DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA EKONOMSKE NAUKE

MEUNARODNA EKONOMIJA

SEMINARSKI RAD

NASTANAK I RAZVOJ EVROPSKE

EKONOMSKE ZAJEDNICE

Student:
Damir Kuevi 04-005/10

Profesor:
Prof. Dr Nada Vignjevi orevi
Maj 2013, Novi Pazar

Sadraj

UVOD
1.

ZAETNICI IDEJE EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE

2.

POJAM RAZVOJA EKONOMSKE INTEGRACIJE

3.

NASTANAK EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE

4.

UGOVOR O FORMIRANJU EEZ

5.

KLJUNE FAZE U RAZVOJU EVROPSKE EKONOMSKE INTEGRACIJE

6.

ZAKLJUAK

7.

LITERATURA

UVOD
U datom seminarskom radu, elim napraviti kratku sistematizaciju EEZ, bazirati se na
glavnijim prekretnicama i dopunama kroz period sazrevanja zajednice.Prva inicijativa za
integraciju Evrope datira jo iz XIV veka: Jo je Dante u Boanstvenoj komediji 1306.
godine zakljuio da je jedino sredstvo za ujedinjenje to da Evropa ima suverena nad drugim
suverenima, to se tumailo kao pokuaj obnove srednjovekovnog sna Karla Velikog.1
Predlozi u prolosti su se razlikovali od predloga koji je usledio nakon II svetskog rata,
meutim zajedniko im je iskustvo da je za evropski mir najvea opasnost sistem nacionalnih
drava sa jakim nacionalizmom.
Razvoju ideje evropskog ujedinjenja su doprineli arl Moneskje i an ak Ruso. U
svom spisu pod naslovom Razmiljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji (1734. godine
tampan), Monteskje razmatra ideju univerzalnog evropskog ujedinjenja. Rusoov rukopris O
federaciji kao sredstvu koje kombinuje korist malih republika sa velikim dravama, posveen
je ideji i stvaranju neke vrste evropske federativne asocijacije.

1. ZAETNICI IDEJE EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE

U XVIII veku nemaki filozof Imanuel Kant u svom spisu Ka stalnom miru (napisan
1795. godine) iznosi koncepciju jedne federalno organizovane Evrope republikanskih drava
koja treba da se temelji na dve osnovna principa:2
1. Graanski ustav u svakoj dravi treba da bude republikanski,
2. Meunarodno pravo treba da se zasniva na federalizmu slobodnih drava.3
Godine 1814. poznati socijal-utopista Sen-Simon je osmislio originalnu koncepciju
normativnog ureenja jedne evropske zajednice sa supranacionalnim parlamentom. On u
svojoj brouri Reorganizacija evropskog drutva istie ideju o jednoj optoj moi" koja je u
stanju da ostvari napredak evropskog zajednitva".
Posle posebno tragino demonstriranog nacionalizma u XX veku, evropske drave su
imale potrebu ne samo da obezbede mir nego i uslove za ekonomsku, politiku i ratnu
rekonstrukciju. Pretpostavka da se zadovolje te potrebe bila je otvaranje nacionalnih
ekonomija za integrativne procese kao sredstvo za izbegavanje protekcionizma koji je bio
osnovna karakteristika meuratovske Evrope. Postojalo je nekoliko pristupa integraciji.
Federalisti su isticali znaaj nacionalne drave ali sa irokom demokratskom strukturom.
Funkcionalisti su zagovarali ujedinjenje Evrope preko ekonomske kooperacije kao
poetne take za ostvarivanje politike integracije. Nisu bili malobrojni ni nacionalisti. Ove
razlike su prisutne i danas. Kima Evropske unije su Nemaka i Francuska. Nemci vide
1

Janjevi, M. (2005): Ustav Evrope (Beograd, Sl. Glasnik) str. 11

Izvor: Stepanov R.,Despotovi Lj., 2002, Evropska unija - nastanak, institucije, pravo, NATO, Stylos, Novi Sad,

strana 9.
3

Evropu u budunosti kao federaciju nekoliko desetina nacionalnih drava ije odnose ureuje
federalni ustav sa jakim parlamentom, sopstvenom vladom i predsednikom koji se bira na
neposrednim izborima. Francuzi su protiv takve vrste federacije.
Oni vide Evropu u budunosti kao federaciju nacionalnih drava sa jakom vladom
saradnje kojom bi upravljale nacionalne vlade. Bez obzira koliko procesi evropske integracije
bili motivisani i politikim razlozima proces politike integracije nije pratio tempo razvoja
ekonomskih formi integrisanja.

2. POJAM RAZVOJA EKONOMSKE INTEGRACIJE

Regionalna ekonomska integracija je oblik ekonomske integracije izmeu nezavisnih
drava. Iz Tabele 1 mogu se sagledati razvojne faze regionalne ekonomske integracije i kako
se u svakoj od njih moe poveati stepen integrisanosti:4
1.
U zoni slobodne trgovine se uspostavlja slobodan protok robe i usluga i ukidaju sve
carine i kvote u meusobnoj razmeni zemalja lanica, a zadravaju se nacionalne carinske
tarife u odnosu na tree zemlje.
2.
U carinskoj uniji se definie zajednika carinska politika u odnosu na tree zemlje.
3.
U zajednikom tritu se uspostavlja slobodno kretanje rada i kapitala. Zajedniko
trite je prostor koji obuhvata vie politiki odvojenih i nezavisnih drava na kojima se
sueljavaju ekonomski faktori ponude i tranje bez bilo kakvih ogranienja nacionalnih
politika.
4.
U ekonomskoj uniji postoji obaveza harmonizacije ekonomskih politika.
5.
U ekonomskoj monetarnoj uniji postoji unificirana ekonomska politika sa
jedinstvenom monetarnom politikom i zajednikom centralnom bankom.
Tabela 1 Oblici regionalne ekonomske asocijacije i njihove karakteristike
Oblici regionalne ekonomske asocijacije i njihove karakteristike5
Slobodna
Zajednika mobilnost
Harmonizacija Unifikacija
Slobodna
spoljna
faktora
ekonomske
ekonomske
Oblik
trgovina
politika
proizvodnje politike
politike
Zona
slobodne
trgovine
*
Carinska
unija
*
*
Zajedniko
trite
*
*
*

Ili Gordana, Evropska ekonomska zajednica, Nauni rad, Beograd, 2002. godina Lopandi, D. ., ur. (1999)

Ugovor o Evropskoj uniji - Rim-Mastriht-Amsterdam. Beograd: Meunarodna politika, str 54

5

Hitris, T. (1998) European Union Economics (Prentice Hall, London) str.1

Ekonomska
unija
*
*
*
*
Kompletna
ekonomska
integracija
*
*
*
*
*
Izvor: http://europa.eu/scadplus/treaties (datum pristupa 14.12.2008.)

3. NASTANAK EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE

Kada je poelo razmatranje o osnivanju Saveta Evrope, Francuski ministar spoljnih
poslova Robert uman6 je naglasio neizbenu potrebu za stvaranjem institucija koje bi bile
odgovorne za kooperaciju evropskih zemalja u oblasti ekonomije, vojske, kulture i politike.
On je 9. maja 1950. godine izloio ambiciozan plan, poznat kao umanov plan", da se vitalne
industrije uglja i elika Francuske i Savezne Republike Nemake udrue u organizaciju
otvorenu svim evropskim demokratijama. Ovaj plan ujedno predstavlja i osnovu evropskog
ujedinjenja.
Robert uman i francuski ekonomista an Mone (Jean Monet) iznose plan o osnivanju
Evropske zajednice za ugalj i elik (ECSC - eng. European Coal and Steel Community), koja
je bila otvorena i za druge evropske zemlje. Plan je predviao stavljanje celokupne nemake i
francuske industrije uglja i elika pod jedinstvenu i zajedniku upravu, koja e nadgledati
njihov razvoj. est drava (Zapadna Nemaka, Francuska Italija, Belgija, Holandija i
Luksemburg) su potpisale umanovplan" u Parizu, koji je kodifikovan 18. aprila 1951.
godine. Pariski sporazum, kojim je formalno uspostavljena Evropska zajednice za ugalj i
elik, stupa na snagu 10. avgusta 1952. godine, a prvi njen predsednik je bio an Mone. ECSC
je podrazumevala zajedniko trite najznaajnijih energenata (uglja i elika) u posleratnom
periodu za est drava osnivaa (Belgija, Francuska, Nemaka, Italija, Luksemburg i
Holandija).
Svrha zajednice je bilo ouvanje mira kroz zajedniku kontrolu proizvodnje i prometa
uglja i elika, gde je ona okupila i pobednike i gubitnike rata, kao ravnopravne lanove jedne
institucionalne infrastrukture. Ovaj potez stvaranja ECSC pokazao se kao veoma uspean da je
u prvih pet godina od osnivanja ECSC trgovina ugljem i elikom porasla za 129%. est
zemalja je odluilo da isti princip sprovede i na celokupnu privredu.
Ovih est zemalja u maju 1952. godine su potpisale sporazum kojim je uspostavljena
Evropska odbrambena zajednica (EDC - eng. European Defence Community), ali Francuski
Parlament je u avgustu 1954. odbio da ratifikuje ovaj sporazum, i on je odmah povuen. Ovaj
neuspeh EDC-a je uverio ana Monea da put ka evropskom jedinstvu vodi pre kroz
ekonomsku nego vojnu saradnju. Ministri spoljnih poslova est drava ECSC su odrali
konferenciju u junu 1955. u Mesini gde su odluili, da ponovo pokrenu proces stvaranja
evropskog jedinstva, plaui se da ne propadnu svi napori koji su uloeni u stvaranje ECSC
6

Engl. Robert Schuman

posle propasti EDC-a. Ministri su odredili pripremni Komitet kome je presedavao belgijski
ministar inostranih poslova Pol-Henri Spak7, koji je poeo sa radom poetkom 1956. godine.
Posle Rimskih ugovora iz 1957. godine osnovana je Evropska ekonomska zajednica.
Ugovor kojim je osnovana Evropska ekonomska zajednica vie puta je revidiran. Kao to je
poznato, Zajednica je startovala sa 6 lanova osnivaa. To je mali broj u predenju sa sadanjih
25, sa realnim izgledima da ih uskoro bude 27. U ranim fazama smatralo se da je Francuska
predvodnik integracionih procesa u Evropi. Pored ostalog, takva njena uloga bila je nuna na
poetku, jer je valjalo regulisati odnose sa susednom Nemakom.
Na taj nain je stvorena kljuna osa integracije: Pariz-Bon, kasnije Berlin. Verovalo se
da e se na taj nain obezbediti sigurna budunost Evropske zajednice. Pored objektivno
postojeih interesa za napredak tog procesa, njemu su znaajno doprineli vrlo prijateljski, lini
odnosi lidera Francuske i Nemake. Oni su posebno bili izraeni u relacijama Smita i
D'Estena, a kasnije Miterana i Kola. Posle pada Berlinskog zida i ujedinjena Nemaka je
preduzela diplomatsku ofanzivu kako bi otklonila izvesnu crtu svoje spoljnopolitike
inferiornosti, prisutne u ranijem periodu. Sadraj i karakter relacija izmedu drava lanica
mnogostuko se obogauje i zapaa se sve vidljivija ofanziva Nemake na mnogim poljima
integrativnih procesa. etiri ostale drave osnivai smatraju se tvrdim jezgrom integracionog
procesa. One su zagovornici dubljih procesa u integarciji. Poklonici su tzv. komunitarnog
metoda donoenja odluka i kreiranja saradnje u brojnim oblastima. To znai da prednost
dobijaju supranacionalni elementi. Tim putem snano se doprinosi ostvarivanju veeg stepena
integracija.
Italija je uvek veoma prisutna u aktivnoj formi u evropskoj diplomatiji, ali ponekad i sa
izvesnom crtom opstrukcije u. sistemu EU, zbog toga to je evidentna nestabilnost njenih
Vlada. Uvidajui neodrivost takvog stanja i takvih pozicija, neke italijanske Vlade nastojale
su da balansiraju izmedu ta dva osnovna tipa aktivnosti time to su povremeno opstruirale
dublje integracione procese.

4. UGOVOR O FORMIRANJU EEZ

Zemlje Benelukasa su podnele Memorandum jo 1955. godine sa predlogom da se
formira politika integarcija na osnovama ekonomske integracije. U ranim fazama to bi

Engl.-Paul-Henri Spaak

podrazumevalo ukljuivanje politike u saobraajnoj infrastrukturi, koordinaciju aktivnosti u

razvoju atomske energije i drugih resursa, kao i stvaranje zajednikog trita.
Ugovor koji je uspostavio Evropsku ekonomsku zajednicu potpisan je Rimu 25. marta
1957. godine. Istoga dana potpisan je i Ugovor o Evropskoj zajednici za Atomsku enrgiju.
Ugovor o evropskoj zoni slobodne trgovine potpisalo je 1960. godine sedam drava i to:
Velika Britanija, Austrija, Portugalija, Norveka, Svedska, Danska, vajcarska. Naizgled, re
je bila o konkurentnoj organizaciji, medutim, obe su u periodu koji sledi nastojale da razviju
relativno dobre i harmonine odnose u trgovini koji su dostigli svoju najviu taku u 1992.
godini, kada je pospisan ugovor o formiranju Evropskog ekonomskog prostora. Osnovni cilj
formiranja Zajednice bio je taj da se, kako to stoji u preambuli Ugovora, eleminiu barijere
koje dele Evropu.
lan 2 Ugovora nalagao je da se stvori zajedniko trite sa harmoninim razvojem
zajednikog trita, poveanjem ekonomske stabilnosti i poveanje ivotnog standarada i to
je mogue vee saradnje izmedu drava lanica. Takode, u Ugovoru je predvideno
uspostavljanje zajednike carinske politike u vidu carinske unije, zajednike komercijalne
politike i progresivnog eleminisanja barijera za slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga.
Predvidena je harmonizacija nacionalnih zakonodavstava kako bi se ostvarilo zajednicko
trite. Na poetku se insitriralo da se harmonizuju, pre svega, zakonodavna politika u
poljoprivredi, trgovini i razvoju. Neophodno je bilo stvoriti uslove za slobodno kretanje roba,
lica, kapitala i usluga.
Sam ugovor zamiljen je kao ugovor okvirnog tipa u kome se insistira na ostvarivanju
vrlo iroke zakonodavne delatniosti. Iako je u osnovi takvih stremljenja bila ekonomska
kategorija udruivanja, podtekst je ukazivao na nameru da se stvori osnova za politiko
ujedinjavanje. Interesi na tom planu bili su poduradni kod svih lanica Zajednice. Institucije su
preuzete od strane Evropske zajednice za ugalj i elik. Pri tom je umesto Visoke vlasti
ustanovljena Komisija. Njen poloaj je, u odnosu na Visoku vlast, izmenjen u tom smislu to
se insistiralo na njenoj veoj nezavisnosti u odnosu na u odnosu na vlasti drava lanica.
Njene nadlenosti bile su takode ue u odnosu na Visoku vlast. Najvaniju ulogu u sistemu
institucija imao je Savet ministara. Time se sutinski ograniavala nadnacionalna komponenta
vlasti Komisije i afirmisala meduvladina dimenzija saradnje.
Medunarodno pravni subjektivitet poseduju sve tri zajednice. One mogu sticati prava i
obaveze, mogu biti staranka pred Sudom. U tom sluaju zastupa ih Komisija. Posedukapacitet
zakljuivanja medunarodnih ugovora. Karakter tih ugovora koje mogu zakljuivati je
dvostruk i to :8
1. ugovori u kojima je samo Zajednica stranka,
2. ugovori u kojima su i drave lanice zajedno sa Zajednicom staranke ugovora.

5. KLJUNE FAZE U RAZVOJU EVROPSKE EKONOMSKE

INTEGRACIJE
8

Ili Gordana, Evropska ekonomska zajednica, Nauni rad, Beograd, 2002. godina Lopandi, D. ., ur. (1999)

Ugovor o Evropskoj uniji - Rim-Mastriht-Amsterdam. Beograd: Meunarodna politika, str 87

Do ekonomske i monetarne unije, kao najvieg oblika regionalne ekonomske

integracije, evropske drave su prole kroz sve faze regionalne integracije sa razliitim
periodom trajanja. Ono to je karakteristika evropske ekonomske integracije je da je vertikalno
produbljivanje ekonomske integracije pratilo i njeno horizontalno irenje.
1951. GODINA U Parizu, 18. aprila 1951.godine, Francuska, Zapadna Nemaka,
Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg potpisale su Ugovor o osnivanju Evropske zajednice
za ugalj i elik. Ugovor je stupio na snagu godinu dana kasnije sa rokom vaenja na 50
godina. Cilj ugovora bio je da se pod zajedniku kontrolu stavi proizvodnja i distribucija uglja
i elika.
1957. GODINA U Rimu, 27.marta 1957. godine, iste drave potpisale su Ugovor o
osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju i Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske
zajednice (EEZ). Cilj Evropske ekonomske zajednice bio je uspostavljanje zajednikog trita
radi podsticanja preduzetnitva, konkurencije i razmene. Ukidanje meusobnih carina nije
otklonilo brojne fizike, tehnike i poreske prepreke u meusobnoj trgovini i prometu. Iz tog
razloga usvojena je jedinstvena carinska tarifa i formirana carinska unija. Ovi ugovori su
potpisani na neodreeno vreme.
1965. GODINA U Briselu, iste drave su potpisale Ugovor o fuziji organa tri
zajednice koje su spajanjem formirale organe Evropske ekonomske zajednice (EEZ).
Potpisani ugovori iz 1951.godine i 1957.godine postali su konstitutivna povelja EEZ koja se
drugaije naziva Rimski ugovori.
Slika 2 Evropska unija - ugovori, struktura, istorija

Evropska unija - ugovori, struktura, istorija

1952

1967
1993
1999
2003
?
EC
Evropska E V R O P S K A U N I J A ( E U )
zajednica...
Evropska zajednica za ugljen i elik (ECSC)
Evropska
ekonomska
Evropska zajednica (EC)
zajednica (EEZ)

Pariki
ugovor

1958

...Evropske
Pravda
i Policija i pravosudana
zajednice:
unutranji saradnja
ECSC,
u krivinim sluajevima
poslovi
EEZ (EC,
(PJCC)
1993),
Zajednika spoljnja i sigurnosna
Euratom
politika (CFSP)
Euratom (Evropska zajednica za atomsku energiju)
Mastrihtsk
Rimski Ugovor o
Amsterdamski Ugovor iz Evropski
i
ugovori spajanju
ugovor
Nice
ustav
ugovor

"TRI
STUPA"
Evropske zajednice
(EC, Euratom),
Zajednika vanjska i sigurnosna politika
(CFSP),
Policijska i pravosudna saradnja u krivinim sluajevima (PJCC)
Izvor: TRI STUPA" - Evropske zajednice (EC, Euratom)
1973.GODINA Danska, Irska i Velika Britanija su pristupile EEZ.
1981.GODINA Evropskoj ekonomskoj zajednici pridruila se i Grka.
1986.GODINA Nove drave lanice EEZ postale su panija i Portugalija. Iste godine
u Luksemburgu potpisan je Jedinstven evropski akt (SEA) kojim je izvrena prva revizija
Rimskih ugovora. Jedinstven evropski akt stupio je na snagu 1.juna 1987 godine. Cilj SEA
bio je stvaranje jedinstvenog evropskog prostora i uspostavljanje i funkcionisanje jedinstvenog
unutranjeg trita kao poetne take na putu stvaranja monetarne i politike unije.
Jedinstveno unutranje trite je trite jedinstvenog ekonomskog prostora bez unutranjih
nacionalnih granica unutar koga je obezbeeno kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala. SEA je
postao institucionalna osnova za tzv. Belu knjigu o implementaciji jedinstvenog unutranjeg
trita. Drave lanice EEZ bile su u obavezi da do 31. XII 1992.godine usvoje sve mere u
cilju uspostavljanja jedinstvenog unutranjeg trita, kao pretpostavke za dalji proces
ekonomske i politike integracije. 1992.godine, Jedinstven evropski akt inkorporisan je u
Mastrihtski sporazum.

1991.GODINA U Mastrihtu decembra 1991.godine drave lanice EEZ potpisale su

Ugovor o EU koji je stupio na snagu 1. novembra 1993.godine. Ugovorom o EU Evropska
ekonomska zajednica (EEZ) prerasla je u Evropsku uniju (EU). Sa prerastanjem EEZ u EU
uspostavlja se zajednika spoljna i bezbedonosna politika i saradnja u oblasti pravosua i
unutranjih poslova, uvodi se pojam dravljanstva, zajednika ekonomska politika proiruje se
na zajedniku saobraajnu politiku. Ugovorom o EU ozvanieno je uvoenje monetarne unije
(EMU). Ureen je sistem centralnih banaka i osnivanje Evropske centralne banke (ECB) kao
samostalne i nezavisne institucije i institucionalnog stuba monetarnog sistema budue EMU.

6. ZAKLJUAK
Ideja o ujedinjenoj Evropi javljale su se u razliitim oblicima tokom istorije. Sukobi i
tragedije evropskih drava u I i II svetskom ratu podstakli su mnoge diplomate i politiare s
poetka XX veka na traenje reenja za ujedinjenje drava na evropskom kontinentu, koje bi
doprinelo miru i blagostanju. Francuski ministar spoljnih poslova Robert uman je 9. maja
1950. godine izloio ambiciozan plan da se vitalne industrije uglja i elika Francuske i
Savezne Republike Nemake udrue u organizaciju otvorenu svim evropskim demokratijama.
Cilj tog plana je bio da se pomire evropske zemlje koje su prethodno bile u ratu i da se
omogui eventualna evropska federacija. est zemalja - Belgija, Savezna Republika Nemaka,
Francuska, Luksemburg, Italija i Holandija - potpisalo je 1951. godine u Parizu ugovor kojim
je osnovana prva od tri evropske zajednice - Evropska zajednica za ugalj i elik. Ovaj potez je
bio tako uspean da je u prvih pet godina trgovina ugljem i elikom porasla za 129%. est
zemalja lanica odluilo je da isti princip primeni na celokupnu privredu. Pregovori su bili
krunisani potpisivanjem dva ugovora u Rimu 1957. godine, kojima su stvoreni Evropska
ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM), za
pospeivanje upotrebe nuklearne energije u miroljubive svrhe u Evropi.
Osnivanje EEZ-a i zajednikog trita je imalo dva cilja. Prvi je bio da se izmene
uslovi trgovine - stvaranje carinske unije, ukidanje kvota i ostalih ogranienja trgovine i
slobodno kretanje ljudi, usluga i kapitala i proizvodnje na teritiriji Zajednice. Drugi, vie
politike prirode, ogledao se u tome da bi Zajednica trebalo da doprinese funkcionalnoj
konstrukciji politike Evrope i konstituisanju mera za neposrednu unifikaciju Evrope.
Ugovorom o osnivanju EEZ-a predvieno je stvaranje zajednikog trita, carinske unije i
zajednikih politika.
Ekonomska kriza 1973. godine oznaila je kraj impresivnog ekonomskog razvoja u
kome su Evropske zemlje uivale dui vremenski period. Nezaposlenost, inflacija i kriza
9

klasinih industrijskih sektora karakterisale su ekonomsku sliku EEZ-a tokom druge polovine
70-ih i poetkom 80-ih godina. Ipak, integrativni procesi su se nastavili.

7. LITERATURA
1.

Avramov, S., Krea, M. D. (1993) Meunarodno javno pravo. Beograd: Zavod za

udbenike i nastavna sredstva
2.
Duri M. Dragana: Menunarodna Ekonomija, Beograd. 2002. godine.Hartli, T. C.
(1998) Osnovi prava Evropske zajednice. Budimpeta: COLPI - Institut za ustavnu i
zakonodavnu politiku
3.
Ili Gordana, Evropska ekonomska zajednica, Nauni rad, Beograd, 2002. godina
Lopandi, D. ., ur. (1999) Ugovor o Evropskoj uniji - Rim-Mastriht-Amsterdam.
Beograd: Meunarodna politika
4.
Sianski, D. (1996) Federalistika budunost Evrope - Evropska zajednica, osnove
ugovora iz Mastrihta. Beograd, itd: Prosveta
5.
Stepanov, R. ., Despotovi, L. M. (2002) Evropska Unija - nastanak, institucije,
pravo, NATO. Novi Sad: Stylos Vukadinovi, R. D. (1995) Pravo Evropske unije.
Beograd: Institut za meunarodnu politiku i privredu
6.
Staki B.: Menunarodne finansijske organizacije; Jugoslaviapublik, Beograd, 1988.
godine.
7.
Vukadinovi, R. D. (1996) Nastanak i transformacija Evropske Ekonomske Zajednice
sa osvrtom na viziju razvoja Evropske Unije. u: Stojanovi Dragoljub (ur.) Srbija i
evropsko pravo, Kragujevac, knjiga I
8.
www.evropskaunija.info (Preuzeto sa Internet stranice dana 12.12.2008. godine)
9.
www.nbj.co.yu (Preuzeto sa Internet stranice dana 12.12.2008. godine)

10