Pojam multimedija (multimedia) - dolazi od latinskih rijei

multus (mnogi) i medium (medijum)

feX
Multimedija predstavlja integraciju razliitih medijskih

elemenata koji su u osnovi samostalni sadraji.

Definicije i opti pojmovi

Multimedija je informacija predstavljena ili memorisana u

kombinaciji teksta, grafike, zvuka, animacije i videa
objedinjenih pomou raunara.
^F^^p^
Multimedija su aplikacije i dokumenti poboljani dodavanjem
zvuka, animacije ili videa; u najirem smislu programska
podrka koja korisnicima omoguuje pristup ovim medijima
Interaktivna multimedija - korisnicima je omoguena
kontrola nad aplikacijom, ako je
dodata struktura
hiperveza - hipermedija

^^tl

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Hipertekst i hipermedia
Hipertekst
To je tekst, prikazan na raunam, koji sadri linkove ka
drugim tekst dokumentima. italac moe jednostavnim
klikom na link da otvori drugi tekst koji detaljnije
objanjava tu re.
- Na ovaj nain, italac hiperteksta stvara sopstveni put
pretraivanja i itanja
Pretea
hiperteksta je i poznato delo Milorada Pavia : Hazarski
renik
^lmSS^
-

Hipermedija

Nastaje kada se u hipertekst dodaju slike, animacija,

zvuk, video, Koristi se za WWW (World Wide Web)
-

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Primer hipertekstualnog dokumenta

Application software

Etymology
The preflx hyper- (comes from the Greek prefi x "UTTEP-" and means "ovei

From VVikipedia. the free encyclopedia

"hypertext" is often used where the term "hypermedia" might seem approf
By novvthe word "hypertext" has become generally accepted for branching i

This article do

responding graphics. movies and sound - as well as text - is much less us

sources. Unve

expressing the idea that it extends hypertext. Nelson, Literary Machin

Application software is any tool that functio

supporting or improving the softvvare user's vn

Types andus esof hypertext

employs the capaPilities of a computer directl'

should Pe contrasted with system software (ir

Hypertext documents can either Pe static (prepared and stored

integrators), which is involved in integrating a

in^fdvanc cross-reference collections of data in documents, sottvvare

them in the performance of tasks that Penefit

applications, c conventions, such as menus and command lines.

application sofhvare and its implementation.

Hypertext can develop1 implementation of hypertext is the World Wide WeP

(first deployed in 199

A simple, if imperfect analogy in the world of \

application) to an electric power generation p of
any real use until harnessed to an applicat
Typical examples of 'softvvare applications1 ar
applications.

Osnovi informatike
Aleksandar
Stamenkovi

Interaktivnost
Interaktivnost - vrsta dijaloga korisnika i aplikacije
Hipermedija kao svoju bitnu komponentu ukljuuje
interaktivnost i od korisnika zahteva aktivnost: hipermedijske
teme su povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom
prelazi s predmeta na drugi povezani predmet.
Interaktivnost omoguava korisniku biranje, odluivanje, ali
i povratni uticaj na program u realnom vremenu zahvaljujui
postojanju vie navigacijskih putanja u hipermedijskom
programu.
Navigacija (navigatiori) kretanja korisnika kroz
hipermedijsku aplikaciju.
Olakavanje navigacije u aplikaciji: dodaju se pomoni alati
kao to su mape, dugmad s tekstom ili simbolima, ikone itd.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Mreni hipermedijski sistemi

Poetak hipermedije je pristup neumreenoj

hipermediji: jedan korisnik u interakciji s jednom
aplikacijom (obino na CD-ROM-u)
Razvoj raunarskih mrea - istovremeno
pregledavanje aplikacije od strane vie korisnika
unutar kompanija, kola, kod ku^|Py^^B>
Posebno znaajno koritenje Interneta, tj. WWW-a
kao globalnog mrenog hipermedijskog sistema.
VWVW (VVorld VVide Web)
^K*
Nastao je kao hipertekstualni sistem, dodavanjem
multimedijskih elemenata postaje hipermedijski
sistem - globalna hipermedija (hiperveze povezuju
vorove na raunarima bilo gde na Internetu)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Prednosti mrene hipermedije

Autor teksta moe jednostavno dodavati reference

ka drugim tekstovima drugih autora koji se nalaze
na drugim raunarima
Pritom svaki autor menja, dopunjuje i^A
poboljava
i^!
svoj tekst \

Vp

Samim tim, autor nema potrebe da objanjava ono

to su drugi pre njega (bolje) objasnili, a i italac
ima pristup najkvalitetnijim informacijama
Ceo internet je praktino jedan globalni
hipermedijski sistem na kome bukvalno nema ta
ne moe da se pronadjev

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Primena multimedije

Pogodna u svim podrujima gde je potreban

pristup elektronskim informacijama
ovek je u stanju zapamtiti oko 20% podataka ako
ih je samo uo, 40% ako ih je vidio i uo, a 75%
ako ih je vidio, uo i aktivno koristio.
U poslovanju\
- Poslovne multimedijske aplikacije: marketing,
prezentacije, reklame, simulacije, katalozi,
obuka zaposlenika, videokonferencije, on-line
prodaja.

Na javnim mestimS
- Hoteli, autobuske i eleznike stanice, trgovaki centri,
muzeji i slino gde god su potrebne informacije.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Primena multimedije
Kod kue
- PC raunan, Internet

U obrazovanju
-

, ^"^DBnJ

Obrazovne ustanove izuzetno pogodna mesta za

primenu hipermedije.
Najmlai uzrast - vana grafika, animacija i zvuR-koji
vrlo esto zamjenjuje ili nadopunjuje tekst (na primer
kod uenja itanja).
Odrasli - slike-fotografije upotpunjene tekstom i video
zapisi
Oblik koritenja multimedije u edukaciji: ukljuivanje
studenata u proces izrade multimedijske aplikacije
Obrazovanje na daljinu

^^^^&Of^

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Multimedijalni raunarski sistem

Raunarski sistem za razvoj (autori) i za pregledavanje (korisnici)
multimedijskih aplikacija
Prevladavaju Windows i Macintosh platforme

Opta pravila: vrlo brzi raunari sa velikom radnom memorijom i hard

diskom

Aleksandar
Stamenkovi

usnovi imormatiKe

Hadrverska podrka
Memorija
-

RAM, ROM, hard disk

disketa, magnetni i optiki ureaji
DVD (Digi^lVersatile Disc)
CD-ROM itai i snimai

^^^^ f^J

Ulazni ureaji

tastatura, mi, trackball, touchscreen, grafike table

(tablets), skeneri, digitalne kamere, sistemi za " ,
prepoznavanje govora (mikrofon)
^F
x

Izlazni ureaji ^

^H

- monitori, zvunici, videfrt*cpfaji, projektori, printeri

Komunikacioni ureaji
- modem, ISDN adapter, ADSL modem

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Softver

Sistemski softver - Microsoft Windows ili MacOS

Obrada teksta i OCR programi

Alati za crtanje, slikanje i obradu grafike

3D modeliranje

Obrada zvuka

Obrada animacija i video signala

^pt^^H^r^

Konverzija izmedju
razliitih formata video i
zvunog sigrfeteu^^
Multimedijski autorski alati

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Osnovni elementi multimedije

Grafika

Stamenkovi

Grafika
Vana za vizualni efekat multimedijske
aplikacije
Bitmape (paint ili rasterska grafika) ili
vektorske (drawn grafika)

Bitmape - foto-realistine slike i za kompleksne

crtee koji zahtijevaju fine detalje^^F^Sj^p
- Vektorska grafika - za grafike oblike koji se
mogu matematiki izraziti koordinatama,
duinom i uglovima (linije, pravougaonici,
poligoni, krunice,...)
-

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Vrste grafike
A)
B)

Bitmape (paint ili rasterska grafika)

Vektorske (drawn grafika)

Bitmape
-

sastavljene od pojedinanih taaka pixela (picture element)

svaki pixel iste veliine

rezolucija - broj piksela po horizontali i vertikali
odreuje kvalitet slike
matrica za memorisanje informacija o svakom pixelu koji
ini sliku (lokacija, boja), dimenzija matrice zavisi od
broja boja.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Bitmape - boje i veliina slike

Crno-bela slika (monochromatska)
- Svaki pixel je memorisan kao jedan bit (0 ili 1) pa 640 480 slika
zahteva 37.5 KB (640 x 480 / 8 / 1024)
X

Slika u tonovima sive boje (gray-scale)

- Svaki pixel je memorisan kao byte (vrednost izmeu 0 to 255) 640 x
480 slika zahteva preko 300 KB.

^|K^0^8^4^S@

Slika u 8-bitnoj boji (indeksirana)

Slika u 24-bitnoj boji
-

^^Bj^^S^
'I /

Svaki pixel je memorisan kao 3 byta (za svaku RGB boju po jedan)
- Podrava 256 x 256 x 256 moguih kombinacija boja (16,777,216)
640 480 slika zahteva 921.6 KB.
- Mnoge RGB slike se memoriu kao 32-bitne slike jer se dodatni byte
podataka za svaki pixel koristi za memorisanje alpha vrednosti koja
predstavlja informaciju o nekim posebnim efektima/"^ ^
X

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Ako su u pitanju 24bitne

boje onda ovaj pixel ima
sledee komponente
R=0.37*255=94
G=0.36*255=91
B=0.13*255=33

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Vektorska grafika
Poreenje bitmape i vektorske grafike
-

A/eliina datoteke - za gornji primer oko 30 bajtova

alfanumerikih podataka nasuprot 5000 bajtova
(200x200/8) za crno-belu sliku ili 40 000 (200x200) za
sliku sa 256 boja.
Kod vektorskih slika se ne mogu pojedine informacije
pridruivati nekom delu objekta (npr. delovi
crte u vie
boja)
Pri poveanju bitmap slike opada kvalitet
slike (stepenasta izoblienje crta - jaggies)
Delovi bitmap slike se ne mogu pomeriti tako da se
sauvaju objekti koji su
nacrtani ispod (kod pomeranja
ostaje prazni prostor).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Kod Rasterske grafike, kvalitet slike zavisi od rezolucije

1x1
100

2 u 2

5 k 5

10 k 10

20 k 20

50 u 50

100 u

Grafiki formati

Formati slika
- za bitmape i vektorsku grafiku
-zavisni i nezavisni od
platforme
- sa
kompresijom
i
bez
kompresije
Ime formata
Tagged Image File Format
GIF (Graphics Interchange Format)
JPEG
1
PNG (Portable Network Graphics)
Encapsulased PostScript Windows Bitmap
Windows Metafile \ Macintosh PICT i PICT2
Adobe Photoshop
\ Adobe lllustrator
CorelDraw CRD

Tip
datoteke

Tip
slike

.TIFF
.GIF
.JPG
.PNG
.EPS
.BMP
.WMF
.PIC
.PSD
.Al
.CRD

bitmapa
bitmapa
bitmapa
bitmapa
vektorska
bitmapa
vektorska
oba
bitmapa
vektorska
vektorska

Kompresioni formati slika za brz prenos mreom

Kompresija uz gubitak sadraja (lossy compression) i
KompreStjshteez gubitaka (lossless compression) %
Vektorska grafika za Web: Scalable Vector Graphics
Bitmap grafika: GIF, JPEG, PNG Scalable
Vector Graphics (SVG)
- nije format, nego jezik za opisivanje 2-D grafike u
XML-u
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

4*

Grafiki formati

PNG (Portable Network Graphics)

- noviji format, zamjena zshSitkompresija bez gubitaka

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Grafika za Web

Potsetimo se, to je grafika sainjena od taaka, zadatih

matematikim koordinatama, i linija kojima su te take
povezane, a koje su zadate matematikim formulama.
Vektorski crtei su mnogo fleksibilniji od bitmapa. Kako su
zadati matematikim formulama, ovi crtei se veoma lako i bez
gubitka na kvalitetu mogu poveati ili smanjiti. Dovoljno je
samo promeniti odreeni parametar u odgovarajuoj
formuli. ^^^^ To nije sluaj sa bitmapama, kod kojih se
uveanjem ili smanjenjem dimenzija slike gubi na kvalitetu.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Grafiki formati - GIF

GIF (Graphics Interchange Format)

-

8-bitna boja (prikaz do 256 boja)

1987. uvela ga je kompanija CompuServe
Postao popularan zbog efikasnog algoritma

za

kompresiju
- Pogodan za slike s veim podrujima u istoj
boji (ilustracije, ikone, logo,...)
ak i spori modemi omoguavaju prenos relativno velikih
slika.
\ \
^^N. ^KpF A
v

- Komprimovani format bez gubitaka; Kompresija se vri

red po red tako to se skup pixela iste boje zamenjuje
jedinstvenim opisom (na pr. manja slika sa horizontalnim
linijama, nego slika iste veliine sa vertikalnim)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Osnovne karakteristike formata GIF

Transparent Image - transparentna pozadina slike,

tj. slika sa providnom pozadinom
Animated GIF - jedini opte prihvaeni grafiki
format koji podrava pravljenje animacija; koristi se za
kratke animacije i filmove niske rezolucije za WEB
stranice. Animaciju ini nekoliko frame-ova, koji se
velikom brzinom, jedan za drugim prikazuju na
ekranu.

Aleksandar
Stamenkovi

Stamenkovi

Imamo ukupno 8 slika koje se naizmenino ponavljaju

ve pojedinane slike nazivaju se okviri (engl. frames).

Definie se i vremensko trajanje svakog okvira, kao i da li se

animacija ponavlja od poetka kad stighe do kraja.

Osnovi informatike
Aleksandar
Stamenkovi

Grafiki formati - JPEG

JPEG (Joint Photographic Experts Group)

__l -

Ime po organizaciji koja je kreirala standard

Rasterski grafiki format
^^SSiJ*
24-bitna dubina boja (preko 16 miliona boja)
Pogodan za fotografije
Kompresija formata sa gubitkom
^fira
Kompromis izmeu nivoa kompresije (veliine slike) i kvaliteta
slike
Bolji rezultati za "zamagljene" slike bez otrih prelaza i jednolinih
boja
- Najbolji format za prikaz fotografija i realnih slika sa glatkim
varijacijama u tonu i bojl>^^
Slika je mnogo kvalitetnija od GIF-a.
Dekompresiju vri aplikativni program pre prikaza

Aleksandar
Stamenkovi

^^^^BB

^VK^V^^P

Osnovi informatike

Grafiki formati - PNG

PNG (Portable Network Graphics)

-

bitmap - rasterski format

Nastao kada je kompanija Unisys objavila da e
patentirati algoritam za kompresiju koji koristi GIF, to bi
znailo da proizvoai softvera koiji koriste GIF moraju
da plaaju za korienje algoritam za kompresiju. ^^^B|

B^J

PNG format je baziran na drugom algoritmu za

kompresiju podataka v \
PNG podrava i kompletnu ali i deliminu
transparentnost (GIF samo kompletnu)*^^
-Vea dubina boja (24, 32 ili ak 48 bitova za boje)
- Kod veine slika omoguava veu kompresiju nego GIF
-

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Grafiki formati - Poredjenje

Format GIF omoguava dubinu od 256 boja; Kompresija

ima "lossless" shemu - ne gube se detalji slike sa malo
boja; potrebnije je sauvati detalje nego smanjiti veliinu
datoteke,

Format JPEG omoguava dubinu od 16.7 miliona;

Kompresija zasnovana na "lossy" shemi - kod memorisanja
se gube detalji sa fotografije. JPEG ne podrava
isprepletene slike, transparentnos i animaciju.
^^^^^^HP^ GIF
podrava, PNG bolji u predstavljanju transparentnih i
isprepletenih slika.lGIF najbolji za animaciju.
Xs
Najavljeno proirenje PNG u APNG za bolju podrku
animaciji.
Sva tri formata se zasnivaju na kompresiji.
Postoje formati kao Windows bitmap .bmp koji ne
podrazumevaju kompresiju.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Modeli boja
Trihromatska teorija boja (1801 Thomas Young,
kasnije usavrio Herman von Helmholtz)
- Osnovni princip: svaka boja se moe dobiti kao kombinacija tri
osnovne boje, tako su na primer tri osnovne slikarske boje: crvena,
uta i plava.

Aditivni model boja

-

Mediji koji emituju svetlost (TV ekran, monitor) koriste tzv. aditvni
sistem meanja boja.
Osnovne boje su : crvena (red - R), zelena (green - G) i plava (blue
- B), to je RGB model boja.
^p
Svaka od ovih boja stimulie jedan od tri tipa receptora boja u oku,
sa to je mogue manjom stimulacijom preostla dva.
Kombinacijom po dve osnovne boje dobijaju se tzv.
subtraktivne boje R+B=magenta, R+G=yellow, G+B = cy
R+G+B = bela

Aleksandar
Stamenkovi

Vf

Osnovi informatike

Modeli boja
Subtraktivni sistem boja - CYMK (Cyan,
Magenta,Yellow, blacK)
-

model boja za tampanje

Pogodan u sluajevima kada nae oko prihvata svetlost koja se odbija
sa nekog predmeta.
^^TASkA
Predmet apsorbuje odreenu talasnu duinu bele svetlosti, a
preostale reflektuje.
A

^^P^^^^^VI^KkS

tampana strana sastoji se od vrlo sitnih taaka primarnih boja i crne.

Cyan - suprotna od crvene, dobija se kad se od bele oduzme crvena
(tj. predmet apsorbuje crvenu). G+B = cyan
Magenta - suprotna od zelene. R+B = magenta
Yellow - suprotna od plave. R+G = yellow**N^
- Cyan, magenta i yellow mastilo ne mogu kombinovanjem da daju crnp
e
' mastilo, pa se ovim bojama obavezno pridruuje i crna (blacK) ime se
dobija CYMK sistem boja.
-

Digitalno predstavljanje boja

Color depth - dubina boja je broj bitova koji se koristi
za predstavljanje boje
A
-

8 bita - 256 boja

16 bita 65 536 boja, Hi Color
24 bita - 16 777 216 boja, True Color
svake od 3 osnovne boje.

Sloene boje se predstavljaju kao trojke brojeva oblika

"( r >9> b )
\ l
^ t

&jE^

U RGB modelu se po 8 bitova koristi za predstavljanje intenziteta

svake od 3 osnovne boje

r - intenzitet crvene boje (0-255)

g - intenzitet zelen*tey(0-255)
b - intenzitet plave boje (0-255)

 Brojevi (r,g,b) se predstavljaju u binarnom, dekadnom ili

heksadekadnom sistemu
>

Unoenje teksta u raunar

Runo noenje - kucanje teksta

ASCII (TXT) zapis (na pr. Notepad)

HTML zapis (na pr. MS Frontpage)

Poseban aplikativni program za slaganje teksta (na pr.

MS
Word)
[

Automatsko unoenje - prepoznavanje teksta

tampani tekst, ali i tekst ispisan rukom
Skeniranje teksta i prepoznavanje znakova i pretvaranje u
tekstualni zapis pomou OCR (Optical Character
Recognition) programa (na pr. Recognita)

Fontovi

oblik (typeface) - skup grafikih znakova koji imaju isti prepozantljiv

oblik i dizajn na pr. Times, Arial, Courier,...
pismo ili font - skupina znakova iste veliine i stila koji pripadaju
odreenom obliku, na pr. Times 12-point bold
stil fonta: podebljano (bold), iskoeno (italic), podvueno (underline),...
veliina fonta: u jedinicama points ^^^P^^^B^^P ^B^^bi
velika i mala slova (uppercase/lowercasse) - itljivija kombinacija malih

i Wew line

^^IP^tJ^^fc '

velikih slova
\
proporcionalni (varijabilna irina znakova, npr. lm5^Kj^B^|
neproporcionalni font (stalna irina znakova, npr. Courier)

Animacija predstavlja niz neznatno razliitih

slika koje se prikazuju jedna za drugom
dovoljnom brzinom da se time stvori utisak
kretanja.
Aleksandar
Stamenkovi

usnovi imormatike

Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl, u

jednom od animacionih formata.
Postoje razne vrste animacija, poev 0^3^^^
najjednostavnijih, kakav je, na primer, animirani
GIF, do mnogo sloenijih animacija.

Aleksandar
Stamenkovi

usnovi imormatike

3D animacija

Trodimenzionalna animacija se sastoji se od tri sloena koraka:

#
modeliranje;
#
animiranje;
^Ai^B
renderirS^^.^^
#

3D modeliranje je proces izrade konture predmeta, odnosno formiranje

osnovnog izgleda predmeta. Od konture predmeta generie se
trodimenzionalni predmet, kome se, radi poveanja stepena realistinosti,
dodaju teksture, odsjaji, senke itd.

Animiranje kreiranog 3D predmeta vri se zadavanjem polazne take i

odredine take, zadavanjem putanje izmeu ove dve take, kao i
odreivanjem vrste i dinamike kretanja. Na osnovu ovih elemenata,
raunar kreira sekvence koje u nizu stvaraju iluziju kretanja.
Rendering je poslednji korak 3D animacije karakteristian po velikim
proraunima koji mogu trajati vie minuta, sati, ali i danima. Rendering

^^H[

Slfl

je proces formiranja sinhronizovanog kretanja na osnovu zadatih

elemenata tj. proces formiranja kontinualne animacije sa svim njenim
kvalitativnim elementima (boje, teksture, senke i dr.).

Aleksandar
Stamenkovi

3D animacija

Najpoznatiji programi za animaciju su 3D Studio Max Softimage 3D

Extreme i Lightwave 3D.
Osnovi informatike

>^

Aleksandar
Stamenkovi

Za animacije se koriste razni formati fajlova.

Najpoznatiji animacioni formati prikazani su u sledeoj tabeli

Ekstenzija
.gif
.avi
.mpg .mpeg
.swf
.dir .dcr
.max

Format \
Animirani CompuServe GIF
\
Windows Audio Video Interleaved Format
Motion Video
Flash
V..
Macromedia Director
3D Studio Max
>v

3D AHHMAU.HJA - 3DStudioMAX

* 3D 5tuio MAX R2 - Untitted

Ffc Et Tb GrOM) VfcvvS

RefnJefirtfl

Trad.Vi*tf Hrt>

jgjgj ^l^) !B| * OJ^

3 li| j ^]Bj
_xj_vj jjxv, >] jjj)j>|<gj
*7|

^JBO]

_g|

^J^jtvi^

^NM^I
SIKIITI
|StErjdadPrrtr3
J
Bncff*
1TLijaTmpciPjum
L
.__.L._ 1

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

MA SNJECTAD

11 1

Cick a-:Sck JNDDI-SGLoselecL objetls

Aleksandar
Stamenkovi

GIRF-IEMJ

m 4
1

fo[|

Osnovi informatike

43
1J
>
ti
]

Flash animacije

Jedan od danas najpopularnijih programa za

pravljenje animacija je FLASH, kompanije
Macromedia.
^Bk^nS
O n takoe omoguava i kreiranje animacija sa
zvukom i interaktivni rad. ^^i^^^T
Pri kreiranju animacija Flash vri i kompresiju
podataka, pa su Flash fajlovi relativno mali i
veoma su pogodni korienje na Internetu.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Zvuk (audio)

Zvuk se u raunaru proizvodi uz pomo

ureaja koji nazivamo zvuna kartica.
Zvuna kartica proizvodi dve vrste zvuka:

MIDI audio - to je vetaki, sintetiki zvuk

koji raunar generie uz pomo dela ZVUQ-- '
kartice koji se naziva sintesajzer

digitalni audio - to je zvuk mnogo blii realnom

zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih
zvunih signala, tzv.
procesom sempolvanja
(uzorkovanjajfe___

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

MIDI format
MIDI je skraenica od
Musical Instrument Digital Iterface
to je standard razvijen 1980-tih godina za uspostavljanje
komunikacije izmeu elektronskih muzikih
instrumenata
(tzv. sintesajzera) i raunara.

^^^B

Ovaj standard je omoguio raunarskim programima da

reprodukuju zvuk i muziku preko zvune kartice.
Najpre je to bilo za pofrfeteoraunarskih igrica, a kasnije se
proirilo i na ostala polja primene raunara.

MIDI format

MIDI fajl ne sadri samu muziku, ve samo instrukcije kako raunar

treba da odsvira tu muziku.
On se moe shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvuna kartica
ita i na osnovu njega reprodukuje muziku.
Na primer, MIDI fajl sadri instrukcije o instrumentu, noti, koliko dugo
drati notu, koliko glasno je odsvirati i o drugim muzikim atributima.
Boja zvuka za svaki Instrument ponaosob nije zabeleena u
MIDI fajlu. Ona je zabeleena u zvunoj kartici, i kvalitet
zvuka zavisi od kvaliteta kartice.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Tabelaod 128 instrumenata po MIDI standardu moe se nai na 168170 strani knjige Majstor za Multimediju...

Digitalni audio
Za razliku od MIDI audia, digitalni audio predstavlja
stvarni zvuk.
Digitalni audio je dobijen preradom, tzv. digitalizacijom
realnog zvuka, ali tako da nae ui teko da mogu da
primete razliku u kvalitetu.
^^^jf

^^P^

Realni zvuk je analogna fizika veliina - parametri zvuka se

neprekidno menjaju od jednog do drugog vremenskog
trenutka.
Digitalizacijom zvuka se ne belee parametri zvuka u
svakom trenutku vremena, ve samo u pojedinim diskretnim
trenucima vremena. x

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Origin
alni
talasn
1

;;.;;->-: ^,.;-.v..: >';':v.>>: -v*:".::-:::*

r-I i-: - ^;-:- i -i - i - i* L -: -L:: iL":-: "i"

,;

1 1
1

1
i

;-:-:-:^:;::.:::::;T;:;;:;::v-:;>:-:;;::::':::i::::::;:::

uzor
Uzork
ovani
podac

j
SLIKA 9.2

Rekons
truisan
i

Nemogue je rekonstruisati originalni talasni oblik ako je frekvencija uznrkovanja previe niska.

U svakoj sekundi se uzima nekoliko hiljada trenutaka, i belei se

vrednost parametara^j ^au svakom od njih.
Drugim reima, mi uzimamo nekoliko hiljada uzoraka zvuka u
svakoj sekundi, zbog ega se to naziva uzorkovanje ili
samplovanje (engl. sample - uzorak).
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Broj tih trenutaka u sekundi (broj uzoraka) nazivamo

frekvencijom uzorkovanja (semplovanja).
Frekvencija uzorkovanja se meri u hercima (Hz), odnosno
kilohercima (KHz).
U praksi se uglavnom koriste sledee frekvencije:
44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz
Ove frekvencije daju tzv. CD-kvalitet zvuka.
Smatra se da se frekvencijom veom od 44,1 KHz ne bi
dobilo bitno poboljanje u kvalitetu zvuka, jer ljudsko uvo ne
bi bilo u stanju da primeti razliku u kvalitetu.

Kvalitet zvuka kod digitalnog audia zavisi najvie od sledea tri

faktora:
frekvencije uzorkovanja - kao to smo rekli, koriste se
#ftkvencije od 44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz;

rezolucije odnosno veliine uzoraka - to je broj bitova

koji koristimo za opisivanje parametara zvuka svakog od
uzoraka; 4 upotrebi su rezolucije od 8 i 16 bitova;
izbora stereo ili mono audia.

Naravno, bolji kvalitet daju vee frekvencije uzorkovanja i vee

rezolucije, i stereo zvuk je bolji od mono zvuka.

Meutim, sa poveanjem frekvencije i rezolucije, i izborom

stereo zvuka, poveava se i veliina fajlova u kojima se uva
digitalizovana muzika.
\
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Veliina fajlova za stereo snimke rauna se prema formuli

(frekvencija trajanje rezolucija 2) : 8
pri emu se trajanje snimka meri u sekundama.
Formula kod mono snimaka je skoro ista - jedino nema
mnoenja sa 2 (veliina je duplo nw

^H

Na primer, kod digitalnog audia najboljeg kvaliteta (44,1 KHz, 16

bita, stereo) za uvanje 1 minuta muzike potrebno je
(44100 60 16 2) : 8 = 10584000 B 0 10,5 MB
Dakle, za jednu prosenu pesmu (3-4 minuta) potrebno je oko
30-40 MB. Kao to znamo, na obian muziki CD, kapaciteta
650-700 MB, staje oko 70 minuta muzike.

Prednosti MIDI fajlova

MIDI fajlovi su mnogo manji, i to 200 do 1000 puta, nego

fajlovi za digitalni audio, pa ne zauzimaju previe RAM-a,
prostora na disku, resursa procesora itd;
zbog toga to su mali, MIDI fajlovi ugraeni u Web strane
uitavaju se i izvode mnogo bre nego fajlovi za
digitalni audio;

a k o se koristi MIDI ureaj visokog kvaliteta, MIDI fajl

moe zvuati i bolje od digitalnog audia;

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

 MIDI podaci se mogu lako menjati, moe se menjati

duina i manipulisati delovima MIDI kompozicije, to se
ne moe sa digitalnim audiom.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Nedostaci MIDI fajlova

zvuk kod MIDI audia zavisi od kvaliteta zvune kartice na

naem raunaru, i zvuk nekog instrumenta moe zvuati
mnogo drugaije sa razliitim karticama;
MIDI se vrlo teko moe upotrebiti za reprodukciju
ljudskog glasa;
V\

mnogo je sin izbor softvera i sistemske podrke za

digitalni, nego zaMIDI audio;
pravljenje digitalnog audia ne zahteva poznavanje
muzike teorije, dok rad sa MIDI audiom zahteva
izvesno poznavanje te teorije.

Wav fajlovi
Wav fajlovi su zvuni fajlovi koji sadre uzorke zvuka
(semplove) u digitalnoj formi. Nastavak im je .wav
Oni sadre samo po nekoliko sekundi zvuka, pa su manje
veliine od uobiajenih fajlova za digitalni audio.
Wav semplovi se koriste uglavnom kao zvuni efekti.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

i.

Wav je skraenica od Wave (talas) format praktino sadri semplovan talasni

oblik zvuka
^***'^

\
^
aplauz \ \ v

(CIj^fCheers)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Naveemo samo one formate audio fajlova koji se kod nas

najee koriste:
Format
MIDI audio
Wav audio
CD audio (obini muziki CD-i)
MP3 audio
"^*^^
RealAudio

Ekstenzija
.mid .midi
.wav
.cda
.mp3
.ra

MP3 Audio
MP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio
formata.
MP3 je skraenica od
MPEG Audio Layer 3.
To je tehnologija kcnripresije audio signala koja-je u
t^nk^ da fajl za digitalni audio svede na oko 10% svoje

veliine, uz samo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka.

MP3 za zvuk predstavlja isto to
JPEG i GIF predstavljaju
za slike.
\.

Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CD

audio i prave MP3 fajlove.
Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji utie na
brzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv. bitrate (ita se
bitrejt).
Bitrate se meri u kilobitima u sekundi - kbps. To je prosean broj
kilobita koji se koristi za pamenje jedne sekunde zvuka.
to je taj broj vei, to je kvalitet muzike bolji, ali nam trebaju
jai
raunari
za
njihovu
reprodukciju.
^^^M

JSO^

Koriste se sledee vrednosti za bitrate:

CD Quality (CD kvalitet): 128, 160, 192 kbps i vie
Near CD Quality (skoro CD kvalitet): 96 kbps;

FM Radio Quality (FM radio kvalitet): 64 kbps.

Ove vrednosti predstavljaju tzv. konstantni bitrate (CBR).
Danas se sve vie koristi i tzv. variable bitrate (VBR), gde na
nivou cele muzike kompozicije (muzikog fajla) ne postoji stalna
vrednost za bitrate, ve je bitrate promenljiv.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Posebnim algoritmima je postignuto da razliiti delovi muzike

numere imaju razliite bitrate-vrednosti>im^ je kvalitet zvuka
poboljan bez poveanja veliine fajlova^^^B|^KAJHpj
MP3 muzika je danas veoma popularna, i to ne samo za
reprodukciju na raunarima - danas postoji veliki broj muzikih
stubova i CD-plejera koji reprodukuju i MP3, pa ak postoje i mali
prenosivi plejeri samo za MP3 muziku.

Video
Digitalni video je najkompleksniji vid multimedije, koji u sebe
ukljuuje i grafiku, i zvuk, i drugo.
Slika na ekranu kod digitalnog videa se dobija tako to se u
jednoj sekundi jedna za drugom prikau 30 nepokretnih slika
(okvira, engl. frame) najvieg kvaliteta.
Svaka takva nepokretna slika zahteva i do 1 MB memorije, pa
je za digitalni video potrebno ak do 30 MB memorije po
sekundi, 1,8 GB po minutu, i 108 GB po satu.
Kada se tome doda i zvuk, vidi se da se radi o ogromnoj koliini
informacija koju treba skladititi, prenositi i obraivati.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Rad sa ovolikom koliinom podataka zahteva ne samo ogromnu

memoriju, ve i vrlo visoke karakteristike svih ostalih komponenti
raunara, kao i softvera.
Problem nije samo u skladitenju ogromne koliine podataka koju
zahteva digitalni video, ve i u prenosu 30 MB podataka u svakoj
sekundi, ka* i u obradi tolike koliinepodataka.
Ovi
problemi
se
prevazilaze
korienjem
raznih algoritama za kompresiju digitalnog videa.
Takav algoritam se naziva kodek, engl. codec (potie od
coding/decoding ili compression/decompression).
Kodek je algoritam za kompresiju (kodiranje) digitalnog videa
radi isporuke, i kasniju dekompresiju (dekodiranje)j^n

njegovog prikaza.

Video formati

Ovi algoritmi mogu komprimovati digitalne video informacije u

rasponu od 50:1 do 200:1, to znaajno smanjuje koliinu
podataka sa kojima se radi.
Meutim, prilikom kompresije, izvesna koliina podataka se
nepovratno gubi, pa dolazi do gubitaka u kvalitetu videa
1
(kompresija je "loosy").
Od kompresionih algoritama, kod nas se najvie koriste
MPEG, JPEG, DivX\i drugi.

^M^^^^b

MPEG je meunarodni standard za digitalnu prezentaciju

pokretnih slika koju je napravila

Moving Picture Experts Group

odakle i potie ova skraenici
Danas se koriste MPEG, MPEG1 i MPEG2, a u razvoju su i jo
naprednije varijante ovog standarda (MPEG4, MPEG7).
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Kod nas su najee u upotrebi sledei formati video

fajlova:
^""t
^^K^l
Format
^Kfl
Moving Picture Experts Group - MPEG
Windows Audio Video Interleaved Format - AVI
DVD Video
Video CD
^^**-^^
Intel Indeo Video File

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Ekstenzija
.mpg .mpeg
.avi
.vob
.vcd
.ivf

Video na CD, DVD, Blu-Ray

DVD (Digital Versatile Disk) diskovi su kreirani upravo za
skladitenje digitalnog video materijala, isto kao to su CD
diskovi kreiramzS skladitenje digitalnog audia.
Kod DVD filmova se koristi MPEG1 ili MPEG2 kompresija
video zapisa, obino u rezoluciji 720x480.
Veliina filma je izmeu 4 i 9 GB, zbog ega se moraju
koristiti DVD diskovi, jer je to previe za CD diskove.
Kvalitet ovih filmova je>Qjjia dobar.
Sa ovakvom kompresijom, na CD-e se mogu smetati samo
vrlo kratki filmovi (spotovi, reklame i si.).

Meutim, uz poveanje kompresije ili smanjenje rezolucije,

mogue je dugometrane filmove skladititi i na CD-e.
U VCD (Video CD) formatu, gde se koristi MPEG1 kompresija,
filmovi se rade u veoma maloj rezoluciji - 320x240.
Kod DivX formata kompresija video zapisa je MPEG4, a ona
omoguuje da se 4 - 9 GB komprimuju na 1 -1.4 GB.
Na taj nain itav film staje na jedan do dva CD-a koje ita
obian CD-ROM, a daje pri tome zadrana DVD rezolucija

720x480 i zvuk od 48Khz.

^Bfij^k
Zato su DivX filmovi kod nas danas veoma
popularni. Oni se uglavnom smetaju u .avi
fajlove.
Naravno, i kod DivX-a dolazi do izvesnih gubitaka u kvalitetu.
Osnovi informatike

Aleksandar
Stamenkovi

Paketi kodeka

Danas postoji veliki broj razliitih vrsta kodeka

Zbog ovoga je esta situacija da korisnik presnimi
neki film na svoj raunar, ali ne moe da ga
odgleda jer nema installiran kodek

Da ne bi korisnik morao sam da trai i installira

svaki kodek, postoje paketi kodeka
Ovi paketi sadre vei broj razliitih kodeka koji
se koriste najee za dekompresiju video
materijala V____
Primer takvog paketa kodeka je ffdshow

Titlovi
Titl (engl. subtitl) je prevod stranog govora koji se daje
u ispod slike u obliku teksta. ^m^^^^SS^^S^^
U mnogim programima za reprodukciju video materijala
omogueno je korienje titlova, pri emu se moe
podeavati font, veliina slova i njihov poloaj na
ekranu.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Titlovi se daju kao obini tekstualni (ASCII) fajlovi.

Oni su formatirani tako da za svaki deo teksta upuuju na
redni broj okvira gde taj deo teksta treba da se pojavi na
ekranu, i na redni broj okviracjtteke taj deo ieznuti sa
ekrana (vidi primer na narednoj strani).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

File Edit
Help

Options

{200><50B>Obrada by: R H TKO O2001|

http://go.to/diuxgenius {909}{960}Znate li koji je problem
sa Holiuudom?
{965}{1068}Praue sranja. Neuerouatna sranja,|u koje niko ne mole da poueruje.
<1073><1136>Nisam neki filmadlija...
{1141}{1233}_koji trali shuatanje postojanja|kroz dim od bombi.
{1238}{1320}Ne, lako je provaliti lolu glumu,|kratkouidu reliju ________
<1325><1U20>
i moronske scenarije.
{1425><152U>Ne, ja prieam o|nedostatku realizma. Realizam.
{1529}{1625}To je ono Ita danas nedostaje|u modernoj nmeriekoj kinematografiji.
{1647}{1769}Uzmite PSE(EE POPODNE, na primer.|Kalu da je to Al Paainou najbolji
film.
{1773><188ii>Posle filma LICE SA 0IILJK0M|i KONA 1 , narauno.
{1889}<1969}Remek delo relije,|najbolji Lamatou film.
{2005><2127>Dobra fotografija, scenario,|gluma, sue je vrhunsko. Ali______
<2316><2385>...ali nisu illi do kraja.
{2400}{2528}lta bi bilo da je na kraju filma Sani leleo|da se izuuee iz suega?
Stvarno leleo.
{2555><2664>0uo je telak deo. Ita bi bilo|da je odmah poeeo da ubija taoce?
<2669><2713>Bez milosti, bez kajanja.
{2730}{2864}"Ispunite nale zahteve ili|plavula leti po zidu." Gotovo i kraj.
<2869><2933>lta, jol nema busa? Hajde.
{2942}{3028}Koliko je potrebno nevinih|Irtava da zavrli po zidovima ______
{3033><3O92>
kako bi gradska vlada promenila|svoju politiku prema taocima?
{3098}{3223}Ouo je 1976. Nema CNN-a.|Nema CNBC-a. Nema Interneta.
{3271}{3366}Da premotamo unapred.|Danalnjica, ista situacija.
{3371><3458>Za koliko vremena bi mediji|napravili ludilo? Za par sati.
{3463}{3555}To bi bila najvea priea odJBostona do Budimpelte.
<3581>{3626>10 taoca umiru.
<3641}<3684}20, 30.
{3689}{3760}Bez milosti. Bam, bum.|Jedan za drugim.
{3786}{3930}Sui su snimljeni u visokoj rezoluciji, uz pomos kompjutera.|Skoro da
mnlPtP ngptiti nnn n m n ? n M .

Reprodukcija videa
Za reprodukciju digitalnog videa koriste se razni programi

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Moe se nai veliki broj programa za reprodukciju DVD,

VCD, DivX i drugih vrsta filmova i video materijala.
Program Windows Media Player, deo standardne

instalacije najnovijih verzija Windows-a, moe se koristiti za

reprodukciju svih ovih vrsta video materijala.
Nedostatak mu je to to upotrebu titlova dozvoljava samo
kod DVD filmova, a
gdDivX (.avi) filmova. ^ ^ y

7teSJ

^^^^^^^

Za reprodukciju DVD filmova postoje i mnogi drugi

specijalizovani programi.

Aleksandar
Stamenkovi

Za reprodukciju DivX filmova kod nas se najvie koriste sledei

programi (plejeri):

Micro DVD Player

Iako u imenu ima DVD, to nije DVD ve DivX plejer.
Glavna prednost mu je to je to mali program (oko 2-3 MB), koji
se obino naree na CD zajedno sa filmom, pa nfema problema
sa reprodukcijom ako nemamo drugi plejer.

GOM Player, Media Plaver Classic

Mali besplatan DivX plejer, veoma zgodan za rad i jako dobrih
mogunosti.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike