SADRAJ

SADRAJ.1
UVOD...2
KARAKTERISTIKE SPORTSKOG DOGAAJA ....................................3
MENADMENT SPORTSKOG DOGAAJA...........................................4
ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAAJA.....................................5
ORGANIZACIONA STRUKTURA SPORTSKOG DOGAAJA............6
FINANSIJSKI PLAN SPORTSKOG DOGAAJA...................................7
SPORTSKI MENADMENT.....................................................................8
DELOKRUG SPORTSKOG MENADMENTA.......................................9
ZAKLJUAK.............................................................................................10
LITERATURA...........................................................................................11

UVOD

Prireivanje sportskih dogaaja - da li velikih, meunarodnih ili malih, ne tako vanih moe imati ogroman i dugotrajan uticaj na lokalnu sredinu, ekonomiju i industriju.
Sportski dogaaj moe da bude bilo koji dogaaj, projekat ili atrakcija - privlano
zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu.Takav dogaaj moe
da bude meunarodnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog karaktera, moe da
obuhvati sport, umetnost, pozorite, festival... moe da bude takmiarski, namenjen
prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju socijalnih ciljeva ili jednostavno
namenjen dobroj zabavi.
Za menadment sportskog objekta vaan dogaaj ima prelomni znaaj. Podstie
uspavane potencijale, pokree poslovne inicijative, daje ansu menaderima sklonim
inovacijama i pruzimanju rizika. Dogaaji okupljaju vrhunske takmiare i izvoae,
otvaraju perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta programa sportskog objekta.
Svaki dogaaj ima karakteristike koje ga razlikuju od svih drugih. Dogaaji nameu
menaderima da unaprede programe i sopstvene izvoake karakteristike. Oni su
sredstvo promocije organizacije i stvaranja povoljnog imida sportske organizacije.
Dogaaji zahtevaju odreene stilove i metode menadmenta. Oni zahtevaju koordinatora,
preciznost, rokove i brzo odluivanje.
Svi dogaaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znai da menader sportskog
objekta u kojem se dogaaj organizuje mora da usmerava organizatore dogaaja prema
osnovnim principima planiranja i organizovanja.
Organizovanje dogaaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione strukture i
razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostiu ciljevi. Organizaciona struktura
obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i zasebne jedinice, timove ili radne
grupe koje se bave razliitim podrujima rada. Struktura mora da obuhvati najiru lepezu
poslova i zadataka u vezi sa dogaajem.
Svaki vaan dogaaj mora da prati finansijski plan s tim to taj plan zavisi od vrste
dogaaja i od postavljenih ciljeva. Svaki dogaaj zahteva odgovarajui personal.
Neposrednom zbivanju dogaaja (utakmice, festivala, izlobe...) mora da prethodi
detaljno planiranje. Detaljno planiranje ostvaruje se uz pomo mrenog planiranja,
izradom dijagrama toka aktivnosti, kalendara, meta i datuma.

KARAKTERISTIKE SPORTSKOG DOGAAJA

Sportski dogaaj predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih ali i marketing

resursa bilo kog sportskog drutva, kluba, organizatora takmienja ili bilo kog sportiste i
trenera. Sutina sportskog dogaaja i njegovog organizovanja predstavlja vrlo sloen
kompleks razliitih dejstava, u kome uestvuju svi koji su bliski na bilo koji nain sportu:
od kompletne organizacione strukture subjekta dogaaja, do sportista, trenera,
menadera, sponzora, sredstva masovnog informisanja, neposrednih gledalaca i irokog
sportskog auditorijuma.
Posmatrana iz ugla teorije sporta sportski dogaaj predstavlja mesto i aktivnost na kome
se u odnosu na protivnika odreuje mera sopstvene vrednosti. Sportski dogaaj
predstavlja ogledalo efikasnosti ne samo sportskog treninga i priprema sportista, ve i
drugih funkcija sportske organizacije i sporta uopte, ukljuujui efikasnost
menadmenta i njegove uloge u ostvarivanju ciljeva sportske organizacije.
Sportski dogaaj takoe moemo posmatrati i kao zbir karakteristika, koje su prisutne u
praksi organizovanja dogaaja. Razmotriemo osnovne karakteristike sportskog
dogaaja:
Sportsko-takmiarska karakteristika - u kojoj se ostvaruje cilj veezan za sportski rezultat.
Takmienje odreuje pobednika i pobeenoga. Neizvesnost sportskog ishoda i merenje
sopstvenih vrednosti u odnosu na protivnika daje sportskom takmienju neophodnu dra i
smisao ostvarenja sportske misije i duha u njemu.
Ekonomsko-marketinka karakteristika - u kojoj organizatori dogaaja trae mogunosti i
naine organizacije sportskog dogadaja sa finansijskim efektima, koji e u isto vreme dati
odgovor kojim putevima moe i treba da ide komercijalizacija dogadaja radi pokrivanja
bilansnih rashoda i ostvarivanja profita.
Edukativna karakteristika - u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno utiu na
sportsko i etiko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma.
Karakteristike sportskog dogaaja mogu se posmatrati i kao elementi utvrivanja
koncepcije odreenog takmienja i njegovih ciljeva, u zavisnosti od razliitog
akcentovanja jedne od karakteristika dogaaja. Na odluku o koncepciji sportskog
dogaaja, na osnovu akcentiranja jedne od pomenute etiri karakteristike, bespogovorno
utiu unutranje strukture sporta: organizatori takmienja i njegovi uesnici. Takoe, ne
moe se zaobii snaan uticaj iz spoljanjeg okruenja industrije sporta: iz sfere biznisa i
sredstava masovnog informisanja.

MENADMENT SPORTSKOG DOGAAJA

Vaan dogaaj (major event) moe da bude bilo koji dogaaj, projekat ili atrakcija privlano zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu. Takav
dogaaj moe da bude meunarodnog, nacionalnog, egionalnog ili lokalnog karaktera,
moe da obuhvati sport, umetnost, pozorite, festival... moe da bude takmiarski,
namenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju socijalnih ciljeva ili
jednostavno namenjen dobroj zabavi. Za menadment sportskog objekta vaan dogaaj
ima prelomni znaaj. Podstie uspavane potencijale, pokree poslovne inicijative, daje
ansu menadmerima sklonim inovacijama i pruzimanju rizika. Dogaaji okupljaju
vrhunske takmiare i izvoae, otvaraju perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta
programa sportskog objekta.
Svaki dogaaj ima karakteristike koje ga razlikuju od svih drugih. Dogaaji nameu
menaderima da unaprede programe i sopstvene izvoake karakteristike. Oni su
sredstvo promocije organizacije i stvaranja povoljnog imida sportske organizacije.
Dogaaji zahtevaju odreene stilove i metode menadmenta. Oni zahtevaju koordinatora,
preciznost, rokove i brzo odluivanje. Svi dogaaji zahtevaju dobro planiranje i
organizovanje. To znai da menader sportskog objekta u kojem se dogaaj organizuje
mora da usmerava organizatore dogaaja prema osnovnim principima planiranja i
organizovanja.
Organizovanje dogaaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione strukture i
razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostiu ciljevi. Organizaciona struktura
obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i zasebne jedinice, timove ili radne
grupe koje se bave razliitim podrujima rada. Struktura mora da obuhvati najiru lepezu
poslova i zadataka u vezi sa dogaajem. Svaki vaan dogaaj mora da prati finansijski
plan s tim to taj plan zavisi od vrste dogaaja i od postavljenih ciljeva. Svaki dogaaj
zahteva odgovarajui personal. Neposrednom zbivanju dogaaja (utakmice, festivala,
izlobe...) mora da prethodi detaljno planiranje. Detaljno planiranje ostvaruje se uz
pomo mrenog planiranja, izradom dijagrama toka aktivnosti, kalendara, mesta i
datuma.
Svi dogaaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znai da menader sportskog
objekta u kojem se dogaaj organizuje mora da usmerava organizatore dogaaja prema
osnovnim principima planiranja i organizovanja. Pristup organizovanju dogaaja zavisi
od posebnih okolnosti ali je postupanje prema sledeih deset etapa planiranja u ivotnom
ciklusu vanog dogaaja znaajno za uspean menadment takvih dogaaja.

1. Formulacija politike
2. Studija izvodljivosti i donoenje odluke
3. Utvrivanje ciljeva
4. Imenovanje organizacionog komiteta i koordinacije naelnika jedinica
5. Budetiranje/ fmansijski plan
6. Struktura organizacije
7. tabski personal
8. Detaljno planiranje
9. Prezentovanje dogaaja, ukljuujui pripremanje, zatvaranje i pospremanje
10. Vrednovanje, povratne informacije i modifikovanje za budue dogaaje

ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAAJA

Formulacija politike zahteva diskutovanje ideje i davanje odgovora na osnovna pitanja:

zato se dogaaj predlae?, kako e dogaaj biti izveden?, gde e se zbivati?, ko e biti
odgovoran za njegovo planiranje i izvoenje?, kada e biti odran?.
Studija izvodljivosti obuhvata pitanja i razmatranja: ta ine neophodna sredstva?, koliki
su trokovi?, mogu li problemi da se ree?. Ako dogaaj nije ostvariv, planeri treba da
jasno formuliu takvu negativnu ocenu. Ako je dogaaj izvodljiv i ako postoji saglasnost
oko projekta, vano je da se donese prva odluka koja daje dovoljno vremena za
orijentaciono planiranje i za detaljno planiranje.
Zajedno sa odlukom o odravanju sportskog dogaaja neophodno je preuzeti sledee
korake: oglaavanje odluke o odravanju dogaaja, jasno formulisati prirodu dogaaja i
njegovu namenu, imenovanje glavnog odbora (radnog odbora) sportskog dogaaja,
imenovanje koordinatora kao kljune figure u planiranju i kontroli dogaaja.
Pri organizaciji sportskog dogaaja treba jasno i nedvosmisleno postaviti ciljeve kao
merljive mete. U formulaciju ciljeva treba ukljuiti sva glavna podruja i jedinice
programa. Treba utvrditi datume, vremena trajanja aktivnosti, posebne rokove i kritine
datume u vezi sa etapama planiranja.

ORGANIZACIONA STRUKTURA SPORTSKOG DOGAAJA

Organizovanje dogaaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione strukture i

razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostiu ciljevi. Organizaciona struktura
obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i zasebne jedinice, timove ili radne
grupe koje se bave razliitim podrujima rada. Struktura mora da obuhvati najiru lepezu
poslova i zadataka u vezi sa dogaajem.
Sportski dogaaj koji ukljuuje grupe uesnika iz neke lokalne zajednice, moe da se
organizuje uz oslonac na sledeu strukturu - radne grupe zaduene za:
1) Program i sadraj - aktivnosti, organizacije,
2) Budet - raunovodstvo, prihodi i rashodi u svim oblastima budueg dogaaja,
3) Marketing - upoznavanje, publicitet, mediji,
4) Personal i kadrovi - ugovori, dunosti,
5) Administracija - programi, tampanje, blagajna, pravna pitanja,
6) Tehnika pitanja - resursi, oprema, pripreme,
7) Usluge - parking, garderoba, mformacije, prva pomo,
8) Ugostiteljstvo i druenje - rutinsko i specijalno zabavljanje itd.
Za svako podruje treba da se formira posebna radna grupa i rukovodilac sektora koji
preuzima odgovornost i veze sa glavnim koordinatorom. Vano je da se utanae odreene
j jasne uloge, odgovornosti, zadaci i datumi. Svako ko je ukljuen u oganizaciju dogaaja
mora da zna kome odgovara, ko je za ta odgovoran, ko sa kim radi i ta je ija funkcija u
organizaciji.
Podruje odgovornosti i zadaci koji treba da se izvre treba da se svrstaju i kontroliu u
zasebnim jedinicama, povezanim koordinisanom mreom upravljanja.

FINANSIJSKI PLAN SPORTSKOG DOGAAJA

Svaki vaan dogaaj mora da prati finansijski plan s tim to taj plan zavisi od vrste
dogaaja i od postavljenih ciljeva. Svaki vaan dogaaj mora da obezbedi fmansijsku
ravnoteu svojih prihoda i rashoda ili skup finansijskih stopa ugraenih u ciljeve
dogaaja. Bez obzira na to da li je dogaaj besplatan, da li su objekti besplatni ili je
osoblje unapred isplaeno (od strane sponzora i td.), menader sportskog objekta supervizor organizacije vanog dogaaja uvek procenjuje stvarne trokove dogaaja.
Sportski objekt u svakom sluaju ima trokove - troi novac: za elektricitet, vodu, za
tehnike potrebe i odravanje. Nezaobilazni su trokovi transporta. esto oprema mora
da se zakupljuje, kupuje, transportuje. Dopunsko osoblje mora da se angauje (strunjaci,
kelneri, dobrovoljni pomagai i personal u vezi sa dogaajem). Administrativni trokovi
ukljuuju promociju, tampanje, ulaznice, postere, finansijske trokove i pripreme, kao i
opte administrativne usluge - PTT, kancelarijski materijal i radni asovi. Postoje takoe
trokovi dogaaja kao takvog - trokovi programa, trokovi izvoaa (sportista, umetnika
i sl.), gostoljubivosti, dopunski trokovi osiguranja i pravnih usluga.
Mnogi dogaaji ostvaruju neki dohodak ak i oni koji su nezavisni od potroaa, na
primer, prilozi lokalnih vlasti. Dohodak moe da se ostvari direktnim i indirektnim
metodima. Direktni metodi obuhvataju naplaivanja ulaznica, prihode od programa,
barova i ugostiteljstva, parkinga, garderobc i od drugih usluga. Indirektni metodi
ukljuuju reklamiranje, donacije, sponzorstvo, prodavanje, tombolu i pribavljanje
fondova razliitih vrsta.

SPORTSKI MENADMENT

ta je sportski menadment?
Direktan odgovor na ovo pitanje glasi: Izuavanje proverenih i sreenih znanja o tome
kako sportska organizacija postie svoje ciljeve, pribavljajui, rasporeujui i koristei
ograniene ljudske, materijalne, informacione i novane izvore svog uspeha. Nauka
menadmenta je identifikovala pet funkcija menadmenta, kao neizostavnog opteg
uslova uspenog upravljanja svakom organizacijom, pogotovo onom koja deluje u
poslovnom/ trinom okruenju. Pripadnici sportske organizacije, koji obavljaju ove
funkcije, pripadaju menadmentu te organizacije.
Te funkcije su:
Planiranje - postavljanje organizacijskih ciljeva i razrada strategija njihovog
ostvarivanja, prognoziranje/ predvianje budunosti u kojoj e se odvijati ostvarivanje tih
ciljeva, razrada ciljeva u planovima i rasporedima aktivnosti kojima se usklauju napori
svih lanova organizacije ka postavljenim ciljevima.
Organizovanje - raspodela rada na uzajamno zavisne uesnike aktivnosti, grupisanje
lanova organizacije na specijalizovane poslove/ grupe i odeljenja koja podleu manjoj ili
veoj centralizaciji upravljanja.
Upravljanje ljudskim resursima- dodeljivanje pravih ljudi na predviene aktivnosti/
poslove putem odreivanja, kvalifikacija/ obuenosti neophodnih za pojedine aktivnosti.
Rukovoenje - motivisaje svih lanova organizacije na postizanje visoke produktivnosti
putem saradnje i izvravanja dobijenih uputstava i nareenja.
Kontrolisanje - praenje ostvarivanja ciljeva predvienih planovima sa utvrenim
karakteristikama uinka, ispravljanje odstupanja koja izlaze izvan utvrenih standarda.
Ove funkcije su prisutne u delokrugu rada svakog menadera iako u razliitom obimu na
razliitim nivoima menadmenta. Realizacija funkcija i drutvenih uloga zahteva da
menaderi neprekidno stiu i usavravaju ekspertske sposobnosti.

DELOKRUG SPORTSKOG MENADMENTA

Menadment je proces ciklinog kretanja kroz pet funkcija koje menaderi realizuju
pripremajui, izvodei i kontroliui kretanje organizacije ka ostvarivanju njenih ciljeva.
U uem smislu, sportski menadment kao akademska disciplina obuhvata podruja
znanja o menadmentu koja su se iskristalisala u praksi upravljanja sportskim
organizacijama.
Udruenja za fiziko obrazovanje i za sportski menadment Severne Amerike za
atestiranje (ocenu) programa obrazovanja sportskih menadera na univerzitetima Severne
Amerike, utvrdila je sledee standardne sadraje izuavanja sportskog menadmenta:
izuavanje sociokulturnih dimenzija sporta, menadment i liderstvo u sportu, etika u
sportskom menadmentu, marketing u sportu, komunikacije u sportu, budet i finansije u
sportu, pravni aspekti sporta, ekonomika sporta, menadment sportskih objekata i
priredbi, upravni organi i strukture u sportu, praktino iskustvo u sportskom
menadmentu.
U praksi fizikih aktivnosti, u koje spada sport sa svim njegovim organizacionim
podrujima, sportski menadment i administracija javljaju se kao posebne karijere u
sledeim profesionalnim delokruzima:
Fizike aktivnosti hendikepiranih lica - administrativni poloaji u kolama i
univerzitetima, sportskim organizacijama i klubovima.
Akvatike aktivnosti (na vodi) - menadment i administracija u kolama i koledima,
klubovima, optinskim agencijama, banjama, preduzeima i klubovima zdravlja.
Obrazovanje u domenu plesa - administrativni poloaji u kolama i na univerzitetima,
plesnim studijama i klubovima.
Fitnes - direktor fitnesa u banji, na brodu, voenje sopstvene firme, klubovi zdravlja,
klinike, bolnice.
Parkovi i rekreacija - menaderski poloaji u letnjim kampovima, nacionalnim
parkovima, banjama, na brodovima, rekreacionim objektima.
Sportska administracija i menadment - administrativni poloaji sportskog direktora u
srednjim kolama, koledima i na univerzitetima, referenti pri upravnim telima sportskih
saveza i sl., referenti za pribavljanje fondova, za publicitet i sl., poloaji menadera u
profesionalnom sportu, sportskim klubovima, banjama, sportskim udruenjima, upravnim
telima.
Biznis - preduzea sporta i fitnesa - komercijalni, marketinki, finansijski poslovi u
robnim kuama i kompanijama sportskih dobara, fitnes opreme, rehabilitacije i sl.
Sportski mediji - poloaji sportskog direktora i producenta na televiziji i sl.
Evropska opservatorija za zaposlenost u sportu Evropske mree visokokolskih institucija
sportskih nauka utvrdila je pet profesionalnih kategorija u delokrugu sportskog
menadmenta i to su: Menader trenane institucije u sportu, Menader sportskog
objekta, Menader nacionalne sportske organizacije, Menader sportskog kluba,
Menader (druge) servisne sportske organizacije (fitnes, sportski turizam, agencija za
sportiste, kola skijanja, agencija za promociju dogaaja i sl

ZAKLJUAK

Principi ekonomskog uticaja. Makroekonomski pristup u manaderskoj ekonomici

omoguuje procenu ekonomskog uticaja sporta na sticanje neto dohotka lokalne
zajednice koja organizuje sportski dogaaj. Na osnovu takve procene organi lokalne
zajednice koja organizuje sportski dogaaj, i centralne dravne administracije kao i
sponzori, dobijaju signale o efikasnosti ulaganja (alokacije) novca u sportske dogaaje.
Makroekonomski koncept multiplikatora omoguuje razumevanje mehanizma i procenu
efekata rasipanja i povlaenja novca u velike sportske dogaaje na nacionalni dohodak
lokaliteta u kojem se takav dogaaj zbiva. Pojam multiplikatora se odnosi na ekonomski
uticaj koji rashodi ekonomskih subjekata imaju na zapoljavanje resursa. Uticaj sportskog
dogaaja obuhvata ekonomske/ finansijske, socijalne, kulturne i ekoloke aspekte.
Ekonomski uticaj sportskog dogaaja definisan je kao neto promena u bruto domaem
proizvodu ekonomije domaina kao rezultat izdataka - injekcije novca - namenjenih
dogaaju. Ukupni ekonomski podsticaj sportskog dogaaja sastoji se od direktnih uticaja,
indirektnih i indukovanih uticaja na ekonomsku aktivnost.
Direktni ekonomski uticaj - sastoji se od transakcija koje se odnose na dogaaj. One
obuhvataju: Izgradnju objekta; Rashode gostiju. Takoe se mora uzeti u obzir onaj deo
budeta zajednice domaina koji je posebno namenjen sportskom dogaaju a koji ne bi
bio utroen u toj zajednici ukoliko sportski dogaaj ne bi bio organizovan.
Indirektni ekonomski uticaj - obuhvata lanac ekonomskih transakcija koji proistie iz
direktnih uticaja.
Indukovani ekonomski uticaj - odnosi se na efekte poetnih rashoda koji nastaju kada
agenti, koji proizvode za sportski dogaaj ili ga snabdevaju, zapoljavaju vie osoba ili
isplauju dopunske zarade.
Konana procena ukupnog ekonomskog uticaja sportskog dogaaja obuhvata
kombinaciju direktnih, indirektnih i indikovanih ekonomskih uticaja.

10

LITERATURA

Menadment dogaaja /dr.A.Andrejevi i dr A.Grubor /

Strateki menadment sportskih dogaaja /Masterman Gaj /Clio /Beograd
http://www.savremenisport.com/Menadzment_index.html
Upravljanje ljudskim resursima/ knjiga 1./dr.Dragan Suboti/Beograd

11