JAVNA USTANOVA SREDNJA MEDICINSKA KOLA

TUZLA

SEMINARSKI RAD IZ INFORMATIKE

TEMA: RAZVOJ PROCESORA

Uenik: Faruk Spahi, I k

Profesor: Demo Braninovi

Tuzla, novembar 2014. godine

SADRAJ:

1. TA JE MIKROPROCESOR?..................................................................................................2
2. ARHITEKTURE PROCESORA..............................................................................................3
2.1. CISC ARHITEKTURA.........................................................................................................3
2.2. RISC ARHITEKTURA.........................................................................................................4
3. KAKO RADI PROCESOR?.....................................................................................................4
4. MOORE-OV ZAKON..............................................................................................................5
5. PRVI MIKROPROCESORI.....................................................................................................6
5.1. 16-BITNI PROCESORI........................................................................................................7
5.2. 32-BITNI PROCESORI........................................................................................................7
6. AMD PROCESORI..................................................................................................................8
7. INTEL PENTIUM PROCESORI...........................................................................................10
7.1. PROCESOR PRO................................................................................................................10
7.2. PROCESOR PENTIUM II..................................................................................................11
7.3. PROCESOR PENTIUM III.................................................................................................11
7.4. PROCESOR PENTIUM IV.................................................................................................12
7.5. PROCESOR PENTIUM EXTREME EDITION.................................................................12
8. PROCESORI SA VIE JEZGRI............................................................................................13
9. ZAKLJUAK.........................................................................................................................14
10. LITERATURA......................................................................................................................15

1. TA JE MIKROPROCESOR?
CPU-(Central Processing Unit) ili skraeno procesor je srce svakog raunara. Iako centralni
procesor nije jedini procesor, njega imaju grafika kartica (GPU), zvuna kartica i mnogi drugi
dijelovi, ali pod imenom procesor najee se misli na centralni procesor (CPU). Procesor se
sastoji od milijuna tranzistora smjetenih na jednom ipu i on odreuje ostalim komponentama
raunara ta i kada e raditi. Procesor takoer ima i svoju prirunu memoriju (cache) iz koje
dohvata podatke puno bre nego iz radne memorije. Prvi procesor na jednom ipu proizvela je
tvrtka Intel 1971 godine, zvao se Intel 4004 i sastojao od 2300 tranzistora dok npr. novi model
Intel Core Duo ima skoro 300 milijuna tranzistora.Ako danas kupujete raunar u njemu e
biti AMD-ov ili Intel-ov procesor. Ostali proizvoai su nestali sa scene i rijetki jo proizvode
procesore kao npr. VIA.
eng. microprocessor
Elektronski sklop unutar raunara integrirani krug koji vri funkciju centralne
jedinice

Prije pojave mikroprocesora centralne jedinice raunara bile su napravljene od

diskretnih integriranih krugova, tranzistora ili elektronskih cijevi. Pretapanjem cijelih
ploa (ili ak cijelih soba) na mali komadi silikona dovelo je do pojeftinjenja raunara,
te je proirilo njihovu primjenu u poljima gdje je minijaturizacija neophodna

2. ARHITEKTURE PROCESORA
Postoje dvije arhitekture (grae) procesora:
CISC arhitektura (Complex Instruction Set Computer)
RISC arhitektura (Reduced Instruction Set Computer)

2.1. CISC ARHITEKTURA

Oznaava raunarsku arhitekturu ija je filozofija gradnje ta da uvrsti to je mogue
vie naredbi na mikrorazini tj. na razini centralne jedinice (CPU)
Prednosti:
naredbe su izvedene na razini elektronike u centralnoj jedinici
izvravanje naredbi je brzo
Nedostaci:
mikroprocesor sloeniji i skuplji za proizvodnju
CISC mikroprocesori su:
mikroprocesori Intel iz serije x86

 mikroprocesori Motorola iz serije 680xx

2.2. RISC ARHITEKTURA

Tip centralne jedinice jedinice sa smanjenim skupom naredbi
Karakteristike:
manji obim naredbi
poveanje broja registara dostupnim CPU
stavljanje cache memorija na CPU
RISC mikroprocesori su:
ARM
PowerPC
SPARC

3. KAKO RADI PROCESOR?

Procesor obrauje i izvrava mainski kod (binarni) koji mu govori ta da procesor radi. Jedini
razumljivi jezik procesoru je mainski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:
Pomou ALU (en. Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogunosti da izvodi osnovne
matematike operacije (sabiranje, oduzimanje, mnoenje i dijeljenje). Moderni procesori su u
mogunosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.
Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mjesta na drugi
Shodno naredbama, procesor moe skoiti na novi set instrukcija
Glavni dijelovi procesora su:

Artimetriko logika jedinica (ALU)

Dio zaduen za sve matematike kalkulacije

Registri
Registri su jednostavne flip-flop zakake, na slici ih imamo 3, no moderni
procesori ih imaju mnogo vie.

Program counter
Dio zaduen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on poveava vrijednost za 1,
ili je resetuje na 0.

Intrukcijski registar i dekoder

Dijelovi koji kontroliu sve ostale dijelove procesora

Poslije obrade podataka, adresna sabirnica alje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz
dobivaju podaci iz memorije, odnosno alju. itanje i pisanje se odnosi na adresiranu
memoriju, tj. kada je procesor eli, reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tijesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak
koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga
je bitno imati to vie RAM memorije jer CPU onda moe adresirati mnogo vie podataka.

4. MOORE-OV ZAKON
Razvoj mikroprocesora zasniva se na poznatom proroanstvu Gordona Moorea koji
je 1965.g. prognozirao da e se broj tranzistora po integriranom krugu udvostruit
svakih 18 mjeseci
Tri godine kasnije Moore je postao suosniva Intel korporacije

5. PRVI MIKROPROCESORI
Prvi mikroprocesor bio je Intelov 4-bitni 4004 izraen 1971.g.
napravljen od 2 300 tranzistora
brzine 740 kHz

Texas Instruments 1974.g. izradio 4-bitni TMS 1000

prvi mikroprocesor koji je sadrao RAM, prostor za programirani ROM i
podrku za ulaz/izlaz

Intel 1974.g. izbacuje na trite 8008, 8080, te kasnije i unaprijeeni 8085 8-bitni
mikroprocesori

1976.g. grupa bivih Intelovih inenjera dizajnirala Zilog Z-80 s poetnim taktom od
2.5 MHz, kasnije poboljan do 10 MHz

 Motorolini procesori iz serije 650x (6501 i 6502) prvi procesori ija je prodajna cijena
bila nia od 1.000,00 $, te su postali popularni za kune raunare kao to su uveni
Commodore i Atari

AMD (Advanced Micro Devices) takoer je imao svoje predstavnike i to 4-bitni

AM2901 te neto razvijeniji AM9511

5.1. 16-BITNI PROCESORI

1978.g. Intel izdaje svoj prvi 16-bitni mikroprocesor i8086 (29 000 tranzistora, 5 MHz),
a neto kasnije i i8088, koji je IBM-u posluio kao bazu za njegov popularni IBM
Personal Computer
1982.g. na tritu se pojavljuje Intel 80286 (134 000 tranzistora, 8 MHz) u kojem se
prvi puta pojavljuju mehanizmi za kontrolu i zatitu izvravanja programa koji su
trebali omoguiti nastanak prvih viezadanih operativnih sistema za osobna raunara

5.2. 32-BITNI PROCESORI

Intel 80386 (275 000 tranzistora, 16 MHz) dozvoljavao je svakom programu koji se
izvrava dodijeljivanje nivoa privilegija to je omoguavalo da sistemski softver bude
prioritetan u odnosu na korisniki pojava kvalitetnih vieprogramskih operativnih
sistema

 Intel 80486 (1 200 000 tranzistora, 25 MHz) se smatra prvim predstavnikom

mikroprocesora koji sadri implementiranu pipeline teniku procesiranja
pipelining tehnika koja omoguuje izvravanje vie naredbi unutar jednog
otkucaja unutarnjeg sata CPU-a

6. AMD PROCESORI
Na trite mikroprocesora ulazi uz pomo IBM-a koji uvjetuje Intelu da svoje patente
podijeli s jos jednim proizvoaem
U poetku proizvodi klonove Intelovih procesora (Am386, Am486)
Prvi procesor iz vlastitog domainstva AMD izdaje 1995.g. pod nazivom K5

32-bitni K5 se sastojao od 4 200 000 tranzistora, a radnog takta 75 MHz

8

 Nadalje AMD izdaje K6, zatim K7 - popularnije poznat pod nazivom Athlon, radnog
takta do 1400 MHz

Konkurenciju Intelovom Celeronu predstavlja AMD-ov Duron (kasnije ga zamijenjuje

Sempron), koji dostie 1800 MHz

AMD-ovi 64-bitni procesori su:

Athlon 64, Athlon 64 FX, Athlon 64 X2, Turion 64, Opteron a kasnije i Sempron
AMD64 donosi slijedee novine:
podrane su aritmetiko-logike operacije s 64-bitnim integerima
povean broj registara to uvelike utjee na samu brzinu
povean virtualni adresni prostor sa 232 na ak 248 byte-a
povean fiziki adresni prostor sa 240 na 252 byte-a RAM-a

7. INTEL PENTIUM PROCESORI

Tabela1. Razvoj pentium procesora

Peta generacija mikroprocesora
Novosti u odnosu na 486-icu:
dvije podatkovne staze (pipeline-a), karakteristino za RISC arhitekturu
MMX set instrukcija za poboljanje upravljanja multimedijskim
aplikacijama MultiMedia Extensions

Modeli: P5 (poznat kao coffee warmer zbog velikog zagrijavanja), P54, P54C,
P55C, Tillamook (za laptope)

7.1. PROCESOR PRO

esta generacija (P6)
RISC tehnologija
Unaprijeene karakteristike:
10

 Superpipelining arhitektura
puno bri integrirani L2 cache

Dual Independent Bus (DIB) 64-bitna sabirnica za pristup L2 cache-u

odvojena od "glavne" sabirnice podataka koja se koristi za pristup memoriji i
ostalim komponentama sistema, to omoguava nezavisnost ovih operacija
SSE nove instrukcije u cilju poveanja brzine rada u programima za rad sa 3D
grafikom, u podruju digitalne obrade slike, prepoznavanja govora i sl.

7.2. PROCESOR PENTIUM II

Radnog takta od 266 do 450 MHz
MMX multimedijalne ekstenzije
Pentium II sustavi uvode i novu generaciju RAM standarda SDRAM, te novu
generaciju grafikih kartica AGP
Do 512 KB cache memorije
Neto jeftiniji i u performansama loiji Pentium II izdaje se pod imenom Celeron.
Kao i zahtjevniji model Xeon
Modeli: Klamath, Tonga, Deschutes, Dixon

7.3. PROCESOR PENTIUM III

Katmai vrlo slian Pentiumu II, poboljan L1 cache, uveden SSE (), radnog takta 450600 MHz
Coppermine 256 KB L2 cache memorije, radnog takta do 1.13 GHz
Tualatin 512 KB L2
cache memorije,
radnog takta do 1.4 GHz

11

7.4. PROCESOR PENTIUM IV

Sedma generacija mikroprocesora
Netburst mikroarhitektura:
pipeline (cjevovod) P4 procesora sada ima vie faza, i upravo je to
karakteristika koja je najvie doprinijela poveanom radnom taktu u odnosu na
PIII
Advanced dynamic execution predstavlja sloeni sistem namijenjen za
spekulativno izvravanje i izvravanje instrukcija preko reda bolje predvianje
grananja je jako bitno za superpipeline arhitekture sa velikim brojem faza
SSE2 set od 144 128-bitnih instrukcija, namijenjen proirenju postojeih MMX i
SSE mogunosti
L1 cache je rijeen na novi nain postoji 8 KB cache-a za podatke dok je
instrukcijski cache napravljen kao Execution Trace Cache (osobina P4 da
cache-ira dekodirane x86 instrukcije - mikrooperacije)

7.5. PROCESOR PENTIUM EXTREME EDITION

Hyperthreading (HT) tehnologija omoguuje da se jedan fiziki procesor prikae
raunaru (i operativnom sistemu) kao dva logika procesora, to bi trebalo poboljati
performanse
ne poveava performanse samog procesora ve iskoritenje resursa, koji bi inae
ekali da obave neki posao. Ideja je da bi procesor mogao paralelno baratati
podacima dviju aplikacija (umjesto serijski, kao to to sad radi), a to bi moglo

12

potpuno iskoristiti procesorske resurse umjesto samo djelimino, kao to je to

bilo do sada

8. PROCESORI SA VIE JEZGRI

U dananjem svijetu raunara koncept viejezgrenosti u procesorima postao je opte prihvaen
i svi tee da u svom raunaru imaju vie jezgra, na veem taktu kako bi poboljali svoje
performanse. ta nam ustvari donosi viejezgrenost i na koji nain je koncipiran rad ovakvih
procesora je pitanje koje esto ne mui kupce, jer se vode izrekom "vie je bolje", pa makar
bilo i neto skuplje. Ipak, kako bi kupovina procesora bila to odmjerenija, a troak novca i
dobivene performanse to optimalnije ovdje u opisati naine funkcionisanja, te objasniti
istoriju razvoja ove inovativne tehnologije, koja je u trenu kada se inilo da razvoj procesora
dolazi do granice mogunosti otvorila nove horizonte.
Prije svega potrebno je objasniti razloge koji su naveli proizvoae na tako drastinu
promjenu arhitekture procesora. Razvojem raunara poveava se frekvencija rada procesora, te
na taj nain omoguava vei broj operacija u jednom radnom taktu. Prema Mooreovom zakonu
oekuje se da se svake dvije godine performanse procesora udvostruuju uz stagnaciju cijene
procesora, to ustvari znai da prema davno utvrenom pravilu performanse moraju stalno
rasti, a cijena bi se trebala zadrati. Ovo zvui prilino nerealno, jer poboljanje performansi
naprednoj tehnologiji ne moe ii u nedogled, te tu proizvoai dolaze do prepreke koju im
predstavlja materijal od kojeg su ipovi napravljeni. Baza za izradu procesora je silicijum, na
ijoj se povrini vri integracija tranzistora koji se brinu za svaku i najmanju operaciju u
raunaru. Silicijum je metal sa odreenim ogranienjima od kojih je za raunalnu industriju
navanije temperaturno ogranienje, koje onemoguava da procesori rade na temperaturama
viim od 100C. Ta injenica, ako imamo na umu drastino poveanje zagrijavanja procesora
poveanjem radnog takta dovodi nas do odreene granice, a nju predstavlja radni takt koji e
uzrokovati zagrijavanje ipa na tu kritinu temperaturu. daljni razvoj je svakako mogu, ali
skup. Prema strunjacima vodeih korporacija, konstrukcija procesora 20% vee brzine skuplja
je dva puta od prethodnika.
Vratimo se sada samim poecima viejezgrenog koncepta i pogledajmo na emu se temelji
ideja o njihovoj primjeni:
Takvi procesori omoguavaju obavljanje vie zadataka istovremeno, a obavljanje viestrukih
instrukcija je 1.5x bre od jednojezgrenog procesora sukladnih karakteristika, ali imaju i
odreene potrebe koje proizlaze iz te tehnologije kao to je konstantna aktivnost svih jezgri, te
zajednika priruna memorija. Donose nie radne taktove po jezgru, manje zagrijavanje, ali i
manju potronju energije, emu su se naroito obradovali proizvoai prijenosnih racunara
kojima to omoguava poveanje autonomije. U primeni viejezgreni procesori su zahtevali
odreene prilagodbe od strane korisnika, a posebno profesionalnih, koji su vrili razvoj
programa i software-ske potpore za takve procesore. Sada treba obratiti pozornost na
konstrukciju programa koje procesori izvode, te se zahtijeva redizajn programa zbog
maksimalne iskoristivosti vie jezgra, pri emu se programi moraju smisleno podijeliti na
13

podjednake delove. Dijelovi se paralelno izvode u razliitim jezgrima, po zavretku izvoenja

jedno od jezgra prikuplja rezultate i daje konano reenje zadatka.

Vodei prozvoai viejezgrenih procesora nezavisno razvijaju vlastite ideje temeljene na

istom konceptu, te svaki proizvoa uvodi specifinosti prilagoene zahtjevima ciljane grupe
korisnika. Proizvoai koji su radili na ovom konceptu su: AMD, Sun microsystems, IBM i
Intel (procesori Core i3, Core i5 i Core I7, prikazani na slikama).

9. ZAKLJUAK
Bez procesora ne bi bilo personalnog raunara. Kao i sve ostale hardverske komponente,
procesori se neprestano usavravaju. Svjedoci smo eksplozivnog tehnolokog razvoja obrade
podataka zahvaljujui razvoju novih i brih procesora. Procesori udvostruavaju svoje
performanse svakih 18 meseci i nema pokazatelja da e taj trend prestati.
Moe se rei da postoji jedna uzajamna veza izmeu raunarskog hardvera (te i procesora
kao najvanije komponente) i softvera, kako operativnog, sistemskog tako i aplikativnog!
Naime, programeri sa svakom novom revizijom odreenog softvera podiu hardversku
zahtjevnost istog. Npr. Windows XP bio je mnogo manje hardverski zahtjevan nego nove
verzije operativnog sistema kao to je to Windows Vista ili Windows 7, to se donekle pravda
pojavom 64-bitnih procesora iji se potencijal moe iskoristiti sa novim i to 64-bitnim
verzijama Windowsa.
Obzirom da postoji velika populacija igraa kopjuterskih igara, ija je zahtjevnost sve
vea za to boljim performansama grafikog prikaza, razvijaju se sve kvalitetnije i 'bre'
komponente, naroito CPU i GPU!
Ovakav trend razvoja procesora je sa sadanjeg gledita nezaustavljiv! A na Intel-u i
AMD-u je da se utrkuju ko e prije izbaciti procesor sa nekim novim rjeenjima i boljim

14

performansama. A na nama, korisnicima, je da nastojimo da budemo u koraku sa tehnolokim

inovacijama.

10. LITERATURA

1. http://bs.wikipedia.org/wiki/Procesor
2. www.bug.hr/Mali tutorijal o procesorima
3. PC Magazine, www.pcmagazin.co.yu
4 Citalite, www.cet.co.yu
5. http://laris.fesb.hr/predavanja/cpu.html
6. informatiki- enciklopedijski rjenik prof. Dr. Sc. eljko Panjan ,ISBN 953-6748-02
7. Informatika kompjuteri i primjena, Zagreb, 1995, ISBN 953-96095-0-X

15