OPTI POJMOVI-UVOD U

PRAVO
1. Drutvene norme - pravila
2. Moral
3. Obiaj

Drutvene norme
Drutvene norme su pravila ponaanja u odreenom
drutvu.
Cilj : regulisanje drutvenog ivota i usmeravanje
ponaanja pojedinca.
Drutvena pravila odreuju se kao jedna ili vie
karakteristika koje odvajaju jednu pojavu, vrstu
ponaanja , od druge.
Pravo je drutveno pravilo jer odreuje pravilo
ponaanja subjekata u drutvu
Ono utvruje da li je neko ponaanje ispravno ili ne.

Nastavak

U drutvu postoje brojne drutvene norme u razliitinm

oblastima ljudske aktivnosti.Drutvene norme mogu se
javiti kao pravne , moralne ili obiajne.
Razlikuju se prema kriterijumu postanka, znaaja i
ciljevima i sankcijama.
esto se polje interesovanja odnosno regulisana pravila
ponaanja u drutvu preklapaju.Primer plaanje duga je i
moralno ali i pravno ispravno ponaanje i obrnuto.
Odreenje vrste drutvenih pravila nisu predmet
regulisanja ni prava, ni morala ni obiaja , van njihovog
dometa su.

Nastavak

Mogue je i preklapanje polja interesovanja i preuzimanja

utvrenih pravila. Primer odevanja...
Pravo je retko pokreta drutvenih promena ono samo
izraava dostignuti stepen razvoja drutvenih odnosa i
sankcionie ponaanje koje nije prihvaeno kao
ispravno.
Najznaajnije drutvene norme su pravne norme , ali pored
njih veliki znaaj imaju moralne i obiajne norme.

Moral

Pojam morala je sloen i odlikuje se dvojnim

shvatanjem:
1.Moral kao iskljuiva stvar pojedinca- osnov ovog
shvatanja je razreenje unutranjih dilema pojedinca, i
odreuje da li je odreeno ponaanje ispravno ili
neispravno nezavisno kako to moe izgledati drugima.
Kad niko ne gleda kad niko nee saznati oseaj je
nekada dovoljna konica za loe ponaanje
2.Moral kao drutveno ponaanje-komunikacija ljudi
usklauje i uporeuje moralna shvatanja u drutvu.

Nastavak

Moralna shvatanja odreenog drutva predstavljaju

skup predstava toga drutva o tome ta je dobro a ta zlo
ponaanje.
Moralna pravila se zasnivaju na ubeenju a ne na
prinudi.I kada su usvojena kao uticaj grupe (kuno
vaspitanje, klubovi , kole ) ona se u primeni redovno
doivljavaju kao sopstvena , lina opredeljenja.
Za zatitu moralnih vrednosti primenjuju se prinuda
drutva zbog oseaja nelagode oseaj manje vrednosti i
sl.

Moral i pravo
Uporeenje mogue samo kao uporeenje sistema pravnih normi i
sistema moralnih normi.
Razlike:
-moral je okrenut pojedincu a pravo drutvu
-moral obavezuje saveu a pravo pred drugima
-moral namee samo dunosti a pravo daje i ovlaenja
-stepen obaveznosti morala je nie i od stepena obaveznosti prava
-pravne norme stvara drava a moralne nastaju spontano
-ostvarenje pravnih normi kroz dravu a moralnih normi saveu

Nastavak

Slinosti prava i morala

-pravo i moral predstavljaju odreene norme ponaanja
-norme morala i prava regulie ponaanje u drutvu
-i pravne i moralne norme pretenduju na ispravnost
svojih reenja
-postoji reakcija na nepotovanje i moralnih i pravnih
normi ali se razlikuje sama reakcija.
Klju razlikovanja je nain nastanka normi i
obezbeenje ostvarivanja normi

nastavak
Odnos prava i morala je pitanje: da li pravo vodi
rauna o moralnim normama i da li moral treba graditi u
skladu sa pravom.
Do XIX veka nema suprostavljanja sve do pojave
pozitivizma koji nastoji da razdvoji pravo i moral.
Pozitivizam nastoji meriti pravo matematikim ,
tehnikim i prirodnim principima.
Pravo je pozzitivizmom osoboeno vrednosti i
vrednovanja,pa se po pozitivistima moral i pravo ne
dovode u vezu

OBIAJ

Obiaj se najee odreuje kao norma , nastala

dugotrajnim ponavljanjem u istoj situaciji , koju prati
svest o njenoj obaveznosti.
Glavne karakteristike obiaja:
-obiaj predstavlja normu, pravilo ponaanja ljudi u
odreenoj situaciji
-on nastaje spontano iz aktivnosti veeg broja ljudi a ne
snagom dravnog autoriteta.
Najee je to nepisano pravilo ali u nekim aktivnostima
je u pisanom obliku -poslovno pravo

Nastavak

-po pravilu se radi o dugotrajnom ponaanju

-postoji uverenje da je obiaj obavezan
Kod obiaja ne postoji sud o ispravnosti odreenog
ponaanja.Onaj ko postupa po obiajima ne vri procenu
da li je odreeno ponaanje ispravno ili ne kao kod
morala.
-Obiaj je rezultat generacijskog miljenja o odreenom
ponaanju

Vrste obiaja

Po osnovu kriterijuma da li e drava pruati zatitu

obiaju delim ih na :
Pravne i nepravne
Pravne prati uverenje da se obiajna norma vri kao
pravno pravilo
Prema kriterijumu pisanosti obiaji se dele na :
-pisane i nepisane
-po krtiterijumu struke dele se na :
-vertikalne i horizontalne

Nastavak

Prema teritoriji
-meunarodni
-nacionalni
Unutar nacionalnih na lokalne i mesne
Odnos prava i obiaja
-U zemljama koje svoje pravo izvode iz obiaja
nazivamo precedentno pravo - common law sistem a u
kontinentalnom sistemu obiajima pravo ne pridaje
veliku vanost.