Koncept

No nam prija
Proces planiranja je u svojoj ranoj fazi, ali kako sada stvari stoje, kustoska koncepcija bavie se
filozofskim pitanjima vezanim za meuljudske odnose, percepciju, seanje i to kako biramo
nain da predstavimo stvarnost. A takoe i za pitanje koje se ini posebno interesatnim u
regionu Balkana, rekonstrukciju istorije i pojedinana seanja.
Radni naslov No nam prija...potie iz jednog eseja argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa, a
vezan je za pitanja kao to su samoa, percepcija, seanje, rekonstrukcija, a nasuprot
interpretaciji komunikacija. Borhes, koji pesnikim okom tano zapaa suvino, daje destilat
ovog univerzalnog stanja duha u dva reda teksta, koristei no kao metaforu za hodnik, za
komoru koja se nalazi izmeu razliitih stvarnosti.
Ne mogu da proem kroz predgraa u samotnoj noi a da ne pomislim da nama prija no jer
potiskuje nevane detalje, ba kao i nae seanje.
Neke rei u ovom citatu iz Borhesovog opusa, na primer nevane, seanje, kroz, samotnoj,
pomislim, prija, no
ukazuju na
viestruke nizove uverljivih interpretacija stvarnosti zasnovanih na precepciji, na neijem izboru
onoga to e se pamtiti, preformulisati i naina na koji e se zaboraviti.
Naunici koji se bave istraivanjem seanja govore o prenoenju, skladitenju i tumaenju kako
bi ilustrovali proces seanja. Prenoenje je nain da se spoljanje informacije preobrate u
seanje. Skladitenje oznaava fazu obrade informacija putem njihovog prenoenja, ime se
postie da one ostaju u naem seanju, a tumaenje je proces kojim se uskladitene
informacije verbalizuju. Kada se radi o tome kako nae znanje, naa oekivanja i nae elje
upravljaju naom percepcijom, moglo bi se rei da mi upravljamo prirodom iskustva
modifikovanog, na primer, emocionalnim stanjima. Ovo tumaenje vezano je za akumulirano
znanje pojedinca i za to to precepcija postaje individualna.
Seanja su po prirodi stvari dinamina, a ne statina, i obuhvataju sloene, kaleidoskopske
izvore informacija, fragmente i nivoe, proces u kome neija iskustva mogu stalno biti
preobraavana. Naa vizuelna slika esto zavisi od naina na koji konceptualizujemo i
verbalizujemo svet, to sugerie da na jezik utie na nae seanje i preobraava ga.
Najproblematinije je to to ona seanja koja se najee prepriavaju najvie bivaju izmenjena.
Ovaj proces artikulacije ponekad ak moe dovesti do nastanka seanja zasnovanih na
nepostojeim iskustvima, koja na kraju ukljuujemo u nau banku podataka kao stvarna.
Polazei od ove teze, preispitujui pojam seanja i njegovu uverljivost, suoavamo se sa
potrebom za rekonstruisanjem i povraajem, ime se otvaraju nova vrata za tumaenje i
pripovedanje.
Tokom dvadestog veka, nauni pogled na istoriju i ljudsko seanje znatno se promenio.
Mogunost objektivnog pisanja istorije dovedena je u pitanje, a na seanja se poelo gledati ne
samo kao na individualnu stvar, ve i kao neto to je podlono uticajima drutva i kulture.
Francuski filozof Pol Riker (1913-2005) tvrdio je rano da postoji bliska veza izmeu pisane

1/3

Koncept

istorije i pripovedanja, budui da je i jedno i drugo posredovano putem jezika i priziva

tumaenje. U svojoj poslednjoj knjizi, Mmoire, lhistoire, loubli (Seanje, istorija, zaborav)
Riker je istraivao odnos izmeu seanja i imaginacije, seanja i istorije, te seanja i zaborava.
Ovaj projekat primenjuje Rikerove ideje o knjievnosti kako bi doprineo produbljenom
razumevanju naina na koji knjievnost moe tumaiti istorijske dogaaje i dati im smisao.
Knjievnost i umetnost mogu pokrenuti pitanja o pouzdanosti ljudskog seanja, a takoe i pruiti
mogunost za prevazilaenje zaborava, koji se povezuje sa istorijskim pokuajima da se
manipulie odreenim kolektivnim seanjima i da se ona potisnu. Uz pretpostavku da se
prolost uvek konstituie i konstruie u okviru sadanjih konteksta ili drutvenih normi, u
sadanjosti se odreuje da li je prolost postala neopravdana i da li je treba popraviti.

Teko je uspostaviti jasnu razliku izmeu iskustva po sebi i tumaenja iskustva. Seanje je
proces rekonstruisanja; zapaanja i seanja su selektivna, to e rei, na nas nesvesno utie na
referentni okvir i mi se seamo onoga to elimo da pamtimo, to moe dovesti do jedne vrste
autosugestije, pri emu smo u potpunosti ubeeni u nae poimanje stvarnosti. Zbog kritikog
postupanja sa informacijama, seanje nije uvek pouzdan izvor informacija, tako da moemo biti
bez svoje volje manipulisani kada drugi tvrde neke stvari na osnovu svoga seanja, bilo to
smiljeno ili ne.
U domenu savremene umetnosti, znatan broj umetnika na suptilan nain komentarie vane
teme iz skoranje istorije i savremenog drutva. Za publiku otvorena duha, to moe delovati kao
katalizator koji proiruje mogunosti percepcije, ime se doprinosi irem razumevanju. U osnovi,
tu se radi o naim sopstvenim izborima, interesovanju za posmatranje i refleksiju, zdravom
razumu, a moda i u veoj meri, o jednom zdravom stepenu nepoverljivosti i konstruktivne
kritike.
Individualni izbor, kako reformulisati seanje i strategije zaboravljanja bie zajedniki imenitelji
kustoske koncepcije i umetnikih dela naruenih za ovogodinji Oktobarski salon. Ova izloba
e vizualizovati konceptualni iskaz posredstvom selekcije relevantnih meunarodnih dela
renomiranih umetnika, kao i onih koji tek dolaze. Na jedan senzibilan, dokumentaristiki i
filozofski nain, ona e se usredsrediti na skoranje globalne istorijske narative paralelne novijoj
istoriji u regionu Balkana. Nadamo se da e izloba doprineti irokoj raspravi o tome da su
dogaanja u istoriji retko izolovana ve se ponavljaju, o rekonstruisanju prolosti i o
pojedinanim seanjima.
Odabrana dela uglavnom e biti iz domena pokretnih slika bie to video/filmske i prostorne
instalacije. Namera je ove izlobe da bude dostupna irokom krugu publike tako to e koristiti
taj vizuelni medijum, fascinantan i poznat mnogim gledaocima koji su ve decenijama navikli na
televiziju, filmove ili video snimke za kunu upotrebu. Iza ambicije da se javni prostor koristi za
prikazivanje jednog dela ove izlobe takoe stoji namera da ona bude pristupana, dostupna
jednoj irokoj publici za koju je savremena umetnost neto novo.

Ova izloba predstavlja pedeset i prvo izdanje Oktobarskog salona, najvanijeg dogaaja u
Srbiji u domenu vizuelne umetnosti, koji je prvi put prireen 1960. godine. Od 2004. godine,
Salon je pretvoren u meunarodnu manifestaciju kako bi se pokrenuo dijalog sa
meunarodnom umetnikom scenom.

2/3

Koncept

3/3