PRAKTINI DEO

OPTA HIGIJENA
1. Identifikovati etioloke inioce iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i
prevenciju opstruktivnih bolesti plua.
EMFIZEM I BRONHITIS
Emfizem je prekomerno I trajno uvecanje vazdusnog prostora distalno od terminalnih
bronhiola sa destrukcijom alveolarnih zidova .
Hronicni bronchitis je hronicno,preterano lucenje sluzi u disajnim putevima sa produktivnim
kasljem vise od 3 meseca godisnje I najmanje 2 uzastopne godine.
Faktori rizika.
1.pusenje
90% obolelih su pusaci.Pusenje povecava smrtnost od emfizema i hronicnog bronhitisa.
Doprinosi delovanju drugih stetnih faktora.
(ostecuje treplje,inhibira makrofage,izaziva hipertrofiju i hiperplaziju sluznih zlezda)
2.zagadjenost vazduha
SO2 i cvrsta goriva u industrijskim sredinama
3.profesionalni faktori
Cesce obolevaju radnici u rudnicima i livnicama
4.muskarci,starije osobe,los socioekonomski polozaj
5.infekcija
6.deca pusaca,pasivni pusaci
Prevencija
1.prestanak pusenja
2.promena radnog mesta
3.vakcinacija protiv gripa i AB profilaksa zimi
ASTMA
To je hronicna bolest bronhiola sa napadima gusenja i sviranja u grudima uz kasalj i
iskasljavanje male kolicine zilavog sekreta.
Faktori rizika I prevencija
1.poleni=izbegavati vegetaciju u cvetanju I zatvoren proctor
2.grinje u kucnoj prasini=svakodnevno tresenje posteljine,usisavanje duseka,brisanje
prasine
3.zivotinjske dlake=izbegavati kontakt sa zivotinjama
4.perje=perjanu posteljinu zameniti sintetickom
5.hrana I lekovi=identifikovati I izbegavati provocirajuce materije
6.hemikalije=izbegavati izlaganje hemikalijama ili promeniti zanimanje

2. Identifikovati etioloke inioce iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i

prevenciju tuberkuloze plua.
Tuberkuloza je zarazna bolest ,izazvana sa Mycobacterium tuberculosis=Kohov bacil
Faktori rizika
1.boravak u vlaznim i mracnim prostorijama
2.kontakt sa obolelim
Prevencija
1.BCG vakcina na izlasku iz porodilista(kome za 3meseca na kontroli mesto vakcinacije nije
vece od 3mm,vakcinise se ponovo)
2.Higijensko dijetetski rezim=mirovanje u postelji,pravilna ishrana,klimatska nega
3. Identifikovati etioloke inioce iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i
prevenciju karcinoma plua.
Karcinom plua maligni epitelni tumor plua je prvi po uestalosti kod mukaraca 9-5:1.
Tipovi:
o
o
o
o
o

Epidermoidni (najei)
Mikrocelularni (najmaligniji)
Adenokarcinom (podtip brondi calveolare)
Makorocelularni
Karcinoid

Etiologija
domain pothranjenost, hronine bolesti, druge plune bolesti (TBC, antrakoza
silikoza) pol, starost, ishrana, deficit
sredina puenje 9-20 puta vei rizik, broj cigareta, sta, ukljuuje i pasivne puae
aerozagaenje CO, NO, SO2, a, sedimentiranih materija
profesionalne tetnosti uranijum (rudnici), azbest, hrom, nikl, arsen, hematit,
pesticidi;
industrija boja, metalurgija, prerada drveta
Prevencija prestanak puenja, ishrana (unositi antioksidanse), mere zatite na radnom
mestu, mere za smanjenje aerozagaenja u saobraaju, industriji i sl.
Duvanski dim sadri: katran, benzene, arsen, slobodne radikale
Za spreavanje, smanjivanje ili uklanjanje svakog zagaenja koje degradira ivotnu sredinu
URBANISTIKE
TEHNIKE
TEHNOLOKE
HIGIJENSKE
Zakon o zatiti ivotne sredine, granine vrednosti i misije stanice: 1. regionalne 2.
kontinentalne 3. glavne

4. Identifikovati etioloke inioce iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i

prevenciju karijesa.
Zubni karijes je masovno, nezarazno oboljenje kod kojeg usled dejstva bakterijskih
proizvoda dolazi do oteenja glei i dentina, sa sledstvenim propadanjem i gubitkom zuba;
predstavlja medicinski i socioekonomski problem.
Etiologija hrana prevelike koliine prostih eera u ishrani, obino u lepljivim formama
(med, karamele, filovi, kremovi); manjak zatitnih materija: A, C i D, kalcijuma i fluora (u
vodi)
Oralna higijena neredovno ili nikakvo pranje zuba.
Neposveivanje stomatologa, genetika.
Prevencija hrana birati namirnice koje su bogate vitaminima A, C i D, koje moraju da se
vau (vrsta, po mogustvu sirova hrana) mehaniko ienje, koje sadre malo prostih
eera (izbaciti slatkie iz ishrane)
Voda fluorisanje vode (1mgF/1l vode) pastom 1200-1500mg/F
Oralna higijena poeti to ranije sa pranjem zuba (im izbiju svi mleni zubi).
Prati zube minimum dva puta dnevno, a obavezno pred spavanje; koristiti odgovarajue
etkice i paste za zube, dentalni konac i sl. Ii na preventivne stomatoloke preglede bar dva
puta godinje; zube leiti im se karijes pojavi.
5. Identifikovati etioloke inioce iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i
prevenciju strume.
Struma je oboljenje koje se u veini sluajeva manifestuje uveanjem titne lezde. Moe biti
endemska i sporadina.
Etiologija
a)
Domain deficit nosaa i enzima koji stvaraju tiroidne hormone
stvaranje bioloki neaktivnih ili neefikasnih tiroidnih hormona
(uroena)
poveane potrebe organizma pubertet, trudnoa, laktacija
b)
Sredina zemljite, voda, namirnice, nedostatak joda (endemska, struma);
strumogene materije u hrani: kupus i sredina povra; soja; strumogene materije
u vodi velike koncentracije kalcijuma Ca+
Prevencija
o opta jodiranje kuhinjske soli 10mgKJ/1kg NaCl, so uvati na hladnom i
tamnom mestu
o ishrana smanjiti unos strumogenih namirnica kupus...
o poveati unos namirnica bogatih jodom (morska riba, riblje ulje, morske alge)

6. Identifikovati etioloke injenice iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i

prevenciju gojaznosti.
Gojaznost je bolest suficitarne ishrane u kojoj dolazi do nagomilavanja masti u organizmu i
porasta telesne mase iznad 20% od idealne telesne mase.
Etiologija
a. Naslee
b. Bolesti hipotireoidizam, hipognadizam, Kuingova bolest
c. Preteran unos navike da se dobro jede
psihogeni faktori
ekonomsko stanje (jeftine namirnice su obino i visokokalorine)
d. Smanjena potronja sedentni nain ivota; bolesti i stanja koja ograniavaju
kretanje
Prevencija:
Ishrana napraviti plan ishrane u kojem nee biti namirnica sa visokim sadrajem
prostih eera i masti; Ep treba da odgovaraju nainu ivota; obroka treba da bude 5-6
dnevno; dati prednost biljnoj hrani; unositi dovoljno vode i smanjiti unos soli (TA).
Fizika aktivnost treba da je redovna, svakodnevna, to vie peaiti, voziti bicikl i
baviti se nekim sportom makar i rekreativno; smanjiti vremenske aktivnosi sa manjom
potronjom energije (gledanje TV-a, rad za kompjuterom, igrice...).
7. Identifikovati etioloke inioce iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i
prevenciju dijabetes melitusa tip 2.
Diabetes mellitus je oboljenje koje nastaje zbog apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina,
praeno hiperglikemijom, glikozurijom, poliurijom, polidipsijom i polifegijom.
Tip 1 je nasledno oboljenje, insulin zavisni tip od poetka bolesti.
Tip 2 je steeno oboljenje, postoji hiperinsulinemija i insulinska rezistencija na periferiji (bar
u poetku), insulin nezavisni tip na poetku bolesti. Najei uzrok gojaznost, fiizika
neaktivnost, godine ivota, stres.
Etiologija
a) Naslee
b) Postojee endokrine bolesti (hiperfunkcija prednjeg renja hipofize, Kuingova
bolest)
c) Ishrana gojaznost uslovljena suficitarnom ishranom
Prevencija odravati TM u granicama ITM
upranjavati fiziku aktivnost bar 60'/dan
smanjiti u ishrani unos zasienih MK, prostih eera, M 25-30%, UH 50-60%,
PR 12-20%

8. Identifikovati etioloke injenice iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i

prevenciju karcinoma kolorektalne lokalizacije.
Karcinom kolorektalne regije su trei po uestalosti kod mukaraca, a na petom mestu kod
ena; bolesti razvijenih zemalja.
Lokalizacija po uestalosti rektum, sigma, cekum, transverzum, descedens.
Etiologija
a) Naslee su familijarne polipoze
b) Prekancerozne kolorektalni adenomi, ulcerozni, Kranova bolest
c) Rasa, etnike grupe geografski prostor
d) Socioekonomski uslovi
e) Ishrana bogata ivotinjskim mastima (kancerogeno dejstvo unih kiselina); bogata
crvenim mesima (nitrati, steroidi, crevna flora sa G-anaerobima); konzervansi iz hrane
(nitrati, nitriti); malo ili nimalo dijetalnih vlakana u ishrani
Prevencija:
izmena reima ishrane,
unos posnog mesa i mleka, smanjiti (ili izbaciti) masnoe ivotinjskog porekla,
poveati unos sveeg voa i povra kao i balastnih materija.
Hemokult probe stolice kod starijih od 40godina, posebno porodino optereenih,
praenje osoba sa naslednim prekancerozama;
fizika aktivnost
9. Identifikovati etioloke inioce iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i
prevenciju ateroskleroze.
Ateroskleroza je degenerativno oboljenje arterija koje dovodi do smanjenja njihovog himena
i elastinosti zidova.
Etiologija neizmenljivi faktori rizika starenje, muki pol, genetski fakor.
Potencijalno izmenljivi faktori rizika
a) Hipertenzija
b) Puenje
c) Hiperlipidemija
d) Niske vrednosti HDL frakcije
e) Diabetes mellitus DM2
f) Gojaznost
g) Fizika neaktivnost
h) Ishrana
Prevencija zabraniti puenje, leiti arterijsku hipertenziju, regulisati dijabetes,
smanjenje telesne mase, vea fizika aktivnost, izbegavanje sedenja, gimnastika.
Ishrana proteini biljnog porekla (soja), riba, maslinovo ulje, morske alge i povre
bogato celulozom; dnevni unos holesterola treba smanjiti na 250mg.

10. Identifikovati etioloke bolesti iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i

prevenciju crevnih zaraznih bolesti.
Crevne zarazne bolesti nastaju kao posledica unosa kontaminirane hrane i vode.
Etiologija
a) Hrana zagaena u toku uzgoja (proizvodnje), prerade, skladitenja, transporta,
prodaje i korienja.
b) Voda zagaena zbog nehigijenske eksploatacije, meanja otpadnih voda sa
vodama za pie, elementarne i druge masovne katastrofe.
c) Kliconotvo
Prevencija
Spreavanje kontaminacije hrane i takva priprema koja e unititi i eventualno dospele
bakterije, odnosno njihove toksine;
Meso i proizvodi od mesa veterinarska kontrola u toku uzgoja i prerade (zoonoze);
sterilizacija konzervi, higijenski uzgoj stoke, termika obrada hrane, adekvatno
uvanje.
Osoblje koje sprema hranu mora biti zdravo, struno osposobljeno i maksimalno isto
sa odreenim higijenskim navikama (strog sanitarni nadzor);
Preventivni hemijski i bakterioloki pregledi svih serija gotovih proizvoda.
Zarazne bolesti
a) Akutne zarazne bolesti retke (zbog aktivne imunizacije) difterija, poliomijelitis,
pertusis, este streptokokne, variela, parotitis, memingoencefalitis, hepatitis;
obavezne imunizacije i preventivne mere
b) Bolesti koe impetigo, dermatomikoze, skabijes
c) Parazitarna oboljenja askaris, cuterobijus, frihurus, pediculosis
d) Nervna oboljenja i anomalije psihikog razvitka pti mal, grand mal epilepsije,
neurastemija (nesanica, razdraljivost, agresivnost, nestabilnost...).

11. Identifikovati etioloke bolesti iz ivotne sredine vane za nastanak, razvoj i

prevenciju rahitisa.

KOMUNALNA HIGIJENA
12. Princip fotometrijskog odreivanja osvetljenosti prostorije. Znaaj higijenskog
osvetljenja kolske uionice.
Vri se luksmetrom koji se sastoji iz fotoelije i miliampermetra i moe biti razliitog opsega
merenja: do 1000 Lx; do 5000Lx, a ako je osetljivost vea od one koja se moe oitati na
skali luksometra, onda se preko fotoelije mogu staviti filteri odreene apsorpcione moi.
a) Ispitivanje osvetljenosti prostorija (kvaliteta svetlosne sredine); obino se vri na
radnoj povrini tako to se fotoelija stavlja na sredinu radne povrine i oita
osvetljenost na skali aparata; merenje se vri za svaku radnu povrinu u prostoriji;
merenjem na vie ravnomerno rasporeenih mesta u prostoriji na visini 0,85 m od
pada i izraunavanjem aritmetike sredine dobijamo prosenu osvetljenost radne
prostorije; veliina zahteva za osvetljenost prostorije zavisi od vrste vidnih zadataka
koji se u prostoriji obavljaju (veoma mali 50 Lx, srednji 150 Lx i izuzetno veliki vei
od 1000Lx)
Kvalitetna svetlosna sredina (pun spektar, difuzna bljetanja reflexie) da izvor
sadri sve boje prirodnog spektra; da je osvetljenost difuzna i ravnomerna; da je
iskljueno bljetanje izvora i povrina.
b) Odreivanje faktora dnevne osvetljenosti T (Veberov koeficijent)
Faktor dnevne osvetljenosti predstavlja odnos izmeu osvetljenosti u prostoriji i
osvetljenosti napolju pod uslovom da se mere u isto vreme u istoj ravni. Merenje se
vri istovremeno sa dve luksmetra; jedan se stavi na sredinu radne povrine, a drugi
napolju u istoj ravni (iza prozora) fotoelija drugog luksmetra, a ne treba da bude
izloena direktnom suncu.
T (faktor dnevne svetlosti) = A osvetljenost u prostoriji / B osvetljenost napolju x 100% =
Weberov koeficijent (rezultat se oitava u procentima)
Ne moe se odrediti ako je vea visina od 0,85m, ako nema dva luksmetra, ako nema prozora.
Konstanta spoljanje osvetljenosti je 5000Lx. Ako je spoljanja osvetljenost ne moe da se
odredi.
Faktor dnevne osvetljenosti za pojedine zahteve: veoma mali zahtev 0,6-1%
Napolju je priblino 30-60 puta jaa svetlost srednji zahtev vei od 1,6-3%, izvanredno
veliki zahtev vei od 12%.

13. Odreivanje prirodne osvetljenosti prostorije geometrijski metod.

Geometrijske metode merenja osvetljenosti se koriste u cilju merenja prirodne osvetljenosti
prostorije.
Prirodna osvetljenost zavisi od veliine prozora, njihovog oblika i poloaja, od orijentacije
prostorije, od postojanja i blizine zaklona, vrste stakla i zastora i raznih drugih inilaca.
Podrazumeva merenje:
Fotokoeficijenata
Upadnog ugla
Otvornog ugla (dela neba)
FOTOKOEFICIJENT je odnos zastakljene povrine prozora i povrine poda prostorije, npr.
prozori 4m, pod 20m, 4 : 20 / 4 = 1 : 5.
U zavisnosti od namene prostorije i vrste posla koji se u njoj obavlja fotokoeficijent treba da
je 1 : 8 hodnici i prolazi, 1 : 6-7 kancelarije i stambeni objekti, 1 : 3-5 uionice i vebaonice,
1 : 5 bolesnika soba, 1 : 4 ambulante i previjalita, 1 : 2-3 sobe za crtanje, operacione sale.
UPADNI UGAO je ugao pod kojim svetlost upada u prostoriju, to je ugao ije se teme nalazi
na sredini radne povrine, gornji krak ide prema gornjoj ivici prozora, a donji vodoravno
prema donjoj ivici prozora
Udaljavanjem radne povrine od prozora upadni ugao se smanjuje. Ni na najudaljenijem
radnom mestu u prostoriji ovaj ugao ne bi smeo da je manji od 27.
tg = h / A
h - visina prozora,
A - razdaljina od donje ivice prozora do sredine radne povrine
OTVORNI UGAO ili ugao neba je ugao pod kojim se iz prostorije sa radnog mesta vidi deo
neba. To je ugao ije se teme nalazi na sredini radne povrine, gornji krak ide prema gornjoj
ivici prozora, a donji prema gornjoj ivici zaklona.
Sa udaljavanjem zaklona poveava se otvorni ugao; ne bi smeo da bude manji od 4; sa
svakog radnog mesta ovek treba da vidi deo neba, a da bi se to postiglo irina ulice mora da
bude jednaka dvostrukoj visini zgrade.
Znaaj u toku gradnje objekta treba voditi rauna da prostorije imaju odgovarajui
fotokoeficijent planiranjem kvadratura prostorija i veliina prozora.

14. Povrina uionice je 9x6m. Povrina zastakljenog dela prozora je 15m. Visina
prozora je 1,5m. Najudaljenije ueniko mesto se nalazi 5,5m od prozora. Izraunati
geometrijeske pokazatelje osvetljenosti prostorije: fotokoeficijent i upadni ugao dnevne
svetlosti.
a) Fotokoeficijent

b) Upadni ugao

p prozora : poda = 15m : 9x6m

= 15m : 54m
= 1 : 3,6
tg = naspramna strana h / nalegla strana A
=1,5m / 5,5m = 0,27
Iz logoritamskih tablica ili uglomerom

15. Povrina deije sobe je 5x2m. Povrina zastakljenog dela prozora je 3m Visina
prozora je 1,5m. Udaljenost radne povrine dejeg stola od donje ivice je 5m. Izraunati
geometrijske pokazatelje osvetljenosti prostorije:fotokoeficijent i upadni ugao dnevne
svetlosti.
a) Fotokoeficijent

p prozora : p poda =3m : 5x2m

=3m : 10m
=1 : 3, 3

b) Upadni ugao

tg = naspramna / nalegla =1,5 / 4 = 0, 375

16. Zdravstveni znaaj UV indeksa. Predloiti mere prema dostavljenim rezultatima

izmerenog UV indeksa.
UV indeks je stepen oteenja koe UV zraenjem koje se oekuje narednog dana kada je
sunce najvie na nebu.
UV indeks se utvruje obraunom na bazi podataka dobijenih merenjem koncentracije ozona
u vazduhu i temperature vazduha, a uzima se u obzir i doba dana, koji je dan i godina i
geografska irina.
Vrednosti UV indeksa se kreu od 0 (kada je no) do 15 ili 16 (u tropskim predelima kada je
sunce u zenitu, a nebo bez oblaka).
Kod veeg UV indeksa oteenja nastaju za krae vreme:
0-2 minimum
60 minuta
3-4 malo
45 minuta
5-6 srednje
30 minuta
7-9 veliko
15 minuta
10 + vrlo veliko 10 minuta

Na vrednost UV indeksa utie vie faktora: visina sunca najvei u zenitu, koncentracija
ozona to je vea, UV indeks je manji; oblanost smanjuje UV indeks i do 70%;
aerozagaenje smanjuje UV indeks.
Zatita UV indeks
0-2 60 minuta, zatitni faktor 15 8
3-4 45 minuta, zatitni faktor 15 i zatitna odea (eir) 15
5-6 30 minuta, zatitni faktor 15, zatitna odea, UVA i naoare za sunce 25
7-9 20 minuta, zatitni faktor 15, zatitna odea, naoare za sunce, izbegavati sunce
u periodu od 10-16h 40
10 manje od 15 minuta

17. Interpretirati rezultate analiza izmerenih koncentracija zagaujuih materija u

vazduhu komunalne sredine.
Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijuma za uspostavljanje
mernih mesta i evidenciju podataka.
Nastanjena i nenastanjena podruja; srednja dnevna, mesena ili godinja analiza

SO2
a
Suspendovane
estice
NO2
CO
Ukupne toksine
materije 1 mesec
Ukupne toksine
materije 1 godina
Teki metali Pb
Materije Cd
Zn
Teki metali Cd
suspendovaniMn
Pb
Hg

Nenastanjena
(godinja)
30mg/m
30mg/m

Nastanjena
(godinja)
50mg/m
50mg/m

40mg/m

70 mg/m

50mg/m
3mg/m

60 mg/m
3mg/m

300mg/m/dan

450mg/m/dan

100mg/m/dan

200mg/m/dan

100mg/m/dan
2mg/m/dan
200mg/m/dan
0, 001 mg
1mg/m
1mg/m
1mg/m

250mg/m/dan
5 mg/m/dan
400mg/m/dan
/m

18. Sainiti zapisnik o lokalnoj inspekciji objekta pre odlaska na teren

Lokalna inspekcija ue okoline (postojanje pomijara, nunika, tala)

Lokalna inspekcija ire okoline (do granica slivnog podruja)
Utvrivanje graevinskog i sanitarno-higijenskog stanja objekta i prateih instalacija
Prikupljanje podataka o broju ekvivalentnih stanovnika koji tu vodu koriste
Sainjavanje epidemioloke makete u pravcu postojanja crevnih zaraznih olesti (ranije
i sada)
Izrada skice terena (fotografisati i sainiti nacrt objekta)

Potrebno je oformiti kartoteku vodnih objekata i sukcesivno unositi podatke nakon kontrole
kvaliteta vode. Time se dobijaju dragoceni podaci o vodnim objektima, kvalitetu vode iz tog
objekta, korisnicima itd. a koji mogu posluiti o proceni vodosnabdevanja u kriznim
situacijama.

19. Sainiti zapisnik o uzorkovanju vode za pie na hemijsku i bakterioloku analizu.

Znaaj pravilnog prikupljanja uzoraka vode za pie.
Zapisnik:
1. Lokalitet uzorkovanja (adresa, mesto i taka uzorkovanja)
2. Datum i vreme uzorkovanja
3. Uslovi na terenu
4. Nain uzorkovanja
5. Ime lica koje je izvrilo uzorkovanje
6. Zahtevani analitiki parametri (uz pisanu zabeleku o primenjenoj tehnici
konzerviranja) koji e se u laboratoriji izvriti
7. Adekvatna obeleja (ukoliko se uzimaju i kontroliu uzorci)
8. Podaci o temperaturi vazduha i vode
9. Podaci o nekim fiziko-hemijskim parametrima koji su izvreni na terenu
10. Nain uvanja i transporta uzoraka
Uzorkovanje
Svakih 7, 14, 30 dana ili sezonski prospektivno, viegodinje.
Izvori mogu biti:
trenutni (odreeno vreme i mesto),
kompozitni (smea trenutnih uzoraka iz iste take u razliito vreme),
duplikati (uzorci za poreenje) i
pojedinani (za proveru analiza).

Materijal posuda za uzorkovanje ne sme da reaguje sa uzorkom. Laboratorijske posude

moraju biti iste to se postie sledeim protokolom: ispiranje toplom sapunicom, ispiranje
toplom vodom iz esme; ispiranje 10-15% HNO3, zatim sa 10-15% HCl, ispiranje sa
dejonizovanom vodom, ispiranje sa izopropanolom koji je stepen istoe za odreivanje
pesticida; ispiranje destilovanom vodom; kompletno suenje vazduhom; skladitenje i
transport. Za trenutne uzoke koriste se posude 160-180 1h ili u autoklavu 12115'; tokom
postupka rada ne sme kontaminirati preko posude.
Kod jako kontaminirane posude (opreme) koristi se smea za ispiranje pre regularnog
ienja: aceton ili aceton-heksan-aceton.
Za neke parametre potrebno je izvriti konzerviranje u posudi na terenu, a konzervans mora
biti svee pripremljen, odgovarajueg stepena istoe i podeenog pH (obino t 4C).
Konzervans HNO3 do pH < 2 za odreivanje tvrdoe rastvorenih i suspendovanih metala Cr,
rastvorena i ukupna iva. H2SO4 do pH < 2 za amonijani azot i azot po Kjeidalu, nitrati +
nitriti, ulja i masti, organski ugljenik, fenoli deterdenti. NaOH do pH > 12 za cijanide.
Mesto uzorkovanja nikada blizu obale; ako se uzorkuje iz amca uzorci se uzimaju dalje od
motora na benzin. Uzorci se uzimaju poevi od nizvodnog toka ka uzvodnom; vodu uvek
prvo uzorkovati, a zatim sediment (paljivo, ne mutiti vodu); ne uzorkovati pored mostova,
brana ili pristanita, niti vidljiva mehanika oneienja na ili u vodi; uzorkovanje se moe
vriti runo ili pomou specijalnih aparata.
Obavezan redosled pri uzorkovanju:
Odreuju se plivajue i lebdee materije, prozranost i boju vode
Meri se temperatura vode i vazduha, belei visina vodostaja i brzina protoka
Uzima se uzorak za mikrobioloku analizu
Odreuje se pH vrednost, sadraj O2, uzima se uzorak za BPK5 i druge hemijske
analize
Uzima se uzorak za saprobioloku analizu
Uzorak se filtrira i konzervie (odmah, a najkasnije u okviru prvih 15 minuta po
uzorkovanju) za analizu
Odreuje se primetan miris.
Redosled uzorkovanja za hemijske analize: organske vodativne komponente, organske
materije (masti i ulja, ukupni ugljovodonini), ukupni metali, rastvoreni metali, neorganski
nemetalni uzorci.
Ukoliko se radi o kompozitnim uzorcima data je odgovarajua dubina za uzimanje uzoraka
(kontinuirano prikupljanje vode).

Kompozitni uzorci mogu biti dva tipa:

1. Sakupljen u nekom vremenskom periodu, najee meanjem ekvivalentnih zapremina,
sakupljenih u 2. 2. 2. Pravilnim vremenskim intervalima kompozit proporcionalni brzine
vode, najee na bazi konfirmiranog crpljenja proporcionalnim proticajima. Mikrobioloki
uzorci se uzimaju u sterilne posude 250-500ml zapremine, boca se napuni ; mesto
uzorkovanja je 5m od obale i 20-50m ispod povrine vode, otvor flae je okrenut uzvodno.
Odreuje se najverovatniji broj kolimorfnih bakterija u 1l, ukupan broj aeromezofilnih
bakterija u 1ml vode, identifikuju se bakterije i utvruje tag, procena moi samopreiavanja
vode vri se na osnovu odnosa brojnosti.

20. Odrediti hlorni broj vode

Hlorni broj vode je ona koliina hlora koju voda utroi za reakciju sa organskim i
neorganskim materijama sadranim u vodi. Jednak je razlici izmeu dodate koliine hlora
vodi i rezidinala hlora (0,5mg/l). To je ona koliina aktivnog hlora izraena u mg potrebna za
dezinfekciju 1l odreene vode.
Rastvori i reagensi rastvor hlornog preparata (1mg Cl2 u 1ml H2O); indikator O-toluidin (u
800ml destilovane vode, prethodno zagrejane do kluanja i ohlaene, dodati 350 ml
koncentrovane HCl = specijalne teine 1,19 i 1g O-toluidina. Kratko vreme to prokuvati,
ohladiti i dopuniti do 1000 ml destilovanom H2O.
Postupak analize u pet boca sipa se po 1l vode; u prvu sipamo 1ml (1mg) aktivnog hlora, u
drugu 2ml, u treu 3ml,...
Uzorke vode izmeamo i ostavimo da stoje 30 minuta, a zatim iz svake boce uzmemo po 10
ml uzorka i prenesemo u Erlenmajere od 50 ml i u svaki sipamo 1ml O-toluidina i stavimo da
odstoji 10 minuta; vrednost rezidualnog hlora oitamo na Hellige komparatoru u kiveti od
13mm.
Izraunavanje rezultata
rezidualni hlor Cl2 oitana vrednost
za mg/l
Hlorni broj Cl2 = dodati hlor iz hlornog preparata rezidualni hlor
Normalne vrednostirezidualnog hlora za pijau vodu su 0,2-0,5mg/l.
Prisustvo rezidualnog hlora se dokazuje filtracijom vode pomou KJ i skroba. U vodi u kojoj
postoji viak Cl javlja se uta boja prilikom dodavanja KJ, jer viak Cl istiskuje J.
2KJ+Cl22KCl+J2
Reakcija je jasnija ukoliko se odvija u prisustvu skroba, jer se jod vezuje za skrob i boji vodu
plavom bojom.

Koliki je viak hlora, utvruje se daljom filtracijom vode sa rastvorom Na tiosulfata

(Na2S2O3). Oduzimanjem naenog vika hlora od koliine hlora koja je dodata vodi, u kojoj se
taj viak javio, dobija se hlorni broj vode.
Odreivanje rezidualnog hlora
Slobodni (rezidualni) hlor se nalazi u obliku hipohloraste kiseline HClO, hipohlorastog joda
ClO; efikasniji je dezificijens od vezanog, te se u praksi on i odreuje.
Kombinovani aktivni hlor kod voda sa amonijakom u sebi pri kontaktu sa hlorom stvara
hloramine, lagano se raspada, otputa Cl te se i ovaj deo hlora vezan u hloraminima rauna u
rezidualni.
Ukupni aktivni hlor predstavlja
zbirnu koliinu slobodnog aktivnog i kombinovanog aktivnog hlora
Kolorimetrijsko odreivanje ortoloidinom
Hlor komparator disk tip; klizni komparator
Odmeriti 10 ml vode, dodati 3-5 kapi 0,1% rastvora O tolidina, saekati 5-10 minuta uz
meanje do pojave neke od nijansi ute boje u kiseloj sredini (ph=1.3); poreenjem ove boje
sa referentnim pozicijama 0,2; 0,4 ili 0,6 mg l dobija se semikvantitativan podatak o koliini
rezidualnog hlora u uzorku vode; odmah po pojavi ute boje na Nehg komparatoru se moe
proitati koncentracija slobodnog rezidualnog hlora a za 5-10 minuta vezanog rezidualnog
hlora.
Postupak posle opaljivanja slavine pustiti vodu da slobodno tee 2-3 minuta; uzeti u
epruvetu komparatora vodu i staviti je i odeljak komparatora koji je u vezi sa standardnim
bojama na disku; u drugu epruvetu se stavlja uzorak iste vode sa indikatorom (OP ili DPD)
(prethodno promeati); hlor komparator se drei u ruci usmerava ka prirodnom svetlu, disk
se rotira dok boja standarda ne bude istovetna boji u istraivakoj epruveti; vrednosti u mg/l
se oitavaju na donjem desnom otvoru
Fotokolorimetrijaska i spektrofotometrijska DPD metoda
DPD reagens daje crvenu boju u prisustvu rezidualnog hlora, a maksimum apsorpcije se
nalazi na 515m. Koncentracija slobodnog Cl se dobija oitavanjem vrednosti a nakon
dodatka DPD reagensa i pufera u rastvor, ako se doda i rastvor KJ u neto veoj koliini u
reakciju ulazi i monohloramin (oitavanje B); ako se doda KJ u reakciju ulazi i dihloramin
(oitavanje C); metodom je mogue odrediti i azot-trihlorid, ako se u sud prvo stavi KJ i
uzorak, a potom pufer i DPD reagens (oitavanje D).

25. Opisati kompletan postupak asanacije bunara nakon zagaenja ili poplave
Potrebno je izvriti asanaciju i njegove okoline, dezinfekciju objekta i dezinfekciju vode.
Dezinfekcija vode je samo privremena. Za trajnu dezinfekciju vode u bunaru ostavlja se
hipohlorinator.
Postupak Hlorisanje
1. odrediti koliinu vode u bunaru V = r h (m)
2. sipati 250-300g hlornog krea CaCl2 (OCl) 30% na 1m
3. ostaviti da hlor deluje 3h, a zatim iscrpsti svu vodu
4. izvriti oporavku i ienje zidova bunara, ukloniti mulj i staviti sloj istog
ljunka oko 30cm visine, a zidovi bunara se premau razmuenim hlornim
kreom
Hiperhlorisanje
5. kada voda ponovo nadoe izvri se hiperhlorisanje sa 30g hlornog krea po
1m vode
6. voda stoji 24h, pa se ponovo sva iscrpi
Konano hlorisanje
7. Kada se bunar ponovo napuni vodom izvriti konano hlorisanje; dodavanjem
2-3mg aktivnog hlora na 1l vode
Eksploatacija novih buenih bunara (5 puta vea od hlornog broja) prvo se mora odrediti
hlorni broj vode. Hlorisanje sa pet puta veom koliinom Cl od hlornog broja vode, stoji
minimum 1h, iscrpeti svu vodu. Hlorisanje kad ponovo nadoe voda hlorisati je prema
hlornom broju. Proverava se koliina rezidualnog hlora ukoliko se utvrdi vea koncentracija
od 0,5mg/l potrebno je izvriti dehlorisanje Na tiosulfatom.

26. Koliko je potrebno hlornog krea za postupak asanacije i konane dezinfekcije

kopanog bunara nakon poplave, ako mu je prenik 2,5m, a visina vodenog stuba 15m
(V = r h).
Prvo hlorisanje

300g 30% hlornog krea na 1m H2O

300g x 73,6m = 22080g 22,08kg hlornog krea

Hiperhlorisanje

30g 30% hlornog krea na 1m H2O

30g x 73,6m = 2208g 2,208 kg hlornog krea

Konano hlorisanje 2-3 mg Cl2 na 1l H2O, 1m = 1000L, 3mg : 1l = Xmg: tj. 220,8g Cl2 !!!
(panja!!! ovo je aktivni hlor, a ne hlorni kre)
Hlorni kre

100g krea : 30g Cl2 = Xg krea : 220,8 g Cl2

X = 736 g hlornog krea 0,736 kg hlornog krea
UKUPNO = 25,034 kg HLORNOG KREA

27. Koliko je potrebno hloramina za jednokratnu dezinfekciju rezervoara seoskog

vodovoda, ije dimenzije 5 x 2,5 x 2,5m, a utvreno je da je hlorni broj vode 1,2?
V = 5 x 2,5 x 2,5m = 31,25 mH2O tj. 31250l
rezidualni Cl = 0,2-0,5 mg/l
Potrebni hlor = 0,5 +1,2=1,7 mg/l H2O
1l : 1,7 mg Cl2 = 31250l : xCl2
X = 53125m Cl2 rastvor
tj. 53.125g Cl2
Hloramin = 25% rastvor Cl2
100g hloramina : 25g aktivnog Cl2 = xg hloramina : 53.125 g aktivnog Cl2
X = 100 x 53.125 / 25 = 212,5g hloramina

28. Potrebno je izvriti jednokratnu dezinfekciju rezervoara kaptae, ije su dimenzije

3 x 3 x 3m. Izraunati potrebnu koliinu kaporita.
V = 3 x 3 x 3 = 27m 1m = 1000l, V = 27.000l H2O
CCl2 = 1mg/ l H2O, 1mg : 1l = xmg : 27.000l
x) 27.000mg 27g aktivan hlor
kaporit 60-70% Cl2
100g kaporita : 70g Cl2 = kg kaporita : 27g Cl2
X = 100 x 27 /70 = 38,57 kaporita

29. Koliko je potrebno hlornog gasa za jednokratnu dezifenkciju plivakog bazena, ije
su dimenzije 50 x 25 x 3m.
V = 50 x 25 x 3 = 3750m H2O 3750000l
CCl2 = 1mg / 1l H2O 1mg Cl2 : 1l H2O = xmg : 3.750.000l H2O
X = 3.750.000mg
tj. 3.750g hlrnog gasa

30. Potrebno je izvriti jednokratnu dezinfekciju rezervoara seoskog vodovoda ije su

dimenzije 5 x 3 x 3m. Izraunati potrebnu koliinu natrijumhipohlorita ako je hlorni
broj vode 0,8.
V = 5 x 3 x 3 = 45000l H2O
Hlorni broj vode 0,8 mg/l.
Ako elimo reziduali hlor 0,3 mg/l treba nam 0,3 + 0,8 = 1,1mg/l aktivnog hlora po litri vode
Aktivan hlor/L
1,1mg/l : 1l H2O = X mg/l : 45000l H2O
X = 49.5000 x 1,1 = 49500mg 49,5g aktivnog hlora
Na hipohlorit ili avelova (NaOCl + H2O) 4-16% 10% slobodnog Cl2
100g : 10 : = xg : 49,5g aktivan hlor
X = 100 x 49,5 / 10 = 495g Nahipohlorita

MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA

31. Odrediti stanje ishranjenosti
antropometrijskih merenja.

osobe

na

osnovu

samostalno

izvrenih

TV
-

Meri se ujutro; osoba stoji na ravnoj podlozi, bosa, u donjem veu u standardnom
poloaju (ispravljena, opruenih ruku niz telo, spojenih peta, a razmaknutih prstiju,
dok je glava u frankfurtskoj horizontali tragus i donja ivica orbite u pravcu
paralelnom sa podlogom).
Ispitiva stoji iza lea osobe koja se meri, levom rukom dri vertikalni, a desnom
horizontalni krak antropometra, koji sputa dok ne dodirne teme (vertex).

TM
-

Meri se ujutro, u donjem veu, bez obue, pre jela, a posle obavljanja fiziolokih
potreba.
Ispitanik staje na sredinu zakoene vage

OBIMI
- Obim grudi u ravni koja prolazi u visini izmeu 3. i 4. rebra
- Obim struka na sredini izmeu rebarnog luka i grebea kljune kosti na srednjoj
aksilarnoj liniji, ispitiva sedi, meri se u ekspirijumu
- Obim kukova na najirem delu bokova u nivou trohantera
* merenja se vre metalnom ili plastinom trakom
- Obim nadlaktice meri se 1cm iznad take koja oznaava polovinu nadlaktice. Kod
dece, preko 2SD gojaznost
KONI NABORI
- Mere se na desnoj strani tela kod odraslih, a kod dece na levoj strani kaliperom, meri
se tri puta, pa se uzima aritmetika sredina 10g (mm2)
- Kaliper se dri desnom rukom, a levom podie koa na mestu merenja, oko 1cm iznad
merne take naini se koni nabor, a 1cm ispod ivice nabora postave se kraci kalipera i
posle 2s oitava vrednost.
o 1. iznad m. biceps brahiji na sredini nadlaktice, desno kod odraslih
o 2. iznad m. triceps na sredini nadlaktice, desno kod odraslih, levo kod dece
o 3. donji ugao lopatice desne kod odraslih, leve kod dece
o 4. iznad kriste ilijake anterior superior
Procena stanja ishranjenosti
BMI

TM kg

TV m 2

Po Harisonu

<16
1616,9
17-18,4
18,5-24,9
25-29,9
30-39,9
>40

ozbiljna pothranjenost
srednja pothranjenost
umerena pothranjenost
normalno
prekomerna teina
gojaznost
patoloka gojaznost

Rohrerov indeks
RI

TM kg

TV cm

100.000

Pignetov indeks
PI TV cm TM kg srednji obim grudi cm

Pignet Vervik indeks

PVI

TM obim grudi 100

TV

ITM
kg TV cm 100
kg TV cm 105

Brugs
155 165
165 174
175 185

TV 100
TV 105
TV 110

ITM Lorenc

ITM TV cm 100

TV cm 150

ITM TV cm 100

4
TV cm 150
2,5

De Mol

ITM TV cm 100

TV cm 150
4

A 20
4
naputa se!

ITM TV cm 100

RTM

st var na TM kg
ITM kg

TV cm 150
2,5

A 20
4

100%

<80
80-89
90-110
111-119
120-134
135-149
>150
Koliina masti
koni nabori Gojazni

25%
30%

pothranjeni
mravi
normalno
umereno
gojazni
gojazni
vrlo gojazni
ekstremno
gojazni

idealini 15%
22%

Sadraj masti u telu

RTM

st var naTM
100% n 90 110%
ITM

D specifina teina tela

Distribucija masnog tkiva

DMK

OS
OK

tj.

WHR

W
H

0,95cm
0,85cm
poveani rizik
Zdravstveni rizik podrazumeva vei rizik razvoja kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije,
hiperlipoproteinemija, tipa 2 eerne bolesti, maligniteta.
OBIM STRUKA
94cm
preko toga povien rizik
80cm
102cm
88cm

preko toga izuzetno povien rizik za

razvoj metabolikih komplikacija I kardiovaskularnih bolesti

32. Izraunati BMI, RTM I WHR indeks na osnovu samostalno izvrenih

antropometrijskih merenja.
Izmeriti TV, TM, obim struka, obim kukova
TM kg
BMI
TV m 2

n 18,5-24,9kg/m2

Lorenzova formula:
TV cm 150
4
TV cm 150
za : ITM = TV (cm) 100
2,5
za : ITM = TV (cm) 100

WHR

obim struka
obim kukova

94cm
80cm

n < 0,95
n < 0,85

33. Izmeriti debljinu konih nabora (DKN), interpretirati rezultate I odrediti praktian
znaaj DKN
Odrasli:
1.
2.
3.
4.
gojaznost

iznad m. biceps brachii

iznad m. triceps brachii
iznad donjeg ugla lopatice
iznad kriste ilijake anterior superior

25%
30%

idealno

15%
22%

Znaaj i sadraj masnog tkiva u organizmu i njegova distribucija

34. Odrediti distribuciju masnog tkiva na osnovu samostalno izvrenih

antropometrijskih merenja. Proceniti zdravstveni tizik na osnovu dobijenih rezultata.
Obim struka
Obim kukova
OS
WHR
OK
OBIM STRUKA

povien rizik
94cm
80cm

WHR za tip gojaznosti

ginoidni, periferni
androidni, centralni

izuzetno povien rizik

102cm
88cm

0,8
1,0

povean rizik
0,95
0,85
35. Odrediti WHR indeks, interpretirati dobijene vrednosti i pokazati njegov
epidemioloki i kliniki znaaj.
WHR

obim struka
obim kukova

OBIM STRUKA

povien rizik
94cm
80cm

WHR za tip gojaznosti

ginoidni, periferni
androidni, centralni
povean rizik
0,95
0,85

0,8
1,0

izuzetno povien rizik

102cm
88cm

36. Izmeriti telesnu visinu, telesnu masu i obim struka, utvrditi stanje ishranjenosti.
Proceniti zdravstveni rizik na osnovu dobijenih rezultata.
TV, TM, OS
BMI

TM kg

TV m 2

18,5 24,9

90 110%

RTM

STM
100%
ITM

WHR

OS
OK

0,95

94

0,85

80

37. Preporuiti nain ishrane za odraslog zdravog, fizioloki uhranjenog mukarca da bi

odrao i unapredio dobro zdravlje i prikazati plan ishrane kroz jednodnevni jelovnik.
Standardni mukarac 25godina, TM = 70kg, TV = 178cm,
umerena klima
umerena fizika aktivnost 8h, sedi 4h dnevno
Ep = 2700kCal
I
Ep = 2700kCal
Pr = 10-15% = 270kCal : 4,1kCal/g = 65,85g
UH = 50-70% = 1755kCal : 4,1kCal/g = 428,0g
PS 55%

1485kCal : 4,1kCal/g = 362,1g

MiDS 10% 270kCal : 4,1kCal/g = 65,85g

M = 30%

25% = 675kCal : 9,3kCal/g 72,6g

ZMK 10% 10%

PNMK 3-7% 5%
MNMK ostatak 10%
II PIRAMIDA ISHRANE
npr. E(kCal)
itarice
povre
voe
mleko i proizvodi
meso, riba, jaja, zamene
vidljive masti i eer

30-50%
15-25%
10-15%
10%
10%
5%

45%
25%
15%
5%
5%
5%
100%

PODELA PO OBROCIMA
doruak
35%
uina I
10%
ruak
15%
uina II
10%
veera
20%
JELOVNIK
TM
70
70
BMI

22,1
2
2
TV
1, 78
3,17
TV 150
178 150
28
ITM TV 100
178 100
78
78 7 71
4
4
4
BM = 15,3 71 PAL = 15,3 71 1,78 = 1934,00kCal
Pr = 10-15% = 193,4kCal : 4,1kCal/g = 47,1g
UH = 50-70% = 1257,1kCal : 4,1kCal/g = 306,6g
M = 30% = 483,5kCal : 9,3kCal/g 51,98g

38. Predstaviti nain ishrane za odravanje i unapreenje dobrog zdravlja odrasle

zdrave fizioloki uhranjene ene.
Standardna ena Ep = 2100kCal
I potrebe
Pr 10-15%
UH = uk 50-70%
MiDS 10%
PS 55%
DV 27-40g/dan
M = uk 20% (15 : 30)
ZMK 10%
PNMK 3-7%
MNMK 13-17%

II Piramida ishrane
itarice
povre
voe
mleko i proizvodi
meso, riba, jaja, zamene
vidljive masti i eer

30-50%
15-25%
10-15%
10%
10%
5%

45%
25%
15%
5%
5%
5%

III izbor namirnica (po grupama)

39. Predloiti medicinsku nutritivnu terapiju za mukarca starog 39 godina, TV = 182,0
cm i TM = 103.0 kg koji ima malu fiziku aktivnost.
1. Utvrditi stanje ishranjenosti
TV 150
182 150
182 100
82 8 74kg
4
4
STM
103, 0
RTM
100
100 1,39 100 139%
29%
ITM
74
TM 103, 0 103, 0
BMI

31,1
TV 1,822
3,31
ITM TV 100

DG: Obesitas
2. Izraunati Ep
Ep = BM PAL
BM = 11,6 ITM + 879 = 858,4 +879 = 1737,4kCal
PAL = 1,55
Ep = 1737,4 1,55 2693kCal 2700kCal
Th: Zbog gojaznosti je potrebna redukciona dijeta.
2700 : 100% = x : 29%
2700 29
x
783kCal 800kCal
100
Ep = 2700 800 = 1900kCal
3. Izraunati potrebe u hranljivim materijama
Pr 15% Ep 285kCal : 4,1 70g
UH 65% Ep 1235kCal : 4,1 301g
PS 60% 1140kCal
10% MiDS 5% 95kCal
dijetna vlakna 40g

M 20% Ep 380kCal

NaCl 3g/dan

ZMK 5% 93kCal
PNMK 5% 95kCal
MNMK 10% 190kCal
Holesterol 300mg 200mg

4. Piramida ishrane

itarice
povre
voe
mleko i proizvodi
meso, riba, jaja, zamene
vidljive masti i eer

30-50%
15-25%
10%
= 10%
5%

40% Ep
25% Ep
20% Ep
5% Ep
10% Ep
0% Ep

E
760 kCal
475 kCal
380 kCal
95 kCal
190 kCal
0

5. Izbor namirnica (po grupama i E)

Navedeni mukarac je veoma gojazan, te se izvodi redukciona dijeta.
U ishrani se daje prednost PS nad MiDS, MNMK na ZMK, treba smanjiti unos
holesterola 200mg, poveati unos dijetnih vlakana, smanjiti unos kuhinjske soli i poveati
fiziku aktivnost.
40. Predloiti medicinsku nutritivnu terapiju za osobu enskog pola iji je BMI = 29,5
kg/m2, a PAL = 1,4.
BMI = 29,5 kg/m2
PAL = 1,4
Ep = BM + PAL

prekomerna teina
lake profesionalne aktivnosti, van posla neaktivna.

41. Mukarac star 42. godine ima sledee vrednosti OGTT testa: 6,7 mmol/l; 10,5
mmol/l; 13,0 mmol/l. BMI je 31,5 kg/m2. Odrediti medicinsku nutritivnu terapiju.
OGTT 0h 6,7mmol/l

1h 10,5mmol/l

2h 13,0mmol/l

BMI = 31,5kg/m2
Dg. Obesitas gradus I
intolerantio glukosae (latentni dm)
Kod pacijenta postoji intolerancija glukoze i prvi stadijum gojaznosti. Nutritivna
terapija je redukciona dijeta, tipa dijete za dijabetiare. Cilj terapije je dovesti TM do idealne i
UK u referentne granice. (ili neto iznad, ali da se eer ne pojavljuje u mokrai).
Opte preporuke:
12-20% Pr
50-60% UH uglavnom svarljivi polisaharidi i dijetna vlakna
20-30% M bez aterogenih masnih kiselina
poeljna je umerena restrikcija NaCl
3g/dan
treba poveati unos vitamina A, C i B kompleksa
namirnice
prednost imaju zeleno povre, obrano mleko i proizvodi, posno
meso, biljne masti, voe sa malim koliinama eera ( 10%),
kuvana jaja
ograniiti hleb, testo, slatko, povra bogata skrobom, slatke
kompote, demove, kandirano i sueno voe.
obezbediti 5-6 manjih obroka i ravnomerno ih rasporediti
dijetna vlakna 30-60g/dan
42. ena sa vrednostima BMI = 31,0 kg/m2 ima sledee vrednosti OGIT testa: 7,2mol/l;
14,4mmol/l; 12,0mmol/l. Odrediti medicinsku nutritivnu terapiju.
BMI = 31,0 kg/m2
I stadijum gojaznosti
OGTT 0h 7,2mmol/l
1h 14,4mmol/l

2h 12,0mmol/l

Dg. Obesitas gradus I

intolerantio glukosae
Sprovodi se redukciona dijeta.
Pr
1220%
UH
60%
M
20%
DV
30-60g/dan
H
300mg/dan
NaCl 3g/dan
Poveati fiziku aktivnost.

intolerancija glukoze

43. Ukupni serumski holesterol vrednosti 8,0 mmol/l; HDL-hol 0,72 mmol/l i serumski
trigliceridi 4,58 mmol/l utvreni su kod osobe mikog pola starosti 45 godina iji je BMI
= 32,0 kg/m2, a obim struka 106,0cm. Odrediti medicinsku nutritivnu terapiju.
45 godina
BMI = 32,0 kg/m2
obim struka 106,0cm

gojaznost I stadijum

18,5-24,9

izuzetno povien rizik za razvoj

metabolikih komplikacija i
razvoj kardiovaskularnih bolesti

102cm

ukupni holesterol 8,0 mmol/l

hiperholesterolemija

5,20 mmol/l 5,2-6,5 6,6

HDL-hol 0,72 mmol/l

trigliceridi 4,58 mmol/l

smanjen zatitni holesterol

hipertrigliceridemija

1,3 mmol/l 0,9-1,3 0,9

1,7 mmol/l 1,7-2,3 2,3

Dg Obesitas gradus I
HLP IIb
Navedena muka osoba je gojazna (I stadium) sa HLO tip Iib i visoki rizik za razvoj
metabolikih komplikacija i razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Cilj terapije je smanjiti telesnu masu, holesterol (ukupni) i trigliceride to se treba
postii redukcionom dijetom, dijetom za HLP tip IIb i svakodnevnom fizikom aktivnou.
Principi dijete za HLP tip IIb:
treba da je doivotna, alkohol i puenje nisu dozvoljeni, smanjiti
unos soli na 3g/dan.
Pr 12-20%;
M 30% (20-25%)
o 1/3 PNMK ,, linolna
o 1/3 MNMK bez miristinske i laurinske, bez stearinske i
palmitinske
o holesterol 300mg/dan
UH 55-60% Ep
10 MS i DS
DV = 10-15g/1000kCal
hrana se bari ili kuva, nikako pee, pri ili pohuje
zabranjuje se okolada, kafa, ivotinjska mast, alkohol, med i
eeri.

44. Kod ene starosti 48 godina i BMI = 28,5 kg/m 2 utvrene su sledee vrednosti
lipidnog statusa: ukupni serumski holesterol 6,8 mmol/l; HDL-hol 1,0 mmol/l;
serumski trigliceridi 5,32 mmol/l. Predloiti medicinsku nutritivnu terapiju.
ena, 48 godina
BMI = 28,5 kg/m2 prekomerna teina
Ukupni holesterol 6,8mmol/l

hiperholesterolemija

5,20 mmol/l

HDL-holesterol 1,0 mmol/l

snien zatitni holesterol

1,703 mmol/l

Serumski trigliceridi 5,32 mmol/l

hiperholesterolemija

1,7 mmol/l

Dg HLP IIb
Navedena ena ima prekomernu teinu i HLP IIb. Nutritivna terapija ima za cilj snienje
telesne mase i regulisanje vrednosti lipidnog statusa.
Dijeta je redukciona tipa HLP IIb.
Pr 20%
UH 60%
M 20%
DV 10-15g/1000kCal

45. Kod mukarca sa obimom struka108,0 cm utvreni su sledei laboratorijski nalazi:

glikemija nate 8,38 mmol/l; ukupni serumski holesterol 9,32 mmol/l; HDL-hol 0,90
mmol/l; serumski trigliceridi 6,38 mmol/l. Proceniti zdravstveni rizik i predloiti
medicinsku nutritivnu terapiju.
Obim struka 108 cm

izutetno povien rizik za razvoj metabolikih komplikacija i

razvoj kardiovaskularnih bolesti 102cm

Ukupni holesterol 9,32mmol/l

hiperholesterolemija

5,2 mmol/l

HDL-holesterol 1,0 mmol/l

snien zatitni holesterol

1,3 mmol/l

Trigliceridi 6,38 mmol/l

hipertrigliceridemija

1,7 mmol/l

Glikemija nate 8,38 mmol/l

hipergliemija

7,8 mmol/l

Dg. Obesitas
HLP IIb
DM IIa
Navedeni mukarac ima gojaznost centralnog tipa, diabetes mellitus tip IIa i
hiperlipoproteinemija tip IIb. Nutritivna terapija ima za cilj snienje telesne mase, snienje

glikemije serumskih lipida. Dijeta je redukciona do postizanja ITM (i do 10%) po tipu

dijete za eernu bolest i HLP tip IIb.
Pr
UH
M
DV
H
NaCl

20%
60%
20%
30-60g/dan (ili 10-15g/1000kCal)
300mg/dan
3g

46. ena starosti 40 godina sa BMI = 34,0 kg/m 2 i OS = 110,0 cm ima vrednost krvnog
pritiska 180/110 mmHg. Predloiti medicinsku nutritivnu terapiju.
ena 40 godina
BMI = 34,0 kg/m2 I stadijum gojaznosti do 35 kg/m2
OS = 110,0 cm 80/88 androidni tip gojaznosti, postoji izuzetan rizik za razvoj metabolikih
komplikacija i kardiovaskularnih bolesti
TA 180/110 mmHg arterijska hipertenzija stadijum III 130/85 mmHg
Navedena ena je gojazna (I stadijum) po androidnom tipu, sa razvijenom KV komplikacijom
tj. III stadijumom arterijske hipertenzije.
Nutritivna terapija ima za cilj smanjenje telesne mase i prevenciju komplikacija
hipertenzije. Potrebno je sprovesti redukcionu dijetu, smanjiti unos masti i soli.
Dijeta kod hipertenzije:

Pr
UH
M
DV
NaCl

20%
65%
20%
16-24g/dan
3g/dan

redukciona dijeta do BMI 24,9 (ITM)

smanjiti kuhinjsku so 2g/dan
optimalna koliina Pr 1g/kg TM; A/V =
koliina tenosti ne treba da pree 1700ml/24h
voe i povre minimalno 400g/dan.

47. Mukarac starosti 47 godina sa BMI = 33,0 kg/m 2 i OS = 110,0 cm ima PAL 1,7 i
dijagnostifikovanu arterijalnu hipertenziju. Predloiti medicinsku nutritivnu terapiju.
Mukarac 47 godina
BMI = 33,0 kg/m2 I stadijum gojaznosti
OS = 110,0 cm 94/102 androidni tip gojaznosti, izuzetno visok rizik metabolike i
kardiovaskularne komplikacije.
PAL = 1,7 umereno teka profesionalna aktivnost
arterijska hipertenzija
Dg. Obesitas gradus I
Hypertensio arterialis
Navedeni mukarac boluje od arterijske hipertenzije i gojaznosti. Nutritivna terapija sastoji se
od redukcione dijete do postizanja idealne telesne mase, redukcije unosa kuhinjske soli ispod
2g/dan, dok koliina belanevina treba da je 1g/kg TM s tim da je odnos A : V = 1 : 2.
Pr
UH
M
DV
H
NaCl

15%
65%
20%
16-24g/dan
300mg/dan
2g/dan

48. ena stara 44 godine ima BMI = 31,0 kg/m 2 ima dijagnoszu Status post
quadranctectomiam glandulae mammae 1. dex. Predloiti medicinsku nutritivnu
prevenciju i medicinsku nutritivnu terapiju.
ena 44 godine
BMI = 31,0 kg/m2
Dg. Obesitas gradus I
St. post quadranctectomiam glandulae mammae 1. dex.
(St. post op Ca glandulae mammae)
Navedena ena je gojazna i nalazi se u stanju posle operacije karcinoma dojke. Nutritivna
prevencija i terapoja ima za cilj snienje telesne mase do idealne i prevenciju recidiva
karcinoma dojke.
Pr
UH
M

20%
65%
15-20%

1:1:1

Poveati unos zatitnih materija (antioksidansi, MNMK, dijetna vlakna).

49. Osoba enskog pola stara 32 godine sa BMI 17,5 kg/m 2 ima Hb = 100g/l a gvoe u
serumu 6,0 mmol/l. Predloiti medicinsku nutritivnu prevenciju i medicinsku nutritivnu
terapiju.
ena 32 godine
BMI 17,5 kg/m2

umerena pothranjenost

Hb = 100g/l

(130-150g/l)

FeS = 6,0 mmol/l

(8,9-30,5mol/l)

17-18,4

Dg. Anaemia hiposideraemica

Malnutritio
Navedena enska osoba je umereno pothranjena i boluje od sideropenijske (hipohromne)
anemije.
Nutritivna prevencija i terapija sastoji se u postizanju i odravanju idealne telesne mase i
nadoknadi gvoa u ishrani to se postie suficitarnom hiperenergetskom ishranom u
kojoj treba da su zastupljeni u veem obimu animalni proteini, a zbog anemije je neophodno
uvesti to vie zelenog, termiki neobraenog povra (folati) i
voa (vitamin C).
Ako se ovaj tip anemije ne moe brzo izleiti odgovarajuom ishranom preporuuje se
odgovarajua suplementacija Fe.
Pr
20% A : V = 2 : 1
UH
55%
M
25%
Fe
2-5mg/kg TM
(B12 1000g/1 meseno)
folna kiselina 5mg 31
vitamin C
200mg/dan (prag)

50. Predloiti medicinsku nutritivnu terapiju metabolikog sindroma za osobu mukog

pola starog 45 godina sa BMI = 35,0 kg/m2 i OS = 115,0 cm i vrednosti PAL 1,7.
Mukarac 45 godina
BMI = 35,0 kg/m2
OS = 115,0 cm
PAL 1,7.
Metaboliki sindrom X = HLP tip 4, 40 godina, gojaznost, intolerancija na glukozu ili DM
tip 2, hiperinsulinemija, hipertenzija.
Dg. Obesitas gradus II
HLP 4 (11 TG
Diabetes mellitus 2
Hypertensio arterialis

syndroma X

Navedeni mukarac je gojazan, sa razvijenim metabolikim sindromom.

Cilj nutritivne terapije je smanjiti telesnu masu na idealnu, regulisati UK, hipertenziju,
trigliceride. Ovo se postie redukcionom dijetom, ishranom po tipu HLP 4 i DM 2 i
smanjenjem soli i animalnih proteina.
Pr
UH
PS
MiDS
M
DV
NaCl

15-20%
60%
55-60%
0-5%
20% 1 : 1 : 1
30-60g/dan
3g/dan

51. Predloiti medicinsku nutritivnu prevenciju malignih bolesti na energetskom nivou

od 2000kCal.
Pr
UH
M
H

20%
65%
15%
300mg/dan

52. Osoba enskog pola stara 17 godina ima BMI 16,5 kg/m 2. Predloiti medicinsku
nutritivnu terapiju.
ena 17 godina
BMI 16,5 kg/m2

srednja pothranjenost
Dg. Malnutritio (panja mogua Anorexia neurosa)

Uvek prvo uzeti anamnezu, obaviti kliniki pregled, odrediti TV, TM, OS, OK, uraditi
laboratorijsku analizu (KKS, SE, UK, Fe, K +, Pr...), pa tek onda prei na hiperenergetsku
dijetu. Ep se odreuje na osnovu ITM + % Ep koji fali od postojee do ITM (bar do donje
granice ITM).
Pr
UH
PS
MiDS
M

20%
55%
45%
10%
25%

A:V=2:1

53. Primenom zdravstvene piramide ishrane i programa fizike aktivnosti predloiti

medicinsku nutritivnu prevenciju gojaznosti.
5% vidljive masti, eer, ulja, slatkii
10% mleko i mleni proizvodi
15-25% povre

+
+

10% meso, riba, jaja

10-15% voe

30-45-50% itarice, proizvodi, krompir

TV, kompjuter, sedenje 30

smanjiti

golf, kuglanje, vebe pokretljivosti

rad u dvoritu, vebe snage, joga, sklekovi

2-3 puta nedeljno

aerobik, bicikl, fudbal, koarka

plivanje, tenis, ples

3-5 puta nedeljno

peaenje, hodanje stepenicama, rad u bati

svakodnevno

U ishrani dati prednost biljnoj hrani, koristiti obrano mleko i njegove proizvode, posna
mesa i ribu bar 2 puta nedeljno i izbegavati proizvode sa vrha piramide.
U odabiru fizikih aktivnosti dati prednost aktivnostima ispod vrha piramide, a
smanjiti sedenje pred televizorom i kompjuterom.
54. Primenom zdravstvene piramide ishrane i programa fizike aktivnosti predloiti
medicinsku nutritivnu prevenciju poremeaja tolerancije glukoze.

55. Fizioloki uhranjen i fiziki umereno aktivan mukaracstar 35 godina, TV = 181,0

cm i TM = 80.0 kg eli da odri svoju TM. Predloiti medicinsku nutritivnu prevenciju.
BMI

80
1,812

Pr
UH
M

10-15%
55-70%
30%

Ep = BM PAL (ETV)
(15)
(65)
(20)
itarice
Povre
Voe
Mleko
Meso
Slatko/Masno

30-50
10-25
10-15
10
10
5 (0)

56. ena stara 35 godina, velike svakodnevne fizike aktivnosti ima BMI = 23,0 kg/m2 i
eli da odri svoj BMI. Predloiti medicinsku nutritivnu prevenciju.

57. Ortoped je poslao pacijenta starog 40 godina sa BMI = 33,0 kg/m 2 da smanji TM
zbog obostrane gonartroze. Predloiti medicinsku nutritivnu terapiju.
Redukciona dijeta
Fizika aktivnost bazen i vebe

ISHRANA
58. Predloiti plan dnevne ishrane za decu starosti 6 godina.
Ep = 1800 kCal

Pr
L
UH

%
15%
30%
50%

kCal
270 kCal
540 kCal
990 kCal

Piramida ishrane

predlog

g
65,8g
58,0g
241,5g

dobijeno

itarice
povre
voe
mleko i proizvodi
meso, riba, jaja
vidljive masti, eer

odstupanje (+/ %)
%
40%
20%
15%
10%
10%
5%

Ep
720 kCal
360 kCal
270 kCal
180 kCal
180 kCal
90 kCal

Predloene namirnice za sve grupe namirnica

itarice

40%

720 kCal

g/dan

beli hleb

20%

200 g/dan

ovsene pahuljice

10%

50 g/dan

kukuruzni hleb

10%

100 g/dan

Tabela svih namirnica

Namirnica

kCal

Pr

% Ep
odstupanje +/ %
Uee u obrocima

UH

obrok
doruak
uina I
ruak
uina II
veeta

% Ep
40%
5%
30%
5%
20%

kCal

Jelovnik pun naziv jela, recept za spremanje (sastojci)

59. Predloiti petodnevni plan kolskog dopunskog obroka.
Pr, A, Ca, Fe, vitamina A, B12, folne kiseline, C vitamina.
Npr.

200-250ml poluobranog ili obranog mleka (mlenih napitaka ili odgovarajuih

koliina sira)
1/2-1 jaje (ili 20-30g kvalitetnog mesnog nareska ili sardine)
50g sveeg povra (ili konzerviranog ili keap)
75-100g polubelog ili crnog hleba (ili peciva, moe integralnog)
100g sveeg voa (ili voni sok)

Ciljevi dopunskog obroka:

dopuna energijom nakon 2. ili 3. asa

dopuna nutritivnih deficita u ishrani (porodica, sredina)
stvaranje poeljnih navika u ishrani
stvaranje elementarnih higijenskih navika
obrazovanje u kulturi obedovanja

60. Predloiti plan ishrane za decu starosti 7 do 10 godina kojima se u koli obezbeuje
doruak, uina i ruak.
Ep iz tablica (70-75% od Ep u 3 obroka)
P
UH
M

15%
55%
30%

Piramida ishrane

itarice
povre
voe
mleko i proizvodi
meso, riba, jaja
vidljive masti, eer
Obroci:
D
40%
UI
5%
R
30%
Namirnice

Jelovnik

%
40%
20%
15%
10%
10%
5%

61. Predloiti plan dnevne ishrane za porodicu koju ine

otac, 48 godina, TV=180,0 cm, TM=77 kg, umereno fiziki aktivan

majka, 43 godine, TV=166,0 cm, TM=60 kg, umereno fiziki aktivna

sin, 18 godina, TV=184,0 cm, TM=74 kg, veoma fiziki aktivan

erka, 15 godina, TV=168,0 cm, TM=55 kg, veoma fiziki aktivna

1) utvrditi stanje ishranjenosti svakog lana

ITM, RTM, BMI
2) izraunati Ep za svakog lana (po ITM ako od nje odstupa), pa sve sabrati u Ep za celu
porodicu i na osnovu toga odrediti pod 5, 6, 7 i 8.
3) izraunati potrebe u hranljivim materijama Pr, L, UH
4) izraunati potrebe u zatitnim materijama
5) piramida ishrane
6) lista namirnica i sastav
7) podela po obrocima
8) jelovnik

62. Predloiti plan dnevne ishrane za porodicu koju ine

otac, 43 godine, TV=183,0 cm, TM=100 kg, mala fizika aktivnost

majka, 38 godina, TV=165,0 cm, TM=71 kg, mala fizika aktivnost

erka, 17 godina, TV=170,0 cm, TM=70 kg, umerena fizika aktivnost

1) odrediti ITM, RTM i BMI za sve lanove

2) odrediti Ep za sve lanove i za celu porodicu
3) izraunati potrebe u Pr, UH, M
4) piramida ishrane (namirnice po Ep za celu porodicu)
5) izbor namirnica po grupama
6) raspored obroka
7) jelovnik
* Ako se i bez odreivanja ITM, RTM i BMI vidi da su lanovi ove porodice svi gojazni,
nikada se ne radi porodina redukovana dijeta, ve je ona strogo individualna za svakog lana.
Pr
15%
UH
55% MDS
M
20% 1 : 1 : 1
ZMK ~ 5%
63. Predloiti petodnevni plan obroka za vreme radnog vremena u cilju postizanja
odravanja dobrog zdravlja odrasle populacije.
Prvo odrediti Ep, zatim odrediti namirnice po piramidi ishrane.
I smena

doruak
uina I
(dopunski radniki obrok)

20-25% Ep min 1h pre poetka rada

15-20% Ep 3-4h od poetka rada.

64. Sedmodnevnom prospektivnom anketom ishrane ene stare 39 godina sa umerenom

fizikom aktivnou, dobijeni su sledei rezultati:
Dnevni energetski unos 2850 kCal poeljno 2200 kCal
Dnevni unos Pr ukupno 139,02 g 4,1 570 kCal
Dnevni unos ukupnih masti 91,94 g 9,3 855 kCal
ZMK 61,94 g 9,3 = 576 kCal
PNMK 25 g 9,3 = 232,5 kCal
MNMK 5 g 9,3 = 46,5 kCal
Dnevni unos UH 347,56 g 4,1 = 1425 kCal
MS i DS 150 g 4,1 = 615 kCal
Unos vitamina C 80 mg
Unos vitamina A 1200 RE

~ 30%
26%
16%
39%
9%
26%
16%
10,6%
2,1%
64,77%
28%

10-15%
do 30%
do 10%
3-7%
55-65%
do 10%
60 mg
800 RE

Kakve zdravstvene posledice nosi ovakav nain ishrane?

Za ene dobre grupe 25-50 godina Ep iznose priblino 2200 kCal.
Navedena ena unosi prevelike koliine masti (svih kategorija) i proteina, unos UH je %
povoljan, ali sa nepovoljnim odnosom prostih i sloenih eera. Vitamin C je u poeljnim
vrednostima (~ 60 mg), dok je unos vitamina A preko norme od 800 RE.
Ovakav nain ishrane vodi u gojaznost sa svim prateim posledicama po zdravlje.
65. Sedmodnevnom prospektivnom anketom ishrane graevinskog radnika starog 47
godina, TV 180 cm, TM 70 kg, dobijeni su sledei rezultati:
Dnevni energetski unos iznosi 2800 kCal
Dnevni unos ukupnih proteina je 102,44 g 4,1 420 kCal
Dnevni unos ukupnih masti je 75,27 g 9,3 700 kCal
ZMK 15,05 g 9,3 = 140 kCal
PNMK 21,08 g 9,3 = 196 kCal
MNMK 39,14 g 9,3 = 364 kCal
Dnevni unos UH iznosi 444 g 4,1 = 1820,4 kCal
MS i DS 68,29 g 4,1 = 280 kCal
Unos vitamina C je 150 mg
Unos vitamina A 1000 RE

2900 kCal
14,5%
24,1%
4,8%
6,8%
12,55%
62,77%
9,65%

~n
10-15%
do 30%
do 10%
3-7%
do 3%
55-75%
do 10%
n 60-100 mg
n 1000 RE

Oceniti ovakav nain ishrane.

BMI

78
78

24,07 kg m 2
2
1,8
3, 24

normalno uhranjen

Ovo je primer balansirane ishrane gde su svi navedeni nutrijenti u odgovarajuim koliinama
i odnosima. Vitamin C se unosi u veim koliinama, ali nema zdravstvenih posledica.

66. Lekaru opte prakse se javilo 8 studenata koji se hrane u studentskoj menzi. etiri
sata nakon doruka javile su se stomane tegobe praene mukom i povraanjem.
Dobijeni su sledei podaci:

doruak: sendvi sa tunjevinom, majonezom i mladim lukom, olja jogurta

tunjevina je nabavljena od poznatog dobavljaa i rok trajanja je odgovarajui

majonez su kuvarice u studentskoj menzi napravile od sveih jaja koja su

nabavljena od poznatog dobavljaa i ulja kojem nije istekao rok trajanja
jogurt je industrijski, sa odgovarajuim rokom trajanja

kuvarice imaju uredne sanitarne knjiice

Koji je postupak odgovarajueg lekara, a koji nadlenog sanitarnog inspektora?

Dg. Gastroenteritis acuta
intoxicatio alimentaris suspecta (stafilokok)
Ordinirajui lekar:
anamneza, pregled, uzeti uzorak povraenih masa i stolice

potedna dijeta (za akutne gastroenteroloke bolesti), eventualno I.V. infuzija

Sanitarni inspektor:
uzeti uzorke inkriminisane hrane (majonez?)

uzeti briseve sa ruku kuvarica, grla i nosa

uzeti briseve sa radnih povrina

67. Letnje doba, lekarima opte prakse se javlja dvadeset pet osoba koje se ale na
muku, povraanje i dijareju. Epidemiolokom anketom dobijen je podatak o
konzumaciji sladoleda iz iste poslastiarnice. Koji je postupak ordinirajueg lekara, a
koji nadlenog sanitarnog inspektora?
Dg. Gastroenteritis acuta
toxiinfectio alimentaris (stafilokok, salmonela, fekalne bakterije)
Ordinirajui lekar:
anamneza, pregled, uzorci stolice i povraenih masa na bakterioloku analizu

potedna dijeta, eventualno probiotici

Sanitarni inspektor:
zatvoriti objekat

uzeti uzorke sladoleda

uzeti briseve sa radnih povrina

uzeti briseve ruku, grla i nosa zaposlenih, uzorke stolica

68. Sanitarni inspektor zatie u prometu uzorak pasterizovanog mleka sa isteklim

rokom trajanja. Navesti dalje korake sanitarnog inspektora.
Navedeno mleko se povlai iz prometa, podlee laboratorijskom ispitivanju, ako je jo
ispravno, prerauje se, a ako nije unitava.

69. Sanitarni inspektor zatie u prometu uzorak okolade sa deklaracijom proizvoda na

stranom jeziku. Navesti dalje korake sanitarnog inspektora.
Sva okolada se povlai iz prometa, podlee sanitarnoj kontroli i ako po svojim osobinama
zadovoljava standarde propisane Pravilnikom, dobija deklaraciju i ponovo se vraa u promet.

70. U dostavljenom uzorku mleka utvreno je prisustvo Staphylococcus aureus.

Proceniti rizik po zdravlje pojedinih populacionih grupa.
Mleko je bakterioloki neispravno i ne sme se koristiti u ishrani ni posle prerade
(termostabilan toksin). St. aureus lui termostabilan egzotoksin koji izaziva alimentarne
intoksikacije praene mukom i povraanjem. Posebno su ugroene sledee kategorije:
novoroenad, odojad, mala deca, trudnice i stari.

71. U dostavljenom uzorku mleka hemijskim pregledom utvren je smanjeni procenat

suve materije, a poveano prisustvo vode. Oceniti uzorak i zdravstvene posledice po
zdravlje dece.
Mleko:

suvi ostatak bez masti 8,8-9%

voda 78,9%

U pitanju je falsifikat mleka koji je nastao dodavanjem vode. Ovakvo mleko ima manji
sadraj hranljivih i zatitnih materija i dugorono nepovoljno deluje na zdravlje dece, posebno
odojadi.
parametri:
boja plaviasta (normalno ukasta)

viskoznost 1,05 (normalno 1,05-4,20) (zavisi od kazeina i masti)

gustina 1,025 kg/l (normalno 1,029-1,034 kg/l)

mlene masti 3,2% (normalno 3,2% min)

suvi ostatak bez masti 8,8% (normalno 8,8-9%)

taka mrnjenja blie 0C (normalno 0,55C)

refraktometrijski broj 38 (normalno 38-41)

72. Zbog sumnje na trihinelozu dati predlog uzorkovanja mesa radi parazitolokog
pregleda.
trihinetoskopski pregled = pare dijafragme svinje
proba digestije (mleveno meso)

73. U uzorku uline hrane utvreno je prisustvo fekalnih bakterija. Kakve su

zdravstvene posledice po konzumente? Dati predlog sanitarnih mera.
Fekalne bakterije ne smeju biti prisutne u hrani, jer kod konzumenata takve hrane mogu
izazvati ozbiljne crevne infekcije i/ili intoksikacije. Takva hrana se konfiskuje, uzmu se
brisevi sa ruku, iz grla i nosa svih zaposlenih, sa radnih povrina, sudova i pribora, uzme se
stolica na pregled i odreuju mere zatvaranja objekta do ispunjavanja sanitarnih uslova.
Sanitarne mere:
sva lica koja rade u objektu, a nemaju poloen higijenski minimum, se udaljavaju sa
radnog mesta
sva lica koja boluju ili su kliconoe zaraznih bolesti respiratornog, gastrointestinalnog,
urogenitalnog sistema ili koe se privremeno udaljavaju sa radnog mesta do izleenja

sve prostorije i predmeti (pogotovo toaleti i radne povrine se dobro operu i

dezinfikuju, uzmu se kontrolni brisevi
ako su delovi objekta oteeni, izvri se njihova sanacija
radnik oboleo ili kliconoa od zaraznih bolesti mora imati minimum tri uzastopna
negativna brisa (ili uzorka stolice) pre nego to mu bude dozvoljeno da se vrati na
radno mesto

***Nikada ne kupovati hranu nepoznatog porekla, hranu koja nije propisno uvana,
adekvatno pakovana i odgovarajueg roka trajanja!!!

74. U seoskom podruju Vojvodine izbila je epidemija sa simptomatologijom: slabost,

malaksalost, miini bolovi i poviena telesna temperatura. Koje biste namirnice
uzorkovali i koje laboratorijske analize inkriminisane namirnice bi predloili?
Dg. Trichinellosus
Namirnice: meso: *dimljeno i sueno
*rotilj
*kobasice, pljeskavice, evapi
Laboratorija:
KKS - E0, enzimi miia

-ljudi

seroloki testovi i IF, latex, ELISA

-ljudi

biopsija miia (nejasni sluajevi)

-ljudi

trihineloskopski pregled mesa

-meso

proba digestije

-meso

75. U dostavljenom uzorku sladoleda utvreno je prisustvo fekalnih bakterija. Proceniti

rizik po zdravlje i predloiti sanitarne mere.

Sladoled je lako kvarljiva namirnica koja se proizvodi od mleka, jaja, eera i

razliitih dodataka /voa, slatkia, aroma).

U prodaji se moe nai kao industrijski i zanatski proizvod.

Ako se u industrijskom sladoledu nau fekalne bakterije, njihov uzrok je ili xx

uvanje (nedovoljno niske temperature) ili greka u tehnolokom procesu.

Sladoled kao zanatski proizvod esto je uzrok alimentarnih infekcija ili infekcija
usled nepotovanja pravila da sastojci moraju biti higijenski ispravni, objekat, sredina
i posue isto, osoblje zdravo i da redovno odrava linu higijenu (posebno pranje
ruku posle svakog prljavog i pre svakog istog posla), zatim usled neadekvatnog
uvanja i izdavanja (prodaje) robe.

Rizik po zdravlje je veliki, posebno za decu, trudnice (dojilje) i stare.

Sanitarne mere:
zatvoriti objekat dok se ne dostignu prpisani sanitarni uslovi;
uzeti uzorke hrane, briseve sa predmeta i povrina; briseve ili uzorke urina
i stolice svih zaposlenih;
oprati i dezinfikovati ceo objekat, izleiti obolele i kliconoe pre nego to
se vrate na posao;
sanirati objekat
Pre ponovnog otvaranja, objekat i osoblje moraju ponovo proi sanitarnu kontrolu.

76. U dostavljenom uzorku hleba utvrena je nedovoljno peena sredina hleba. Kakve
su posledice takvog nalaza po kvalitet hleba?
Takav hleb ne zadovoljava kriterijume odreene pravilnikom, te se zaplenjuje i unitava.

77. U dostavljenom uzorku brana tip 400 utvreno je prisustvo alfatoksina. Procenite
rizik za zdravlje izloenog stanovnitva.
Alfatoksin je produkt gljivica iz roda Aspergillus.
Infekcija ita i brana nastaje zbog nepravilnog skladitenja.
Ne postoji postupak dekontaminacije jednom zagaenih namirnica, a zbog njihove toksinosti
ne smeju se upotrebljavati u ishrani.
Postupak:
zatvaranje objekta

uzimanje uzoraka (iz svake serije)

ako se dokae prisustvo alfatoksina, cela serija (ili serije) se povlae sa trita i
unitavaju.