PLAN KAO ELEMENT PROCESA PLANIRANJA

DEFINISANJE
PLANA PREDUZEA

Sloenost procesa planiranja ogleda se u utvrivanju ciljeva, definisanju

politika, formulisanju strategija, izradi programa i donoenju planova.Proces
planiranja se ne zavrava donoenjem plana, jer se ova primarna aktivnost
menadmenta produava koordinacijom ostvarivanja planiranih ciljeva i
analizom poslovnog uspeha preduzea.
Plan je instrument procesa planiranja, kojim se kvalitativno i kvantitativno
izraava zadatak preduzea koji treba da se ostvari u buduem periodu, a to
znai da se planom ciljevi preduzea razrauju u zadatke koji slue kao osnova
za preduzimanje akcije i za kontrolu ostvarenih rezultata poslovanja.Plan
preduzea mora da obuhvati ukupno njegovo poslovanje za odreeni period,
kao i funkcionisanje svih delova njegove organizacione strukture.Planom se
usmeravaju aktivnosti u skladu sa raspoloivim kadrovskim potencijalima i
materijalnim resursima, kao i sa prilikama koje vladaju u okruenju.Planom se
aktiviraju nedovoljno korieni resursi i podstie poboljanje konkurentske
sposobnosti preduzea.Planom se definie cilj poslovanja preduzea, na osnovu
ega se utvruju potrebna materijalna sredstva i kadrovi za realizovanje tako
definisanog cilja.Menadment preduzea donosi vie varijanti plana za isti
planski period, kako bi se obezbedio od neizvesnosti i iznenaenja koja mogu
nastati u budunosti.

FLEKSIBILNI PLANOVI
Izrada vie varijanti plana za jedan planski period podrazumeva obuhvatanje
moguih zbivanja u budunosti na fleksibilan nain.Donoenje fleksibilnog
plana zasniva se na moguim promenama koje se odraavaju preko:
korienja proizvodnog kapaciteta,
prilika na tritu,
snabdevanja finansijskim sredstvima,
optih uslova privreivanja u okruenju, i sl.

BUDET KAO OBLIK PLANSKOG DOKUMENTA

Pojam budet u ekonomskoj teoriji i praksi esto se koristi za oznaavanje

plana prihoda i rashoda u dravnim i drugim vanprivrednim ustanovama.Budet
je prvobitno predstavljao godinji finansijski plan drave, ime se teilo
obezbeenju ravnotee izmeu prihoda i rashoda.U novije vreme, izraz budet
upotrebljava se i u teoriji i praksi menadmenta za oznaavanje finansijskog
aspekta plana.Budet se formira za svaki plan preduzea u delu kojim se
utvruju izdaci neophodni za preduzimanje planiranih aktivnosti.Budet kao
planski dokument donosi se godinje i razrauje se po kvartalima i mesecima,
jer se novana sredstva obezbeuju postepenim prilivom od prodaje proizvoda
ili iz drugih izvora.U procesu planiranja, odnosno u fazi donoenja plana kao
instrumenta toga procesa, budet se sainjava u novanim jedinicama
mere.Menadment preduzea koristi budet u cilju sagledavanja potrebnih
novanih sredstava za pojedine aktivnosti.
Zato se budet javlja kao odreeni planski dokument.Kako budet ima dve
strane prihodnu i rashodnu njegova uloga se proiruje i na kontrolu
poslovanja, odnosno na proveru ostvarenja planom utvrenih rashoda za dati
period.Budet kao jedan od vidova planskih dokumenata ima, dakle, i kontrolnu

ulogu u procesu planiranja kao primarne funkcije menadmenta.Pitera Drakera

(Peter F. Drucker) je zakljuio da budet kao planski dokument ima ulogu ne
samo pasivne kontrole izdataka ve i instrumenta u rukama menadmenta, koji
slui kao podloga za spreavanje rasta trokova, kao i njihovog smanjenja.

PODELA PLANOVA PREMA VREMENU KOJE

OBUHVATAJU

Plan se donosi kao instrument procesa planiranja buduih aktivnosti

preduzea.
Planom se obuhvata poslovanje preduzea koje treba da se obavi u duem ili
kraem periodu.Na toj osnovi razlikuju se sledee vrste planova i to:
dugoroni,
srednjoroni,
kratkoroni i
operativni.
DUGORONI PLANOVI
Ve iz samog imena ove vrste planskih dokumenata moe se zakljuiti da se
u njima sadre zadaci za dui rok. Pri tome, duina roka za koji se donose
planovi preduzea, kao osnovnih privrednih subjekata, utvruje se prema
osnovnoj jedinici mere vremena u privredi godini.

SREDNJORONI PLANOVI
Kontinuitet procesa planiranja zahteva donoenje i srednjoronih planova. To
su, uglavnom, planovi koji se donose za petogodinji period i obuhvataju
takoe ciljeve i zadatke iz oblasti rasta i razvoja preduzea.

KRATKORONI PLANOVI
Pod pojmom kratkoroni planovi podrazumevaju se oni planski dokumenti
koji se donose za period od jedne godine. To su planski dokumenti koji se
donose u vidu godinjeg plana ili budeta preduzea, a kojima se obuhvataju
zadaci koje treba izvriti u neposrednoj budunosti.
OPERATIVNI PLANOVI
Godinji plan preduzea obuhvata celinu aktivnosti tog privrednog subjekta u
jednoj poslovnoj godini. Meutim, ukupno poslovanje preduzea sastoji se iz
vie posebnih grupa poslova koje treba obaviti da bi se izvrio godinji planski
zadatak.