante, muta).
Z v u n i i n glasom zovem onaj glas koji se uje bez prislanjanjajezikao kojideo u s t a ; p o l u z v u n i m , koji se uje uz prislanjanje jezika, kao c=s i p=r; h e z v u n i m , koji se kod prislanjanja jezika sam za sebe nikako ne uje, aii se uje ako je
vezan s kojim zvunim ili poluzvunim glasom kao y=g i 8=d.
Ti glasovi razlikuju se po oblicima usta i po mestima
njihova postanka, po jaini i po slabosti haka (spiritus asper
i spiritus ienis), po duini i kratkoi, i, najzad, po visini, dubini, i po srednjem poloaju zvuka. Pretresanje tih stvari u
pojedinostima spada u metriku.
S l o g je skup giasova bez odreena znaenja, sastavljen od glasa bezvunog sa zvunim ili poiuzvunim. Jer
yp=gr ini slog i bez a=a i sa a kao ypa=gra. Ali i razmatranje
takvih razlika spada u metriku.
S v e z a je re bez odredena znaenja koja niti spreava
niti ini da vie rei dobiju jedinstvo i da imaju odredeno znaenje, i koja se moe dodavati i na krajevima i u sredini reenice, ali koja se ne sme samostalno stavljati u poetku reenice, kao uiv (=dodue), frroi (=zaista), 5e (=a, ali); ili, to je re
bez odredena znaenja koja od vie rei s odreenim znaenjem ini isto tako jednu celinu s odredenim znaenjem.
1 a n je re bez odreena znacenja koja pokazuje, poetak, ili kraj, ili odreivanje govora, na primer: xo au<p
(=oko) i TO Tiepi (=o); iii, to je re odredena znaenja koja niti spreava niti ini da vie rei dobiju jedinstvo i da imaju
odredeno znaenje, i koja se moe stavijati i na krajevima i u
sredini reenice.
Irne je re koja neto znai, ali bez izraavanja vremena, i kojoj pojedini deiovi, uzeti samostalno, nemaju odredena znaenja, jer u sloenim reima ne sluimo se njihovim

90

Aristotel

deiovima kao onakvim koji i sami za se imaju znaenje; na

primer: u i m e n u T e o d o r (Boidar) d o r (dar) nema nikakva samostalna znaenja.
G1 a g o i je re koja, pored ostalog, znai i vreme, a kojoj su pojedini delovi bez znaenja, ba kao i kod imena. Re i o v e k ili b e i o ne pokazuju vreme, dok rei k o r a a
iii k o r a a e pokazuju i vreme, i to prvo sadanje vreme, a
druga prolo.
O-b 1 i k pripada imenima iii glagolima. Jedan obiik pokazujeda li t o g a ili t o m e iostalo; drugi: dali j e d n i n u ili
m n o i n u , na primer: l j u d i i l i o v e k ; trei, najzad, razlicne naine izraavanja, na primer: p i t a n j e ili n a r e e n j e . J e r r e i k o r a k n u , k o r a a j ! jesu oblici glagolski prema tima nainima.
G o v o r je skup rei koji ima neko znaenje i u kome
bar pojedini delovi imaju znaenje za sebe. Jer nije svaki govor sastavijen od giagola i imena, kao odredenje (definicija)
oveka, nego moe govora da bude i bez glagola, aii e on vazda sadravati kakav sastavni deo s odredenim znaenjem, na
primer: ev TCO PaSi^eiv = u k o r a a n j u , KAicov 6 KXscovoq =
K l e o n od K l e o n a . Govor moe biti jedinstven na dva
naina: kad pokazuje ili jedno ili vie toga aii vezano u jedinstvo. Ilijada je, na primer, jedinstven govor po takvoj vezanosti, a odreenje oveka po tome to sobom znai jedinstvo.

XXL FESNIKIUKRASL R O D IMENICA

Imena ima p r o s t i h, a prostim zovem ono koje je sastavijeno iz delova koji nemaju znaenje, na primer yfj (=zemlja), i s 1 o e n i h, a takvim zovemo ono koje je sastavljeno
ili iz jednog dela koji ima znaenje, samo u toj sloenoj rei

O pesnikoj umetnosti

91

ne doiazi u obzir, i iz drugog dela koji nema znaenja, ili je sastavljeno iz dva dela koji obadva imaju znaenje. A moe ime
biti sastavljeno i trostruko, i etvorostruko, i mnogostruko,
kao to su sastavljena mnoga imena u jeziku Masiljana, na
primer H e r m o k a j i k o k s a n t o pomolio se Divu ocu".
Svako ime je ili obino ili t u d ic a (provincijalizam), iii
m e t a f o r a , iii u k r a s , ili k o v a n i c a (neologizam), ill
p r o d u e n i c a , iliskraenica, ilipromenjeno. Obi n i m imenom zovem ono kojim se svi u svojoj zemlji slue,
a t u d i c o m ono kojim se slui drugi. Jasno je, prema tome,
da jedna ista re moe biti obina i tudica, samo ne kod jednih istih ljudi. Tako je, na primer, crifuvov (=koplje) kod Kiprana obina re, a kod nas tudica, i 86pi) (=koplje) kod nas
obina, a kod Kiprana tudica.
M e t a f o r a jeprenoenje izraza s jednog predmeta na
drugi, i to ili s roda na vrstu, ili s vrste na rod, ili s vrste na
vrstu, ili, najzad, na osnovu analogije. Kao primer s r o d a
na v r s t u pominjem ovo:
,,A galija mi evo stoji",

jer b i t i o s i d r a n to je vrsta s t a j a n j a ; s v r s t e na rod:

Bome ve hiljadu dobrih Odisej uini dela",

jer hilj a d a z n a i m n o i n u , i tu re je pesnik uzeo mesto

r e i m n o g o ; s v r s t e na v r s t u :
Tuem ivot izvadi mu"
Tvrdim tuem odsee",
jer pesnik u prvom sluaju kae i z v a d i t i mesto odsei, a
drugom o d s e i mesto i z v a d i t i; a jedno i drugo je vrsta
o d u z i m a n j a.

92

Aristotel

A n a 1 o g i j o m zovem onaj sluaj kad se drugi lan odnosi prema prvom kao etvrti prema treem. Jer mesto drugoga uzee pesnik etvrti lan, ili mesto etvrtoga drugi, a ponekad se metafori dodaje i onaj koji je metaforom zamenjen.
Na primer: aa se odnosi prema Dionisu kao tit prema Areju. Pesnik e, dakle, au zvati t i t o m D i o n i s o v i m , a
tit a o m A r e j e v o m . Ili: to je starost prema ivotu, to
je vee prema danu. Dakle, vee e nazivati s t a r o u d ana, a starost v e e r o m i v o t a , ili, kao Empedokle, zap a d o m ivota.Kodnekihmetaforanemanikakvaposebna imena za analogan lan, pa se jednako moe na slian nain postupiti. Na primer: za bacanje semena ima izraz s e j ati, ali za bacanje sunanih zrakova nema nikakva posebnog
izraza, pa ipak se to (bacanje sunanih zrakova) odnosi prema Suncu kao sejanje prema sejau, I zato je pesnik rekao:
Sejui bogodani zrak."

Ta vrsta metafore moe se upotrebljavati i na drugi nain: nekom predmetu da se da drugo ime, aii se imenu oduzme jedna od njegovih osobina, na primer: kad bi neko tit
nazivao a o m, ali ne A r e j e v o m, nego b e z v i n s k o m .
K o v a n i c o m zovem re kojom se drugi uopte ne
slue, nego je pesnik sam uvodi, jer, ini se, ima nekoliko takvih rei, na primer: kad Kspaia (= rogove) zove kpvbyaq {=
grane] a lepea (= svetenika) zovedpm:f]pa (= bogomoljcem).
Stosetieproduenice i skraenice,pryanastaje onda kad se jednoj rei vokal due izgovara nego obino ili
kad joj se jedan slog umee, a druga nastaje onda kad joj se
neto oduzme. Primeri za produenicu: Tio^no^ mesto TtoAecoc;,
rir|X,rid88C0 mesto nr]A.si5ou a za skraenicu Kpi (= Kpiuf| = jeam) i 5o (=5coua = kua), zatim uia y(veiai ducporepcov 6\j/ (=
ovj/u; = na dva oka ima samo jedan vid = videnje).

O p e s n i k o j umetnosti

93

P r o m e n j e n o m recju zovem onu re koja nastaje

kad joj se jedan deo zadri, a drugi ponovo stvori, na primer: 5e^ixepov Kaid uacpv(= u desniju sisu mesto u desnu).
Od imenica jedne su mukoga, a druge enskoga a tree srednjega roda. Koje su mukoga roda, zavruju se glasovima v = n, p = ri<; = si glasovima sloenim sa s, a takva su
dva ij/ = ps i \ = ks; koje su enskoga roda, zavrsuju se vokalima koji su svagda dugi, naime vokalima n = e, co = o, i a = a,
koje je as dugo, as kratko. Prema tome, broj zavretaka za
imenice mukog jednak je sa brojem zavretaka za imenice
enskog roda, jer su y = ps i ^ = ks istovetni sa s. Bezvunim
glasom ne zavrava se nijedna imenica, a ni kratkim zvunim. Samo tri imenice zavravaju se glasom i = i, i to: \izkx
(=med), K6|1|II (=gumija) i TieTiepi (=papar); na u pet, i to: Ttbu
(=stado), vdTci) (=slaica), yovu (=koleno), 56pu (=koplje),
aa-n) (=grad). Imenice srednjeg roda zavravaju se tim istim
glasovima i glasovima v = n i q = s.

XXII. PESNIKA DIKCIJA

Ono to ini vrlinu p e s n i k e d i k c i j e jeste n j e n a
j a s n o a ali bez p r o s t o t e . Dodue, dikcija jenajjasnija kad uzima obine rei, ali je neotmena. Kao primer za to
slui pesnitvo K l e o f o n t o v o i S t e n e l o v o . Dikcija postaje uzviena i otklanja prostotu kad se slui neobinim izrazima, a neobinim izrazima zovem tudicu, i metaforu, i
produenicu, i uopte svaki izraz koji odudara od obinog
govora. Ali, ako bi ko uneo u dikciju sve neobine izraze zajedno, to bi bila ili zagonetka lii varvarizam; ako bi pesnik
spevao neto samo u metaforama, to bi bila zagonetka, a samo u tudicama, to bi bio varvarizam. Jer to i jeste sustina za-

94

Aristotel

gonetke da vezuje ono to je nemogue vezati, a opet govori

o neemu to je stvarno. To se ne moe postii metaforom,
na primer: Videh oveka gde drugom oveku vatrom pripoji med", i slino, A upotrebom samih tudica nastaje varvarizam.
Zato je potrebno da se ti oblici nekako zdrue: tim postupkom, tuica, i metafora, i ukras, i druge ve pomenute
vrste, uinie da se ukloni obinost i prostota, a upotreba
obinog izraza donosie dikciji potrebnu jasnou.
Ne maiu uslugu ine jasnoi dikcije i otmenosti izraza
produene, skraene i promenjene rei. Jer, odudarajui u
neemu od uobiajenoga obiika, takve rei nee biti svakodnevne i postae otmene, a ostajui delimice u vezi s obinim
izrazima obezbedie dikciji jasnou. Zato nije opravdano
prekoravanje onih koji otroj kritici podvrgavaju takav nain dikcije, pa se podsmevaju pesniku Homeru, kao to je
uinio stari Euklid, tvrdei da je iako pevati nekome kad
stane produivat' rei po volji", sloivi same te rei u jampski stih. Na primer: Zahtevao je Harinida kad je na Maraton iao", i ne ljubei uz njega njegovu emeriku".
Dodue, ako se tim postupkom ide za tim da se to nekako naroito pokazuje, onda je to smeno. Aii odravanje
mere u svima delovima dikcije jeste opti uslov. To isto dogodilo bi se i sa metaforama, i sa tuicama, i s ostalim vrstama neobinog izraavanja, kad bi ih ko neprikladno uzimao
i namerno sluio se njima za smene stvari.
Ali, k o l i k u r a z l i k u u d i k c i j i p r a v e ti izrazi k a d se u z i m a j u s m e r o m , to svako moe da ogleda kod epa ako bi one izraze u stihu zamenjivao obinim izrazima. I kod tudice, i kod metafora, i kod ostalih vrsta neobinog izraavanja, svako bi se mogao uveriti da je ova naa
tvrdnja istinita ako bi te izraze zamenjivao obinim izrazima.

O pesnikoj urnetnosti

95

N p r . : E s h i i i E u r i p i d spevali su isti jampski stih, ali je

Euripid zamenio samo jednu re, tj. mesto obine rei uzeo je
neobinu, i Eshilov stih pokazuje se lep, a Euripidov bljutav.
Dok je E s h i 1, naime, u Filoktetu spevao svoj stih:
,,a rana to mi s noge meso izjeda",

E u r i p i d je mesto i z j e d a metnuo b l a g u j e . Isto tako biio bi kad bi ko u stihu:

A to je slab oveuljak, nitkov, udovite pravo" kazao obine izraze:
,,a to je malen ovek, slabotinja, prava rugoba"; i isto
tako kad bi mesto:
sitan mu primakne sto, neprilian primakne stolac"

stavio:

,malen jnu primakne sto i stolac mu primakne bedan";

i najzad kad bi mesto: obale hue" kazao obale graku".

Tako je jo A r i f r a d ismejavao tragike pesnike to se
slue izrazima kojima se u govoru niko ne bi posluio, na primer: Scoudrcov COTO = d v o r a o d svoga mesto a%6Scoudrcov
= od s v o g a d v o r a , ili 'A^iMicoc.Tiipi = A h i l e j u o jun a k u , mesto 7tepi'A^iA^cog = o A h i l e j u j u n a k u , zatim
ae-dev = t e b e k a, ycb 5s viv = a j a j u. Jer ba zato to ovi izrazi ne pripadaju obinim izrazima, oni oduzimaju govoru karakter svakodnevnosti, a to ba onaj kudilac nije znao.
Veoma je vano umeti se prikladno sluiti svakom od
pomcnutih vrsta, i sloenim reima i tudicama, a najv a n i j e k a d se p e s n i k o d l i k u j e u u p o t r e b i
m e t a f o r a . Jer, to se jedino ne moe nauiti od drugoga, i

96

Aristotel

to je obeleje genijalnosti, jer umeti nalaziti sjajne metafore

znai umeti videti slinost.
to se tie pojedinih pesnikih izraza, s l o e n e rei
najboije p r i s t a j u za d i t i r a m b e , t u i c e za jun a k e pesme, a m e t a f o r e za j a m p s k i t r i m e t a r
u drami.Aliujunakojpesmimoguseupotrebijavatisvipomenuti izrazi; za jampski trimetar, koji najvie podraava razgovor, podesni su oni izrazi koji se mogu uzimati i u proznom
govoru, a to su obini izrazi, metafora i ukras.
0 tragediji i o podraavanju koje se vri radnjom neka
bude dovoljno to to je dosad reeno.

Epski pesnik: gl. XXIII-XXV

(6 e7io7toioc)

XXIIL EPOPEJA KAO OBRAZAC ZA JEDINSTVO

RADNJE. NJENA RAZLIKA OD PISANJA
ISTORIJE. HOMEROVO ODLIKOVANJE
OD OSTALIH EPSKIH PESNIKA
Sto se tie epskog pesnitva, koje podraava pripovedanjem i u stihovima, jasno je da u njemu prie sastavlja dramski, kao utragedijama, tj. da se one vezuju za jednu
j e d i n s t v e n u , celu i zavrnu, radnju, kojaimapoetak, i sredinu, i zavretak, da bi, kao jedno i potpuno ivo
bie, izazvalo estetsko uivanje svoje vrste.
Zatim, t a k v o p e s n i t v o po svom s a s t a v u
ne sme da lii na istorijska dela, ukojima je, nuno, predmet prikazivanja ne jedna radnja nego jedno vreme, tj. izlaganje svega onoga to se u njemu dogodilo jednome ili mnogima, a svaki od tih dogaaja ili je vezan ili nije
vezan za koji drugi dogaaj. Jer, kao to se pomorska bitka
kod Salamine dogodila u isto vreme u koje i bitka kod Sicilije protiv Kartaginjana, a da obadva dogaaja nisu imala nikakva zajednikog cilja, tako se i u vremenima koja dolaze
jedno posle drugoga odigravaju ponekad dogaaji jedan posie drugoga, od kojih nijedan nema nikakva zajednikog cilja sa drugim. A gotovo veina epskih pesnika tako radi.
Zato, kao to smo ve jedared istakli, H o m e r se i u tome pravcu pokazuje kao bogodan pesnik iznad svih drugih

93

Aristotel

to nije p o k u a o da o p e v a ni c e o t r o j a n s k i
r a t, mada je imao poetak i svretak. Jer to bi postala suvie
obimna i nepregledna pesma ili, kad bi se pesnik i ograniio
da se dri mere u duini, to bi biio suvie zamreno zbog arene sadrine. Ali on je odvojio samo jedan deo, a druge
mnoge dogaaje uzeo je kao episodije, na primer Nabrajanje
galija i druge episodije kojima ukrasava svoju pesmu.
Ostali epski pesnici opevaju jednoga oveka i jedno
vreme, jednu radnju aii punu delova, kao to je to uradio pesnik Kiparske pesmt i pesnik Male Ilijade. Zato se i rnoe iz
llijade i iz Odiseje uzeti gradivo samo za jednu tragediju ili
najvie za dve, dok iz Kiparske pesme za mnoge, a iz Male 11ijade za vie nego osam, i to: Spor oko oruzja, Ajant, Filoktet, Neoptolem, Euripil, Prosjaenje, Lakonke, Razorenje
Troje, zatim Odlazak, i Sinon, i Trojanke.

XXIV. DALJE 0 D L I K E H O M E R O V E N A KOJE

TREBA UGLEDATL OBRAIVANJE
HEKSAMETAR KAO NAJPRH
ZA EPOPEJU. H O M E R KAO UITELJ U
G O V O R E N J U NEISTINE KOJA
ODGOVARA SVRSIIUIZBEGAVANJU
B E Z R A Z L O N O S T L DIKCIJA
Osim toga, e p o p e j a treba da i m a i s t e v r s t e
k a o i t r a g e d i j a , tj. da bude ili prosta, ili prepletena, ili
da crta duevni ivot ili da bude puna patnji i da ima iste delove izuzevi muziku kompoziciju i pozorini aparat. Jer i
epopeja treba da ima i preokreta, i prepoznavanja, i bolnih
dogadaja, a i da ima lepe misli i lepu dikciju.

O pesmkoj umetnosti

99

Svim tim posiuio se H o m e r prvi u punoj meri. Jer, on

je svaku od svojih pesama prema tim pravilima sastavio: llijada je prosta i puna patnji, a Odiseja prepletena, ier se prepoznavanja niu kroz ceiu pesmu, i crta duevni ivot; osim toga,
dikcijom i mislima on je prevaziao sve druge epske pesnike.
to se tie k o m p o z i c i j e , epopeia se razlikuje od tragedije d u i n o m s k l o p a i m e t r o m . Aii mera duine
dovoljno je odredena ve ranije: epopeja treba da bude tolika da se moe pregledati od poetka do kraja. To bi se mogio postii kad bi sastavi bili krai nego to su bili u starih
epa, i kad bi njihova duina bila jednaka sa duinom tragedija koje su odreene za jedno prikazivanje.
Da bi svoj obim proirila, epopeja se koristi jednom
znatnom svojom osobinom: dok se u tragediji ne moe podraavati vie istovremenih dogadaja, nego samo onaj dogadaj koji se odigrava na pozornici i u vezi sa glumcima, u epopeji se moe, zato to ona pripoveda, prikazivati vie istovremenih dogadaja, a ti dogaaji, ako su meusobno vezani,
proiruju epopeji obim. To je ono preimustvo kojim epopeja razvija vei sjaj prikazivanja i kojim osveava sluaoce i
obogauje sadrinu nejednakim episodijama. Jednolikost,
naime, brzo zasiuje, i ona je uzrok neuspehu tragedija.
to se tice m e t r a , iskustvo je pokazalo da je herojski
stih (heksametar) najpriliniji. Jer, ako bi ko pokuao da epski podraava u nekom drugom metru, ili u vie metara, to
bi se oevidno pokazalo kao neprilino. Herojski metar je
najmirniji i najobimniji metar; zato on i doputa upotrebu
tudica i metafora u punoj meri, jer i epsko podraavanje prevazilazi ostaia podraavanja. A jampski trimetar i trohejski
tetrametar odaju ivost, i to jedan za igru a drugi za prikazivanje radnje, A jo bi neprilinije bilo kad bi ko sve te metre
meao, kao to je to uinio H e r e m o n. Zato jo niko i nije

Aristoiel
sastavio dugaku epsku pesmu u kome drugom metru osim
u herojskom, nego je, kao to smo ve rekli, sama priroda
epopeje nauila pesnike da biraju ono to njoj prilii.
Kao u mnogim drugim stvarima, H o m e r je dostojan
da bude pohvaijen i u tome to on jedini medu pesnicima pouzdano zna t a i m a d a r a d i . Pesnik, naime, v e o m a
m a i o sme sam da g o v o r i , jer nepodraava ondakad
tako postupa. Dok ostali pesnici kroz celu epopeju izlaze sami na pozornicu, a samo malo i retko daju pravo podraavanje, H o m e r posle kratkoga uvoda odmah uvodi junaka, ili
enu, ili kakvu drugu figuru, i nijedna figura nije bez karaktera, nego svaka ima odreen karakter.
Treba, dakle, i u epopejama, kao i u tragedijama, prikazivati, ono to je udno, ali u epopeji ima vie mesta za
ono to je b e z r a z l o n o , a to je najvie izvor onoga to je
udnovato, jer lice koje dela ne vidimo pred sobom. Jer, kad
bi pesnik, na primer, izneo na pozornicu ono kako Ahilej goni Hektora, to bi bilo smeno: na jednoj strani ahejska vojska koja stoji i ne goni, a na drugoj Ahilej koji joj pomrkivanjem zabranjuje! Ali u epu to se ne primeuje. A ono to je
udno izaziva zadovoljstvo; a da je tako, to dokazuje ova injenica: svi oni koji pripovedaju vole da neto dodaju, jer
misle da e tako izazvati dopadanje u slualaca.
H o m e r je i ostalim pesnicima najbolje pokazao kako
treba govoriti n e i s t i n u. Taj postupak osniva se na k r i v o m
z a k l j u i v a n j u. Jer Ijudi misle poto posle A postoji ili se
deava B,daonda,akoistinskipostojiovo d o c n i j e (B),postoji ili biva ono r a n i j e (A). A to je pogrean zakljuak. Zato, ako je prvo (A) neistina, treba dodati drugo (B) ako to drugo nuno postoji ili biva u vezi s prvim. Jer zato to zna da je
drugo (B) istina, na duh pogreno zakljuuje da je i prvo (A)
istina. Primer za to daje Pranje u Odiseji.

pesnikoj urnetnsti

101

Zatim, v i e t r e b a u z i m a t i o n o t o nije mog u e , a l i je v e r o v a t n o , n e g o i i o n o t o je m o g u e , aii n e v e r o v a t n o . I neka se prie ne sastavljaju iz

delova koji su bezrazloni, nego je najboije kad u njima
uopte nema nikakvih bezrazlonosti, a ne moe li pesnik to
izbei, neka to lei izvan radnje koja se prikazuje, kao Edip,
na primer, to ne zna kako je Laj zaglavio, a ne u drami, kao
to u Elektri giasnici izvetavaju o pitijskim igrama, iii kao to
u Mianitna Teief od Tegeje putuje do Misije ne pustivi glasa
od sebe. Zato je smeno izgovarati se da bi inae cela pria
propala; pria uopte ne sme se tako sastavljati. Ako pesnik
donese takve nemogue eiemente, pa ako se pokae da je to
donekle verovatno, onda se moe dopustati i neistina. Pokazalo bi se da se i oni bezrazloni prizori u Odiseji - iskrcavanje spavaiva Odiseja - ne bi mogli podneti kad bi to ispevao
neobdaren pesnik. Ali je H o m e r prikrio onu neistinu zasladujui je ostalim lepotama svoga prikazivanja.
Najzad, izraivanju d i k c i j e trebapesnik da posveuje svoju naroitu panju u praznim delovima, koji se ne odlikuju ni crtanjem karaktera, ni mislima, jer, s druge strane, suvie sjajna dikcija baca u zasenak i crtanje karaktera i misii.

TAKE ZA PESNICKE
M E I R E E N J A . POJE:
Z A M E R K E I R E E N J A . OPTI
to se tie problema i njihovih reenja, i koliko ima vrsta tih problema i koje su, o tome moe nam dati jasnu sliku
ovakvo razmatranje.

102

Aristotel

Kako je pesnik podraavaiae ba kao siikar ili koji dru~

gi likovni umetnik, nuno je da on svagda podraava jedno
od ovoga troga: ili stvari- k a k v e su b i l e ili k a k v e
j e s u; i i i k a k v e s u p r e m a k a z i v a n j u i v e r o v a n j u 1 j u d i; iii, n a j z a d , k a k v e t r e b a da b u d u . Kao
sredstvo za prikazivanje tih stvari siui ohian (svakodnevni) govor iii i tudice i metafore, a ima jo mnogo i drugih naina neobinoga izraavanja, jer te poscupke pesnicima dopustamo.
Pored toga, za p e s n i k u u m e t n o s t ne v a e
i s t a p r a v i l a k a o za p o i i t i k u (tj. e t i k u ) ili za
k o j u d r u g u u m e t n o s t . Pogreaka koje se prave protiv
same pesnike umetnosti ima dve vrste: jedne se odnose na
nju samu, a druge se odnose na neto to je za nju o d s p or e d n e v a n o s t i . Na primer: ako je pesnik odabrao da
podraava neto to on ne tnoe. onda je p o g r e k a p r o tiv s a m e p e s n i k e u m e t n o s t i ; ali, ako pesnik nije
praviino odabrao, nego je, na primer, uzeo da prikazuje konja s ohadvema nogama napred ispruenim, ili je ina.ce uinio
greku protiv posebne pojedine nauke, na primer lekarske, iii
koje druge koja tvrdi da je prikazivanje nemoguno, onda je
t o p o g r e k a p r o t i v p o j e d i n e n a u k e , a neprotivsame pesnike umetnosti. To su, dakle, gledita s koiih treba ispitivati i pobijati zamerke koje stoje u problemima.
Razmatrajmo najpre zamerke koje se odnose na samu
pesniku umetnost. Ako je prikazano neto n e m o g u e ,
onda je to pogreka, ali ona se moe opravdati ako umetnost
na taj nain postie svoj cilj. Jer cilj je onda tu ako pesnik na
taj nain uzbuduje ili u tome iii kome drugom deiu. Primer
1
za to daje prizor kako Ahilej goni Hektora. Ako se, pak, ciij

O pesnikoj umetnosti

mogao postii u veoj ili manjoj meri i po praviiima umetnosti koja o tim stvarima reava, onda se pogreka ne moe
opravdati. Jer, ako to samo moe biti, ne treba uopte praviti nikakvih pogreaka.
Zatim, moe se postaviti pitanje k a k v a je p o g r e ka, da 1 i je o n a u i n j e n a p r o t i v p e s n i k e
umetnosti
kao
takve
iii
protiv
neega
d r u g o g a t o je za nju od s p o r e d n e v a n o s t i ?
Jer manja je pogreka ako neko, na primer, nije znao da kouta nema rogova nego da ju je nasiikao onako kako se ona
uopte ne moe naslikati. Ako, daije, neko zamera da prikazivanje nije istinito, onda tu zamerku treba pobijati odgovor o r m a i i m o d a t r e b a da b u d e t a k o , kao to je Sof o k l e izjavio da on prikazuje ljude onakve kakvi treba da
budu, a E u r i p i d onakve kakvi jesu.2 Ako se ne moe tvrditi nijedno od toga, onda se moe odgovoriti da ijudi tako misie. Takve su, na primer, prie o bogovima. Jer, prikazivati ih
onako kao to ih pesnici prikazuju, nije ni bolje a i ne odgovara istini, nego moda, u tome sluaju, ima pravo Ksenof an, aii, treba odgovoriti, tako je opte miijenje. U drugom
siuaju, neko prikazivanje nije bolje, ali se moe odgovoriti
d a j e n e k a d z a i s t a t a k o b i l o , kao to je, na primer,
ono to Homer kae o oruju: Vrkom kopljaa sva su im
koplja upravno zabodena". Takav je, naime, u ono vreme
bio obiaj, kao to je jo i danas u Ilira.3
Kad se raspravija da li n e k o l e p o ili ne l e p o
g o v o r i ili r a d i , onda se, pri odmeravanju te radnje ili toga govora, ne sme voditi rauna samo o tome da li je to dostojno iii ravo, nego treba voditi rauna i o licu koje neto radi ili
2

Objanjenje u registru imena pod reju lliada.

103

Objanjenje u registru imena pod reju llijada.

Objanjenje u registru imena pod reju llijada.

104

Aristotel

govori, i kome, iii kada, ili kome za volju, iii radi ega to iice
neto radi ili govori, na primer: da li radi veega dobra koje treba da se postigne, iii radi veega zla koje treba da se izbegne.
Zamerke koje se odnose na i z r a z e treba pobijati pozivajui se na t u i c u, na primer u stihu: oupfjac, jaev jtpbTov
(=najpre gadae mazge), jer moda pesnik ne misli na mazge
nego na u v a r e ; zatim ako se za Dolona kae: oblijem
bee grdan", time se ne kae da je bio nesimetrina teia nego
ruan u licu, jer Kreani mesto simpoccoTtov (=lepih obraza)
kau susiSsc; (=lepa lika). Pa u stihu ^copTspov 5s Kspais (=ivlje utai) pesnik ne misli na nemeano vino kao za pijanice,
nego na bre toenje.4
Drugestvariobjanjavajusemetaforom. Naprimer
u stihu: Svi su bogovi ve i junaci konjici spali itavu no",
a odmah po tome: kad bi na polje on na trojansko bacio
oi..., glasu se divio frula i svirala i ciki ljudskoj", tu je svi
metafoniki reeno mesto mnogi, sve je vrsta mnoine.
-lonaj izraz: jedini netone" kazan jemetaforiki, jer najp o z n a t i j e to jeovdejedino. 5
P r o s o d i j o m se pobijaju zamerke, kao to je to uradio H i p i j a Taanin u ovim primerima; SiSousv (5i6p6u.sv)
5s 01 (=nosimo njemu) i TO USV OU (OU) KaraTtMsTGi ouppco
(=kojega jedan deo trune od kie), promenivi u prvom akcenat, a drugom promenivi hak i odbacivi akcenat/5
Ponekad se zamerka pobija i i n t e r p u n k c i j o m , kao
u E m p e d o k l a : Odmah bivae smrtno to je naviklo besmrtno biti, i to ranije bee isto, bivae smesa".7
4

Objanjenje
Objanjenje
^ Objanjenje
7
Objasnjenje
5

u registru
u registru
u registru
u registru

imena pod reju

imena pod reju
imena pod reju
imena pocl reju

Ilijada.
Itiiada.
Hipija Taanin.
Empedokle.

O pesnikoj umetnosti

105

Ponekad a m f i b o l i j o m (dvosmisienou): ,,A deo

noi proe ve vei od dva dela"; tu je izraz d e o ve i dvo8
smislen.
Neke zamerke pobijaju se navikom govora. Kad kau vino, Ijudi misle na vrstu pomeana pia; zato pesnik veli
daje Ganimedvinolija Divov, ma da bogovi ne piju vina.
I one koji kuju elezo ili koji drugi metal zovu m e d a r i m a ;
zato se u pesmi kae dokolenica koju od kalaja napravi medar". A mogao bi se taj primer shvatiti i kao metafora.9
Ako se ini da neka re znai neto p r o t i v r e n o ,
onda treba ispitati ta sve ta re moe da znai na onom mestu. Na primer u izrazu: tu se zadralo medeno koplje" treba ispitati gde se to koplje zadralo, ta znai izraz t u? Da li
ovako, kao to Homer govori, ili, kako bi ovek najpre misiio, u ploi koja je suprotna?10 Ili, pri tom ispitivanju, treba
paziti na ono to G1 a u k o n primeuje da kritiari neka mesta najpre pogreno razumeju, pa onda, poto su sami odredili znaenje obiika, prave svoje zakljuke, pa verujui da je
pesnik zacelo rekao ono to oni sami misle, zameraju mu
ako se to protivi njihovu miljenju. Tako se dogodilo sa
shvatanjem mesta o Ikariju: kritiari polaze od pretpostavke
da je on Lakonac; i zato im je nerazumljivo to se Telemah
nije s njime sastao kad je stigao u Lakedemon. A moda
stvar stoji onako kako kau Kefalenjani. Oni tvrde, naime,
da se Odisej iz njihova kraja oenio i da je ime njegovu tastu
Ikadij e, a ne Ikarije. Po tome, verovatno je da je taj problem nastao iz zablude.

8
9
10

Objanjenje u registru imena pod reju llijada.

Objanjenje u registru imena pod reju Ilijada.
Objanjenje u registru imena pod reju llijada.

106

Aristotel

Uopte, ono to je n e m o g u e treba pravdati r a z i oz i m a u m e t n o s t i ili o n i m t o je b o l j e ili o p t i m m i i j e n j e m. Sa gledita umetnosti vie vai ono to
je verovatno a nemogue negoli ono to je mogue a neverovatno. Pa mada je nemogue da u stvari ima onakvih ljudi
kako ih je siikao Z e u k s i d , ipak se moe odgovoriti da je
bolje tako i prikazivati, jer ideal treba da prevazilazi stvarnost. N e r a z l o n o s t treba pravdati o p t i m m i 1 j en j e m, a pored toga i tim da ponekad nije nerazlono, jer je
verovatno da se neto deava i protiv verovatnosti.
Ako n e k i i z r a z daje u t i s a k p r o t i v r e n o sti, o n d a t o t r e b a i i s p i t i v a t i k a o t o se pos t u p a k o d p o b i j a n j a u d i j a i e k t i c i : da li je re oistom onom emu se prigovara, i da ii se izraz odnosi na isto na
to mi misiimo da se odnosi, i da ii je izraz uzet u istom smislu u kome ga mi uzimamo, pa posle toga i reavati iii prema
onome to kae sam pesnik ili prema onome kako to razumeva razborit itaiac. A prekor i za nerazlonost i za slabost karaktera opravdan je onda kad pesnik bez ikakve potrebe donosi ono to je nerazlono, kao E u r i p i d, na primer, Egeja,
ili io karakter, na primer Meneiajev u Orestu.
Zamerke, dakle, prave se sa p e t g i e d i t a; iii se zamera neemu to je n e m o g u e, iii to je n e r a z i o n o, ili
t o je u m o r a l n o m s m i s i u i o e , ili to je p r o t i v r e n o , iii to je p r o t i v p r a v i i a p e s n i k e u m e t n o s t i . Reenja treba traiti prema navedenim rubrikama, a
ima ih dvanaest.

ETVRTI ODELJAK
Uporedenje tragedije i epopeje: gi. XXVI
(Etr/icpiGic; ifjc, Tpay5iaq Kai xx\q s7i07coiiacJ

XXVI. UPOREENJE TRAGEDIJEIEPOPEJE.

PRVENSTVO TRAGEDIJE. SVRETAK
Moda bi ko bio u neprilici kad bi imao da odgovori
da li je s a v r e n i j e e p s k o ili t r a g i k o p o d r a a v a n j e . Ako je, naime, savrenije ono podraavanje u
kome prostote ima u manjoj meri, a takvo je ono koje pretpostavlja obrazovanu publiku, onda je jasno da je ono podraavanje koje sve podraava prosto. Jer, glumci misle da
publika ne bi pokazivala razumevanje za prikazivanje ako
oni sami ne bi to dodaii, pa zato neprestano prave pokrete, kao to se, na primer, ravi frulai upravo valjaju kad
treba da podraavaju bacanje diska, i razvlae horovou
kad sviraju Skilu.
Tragedija je, dakle, (po tvrdenju nekih) takva, kao to
su tako i stariji glumci ocenjivali igru svojih naslednika: Min is k o je, naime, nazvao K a 1 i p i d a majmunom, jer je suvie preterivao u mimikim pokretima, a takvo je bilo miljenje i o P i n d a r u. A kako su se ti mlai glumci odnosili prema starijima, tako se i cela dramska umetnost odnosi prema
epskoj umetnosti. Dakie, tvrde, epska umetnost ima otmenije gledaoce, koji ne trae nikakvih mimikih pokreta, a tragika ima neobrazovane gledaoce. Ako je, prema tome, tragika umetnost prosta, onda je ona, tvrdi se, zaceio i gora.

108

Aristotel

Pre svega, moe se odgovoriu, ta optuba ne p o g a d a

u m e t n o s t p e s n i k u n e g o glumaku,jerpreterivati u pokretima moe i rapsod, kao to je to inio S o s i s t r a t,
a isto tako i peva, kao to je to inio M n a s i t e j Opunanin. Zatim, nije ni svako kretanje teia za osudu, inae bi se i
igra morala osuditi, nego samo preterano kretanje loih glumaca, a to se zameralo i K a i i p i d u , a zamera se danas i
drugima, jer ne umeju da prikazuju siobodne ene.
Tragedija, najzad, p o s t i e s v o j z a d a t a k i bez
m i m i k i h p o k r e t a , isto onako kao i e p o p e j a; jer ve
i samo itanje pokazuje kakva je ona. Ako njoj, dakie, pripada prvenstvo bar iz drugih razloga, onda zacelo nije nuno
voditi rauna o gornjem prekoru.
Zatim, njoj pripada prvenstvo zato to i m a s v e t o
i m a i e p o p e j a ta vie, ona moe da se siui i njezinim
metrom; osim toga, ona ima ne neznatan deo, muziku, koja
umetnikom uivanju daje najveu ivost, i pozorini aparat.
Pored toga, ona vri taj uticaj i kad se ita i kad se na pozornici prikazuje.
Tragediji, dalje, pripada prvenstvo i po tome to n j e n o p o d r a a v a n j e p o s t i e s v o j ciij u k r a e
v r e m e . Jer, ono to je zbijenije vie se svidi nego ono to je
vezano za mnogo vremena. Mislim, na primer, na siuaj kad
bi ko S o f o k i o v a Edipa dao u onoliko stihova koiiko ih
ima Ilijada.
Najzad, e p s k o p o d r a a v a n j e ne d a j e n i t a k v u j e d i n s t v e n o s t . Da tako stvar stoji, dokazuje to to
se iz svakog epskoga dela moe izvui gradivo za vie tragedija. Otuda, ako epski pesnici obraduju jedinstvenu priu,
ona iziazi ili suvie kusa ako je obdelavaju u maiom obimu,
ili, ako je produuju prema metru, daje utisak razvodnjenosti, na primer: ako je epopeja sastavijena iz vie radnji, kao
i :

O pesnikoj umetnosti

109

to Ilifada ima mnogo takvih deiova i Odiseja, koji ve i sami za se imaju dovoljnu duinu. Pa ipak su te pesme sastavijene to se moe savrenije, i one predstavijaju podraavanje jedinstvene radnje koiiko je god to mogue.
Ako, dakle, tragedija odudara svima tim preimustvima, a, osim toga, i posebnim umetnikim zadatkom - jer te
umetnosti ne smeju da izazivaju ma kakvo umetniko uivanje, nego samo ono koje smo ve ranije pomenuli - onda je
oevidno da t r a g e d i j a z a s i u u j e p r v e n s t v o , jer
ona svoj cilj potpunije postie nego epopeja.
O tragediji i epopeji, Q njima samima, i o njihovim vrstama i sastavnim delovima, i koliko ih ima i u emu se razlikuju, i o uzrocima njihove uspeiosti ili neuspeiosti, i, najzad, o zamerkama i o nainima reenja, neka bude reeno
toliko.