Materijalzamaturskiizumetnosti

Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih ula
kao i ljudskog uma i duha; prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata
stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili/i ideje. Osim ove definicije, ne postoji ni jedna druga
opteprihvaena definicija umetnosti, s obzirom da je definisanje granica umetnosti subjektivan akt, a
potreba za umetnou se obino naziva ljudskom kreativnou.

Piter Paul Rubens. Adam i Eva

Kvalitet umetnikog dela se obino procenjuje na osnovu koliine stimulacije koju ono izaziva utisak
koji ono ostavlja na ljude, broj ljudi u kojima je to delo izazvalo neku emociju, u kolikoj meri to delo se
ceni, kao i efekat ili uticaj koji to delo ostavlja ili je ostavilo u prolosti. Veina umetnikih dela koja se
generalno smatraju remek-delima poseduje ove atribute.
Neto to stimulie samo ula ili samo um, ili kad mu je cilj neto drugo, ne smatra se umetnou, mada
neka dela moderne umetnosti ozbiljno dovode ovu tvrdnju u pitanje.
Shodno tome, neto moe biti procenjeno u potpunosti kao umetnost, ili umetnost moe biti deo nekog
objekta. Na primer, slikarstvo moe biti ista umetnost, dok stolica, iako dizajnirana sa praktinim ciljem i
upotrebnom vrednou, moe sadrati elemente umetnosti ba u tom istom dizajnu.
Umetnost koja nema funkcionalnu vrednost ili nameru se naziva lepom umetnou, dok se delatnost koja
pored umetnike vrednosti poseduje i funkcionalnu svrhu naziva zanatom. Meutim, objekat moe biti
klasifikovan i na osnovu namera svog tvorca koje su prisutne (ili odsutne) u samom objektu. Na primer,
olja, koja oigledno ima svoju funkcionalnu vrednost jer se moe upotrebiti kao posuda, moe biti
smatrana umetnou ako je namera njenog tvorca bila da prevashodno napravi ukras, dok slikanje moe
biti procenjeno kao zanat ako se masovno proizvodi.
U 19. veku, umetnost je bila pre svega okrenuta ka "Istini" i "Lepoti". Poetkom 20. veka dolazi do
ozbiljnog preokreta u poimanju umetnosti sa dolaskom modernizma, a potom u drugoj polovini 20. veka
sa nagovetajima postmodernizma.

Upotreba

Grafiti u Rimu

Najrairenija upotreba rei "umetnost" koja je poela da dobija na vanosti posle 1750. godine je
shvaena kao vetina da se proivede neto sa nekim estetskim rezultatom. Enciklopedija Britanika
definie pojam umetnosti kao "korienje vetine i imaginacije u stvaranju estetskih objekata, okruenja
ili iskustava koja se mogu podeliti s drugima.
Prema bilo kojoj od ovih definicija rei "umetnost", umetnika dela su stara koliko i samo oveanstvo: od
rane praistorijske umetnosti do savremene umetnosti. Mnoge knjige i lanci u asopisima su napisani o
umetnosti. Godine 1998. Volt Viver je ustvrdio da je "oigledno da nita to se tie umetnosti nije vie
oigledno.
Prvi i iri smisao rei umetnost je onaj koji je ostao najblii starom latinskom znaenju, koje se otprilike
prevodi kao vetina ili zanat, kao i takoe iz protoindoevropskog korena koje znai sreivanje,
ukraavanje. U tom smislu, umetnost je sve to je pretrpelo proces namernog sreivanja.

Teorije umetnosti

Marsel Dian. Pisoar

lanak Klementa Grinberga Modernistiko slikanje (eng. Modernist Painting), objavljen 1960. godine
definisao je modernu umetnost kao "korienje karakteristinih metoda discipline u cilju kritikovanja
same discipline."
Grinberg je prvi primenio ovu ideju na pokret apstraktnog ekspresionizma i upotrebio ga kako bi razumeo

i opravdao ravnu (neiluzionistiku) apstraktnost u slikanju. Realistina, naturalistika umetnost je bila

umetnost imitacije, koristila je umetnost da bi sakrila umetnost; modernizam je iskoristio umetnost da bi
privukao panju na umetnost. Stari majstori su na ogranienja sredstava u slikarstvu (ravna povrina,
oblik potpore, sastojci boja) gledali kao na negativne faktore koji su morali biti prikriveni. Modernizam ta
ista ogranienja istie u prvi plan kao pozitivne faktore koji se otvoreno istiu.
Iako u osnovi predstavlja nain razumevanja specifinog tipa umetnika, ova definicija moderne umetnosti
podvlai veinu ideja o umetnosti u okviru razliizih umetnikih pokreta 20. i poetka 21. veka.
Endi Vorhol je postao vaan umetnik kritikujui popularnu kulturu i svet umetnosti ba tim istim jezikom
pop-kulture. Kasniji, postmodernistiki umetnici iz osamdesetih, devedesetih i prve decenije 21. veka
preuzeli su te ideje proirujui tehniku autokriticizma izlazei iz granica "visoke umetnosti" i primenjujui
ideju na sve oblasti kulturnog stvaranja slika, ukljuujui modu, stripove, bilbordove i pornografiju.

Upotrebna vrednost umetnosti

Portret Madam Iks

Jedna od kljunih karakteristika lepe umetnosti za razliku od primenjene umetnosti je odsustvo bilo kakve
upotrebne vrednosti. Meutim, ovo shvatanje je kritikovano kao klasna predrasuda, i protivnici pogleda
da umetnost ne moe biti korisna kau da svaka ljudska aktivnosti ma neku upotrebnu funkciju i da
objekti za koje se tvrdi da su "beskorisni", zapravo imaju funkciju pokuaja da mistifikuju i kodifikuju
drutvene hijerarhije. Ponekad se takoe tvrdi da korisnost nekog naizgled potpuno "nekorisnog" dela je
u efektu koji on ostavlja na svog stvaraoca ili posmatraa.
Umetnost takoe koriste terapeuti, psihoterapeuti i kliniki psiholozi kao "umetniku terapiju". Umetnost
takoe moe da se koristi u testiranju linosti. Glavni cilj u ovom sluaju nije krajnji proizvod - umetniko
delo, ve leenje subjekta-stvaraoca kroz kreativan rad. Krajnji proizvod - umetniko delo moe takoe
biti od velike pomoi u otkrivanju eventualnih psihikih problema koje stvaralac moe da ima.
Na primer, grafiti i drugi tipovi "uline umetnosti" su deo raznih kultura mladih kao na primer amerika
hip-hop kultura, koja je politiki angaovana, te su grafiti, kao neto to je zakonom zabranjeno, jedan od

izraza politikih stavova ove kulturne grupacije.

U drutvenom kontekstu, umetnost moe posluiti za formiranje javnog miljenja. Umetnost je u prolosti
esto koriena u propagandne svrhe. Ponekad su umetnika dela zloupotrebljena u propagandne svrhe,
iako u stvari umetnik nije imao tu nameru kada je stvarao. Primer je Vagnerova muzika koju je Hitler
upotrebio za irenje ideje Treeg rajha.
Sa antropoloke strane gledita, umetnost esto nekim univerzalnim jezikom prenosi ideje i koncepte sa
generacije na generaciju. Interpretacija ovog jezika je veoma subjektivna i zavisi od konteksta i
perspektive posmatraa.

Klasifikacijske rasprave o umetnosti

Teodor eriko. Splav Meduza

Eduar Mane. Doruak na travi

Uobiajena je rasprava u istoriji umetnosti da li je neko delo ili neka vrsta delanja umetnost ili ne.
Zapravo, Filozofi umetnosti nazivaju ove rasprave "klasifikacijskim raspravama o umetnosti".
Klasifikacijske rasprave su tokom 20. veka ukljuivale kubizam i impresionizam, Dianov pisoar, savrene
imitacije novanica, filmove, propagandu, i dr. Konceptualna umetnost ponekad namerno gura granice
onoga to se smatra umetnou i neki konceptualni umetnici, kao na primer, Dejmijen Herst i Trejsi Emin
su autori dela oko kojih se trenutno vodi rasprava.
Video igre i FRP su dve oblasti za koje neki kritiari tvrde da su umetnost, dok drugi tvrde da nisu.
Filozof Dejvid Novic kae da neslaganje u definisanju ta je to umetnost nije glavni problem.
Klasifikacijske rasprave su veoma esto rasprave o sopstvenim vrednostima kao i o pravcu u kom drutvo
ide a ne o samoj teoriji. Na primer, kada je Dejli Mejl kritikovao Herstov i Eminin rad tvrdnjom:"Tokom
1000 godina, umetnost je bila jedan od velikih civilizacijskih pokretaa. Danas,ovde u turiji i prljavi
kreveti prete da nas sve pretvore u divljake", oni ne uspevaju da definiu teoriju umetnosti, ve dovode u
pitanje vrednost Hirstovog i Emininog dela.
U 19. veku, ovaj tip rasprava se vodio oko dela Teodora erikoa, Splav Meduza (1820), koji su mnogi
smatrali kao otru osudu nemarnosti francuske vlade u vezi sa bordolomom francuske fregate Meduza.

Takoe je veliku raspravu izazvala slika Eduara Manea, Doruak na travi (1863), gde skandal nije bila
nagost ene, ve to to sedi u drutvu potpuno obuenih mukaraca, kao i dela Teodora Singera
Sardenta i njegovog Portreta Madam Iks (1884), koji je izazvao veliko negodovanje zbog crvenkastoroze boje upotrebljene za unu koljku modela, jer se to smatralo previe sugestivnim i pogubnim za
dobru reputaciju modela iz visokog drutva.
U 20. veku, kontroverznu umetnost predstavljaju Pablo Pikaso i njegova Gernika (1937), Leon Golub i
Ispitivanje III (1958), gde je amerika javnost bila okirana prizorom nagog tela zatvorenika sa
kapuljaom na glavi i vezanog za stolicu, okruenog obinim i normalnim policajcima, kao i Andres
Serano i Hrist u mokrai (1989).
Godine 2001, Erik Fil je izvajao skulpturu Leea ena, u spomen onima koji su poginuli skakajui ili
padajui 11. septembra. Ova skulptura je bila postavljena u Rokfelerovom centru u Njujorku, ali je u
nakon godinu dana bila uklonjena s objanjenjem da je bila "previe uznemiravajua"

Forma
Umetnika forma je specifina forma umetnikog izraza. Ovaj izraz je odreeniji od termina umetnost, ali
manje specifian od termina anr. Neki primeri umetnikih formi su:
* Slikarstvo
* Crtanje
* tampa
* Skulptura
* Keramika
* Grafiki dizajn
* Digitalna umetnost
* Muzika
* Poezija
* Dizajn igri
* Arhitektura
* Film
* Pozorite
* Fotografija
* Crtani film
* Origami
* Mozaik
* Grafiti
* Mejl-art
* itd.

anr
anr je skup konvencija i stilova koji se koriste kako bi se postigla umetnika forma. Na primer, slikanje
moe biti mrtva priroda, apstraktno, portret, ili pejza, a takoe moe obraivati istorijske, socijalne ili
neke druge teme. U filmu, anr bi bio istorijski film, komedija, drama, akcioni film, itd. Granice izmeu
forme i anra su veoma nejasne. Tako na primer, postoji nedoumica da li su rei pesme umetnika forma
koja nije isto to i poezija, ili je anr poezije, ili da li je film anr fotografije ili potpuno druga forma
umetnikog izraza, razliita od fotografije.

Stilovi
Umetnikov stil ili je poseban nain rada koji umetnik ima pri stvaranju umetnikog dela. Ponekad stilovi
odraavaju neku posebnu umetniku filozofiju ili cilj. Na primer, Doj Divin bi u muzikom smislu, mogao
da se okarakterie minimalistikim muzikim stilom. Ponekad je stil usko vezan za odreeni istorijski
period, ili odreeni umetniki pokret. Tako su Dalijeve slike slikane u nadrealistikom stilu, na primer.
Stil moe vezan za tehniku koja se koristi, ili za efekat koji proizvodi. Umetnost Roja Liktenstajna
karakterie poentilistiki stil jer Liktenstajn koristi sitne take, iako u sutini nema nita zajedniko sa
ostalim poentilistima. Liktenstajn je koristio ben-dej take, koje su se koristile za bojenje stripova: imaju
jednake razmake izmeu sebe i formiraju ravne obojene povrine; poentilizam koristi takice iji raspored
doarava varijacije u boji i dubini.
Mnogi termini koji se koriste za opisivanje umetnosti, a naroito umetnosti najnovijeg doba, teko se
mogu podvesti pod kategoriju forme, anra ili stila, ak se i ove kategorije dovode ponekad u pitanje.
Niko ne sumnja u postojanje pejzane umetnosti, ali se postavlja veito pitanje da li je ona posebna
forma umetnosti, ili je pak anr arhitekture, ili je moda stil u okviru anra pejzane arhitekture. Ili, da li
je strip umetnika forma, ili je medij, anr, stil, ili neto sasvim drugo?

Istorija umetnosti

Vilendorfska venera
Umetnost datira jo iz praistorijskog doba. Pronaene su skulpture, peinsko slikarstvo i petroglifi koji su
stari oko 40.000 godina i datiraju iz starijeg kamenog doba. Tano znaenje ove umetnosti jo uvek nije
potpuno utvreno jer se previe malo zna o kulturama koje su je proizvele. Do skora, najstarije
umetniko delo na svetu je bio komad nakita male buene koljke koje su stare oko 75.000 godina[8] i
koje su otkrivene u junoafrikoj peini. Meutim, najnovije otkrie istih takvih koljki u marokanskoj
peini pomera granice za nekih 7.000 godina koljke naene u Maroku su stare nekih 82.000 godina.
Velike umetnike tradicije bazirane su na umetnosti jedne od velikih starih civilizacija: Stari Egipat,
Mesopotamija, Persija, Indija, Kina, Antika Grka, Antiki Rim ili Arabija (stari Jemen i Oman).
Svaki od ovih centara rane civilizacije razvio je sopstveni jedinstveni stil u umetnosti. Zahvaljujui svojoj
veliini i trajanju, znatan deo umetnikih dela ovih civilizacija je preiveo i njihov uticaj je preneen na
druge kulture u kasnijim istorijskim periodima. Ove civilizacije su takoe prve zabeleile kako su umetnici
radili. Na primer, antikogrka umetnost je oboavala fizke forme ljudskog tela i u skladu sa tim, razvile
su se vetine kojima bi se prikazala muskulatura, poza, lepota ljudskog tela, kao i anatomski korektne
proporcije.
Umetnost Vizantije i gotika umetnost zapadnoevropskih zemalja u Srednjem veku, uglavnom se
fokusirala na izraz i interpretaciju biblijskih i nr materijalnih istina, stavljajui akcenat na metode koje bi

uveliale slavu duhovnog sveta kao zlatna boja na slikama, staklo u mozaicima i prozorima, i prikaz likova
u idealizovanoj i ematizovanoj formi (npr. dvodimenzionalne, ravne forme).
Pojava renesanse u zapadnoevropskim zemljama je vratila vrednovanje materijalnog sveta, kao i mesto
oveka u njemu, to se odraava u umetnikim formama, koje vraaju realnost u prikazu ljudskog tela,
kao i tridimenzionalnost pejzaa.

Stilizovan potpis sultana Mahmuda II, ispisan arapskom kaligrafijom.

Na Istoku, odbacivanje ikonogafije u islamskoj umetnosti dovelo je do stavljanja naglaska na
geometrijskim oblicima, islamskoj kaligrafiji i arhitekturi. Na Dalekom istoku, religija je takoe dominirala
u umetnikim stilovima i formama. U umetnosti Indije i Tibeta bile su posebno zastupljene obojene
skulpture i ples sa religioznim bojenjem koji je pozajmljivao mnoge konvencije od skulpture dajui
svetlost kontrastnim bojama stavljajui naglasak na liniju. Kineska umetnost se karakterie rezbarenjem
u adu, bronzi, lonarstvu (ukljuujui neverovatnu glinenu vojsku ratnika Sjena cara ina, poeziji,
kaligrafiji, muzici, slikarstvu, drami, itd. Kineski stilovi prilino variraju od perioda do perioda i
tradicionalno se nazivaju imenom dinastije koja je u to doba vladala. Tako, na primer, slikarstvo dinastije
Tang je monohromatino i oskudno u ukrasu, sa akcentom na idealizovanim pejzaima, ali slikarstvo
dinastije Ming je raznovrsno, puno boja, i koncentrie se na prianje pria putem seta kompozicije.
Periodi u japanskoj umetnosti takoe su dobili ime po carskim dinastijama, i takoe, kao i kineska
umetnost, veoma se razlikuje od perioda do perioda.

Meri Kasat. Kupanje

Doba prosveenosti u 18. veku je donelo predstavljanje fizikih i racionalnih istina preciznog univerzuma,
kao i politike i revolucionarne vizije post-monarhistikog sveta, kao to je Blejkov portret Njutna kao

boanskog geometra ili Davidovo propagandistiko slikarstvo. Ova stremljenja su dovela do

romantiarskog odbacivanja svega racionalnog i okretanja ka ljudskoj emotivnoj strani i indivudualizmu,
po uzoru na Geteove romane. Kasni 19. vek je doneo mnogobrojne nove pravce u umetnosti, kao
akademska umetnost, simbolizam, impresionizam, fovizam itd.
Dvadeseti vek je doneo nova revolucionarna nauna otkria, kao Ajntajnova teorija relativiteta ili
Frojdove teorije u psihologiji, ali i veliki tehnoloki razvoj, ubrzan implozijom civilizacije u dva svetska
rata. Istorija umetnosti 20. veka je istorija beskrajnih mogunosti i potrage za novim standardima, od
kojih je svaki prethodni bio pregaen onim koji mu je sledio. Parametri impresionizma, ekspresionizma,
fovizma, kubizma, dadaizma, nadrealizma, itd, ne mogu da se odre van okvira prostora u kom su
nastali. Sve prisutnija globalna interakcija tokom ovog vremena donela je u zapadnu umetnost
ekvivalentne uticaje iz drugih kultura (na primer, Pablo Pikaso je bio pod velikim uticajem afrike
umetnosti). Japanska umetnost je dosta uticala na impresioniste, a sama zapadna umetnost je izvrila
veliki uticaj na istonoevropsku umetnost u 19. i 20. veku sa idejama komunizma i postmodernizma koje
su izvrile veliki uticaj na umetnike stilove.
Modernizam je otvorio put realizaciji svoje neukrotivosti u drugoj polovini 20. veka. Relativnost je
prihvaena kao neizbena istina, koja je dovela do perioda savremene umetnosti i postmodernistike
kritike, gde se svetske kulture i istorija toliko proimaju i menjaju forme, da neki kritiari ve smatraju da
se vie ne moe govoriti o regionalnim kulturama, ve o jednoj, globalnoj kulturi.

Lepe umetnosti
arl Bato (fr. Charles Batteaux) je 1746. godine stvorio termin "lepe umetnosti" pod koji su po njemu
spadale ples, florikultura, vajarstvo, muzika, slikarstvo i poezija. Kasnije je dodao arhitekturu i
elokvenciju. U kasnijim periodima, lista je pretrpela vie izmena jer e joj razliiti autori dodavati i
uklanjati elemente. Rikoto Kanudo (it. Ricciotto Canudo), prvi filmski teoretiar, bie prvi koji e 1911.
godine kvalifikovati film kao sedmu umetnost.
Trenutno, sledee umetnosti se raunaju kao lepe umetnosti:
* Prvih est su arhitektura, ples, vajarstvo, muzika, slikarstvo i knjievnost, podela koja je preuzeta od
stare Grke.
* Sedma umetnost je film.
* Osma umetnost je fotografija, iako se ponekad definie kao deo slikarstva.
* Deveta umetnost je strip, iako se ponekad definie kao prelaz izmeu slikarstva i filma.
Neki na ovu listu proiruju televizijom, modom, reklamama ili video igrama.