KONSTRUKTIVNI SISTEMI 1

-materijal za vebe-

pripremio: Vladimir Vukobratovi

Novi Sad, oktobar 2012. godine

Sadraj
1. LINIJSKI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI (grede, stubovi i okvirni sistemi)..........1
2. LINIJSKI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI (reetkasti nosai)..............................10
3. LINIJSKI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI (luni nosai i kombinovani sistemi). .17
4. POVRINSKI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI (meuspratne konstrukcije) ......27
5. PROSTORNI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI (AB ljuske i nabori).....................40

1. LINIJSKI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI (grede,

stubovi i okvirni sistemi)
Cilj vebe: upoznavanje sa linijskim konstrukcijskim sistemima gredni i okvirni
sistemi, sa dodatnim objanjenjima vezanim za stubove.
GREDNI SISTEMI
Greda je telo ija je jedna dimenzija znaajno vea od preostale dve. Gredni nosai
su linijski elementi optereeni preteno na savijanje silama, a sastavni su deo gotovo
svih inenjerskih konstrukcija.
U zgradarstvu predstavljaju nosee elemente meuspratnih konstrukcija, glavne
nosae krovnih konstrukcija i sastavne delove temeljnih sistema. Kod mostova
grednih sistema ih primenjujemo kao glavne i poprene nosae mostovske konstrukcije.
Gredni nosai se takoe pojavljuju i kao sastavni delovi sloenijih armiranobetonskih
sklopova: kao rigle ramovskih konstrukcija, gredni nosai kombinovanih sistema, kao
elementi grednih rostilja i dr.
U konstrukcijama se gredni nosai najee pojavljuju u sklopu sa drugim elementima: ploama, stubovima i zidovima.
Moemo ih projektovati preko jednog ili vie raspona. Statiki sistemi zavise od
naina formiranja oslonaca. U konstrukcijama zgradarstva grede su najee kruto
vezane za vertikalne oslonce (stubove) ime se formiraju okvirne konstrukcije.

(1) AB i PN gredni nosai

Gredni nosai su oni kod kojih je odnos visine poprenog preseka i raspona nosaa
d/L<0,2.
Ako se konstrukcija izvodi na klasian nain (in situ), gredni nosai se projektuju
punog pravougaonog poprenog preseka. U sluaju krute veze sa ploama meuspratne konstrukcije preseci grednih nosaa postaju oblika T.
Pri projektovanju treba teiti da se optimalan oblik dobije grede dobije iz uslova
dovoljne nosivosti pritisnute zone betona, dok zategnutu zonu treba redukovati do na
onu meru koja je neophodna za pravilan smetaj i voenje armature (kablova) du
1

nosaa.

Armiranobetonske grede treba izvoditi do raspona od 12,0 m jer je to priblino

granica pri kojoj irine prslina prelaze dozvoljenu granicu. U granicama izmeu 12,0 i
30,0 m treba izvoditi prethodno napregnute grede.
Gredni nosai se mogu oblikovati konstantnog ili promenljivog poprenog preseka.
Pribline visine grednih nosaa:

armiranobetonski gredni nosa konstantne visine

L/12 L/8
armiranobetonski gredni nosa promenljive visine
u slemenu L/10
nad osloncem L/25
prethodno napregnute grede konstantne visine
krovni nosa L/18
spratni nosa L/15
prethodno napregnute grede promenljive visine
u slemenu L/16 L/14
nad osloncem L/35

U sluaju kontinualnih grednih nosaa izvedenih in situ, veoma esto se pri osloncima konstruiu vertikalne vute. One mogu biti projektovane kao pravolinijske ili
krivolinijske.

U sluaju da iz opravdanih razloga nije mogue konstruisati vertikalne vute, moemo

konstruisati horizontalne vute, poveanjem irine nosaa. Horizontalne vute su
zastupljene u prefabrikovanim grednim nosaima, kada proirenje preseka poveava
mo prijema napona zatezanja u oslonakim zonama, gde je taj napon i najvei.
2

(2) elini gredni nosai

Puni elini gredni nosai se najee upotrebljavaju za graenje industrijskih hala.
Ako se koriste za izradu sekundarnih noseih elemenata konstrukcije, na primer za
ronjae, tada se njihov raspon kree u granicama 6,0 10,0 m, to zavisi od
statikog sistema.
Popreni preseci ronjaa su dati na slici ispod.

U industrijskim halama se krovni nosai (vezai) mogu izvoditi u punoj izradi od

gotovih vrue valjanih profila (manji rasponi i optereenja) ili od zavarenih limenih nosaa (vei rasponi i optereenja). Optimalna visina krovnih vezaa iznosi:

pri zglobnoj vezi krovnog vezaa i stubova L/18 L/15

pri krutoj vezi krovnog vezaa i stubova L/30 L/20

U poreenju sa reetkastim krovnim vezaima (o kojima e kasnije vie biti rei), puni
vezai estetski deluju povoljnije, koroziono su otporniji, odravanje je jeftinije, izrada
je jednostavnija ali zahtevaju vei utroak elinog materijala. Moemo ih izvoditi ili
sa paralelnim noicama ili kao trapezne.

Vrue valjani profili koji se koriste za izradu glavnih krovnih vezaa mogu imati neke
od sledeih oblika.

Kada valjani profili ne zadovoljavaju odreene potrebe ili su neekonomini, koriste se

nosai u zavarenoj izradi.

eline grede u punoj izradi se koriste za formiranje meuspratnih konstrukcija.

Ako je meuspratna konstrukcija takva da se poduni elini nosai pruaju u
jednom pravcu, tada se njihov raspon kree u granicama izmeu 6,0 i 12,0 m.
Razmak stubova u drugom pravcu se kree u granicama izmeu 3,0 i 6,0 m.
Ako se optereenje prenosi preko elinih nosaa u dva pravca, tada se optereenje
sa podne ploe prenosi na podne nosae, sa njih na podvlake i dalje na stubove.
Raspon podnih nosaa se kree u granicama izmeu 7,0 i 20,0 m, a raspon podvlaka se kree u granicama izmeu 6,0 i 12,0 m. Rastojanje podnih nosaa se kree
u granicama 2,4 3,0 m.
Ako su rastojanja stubova u jednom ili oba pravca veoma velika, tada se primenjuje
4

meuspratna konstrukcija sa elinim nosaima u tri nivoa. Optereenje se sa podne

ploe preko podnih nosaa prenosi na podvlake, a preko njih na glavne nosae (koji
su najee reetkasti).
Za izuzetno velike raspone u oba pravca i veliko optereenje upotrebljavaju se glavni
reetkasti nosai i reetkaste podvlake koje lee u istoj ravni.
STUBOVI
Stubovi su vertikalni (ree kosi) elementi, koji su deo vertikalne nosee konstrukcije.
U konstrukcijama su, osim za prijem i prenos aksijalnih naprezanja, zadueni i za
prijem momenata savijanja, koji prvenstveno potiu od horizontalnih dejstava. U
konstrukciji su postavljeni tako da prolaze kroz sve spratove jedan iznad drugog.
Optereenje se na ovaj nain sputa do temeljne konstrukcije najkraim putem.
(1) AB i PN stubovi
Pod stubovima smatramo elemente kod kojih je odnos stranica poprenog preseka
manji od 5, u suprotnom je re o zidovima.
Najee se primenjuje pravougaoni oblik poprenog preseka, kao najjednostavniji
za izvoenje. Kada je u pitanju in situ gradnja, mogu se primenjivati kruni i poligonalni oblici. Kod montanih stubova esta je primena razuenih preseka u cilju
racionalizacije utroka materijala.

Stubovi su gotovo uvek izvedeni kao armiranobetonski, osim u sluaju kada su sastavni deo prethodno napregnutih okvira.
(2) elini stubovi
Prema obliku, elini stubovi mogu biti konstantnog i promenljivog preseka. Stub
moe biti izveden kao pun nosa to je karakteristino za konstrukcije zgrada i nekih
hala, kao kombinacija reetke i punog nosaa ili kao reetkasti nosa, to je karakteristino za konstrukcije industrijskih hala.
Ukoliko se koriste stubovi konstantnog poprenog preseka, visina preseka stuba h
treba da bude priblino:

H/15 za stubove visine 10,0 12,0 m

H/18 za stubove visine 14,0 16,0 m
H/20 za stubove visine vee od 20,0 m
5

gde je H visina stuba.

Za glavne stubove se koriste puni limeni nosai, reetkasti i sanduasti preseci. Kod
manje optereenih stubova uglavnom se koriste zavareni limeni nosai I preseka. Pri
velikim optereenjima primenjuju se stubovi sloenog poprenog preseka, ili
reetkasti stubovi. Ono to se takoe primenjuje, ali dosta retko su dva nezavisna
dela stuba.

OKVIRNI SISTEMI
Okvir (ram) predstavlja osnovni element velikog broja inenjerskih konstrukcija.
Okvirom nazivamo element koji ine dva stuba povezana gredom, tako da je izmeu
stubova i grede ostvarena kruta veza. Kruta veza omoguuje da se sa jednog
elementa na drugi prenesu momenat savijanja, transverzalna i normalna sila.
Okviri se najee primenjuju u konstrukcijama zgrada i hala, ali se njihova primena
moe nai i u mostogradnji.
Razliite dispozicije prostih okvira su prikazane na slici ispod.

U statikom smislu okviri mogu biti statiki odreeni ili neodreeni, a osnovni tipovi su
6

okvir na tri zgloba, okvir na dva zgloba i ukljeteni okvir.

Sa stanovita konstruktivne racionalnosti prednost je na strani ukljetenih okvira,

budui da se njima obezbeuje minimalan utroak materijala. Uslovi fundiranja ili
karakteristike tla, ali i neki drugi faktori, mogu usloviti primenu dvozglobnih ili statiki
odreenih, trozglobnih sistema.
Da bi se ostvarilo okvirno dejstvo u statikom smislu neophodno je da su oslonci
okvira po pravilu nepomerljivi. To se postie konstruisanjem fundamenata u koje
stubovi mogu biti ukljeteni ili na njih zglobno nepomerljivo oslonjeni.
Zahvaljujui nepomerljivim osloncima, kao i krutoj vezi izmeu grede i stuba, u
statikom smislu se postie da se pod dejstvom vertikalnog optereenja sa grede na
stub pored vertikalne sile prenose i momenti savijanja. Posledica toga je da se na
gredi momenti savijanja po apsolutnoj veliini smanjuju u odnosu na slobodno
oslonjenu gredu istog raspona. Greda takoe prima i odreenu aksijalnu silu. Sve
ovo dovodi do toga da se greda konstruie manjih dimenzija, odnosno manje teine,
u odnosu na prostu gredu istog raspona. Stubovi se, s druge strane, moraju
konstruisati neto krui imajui u vidu da su pored aksijalne sile izloeni i momentima
savijanja.

Povezivanjem prostih okvira po vertikali ili horizontali formiraju se sloeni okviri. Oni
su viebrodni ili viespratni.
Okvir kao deo konstrukcije moe preneti optereenja proizvoljnog pravca, ali u svojoj
ravni. Ako elimo da konstrukcija bude sposobna da prenese vertikalno i
horizontalano optereenje proizvoljnog pravca, stubove moramo povezati gredama u
dva ortogonalna ili proizvoljna pravca. Time formiramo ramove u dva pravca i oni
ine prostorni ram, koji je u zgradarstvu poznat kao skelet.

Okviri mogu biti jednobrodni i viebrodni, jednospratni i viespratni, to zavisi od

broja stubova i broja etaa objekta.

U funkciji oslanjanja i veze sa fundamentima, kao i meusobne veze pojedinanih

okvira razlikuju se okviri sa zglobnim vezama, sa krutim vezama, kao i kombinovani.

(1) AB okviri
Jednospratni okviri se primenjuju kod izgradnje industrijskih hala, skladita i slinih
objekata. Formiraju se sa jednim ili vie otvora (brodova), tako to se okviri
postavljaju u niz na odreenom meusobnom rastojanju i povezuju gredama
upravnog pravca. Na taj nain dobijamo poprene i podune ramove koji ine
prostorni skelet.

Prema obliku i uslovima oslanjanja mogu biti razliiti, a neke od uobiajenih varijanti
su date na slici ispod.

Smatra se da ekonominost jednospratnih ramovskih konstrukcija ide do raspona

broda od 25,0 m u klasinom armiranom betonu, dok se u prethodno napregnutom
betonu mogu racionalno konstruisati i vei rasponi.
Oblici poprenih preseka elemenata rama se oblikuju na sledei nain:
stubovi najee pravougaonog poprenog preseka
grede se konstruiu pravougaonog ili T poprenog preseka
Viespratni okviri su nali primenu u visokogradnji, u konstrukcijama stambenih
8

zgrada i industrijskih zgrada. Formiraju se tako to se jednospratni okviri postavljaju

jedan na drugi i meusobno povezuju zglobno ili kruto. Ovako formirani okviri se
projektuju na odreenom razmaku i povezuju izmeu sebe gredama i meuspratnom
konstrukcijom u drugom ortogonalnom pravcu, inei tako kruti skelet. Uobiajeni
rasponi u zgradarstvu se kreu u granicama 4,0 10,0 m.
Veze izmeu greda i stubova, i stubova i temelja su najee krute.
Grede su najee istih dimenzija na svakom spratu, dok dimenzije stubova moemo
varirati, tako to su stubovi veih dimenzija u niim spratovima.
(2) elini okviri
Jednospratni okviri se primenjuju kod izgradnje industrijskih hala, skladita i slinih
objekata. Kao to je ve reeno, grede rigle su kruto vezane za stubove. Visine rigli
u vidu punog limenog nosaa se kreu izmeu L/30 L/20, dok se visine
reetkastih rigli kreu izmeu L/18 L/12.
Najjednostavniji okvirni nosai imaju rigle i stubove od istih punih valjanih ili limenih
nosaa. Pogodni su za male raspone hala, uz estu upotrebu vuta u vezi rigle i
stuba, pa ak i u slemenu. Kod srednjih i velikih raspona opravdana je upotreba
razliitih profila za rigle i stubove (obino zavareni I profili) iz korienje dugakih
vuta.

Optimalan razmak glavnih okvirnih nosaa prema nekim studijama iznosi:

za male raspone L16,0 m, =4,0 6,0 m
za srednje raspone L=16,0 30,0 m, =6,0 8,0 m
za velike raspone L=30,0 45,0 m, =8,0 10,0 m
za izuzetno velike raspone L=45,0 60,0 m, =10,0 12,0 m
Viespratni okviri su nali primenu u visokogradnji, u konstrukcijama stambenih
zgrada i industrijskih zgrada. Formiraju se tako to se jednospratni okviri postavljaju
jedan na drugi i meusobno povezuju zglobno ili kruto. Ovako formirani okviri se
projektuju na odreenom razmaku i povezuju izmeu sebe gredama i meuspratnom
konstrukcijom u drugom ortogonalnom pravcu, inei tako kruti skelet. Uobiajeni
rasponi u zgradarstvu se kreu u granicama 6,0 20,0 m, to zavisi od naina
prenoenja optereenja (to je opisano u delu o gredama).
9

2. LINIJSKI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI (reetkasti

nosai)
Cilj vebe: upoznavanje sa linijskim konstrukcijskim sistemima reetkasti nosai.
REETKASTI NOSAI
Reetkasti nosa je element koji je sastavljen od niza tapova, meusobno
povezanih u vorovima, tako da formiraju nosivu stabilnu strukturu. Prednost
reetkastih nosaa u odnosu na pune nosae ogleda se u:

boljem iskorienju materijala

manjoj sopstvenoj teini
mogunosti premoavanja veih raspona
mogunosti lakeg provoenja instalacija

Osnovna mana reetkastih nosaa je pre svega komplikovanost izrade, to za

posledicu ima poveanje cene izrade.
(1) AB i PN reetkasti nosai
Kod armiranobetonskih i prethodno napregnutih reetki tapovi su u vorovima kruto
povezani. Reetka je formirana od tapova gornjeg i donjeg pojasa (pojasni tapovi),
i od tapova ispune (dijagonale i ne neophodno vertikale).

AB i PN reetke se po pravilu izvode kao montane ili polumontane konstrukcije, a

nalaze primenu kao glavni krovni nosai u industrijskim objektima, halama raznih
namena, kao glavni nosai mostovskih konstrukcija i sl.
Reetke se najee primenjuju za raspone od 15,0 30,0 m s tim da se mogu
izvoditi i za manje ili vee raspone, to zavisi od optereenja kao i od izbora naina
konstruisanja (klasino armirane ili prethodno napregnute reetke).
Iako su kod AB i PN reetkastih nosaa veze izmeu tapova krute, izborom oblika i
dimenzija poprenih preseka, kao i same konfiguracije strukture, mogue je postii
da tapovi reetke budu preteno aksijalno optereeni. Pri tome su tapovi gornjeg
pojasa uglavnom izloeni pritisku, donjeg pojasa zatezanju, a tapovi ispune u
zavisnosti od orijentacije, mogu biti pritisnuti ili zategnuti. Mali utroak materijala ini
10

ih racionalnim elementima i, u polju navedenih raspona, konkurentnim drugim

vrstama nosaa.
Odnos ukupne visine reetke H i raspona L se naziva stinjenost reetke i najee
se kod krovnih konstrukcija usvaja u granicama 1/10 1/7. Stinjenost reetke bitno
utie na veliine sila u pojasnim tapovima. to je stinjenost manja, sile u tapovima
za isto optereenje su vee, to se odraava na dimenzije preseka tapova i koliinu
utroenog elika.
Oblik betonske reetke zavisi pre svega od nagiba krovne povrine, poloaja krovnog
pokrivaa u odnosu na tapove gornjeg i donjeg pojasa i veliine stinjenosti. Po
pravilu krovna reetka se projektuje tako da svi tapovi reetke lee u zatvorenom
prostoru. Na ovaj nain se obezbeuje bolji estetski izgled, izbegavaju nepovoljni
prodori tapova reetke kroz krovni pokriva i eliminiu nejednake temperaturne
promene u tapovima. Samo izuzetno, reetka moe biti postavljena i van gabarita
korisnog prostora i u tom sluaju krovni pokriva lei u ravni tapova donjeg pojasa,
kao to je prikazano na slici ispod.

Pri izboru oblika reetke poeljno je da ravan oslanjanja (R.O.) lei iznad teita
ukupne mase reetke (S.R.). Ovakav poloaj je za montau povoljniji jer ne moe
doi do preturanja reetke oko oslonaca usled dejstva horizontalnih sila vetra koje
deluju upravno na ravan reetke. Ovakve reetke nazivamo autostabilne. U sluaju
da se projektuje drugaije, neophodno je prekontrolisati sigurnost reetke na
preturanje, tj. konstruktivnim merama obezbediti reetku od preturanja (najee
povezivanje susednih reetki ronjaama ili drugim elementima krovne konstrukcije).
Pri odreivanju oblika tapova pojasa i ispune reetke, kao i razmaka njenih vorova
treba se drati nekoliko osnovnih pravila:

poeljno je da se optereenje na reetku prenese u vorove, odnosno

potrebno je prilagoditi razmak vorova meusobnom rastojanju ronjaa
tapove pritisnutog pojasa moemo projektovati promenljivog nagiba ime je
osim praenja nagiba krovne ravni mogue postii i statike pogodnosti
tapove zategnutnog pojasa uvek treba projektovati kao prave, zbog mogue
pojave skretnih sila iji je uticaj nepovoljan
dijagonalni tapovi treba da budu projektovani pod uglom to bliem 45
tapove ispune (dijagonale i/ili vertikale) treba projektovati tako da su krai
tapovi pritisnuti, a dui zategnuti to za posledicu ima smanjenje uticaja
izvijanja

Iako su reetke sa trougaonom ispunom estetski prihvatljivije, esto se njima ne

obezbeuje dovoljno mali razmak vorova, pa je neophodno projektovati i vertikalne
tapove ispune.
11

vorove reetke oblikujemo tako da se ose svih tapova koji se spajaju u jednom
voru seku u istoj taki centrisanje tapova. Na taj nain ne dolazi do pojave
momenata savijanja.
vor treba da bude bez otrih ivica kako bi se izbegli nepovoljni uticaji koncentracije
napona. U sluaju da se u voru spajaju tapovi razliitih irina, vor treba da ima
irinu najireg tapa.

Popreni preseci tapova reetke zavise primarno od znaka i intenziteta aksijalne

sile, te od nivoa sekundarnih uticaja (momenti savijanja). Najee se tapovi
projektuju konstantnog poprenog preseka po duini, jednostavnih oblika preseka,
najee pravougaonih. Zbog veih sila, pojasni tapovi su obino veih povrina
preseka od tapova ispune.
Pritisnuti pojasni tapovi se projektuju pravougaonog ili T preseka, dok se zategnuti
pojasni tapovi najee projektuju pravougaonog preseka (oblik nije od posebnog
interesa, a pravougaoni je najjednostavniji). tapovi ispune se biraju pravougaonog ili
kvadratnog oblika preseka. Poeljno je da meusobno budu jednake irine, radi
lakeg izvoenja. Estetski, prednost imaju reetkasti nosai u kojima su svi tapovi (i
pojasni i tapovi ispune) jednake irine.

(2) elini reetkasti nosai

elini reetkasti nosai se primenjuju u zgradarstvu (ronjae, krovni nosai, podni
nosai i podvlake, kranski nosai veih raspona, spregovi i ukruenja za prijem
uticaja od vetra itd.) i mostogradnji (glavni nosai, popreni nosai i ukruenja,
spregovi za prijem uticaja od vetra, sila koenja, bonih udara itd.).

12

reetkasti krovni nosai

reetkasti nosai u halama

reetkasti nosai kod mostova

podni nosai i podvlake

13

elini reetkasti nosai mogu biti ravanski i prostorni (linijski i povrinski).

Prilikom konstruisanja elinih reetkastih nosaa treba se drati osnovnih pravila:

optereenje treba da deluje u vorovima

duina pritisnutih tapova treba da bude to manja (smanjenje uticaja
izvijanja)
tapovi treba da budu pravi izmeu vorova
u voru uvek treba izvriti centrisanje tapova
uglovi koji tapovi ispune zaklapaju sa horizontalom ne treba da budu suvie
otri (ne manji od 30)
montani nastavci pojasnih tapova se uvek izvode izvan vorova (u
neposrednoj blizini, na strani slabije optereenog tapa)

Oblici reetkastih nosaa zavise od oblika pojasnih tapova i mogu biti:

reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima

Najee se primenjuju kao glavni krovni nosai, podni nosai i podvlake, spregovi
za ukruenja, nosai kranskih staza itd.
Visina h nosaa se kree od L/15 L/10 (laki reetkasti nosai manja optereenja),
odnosno od L/9 L/7 (teki reetkasti nosai vea optereenja).
Rasponi L se kreu u granicama od 12,0 18,0 m za ronjae i podne nosae, i od
30,0 100,0 m (pa i vie) na primer u mostogradnji.

reetkasti nosai sa gornjim pojasom u nagibu

Uglavnom se koriste kao krovni nosai. Nagibi gornjeg pojasa prate nagib krovne
ravni. Razlikujemo dva osnovna oblika: trougaoni ili trapezasti (poligonalni).
14

Mogu se izvoditi i sa lanternama, to obezbeuje osvetljenje prostora.

reetkasti nosai sa parabolinim pojasom

Svoju primenu su nali kod krovnih konstrukcija sportskih i izlobenih hala, kao i kod
konstrukcija mostova.

15

Prilikom izbora oblika poprenih preseka tapova treba voditi rauna da se razliiti
oblici poprenih preseka upotrebljavaju za pojasne tapove (pritisnute i zategnute) i
tapove ispune. Neke od varijanti poprenih preseka su date u tabeli ispod.

16

3. LINIJSKI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI (luni

nosai i kombinovani sistemi)
Cilj vebe: upoznavanje sa linijskim konstrukcijskim sistemima luni i kombinovani
linijski sistemi.
LUNI NOSAI
Luk je zakrivljen linijski nosa sa konveksnom stranom prema gore i sa horizontalno
nepomerljivim osloncima. Oslonci luka mogu biti konstruisani kao ukljetenja ili kao
zglobovi. Nepomerljivost oslonaca omoguava da se pod dejstvom vertikalnog tereta
kao reakcije oslonaca javljaju vertikalne i horizontalne sile (i eventualno momenti
savijanja). Horizontalnim reakcijama se oslonaki elementi odupiru tenji luka da pod
dejstvom optereenja oslonce razmakne.

Osom luka nazivamo geometrijsko mesto taaka teita poprenih preseka luka.
Raspon luka L je horizontalno rastojanje izmeu teita oslonakih poprenih
preseka, a strela luka f je visina merena u polovini raspona do teita temenog
preseka.
Odnos strele i raspona f/L definiemo kao stinjenost luka, a odnos L/f kao
koeficijent smelosti.
Luni nosai se najee primenjuju kao glavni nosai krovnih i mostovskih
konstrukcija.
Prilikom izbora ose luka treba teiti da se u luku jave preteno normalni naponi
pritiska, odnosno da se momenti savijanja svedu na minimum.
Lune sisteme koji se primenjuju moemo podeliti na proste ili kombinovane.
U sluaju prostih lunih sistema razlikujemo:

Ukljeteni luk: najjednostavnija luna konstrukcija, istovremeno i najpogodnija

za premoavanje velikih raspona. Kao nedostatak mu se moe pripisati
pojava veih sekundarnih uticaja (momenata savijanja) koji se javljaju kao i
kod svake statiki neodreene konstrukcije. O ovim uticajima pogotovo treba
17

voditi rauna kod lukova manje stinjenosti.

Dvozglobni luk: najee se primenjuje kod projektovanja plitkih lukova, jer su

sekundarni uticaji manji nego u sluaju ukljetenog luka.

Trozglobni luk: imajui u vidu da se radi o statiki odreenom sistemu ne

dolazi do pojave sekundarnih uticaja. Ovakve lukove najee primenjujemo u
sluaju da postoji realna opasnost od eventualnog pomeranja oslonaca (tlo
slabijih karakteristika), kao i kod lukova manje stinjenosti. Osnovni nedostatak
ovakvih lukova je oteano i skuplje izvrenje radova zbog postojanja zglobova.

U sluaju navedenih prostih lunih sistema na temeljnu konstrukciju se pored

vertikalne sile prenosi i znatna horizontalna sila (i eventualno moment savijanja), pa
se pravilnim izborom naina fundiranja sve sile moraju preneti na tlo uz obezbeenje
to manjih deformacija tla.
Pojava kombinovanih lunih sistema je posledica potrebe racionalizacije elemenata
lunih sistema, kao i oslobaanja temeljnih konstrukcija od velikih horizontalnih sila.
Osnove vrste kombinovanih lunih sistema su:

Luk sa zategom: horizontalne sile luka se predaju zatezi, tako da se na

oslonake elemente praktino prenosi samo vertikalna reakcija. Pri tome se
mora voditi rauna o veliini moguih izduenja zatege, kako bi se oslonaki
elementi mogli pravilno isprojektovati.

Ovaj sistem se moe primeniti u sluaju lunih krovnih nosaa koji se postavljaju na
visoke stubove.
18

Greda ojaana vitkim lukom (Langer-ova greda): luni deo ovog sistema zbog
svoje vitkosti radi iskljuivo na aksijalni pritisak kao poligon sa nizom zglobova,
dok savijanje preuzima greda za ukruenje. Ova greda istovremeno deluje i
kao zatega preuzimajui silu zatezanja od potiska luka. Sistem je naroito
povoljan za mostovske konstrukcije sa kolovozom postavljenim preko greda
za ukruenje ili za glavne krovne nosae kada se sekundarni elementi krovne
konstrukcije takoe oslanjaju na gredu za ukruenje.

Luk sa zategom i kosim vealjkama (Nilsen-ov luk): osnovna osobina ovakvog

lunog sistema da pored luka i zatege u sistemu uestvuju i kose vealjke koje
smanjuju momente u lunom pojasu.

Vitki luk sa gredom za ukruenje sa gornje strane: u ovom lunom sistemu se

greda preko stubova oslanja na vitki luk koji je uglavnom aksijalno napregnut.
Luk predaje osloncima vertikalne i horizontalne sile. Primena ovog sistema je
esta u konstrukcijama mostova.

Luni nosai se danas izvode kao armiranobetonski, elini ili drveni dok su
prolosti bili izvoeni i od zidanog materijala (kamen, opeka).
Armiranobetonski luk je jedan od najracionalnijih elemenata betonskih konstrukcija.
Ovo je posledica injenice da se u pravilno projektovanom i konstruisanom lunom
nosau usled dejstva spoljnog optereenja u presecima kao dominantni uticaji
javljaju sile pritiska i relativno mali momenti savijanja. S obzirom da preseci praktino
ostaju bez prslina luk je veoma povoljan element za premoavanje veih raspona.
Primena AB lukova se javlja u konstrukcijama mostova, zgrada i razliitih inenjerskih
19

objekata.
U konstrukcijama zgradarstva se luni nosai racionalno primenjuju za raspone L>20
m. Kod konstrukcija mostova njihova primena ide od L=25 m pa navie. Danas
najvei izvedeni raspon lunog mosta iznosi 420 m (Wanxian Bridge, Kina, 1997).
Pre njega je svetski rekord bio postavljen rasponom od 390 m (Most Krk, Hrvatska,
1980). Projektant ovog mosta je Ilija Stojadinovi, a izvela ga je Mostogradnja iz
Beograda.

Wanxian Bridge

Most Krk

U konstrukcijama zgradarstva odnos strele i raspona luka (stinjenost) se uobiajeno

kree od 1/10 1/6. Kod mostovskih konstrukcija stinjenost se kree u irokom
opsegu od 1/16 za peake mostove, pa sve do 1/2 za vea optereenja i mostove
preko dubokih dolina.
Prilikom izbora ose luka najee se polazi od krunog, parabolinog ili poligonalnog
oblika ose.
Za vee stinjenosti luka (f/L=1/4 do 1/2) oblik luka je najee parabolini. Za manje
stinjenosti (f/L<1/4) luk se najee izvodi kao deo krunice. U sluaju da se na luk
prenose vee koncentrisane sile (na primer od sekundarnih nosaa krovne
konstrukcije) luk moemo projektovati i kao poligonalni.

20

Karakteristini popreni preseci AB lukova se odlikuju raznovrsnou svojih oblika:

Najstariji oblik poprenog preseka je puni pravougaoni i on se i danas iroko

primenjuje. Visina luka u temenu se kree od L/100 L/60.
U cilju smanjenja teine i obezbeenja stabilnosti luka van njegove ravni, luk se
esto izvodi iz dva ili vie lukova povezanih poprenim ukruenjima u odreenim
delovima raspona. Primenom lukova razuenog poprenog preseka se postie
znaajna uteda u materijalu, ali su trokovi izrade oplate neto vei.
Najracionalniji su lukovi upljih sanduastih preseka, kod kojih se naponi zatezanja
lake eliminiu. Dobra karakteristika ovih preseka je i manja vitkost u sopstvenoj
ravni luka. Najee se primenjuju za premoavanje velikih raspona.
Kada je u pitanju silueta luka, treba imati u vidu da se lukovi mogu izvoditi konstantne
ili promenljive visine.
elini luni nosai se esto primenjuju kao glavni nosai krovnih konstrukcija u
kojima je potrebno savladati velike raspone, ali i u mostogradnji gde su rasponi
dostigli zaista zavidne vrednosti. Mogu biti izvedeni kao puni ili kao reetkasti
nosai.
Kada su u pitanju konstrukcije lunih mostova u punoj izvedbi raspon koji moe biti
ostvaren iznosi priblino 400 m. U sluaju da se pojedini delovi konstrukcije mosta
izvode od betona, moemo ostvariti raspone i preko 400 m. Neki od moguih sistema
su prikazani na slici ispod.

21

Kada su u pitanju konstrukcije lunih mostova u reetkastoj izvedbi rasponi koji mogu
biti ostvareni prelaze i 500 m. Neki od moguih sistema su prikazani na slici ispod.
Apsolutni rekord po pitanju raspona lunih mostova iznosi 552 m (Chaotianmen
Bridge, Kina, 2009).

22

Chaotianmen Bridge
Koristan link: http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_longest_arch_bridge_spans

KOMBINOVANI LINIJSKI SISTEMI

Armiranobetonski gredni rotilji

Armiranobetonski gredni rotilj sainjavaju dve ili vie greda koje lee u istoj ravni,
presecaju se meusobno i imaju oslonce u presenim vorovima ili na svojim
krajevima. Najea je primena rotilja sa ortogonalno postavljenim gredama, ali su
mogue i neke druge dispozicije.

U statikom smislu osobina grednog rotilja je da optereenje koje deluje na jedan

nosa prenese na susedne elemente, odnosno da ostale grede koje formiraju rotilj
angauje u prijemu i prenosu optereenja.
Rotiljne konstrukcije se u zgradarstvu upotrebljavaju kao sistemi za pokrivanje
osnova veih dimenzija. Mogu biti konstruisane na pravougaonoj, trougaonoj,
poligonalnoj i krunoj osnovi, ali i na osnovi nepravilnog oblika.
U zgradarstvu se najee upotrebljavaju rotilji sa gredama postavljenim u dva
ortogonalna pravca, i to paralelno stranama osnove ili pod odreenim uglom u
odnosu na strane osnove. U upotrebi su takoe i heksagonalni rotilji u kojima se
grede seku pod uglom od 60.
23

Gredni nosai sa zategnutim elementima izvan poprenog preseka

Kombinacijom grednog nosaa i poligonalne zatege formiraju se gredni nosai sa

zategnutim elementima izvan poprenog preseka. Ovakav sistem omoguava prenos
veih tereta ili premoavanje veih raspona uz minimalan utroak materijala. Zbog
svoje ekonominosti nalazi veliku primenu u krovnim konstrukcijama hala, kao glavni
krovni nosa ili pak kao sekundarni nosa.
Greda se u ovakvom sistemu izvodi od armiranog betona, vertikale mogu biti
betonske ili eline, dok zatega moe biti armiranobetonska, elina ili sainjena od
kablova za prethodno naprezanje.

U statikom smislu gredni nosa je oslonjen vertikalno nepomerljivo na krajevima,

dok je u polju preko vertikala elastino oslonjen na zategu, pa tako predstavlja
kontinualni nosa sa elastinim srednjim osloncima. Na ovaj nain se smanjuju
momenti savijanja u gredi, a kako je zatega usidrena u samu gredu, ona joj predaje i
znaajne sile pritiska.
Oblik poprenog preseka grede je obino pravougaoni, sa irinom veom od visine,
zbog merodavnog uticaja izvijanja upravno na ravan prenoenja optereenja. Radi
smanjenja vitkosti, gredni nosa moe biti izveden i sa dva paralelna pojasa koja su
u pojedinim delovima raspona povezana poprenim ukruenjima. Ako je raspon
grede veoma veliki, popreni presek moemo konstruisati kao sanduast.

Vertikale se u sluaju horizontalne grede obino konstruiu u 1/3 raspona, a u

sluaju prelomljene grede u 1/4 raspona. Za optereenja uobiajene veliine, strelu
biramo u granicama od L/15 L/7.
Primer uspeno izvedene konstrukcije velikog raspona u ovom sistemu je
konstrukcija Hangara 2 na aerodromu u Beogradu. Raspon grede iznosi 135,80 m.
24

Noviji primer je svakako krovna konstrukcija Beogradske Arene koja predstavlja

redak sluaj u svetu. Naime, konstrukcija se sastoji od prostornog sistema greda iji
se zategnuti elementi nalaze izvan poprenog preseka i formirani su od kablova za
prethodno naprezanje.

Hangar 2 na aerodromu u Beogradu

Krovna konstrukcija BGD Arene

25

Virendel nosa

Virendel nosai su betonski gredni nosai sastavljeni od mree krutih etvorouglova

koji formiraju gornji i donji pojas i sistem vertikala. Mogu biti konstruisani kao
slobodno oslonjene ili kontinualne grede.
Primenjuju se kao nosai krovnih i meuspratnih konstrukcija, ali i kao glavni nosai
konstrukcija mostova.
Pojasevi mogu biti paralelni pravolinijski ili poligonalni. Veze izmeu vertikala i
gornjeg i donjeg pojasa su uvek krute.

Primena Virendel nosaa je proizila iz elje da se smanji ukupna kubatura

utroenog betona pa je tako formiranjem kvadratnih otvora pun gredni nosa sveden
na ovakav olakani oblik. Neke analize pokazuju da nosa u pojedinim sluajevima
moe biti konkurentan ostalim tipovima nosaa (reetka, luk).

Kruni prstenasti nosa

Kruni prstenasti nosa je est element armiranobetonskih konstrukcija. Javlja se

kao sastavni deo konstrukcije objekata krune osnove, najee kao oslonaki nosa
krunih ploa, temeljni nosa ispod kruno rasporeenih stubova, obodni nosa kod
rotaciono simetrinih ljuski, itd. Na slici ispod su prikazane neke od mogunosti
primene krunog prstenastog nosaa.

Popreni presek krunih prstenastih nosaa je najee pravougaoni, mada se moe

projektovati i u drugim oblicima. U sluajevu velikih aksijalnih sila, prstenasti nosa
moe biti projektovan i u prethodno napregnutom betonu.

26

4. POVRINSKI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI

(meuspratne konstrukcije)
Cilj vebe: upoznavanje sa povrinskim konstrukcijskim sistemima armiranobetonske meuspratne konstrukcije i stepenita u objektima visokogradnje.
MEUSPRATNE KONSTRUKCIJE
Meuspratne konstrukcije dele zgradu na spratove, istovremeno povezujui
elemente vertikalne nosee konstrukcije (stubove i/ili zidove). One uestvuju u
prijemu i prenosu spratnih optereenja na vertikalnu noseu konstrukciju. Najvei
deo meuspratnih konstrukcija u stambenim zgradama, skladitima, industrijskim
zgradama i objektima sline namene izvodi se od klasinog armiranog betona.
Prednost armiranobetonskih meuspratnih konstrukcija u odnosu na iste napravljene
od drugih materijala ogleda se u posedovanju odreene otpornosti na dejstvo visokih
temperatura (poar) i u trajnosti (bez zahteva za posebnim odravanjem u uslovima
normalne eksploatacije). Isto tako, AB meuspratne konstrukcije poseduju
mogunost noenja veih tereta, mogu biti veih raspona i dobro odolevaju
eventualnoj vlazi. One se u procesu izgradnje lako povezuju sa ostalim noseim
elementima zgrade formirajui tako krute dijafragme koje vertikalnim noseim
elementima omoguuju zajedniki rad u prijemu i prenosu horizontalnih sila (vetar i
seizmika). Kao nedostatak im se moe pripisati velika sopstvena teina i slabe
izolacione karakteristike (toplota i zvuk).
Imajui u vidu veliki broj moguih reenja, klasifikaciju AB meuspratnih konstrukcija
je teko izvriti, ali se generalno moe napraviti sledea podela:

monolitno livene na licu mesta

polumontane
montane

(1) Monolitne meuspratne konstrukcije

Monolitne meuspratne konstrukcije se izlivaju u oplati formiranoj na licu mesta.
Mogu biti formirane od razliitih kombinacija punih ploa i greda, a najee se
projektuju kao:

kombinacija greda i ploa koje prenose optereenje u jednom pravcu

kombinacija greda u dva pravca i krstasto armiranih ploa
peurkaste ploe sa ili bez kapitela
sitnorebraste konstrukcije
kasetirane tavanice
krune ploe (u sluaju objekata krune osnove)
27

Na levom delu slike ispod je prikazana meuspratna konstrukcija koja se sastoji od

pune ploe monolitno vezane za grede koje se pruaju samo u jednom pravcu i
oslanjaju se na stubove. Ploa se tada tretira kao kontinualna i moe biti izvedena sa
ili bez vuta.

Na desnom delu slike iznad je prikazan est sluaj reenja meuspratne konstrukcije
u vidu monolitne krstasto armirane ploe (odnosno sistema ploa) oslonjenih na
grede koje se pruaju u dva ortogonalna pravca.
U sluaju konstrukcija skladita, garaa i uopte kod veih korisnih optereenja esta
je primena meuspratnih tavanica tipa peurkaste ploe u vidu punih ploa
oslonjenih na stubove sa ili bez kapitela (slika ispod). Uloga kapitela je da na mestu
oslanjanja ploe na stub obezbedi da ne doe do proboja ploe.

Rasponi navedenih meuspratnih konstrukcija moraju odgovarati rasponima

diktiranim od strane vertikalne nosee konstrukcije, o emu je bilo vie rei u ranijim
vebama.
U praksi je esto primenjivana sitnorebrasta meuspratna konstrukcija koja se izvodi
kao monolitna, a koristi se najee u drutvenim i javnim objektima. Popreni
presek takve konstrukcije je prikazan na slici ispod.
Rebra su pravougaonog poprenog preseka irine 8,0 cm. Radi lakeg skidanja
oplate irina rebra u zoni ploe se moe poveati do 2,0 cm. Visina rebra zavisi od
raspona i optereenja i kree se u granicama od 20,0 40,0 cm.
Rebra se mogu konstruisati kao nosea preko jednog raspona ili kao kontinualna
preko vie raspona. Zbog male irine rebra, u zoni oslonaca se esto izvode
horizontalne vute.

28

Upravno na pravac glavnih rebara se postavljaju rebra za ukruenje iji je zadatak da

optereenje koje deluje lokalizovano na jednom rebru prenesu na susedna rebra. U
sluaju raspona glavnog rebra u granicama od 3,0 6,0 m postavlja se jedno rebro
za ukruenje u sredini raspona, za raspone u granicama od 6,0 9,0 m postavljaju
se dva rebra za ukruenje u treinama raspona, a za raspone meuspratne
konstrukcije vee od 9,0 m postavljaju se tri rebra za ukruenje u etvrtinama
raspona.
Izradom sitnorebraste konstrukcije postie se ekonomina konstrukcija u smislu
utroka materijala jer je betonski presek sveden na neophodan minimum, ali je cena
oplate vea u odnosu na meuspratne konstrukcije sastavljene od punih ploa.
Kasetirana tavanica je ploa ojaana nizom unakrsnih rebara na malom
meusobnom razmaku (<2,0 m), oslonjena po svom obimu. Rebra su monolitno
vezana za plou i najee se konstruiu tako da ostanu vidljiva u prostoru. Zbog
svog estetskog izgleda kasetirane tavanice se primenjuju za sale, holove, itd.
Kasetiranom tavanicom se pokrivaju kvadratne i pravougaone osnove. Rebra se
mogu projektovati ili paralelno stranama oslanjanja, ili pod uglom od 45 u odnosu na
njih. Odnos strana raspona povrine koja se pokriva kasetiranom tavanicom ne treba
da bude vei od 1,5:1,0 za sluaj kaseta sa rebrima paralelnim stranama oslanjanja,
tj. 2:1 u sluaju dijagonalnih kaseta.

Visina rebara kod kasetiranih tavanica je ista u oba pravca. Kasetirane tavanice se
izvode monolitno ili montano. Montani nain gradnje se primenjuje u sluaju
bogatije arhitektonske obrade kaseta.

29

(2) Polumontane meuspratne konstrukcije

Radi utede u trokovima oplate esto se u praksi sitnorebraste konstrukcije izvode
kao polumontane, bilo da se oplata formira od upljih opekarskih proizvoda koji
ostaju ugraeni u meuspratnu konstrukciju, bilo da se rebra prefabrikuju i gotova
donose na gradilite i postavljaju na predviena mesta, dok se ploa koja ih povezuje
izliva na licu mesta. Postoji niz razliitih sistema polumontanih meuspratnih
konstrukcija od kojih e biti navedene one koje se najee primenjuju kod nas.
TM konstrukcija predstavlja sitnorebrastu AB konstrukciju livenu na licu mesta u
oplati od prefabrikovanih blokova od peene gline. Proizvodi se u dva tipa: TM3
(dimenzije bloka 252516 cm) i TM5 (dimenzije bloka 252520 cm). Ovi blokovi se
prethodno obrade na zemlji tako to se postavljanjem armature u ljebove i
zalivanjem ljebova cementnim malterom formiraju gredice, koje se podiu i
montiraju jedna pored druge. Nakon toga se prostor izmeu njih betonira ime se
formiraju nosea rebra, a takoe se istovremeno izliva i gornja ploa, ime praktino
dobijamo sitnorebrastu konstrukciju. Primena ovakvog sistema je mogua za
raspone do 6,60 m.

FERT tavanica se sastoji od noseih gredica, blokova ispune, AB ploe i u sluaju da

je raspon vei od 3,0 m rebra za ukruenje. Raspon se kree do 6,0 m (eventualno
malo vie). Optereenje se prenosi u jednom pravcu u pravcu pruanja gredica.
Debljina blokova ispune je 14,0 ili 16,0 cm. Monolitna AB ploa se najee izvodi
debljine 4,0 cm. Primena ovog sistema je veoma zastupljena u stambenoj gradnji.

30

Tavanini sistemi koji su bili primenjivani u prolosti su: KAT, AVRAMENKO,

HERBST, OMNIJA i drugi.
(3) Montane meuspratne konstrukcije
Montane meuspratne konstrukcije se sastoje od prefabrikovanih elemenata koji se
polau jedan pored drugog, uz eventualni minimalni rad na licu mesta, koji se odnosi
na zalivanje spojnica izmeu elemenata cementnim malterom. Oblici i dimenzije
montanih tavanica mogu biti razliiti.
DURISOL ploe se proizvode debljine od 8,0 20,0 cm, a duine do 5,0 m. Ploe se
polau jedna pored druge, a spojnice se na licu mesta zalivaju cementnim malterom.

KORUBE od klasino armiranog ili prethodno napregnutog betona se mogu

proizvoditi razliitih raspona i oblika poprenog preseka. Najee su formirane od
dva rebra, sa ili bez prepusta.

Postavljaju se jedna do druge, a prostor izmeu njih se zaliva sitnozrnim betonom ili
cementnim malterom. Radi lakeg vaenja iz oplate rebra su malo zakoena.
Rasponi se kreu u granicama od 6,0 20,0 m, dok visina poprenog preseka zavisi
od raspona i iznosi priblino L/20. U sluaju veih raspona pored krajnjih ivinih
rebara treba formirati i poprena rebra na razmaku 3,0 4,0 m.
OUPLJENE PLOE se najee primenjuju kod veih raspona i tada se izvode kao
prethodno napregnute (adheziono prethodno naprezanje). Optereenje se prenosi u
pravcu pruanja ploe. Rasponi ploa se kreu i do 16,0 m, dok debljine zavise od
raspona (najee ne prelaze 40,0 cm).

31

upljine u ploi mogu biti krunog, poligonalnog ili nekog proizvoljnog oblika (na
primer koljkastog).
Oupljene ploe se najee primenjuju u industrijskim objektima, objektima hala, ali
i u sluaju zgrada koje imaju funkciju parkinga.
U praksi se primenjuje jo itav niz tipova meuspratnih konstrukcija. Prikazane
tipove treba shvatiti kao ilustraciju principa na kojima se one mogu konstruisati.

STEPENITA
Konstrukcije stepenita u objektima obezbeuju vertikalnu komunikaciju. S obzirom
da armiranobetonska stepenita u poreenju sa drugim materijalima imaju prednost
po pitanju otpornosti na dejstvo poara, ali i mogunosti da im se lako da
odgovarajui arhitektonski oblik i kod najsloenijih osnova, u nastavku e biti rei
samo o njima.
Neprekinuti niz stepenika se naziva stepenini krak. On se prua od jednog do
drugog podesta (ravnih ploa odmorita). Stepenini krak po obliku moe biti prav ili
zavojit, u celini ili delimino.
U zavisnosti od spratne visine koja se stepenicama mora savladati i od raspoloive
osnove za smetaj stepenita, stepenice se mogu konstruisati sa jednim ili vie
krakova. U veini stambenih objekata stepenite je jednokrako ili dvokrako, mada
moe biti i trokrako, etvorokrako, zavojno ili kombinovano.
Na slici ispod je prikazano nekoliko osnovnih tipova stepenita u osnovi.

Prostor u kome se nalazi stepenite obino je potpuno ili delimino ogranien

zidovima od armiranog betona ili noseim zidovima od opeke. U posebnim
sluajevima je mogue stepenite formirati u slobodnom prostoru, kada mu se daje
vei arhitektonski znaaj (sportske dvorane, javni objekti i slino).

32

Stepenik ima gazite i elo. Gazite je horizontalna povrina irine b, dok je elo
puna vidna vertikalna povrina izmeu dva gazita, visine h.

Pri projektovanju stepeninog kraka i odmorita (podesta) na pravougaonoj osnovi

treba se pridravati sledeih preporuka:

irina stepeninog kraka kod javnih, stambenih ili drugih viespratnih zgrada
ne treba da bude manja od 1,0 m
kod objekata specijalne namene (bolnice, industrijske zgrade) irina kraka je u
potpunosti odreena funkcionalnim zahtevima objekta
preporuuje se da irina gazita b i visina stepenika h imaju sledei odnos
b + 2h = 63 cm (62 65 cm)
b + h = 46 cm, ime se obezbeuje sigurnost pri koraanju
b h = 12 cm, ime se obezbeuje ugodnost pri kretanju

Uzimajui u obzir da se visina stepenika h obino kree izmeu 15 i 20 cm, stepenik

koji iziskuje najmanji utroak snage pri penjanju je b/h=29/17 cm. U sluaju da se
ovakav stepenik ne moe primeniti onda treba teiti zadovoljenju gore navedenih
uslova. Uobiajeni odnosi b/h u praksi su: 32/15, 30/16, 27/18, 26/19, 25/20.

korisna irina odmorita treba da je bar jednaka irini stepeninog kraka

kod zavojitih stepenita se treba drati navedenih odnosa, vodei rauna da
se irina b meri na udaljenosti x=50 cm od spoljne ivice i da ne treba da bude
manja od b=25 cm (izuzetno kod porodninih kua vai x=40 cm i b20 cm)

Armiranobetonska stepenita se najee izvode kao monolitne konstrukcije koje se

liju na licu mesta. S druge strane, u sluaju prefabrikovanih zgrada i stepenita su
takoe prefabrikovani montani elementi.
Konstrukcije stepenita mogu biti veoma razliite s obzirom na oblik osnove
33

stepeninog prostora i mogunost formiranja noseih elemenata. Generalno moemo

razlikovati dva osnovna tipa stepenita prema vrsti glavnog noseeg elementa:

stepenite kod koga je glavni nosei element stepenina ploa

stepenite kod koga su glavni nosei elementi grede (ili jedna greda) na
koje se oslanja stepenina ploa

U konstrukcijama zgrada spratna visina se najee savlauje dvokrakim

stepenitem na pravougaonoj osnovi. U najveem broju sluajeva je stepenini
prostor oivien noseim zidovima paralelnim sa pravcem pruanja stepeninog
kraka.

Ovo omoguuje formiranje podestnih greda koje se oslanjaju na zidove, to je

prikazano na slici iznad.
U praksi se ploa stepenita najee izvodi bez spoja sa noseim zidom, to znatno
olakava izvoenje. U tom sluaju se ploa oslanja samo na podestne grede (POS C
i POS D) i prenosi optereenje kao ploa u jednom pravcu.
Ako je ploa stepeninog kraka monolitno vezana sa noseim zidom, tada je ona
oslonjena na 3 strane. Ovo na prvi pogled ekonominije reenje po pitanju manjeg
utroka betona i armature nije u celosti opravdano zbog sloenijeg izvoenja i
armiranja.
U sluaju veih duina stepeninog kraka nije racionalno konstruisati plou kao
glavni nosei element jer se dobijaju ploe velike debljine. Da bi se utedelo na
materijalu, stepenini krak se projektuje kao rebrasta konstrukcija, sastavljena
najee od dva kosa gredna obrazna nosaa i tanke ploe (slika ispod). U ovom
sluaju se ploa koja nosi stepenice oslanja na kose obrazne grede (POS E, POS F,
POS E' i POS F') i prenosi optereenje u kraem pravcu, dok se obrazne grede
oslanjaju na podestne grede (POS C i POS D).

34

S obzirom na poloaj ploe u odnosu na obrazne nosae, razlikuju se tri osnovna

tipa: nosai su ispod ploe (sluaj a), nosai su iznad ploe (sluaj b), ploa se
vezuje za nosa negde po njegovoj visini (sluaj c). Sluaj a je najlaki za izvoenje.
Stepenita koja odgovaraju sluajevima b i c su pogodnija za odravanje.
Umesto dva obrazna nosaa stepenite se moe konstruisati sa jednim nosaem po
sredini stepeninog kraka. Ploa se u tom sluaju tretira kao obostrano konzolna
ploa, ukljetena u nosa.

U sluaju da formiranje podestnih greda ne zadovoljava arhitektonske zahteve, za

stepenita koja nemaju veliku duinu stepeninog kraka je mogue formirati krak i
podeste u vidu kolenaste ploe koja se oslanja samo na krajnje grede. Na ovaj nain
se dobijaju neto vee dimenzije i teina ploe, ali i izuzetno povoljan arhitektonski
oblik.

Sve razmatrane dispozicije je mogue reiti i u montanom i u polumontanom

35

sistemu. Jedno od moguih reenja montanog stepenita je dato na slici ispod.

Korienjem montanih obraznih nosaa za koje se privruju montane stepenine

ploe u vidu talpi je prikazana na slici ispod.

Jednokraka i viekraka stepenita se projektuju u skladu sa istim principima koji vae

za dvokraka stepenita. Kod manjih spratnih visina dovoljno je projektovati
jednokraka stepenita, koja se mogu oslanjati na obimne zidove ili grede.

Trokraka stepenita se najee obrazuju oko liftovskih jezgara i mogu se reiti

raznim dispozicijama grednih obraznih nosaa.

36

U sluaju osnove krunog oblika najee se formira zavojno stepenite iji je glavni
nosei element ili ploa dvojne krivine, ili zavojna greda na koju se ploa oslanja.
Iako se neto tee izrauju (zbog relativno komplikovane oplate) ova stepenita
imaju vei estetski efekat, pogotovo ako se izvode kao slobodna u prostoru i vezuju
samo za meuspratne tavanice.
Najjednostavniji tip ovog stepenita se formira ukljetenjem stepenika u kruni nosei
zid (sluaj a na slici ispod). Treba imati u vidu da su prema vaeem pravilniku za
izgradnju objekata u seizmiki aktivnim podrujima konzolna stepenita ukljetena u
zidane zidove zabranjena.
Stepenite je mogue formirati i od armiranobetonskih punih helikoidnih ploa koje se
oslanjaju na podestne ploe i ija duina zavisi od razmaka podesta (sluaj b na slici
ispod).

37

Ovaj tip stepenita se esto izvodi i sa helikoidnom glavnom noseom gredom

(obino jednom) preko koje se konzolno preputa levo i desno ploa gazita.
Manja kruna stepenita je mogue konstruisati i oko centralnog AB stuba za koji se
na specijalan nain vezuju montani AB stepenici (slika ispod).

Stepenita sa viseim kracima (slika ispod) sastoje se iz punih ploa kraka i podesta
koji vise u slobodnom prostoru, tj. sa jedne strane su vezana za meuspratnu
konstrukciju. Kod ovog tipa stepenita vano je da meuspratna konstrukcija moe
da primi i prenese velike horizontalne sile na ostale nosee elemente konstrukcije
(AB zidove).

Na levom delu slike ispod je prikazana konstrukcija stepenita sa AB zidom u sredini.

Kose ploe stepeninog kraka su ukljetene u zid. Podestne ploe, nezavisne od
zida, vezuju se samo za ploe stepeninog kraka.

38

Znatno jednostavniji je sluaj kada se ploe stepeninog kraka i podesta ne vezuju

za zid u sredini, ve se iz zida na krajevima preputaju konzolne grede na koje se
ploe oslanjaju (desni deo slike iznad).

39

5. PROSTORNI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI (AB

ljuske i nabori)
Cilj vebe: upoznavanje sa prostornim konstrukcijskim sistemima armiranobetonske ljuske i nabori.
LJUSKE
Ljuske su prostorne tankozidne nosee konstrukcije koje su primarno optereene u
svojoj srednjoj povri (membransko stanje naprezanja normalne i smiue sile),
dok se u oslonakim zonama i na vezi sa drugim elementima najee javljaju i
dodatni uticaji usled savijanja.
Ljuske su veoma racionalni elementi jer su njihove debljine male, a povrine osnova
koje mogu da pokriju velike. Ekonominost ljuski takoe zavisi i od reenja oplate ije
kotanje u nekim sluajevima moe da premai cenu betona i armature. Ovaj
nedostatak se esto prevazilazi polumontanom i montanom gradnjom.
U optem sluaju ljuske mogu biti razliitih oblika povri koje karakterie Gausova
mera krivine, a koja je jednaka proizvodu krivina glavnih pravaca:

gde su r i r poluprenici krivina.

Prema znaku krivine ljuske razlikujemo sledee sluajeve:

Pozitivno dvostruko zakrivljene povri kod kojih su centri oba poluprenika

glavnih krivina sa iste strane povri. Ove ljuske su po pravilu veoma krute.

Negativno dvostruko zakrivljene povri kod kojih su centri oba poluprenika

glavnih krivina sa razliitih strana povri.

Jednostruko zakrivljene povri kod kojih je Gausova mera krivine jednaka

nuli jer je jedan od poluprenika glavnih krivina beskonano veliki.

40

Rotacione ljuske

Rotacione ljuske nastaju rotacijom ravne krive linije oko jedne prave (ose obrtanja)
koja je najee vertikalna. Koordinatne linije ovako formiranih ljuski su meridijalne
krive i paralelni krugovi.

Najei primeri rotacionih ljuski su: konusna ljuska, sferna ljuska i zatvorena
cilindrina ljuska.
Konusne ljuske se primenjuju kod konstrukcija rezervoara, vodotornjeva, dimnjaka,
za levkove silosa i bunkera, itd. U sluaju konusnih ljuski izvodnica u meridijalnom
pravcu je prava linija. Mogu se izvoditi kao armiranobetonske ili prethodno
napregnute. Konusna ljuska se najee vezuje za kruni prsten ija je uloga da
sprei razupiranje ljuske.

Sferne ljuske su svoju primenu nale jo na poetku XX veka, uglavnom kao krovne
konstrukcije nad krunim osnovama zahvaljujui sposobnosti da premoavaju velike
raspone uz relativno male debljine poprenih preseka. U pogledu utroka materijala
41

mogu se svrstati u red najracionalnijih konstrukcija. S druge strane, treba imati u vidu
cenu kotanja oplata i skela neophodnih za njihovo izvoenje.
Rotacione sferne kupole se najee primenjuju za pokrivanje dvorana i hala krune
osnove veih dimenzija, te kao elementi konstrukcija rezervoara i vodotornjeva.

Uobiajene debljine kupola su vrlo male za krovne konstrukcije se kreu izmeu 5 i

14 cm, to zavisi od veliine osnove koju moraju premostiti. U praksi su izvedene
sferne kupole koje pokrivaju dimenzije osnove iji je prenik vei i od 100 m. Debljina
ljuske d i poluprenik njene krivine r treba da zadovolje uslov da je d/r0,0015.
Krovne kupole se esto izvode sa otvorom za osveteljenje u temenu ljuske. Tada
gornja ivica ljuske dobija prstenasto ojaanje na koje se privruju elementi
lanterne.

Sferne krovne ljuske se mogu izvoditi i ojaane rebrima u vidu rebrastih kupola.
Rebra se pruaju u meridijalnim i prstenastim ravnima i monolitno su vezana tankom
ljuskom.

Zatvorene cilindrine ljuske se koriste kod konstrukcija rezervoara, silosa i bunkera

krune osnove. Kod rezervoara, cilindar se sa gornje i donje strane zatvara krunom
ploom ili ljuskom. Kod vodotornjeva, cilindri se projektuju u sklopu sa ostalim
ljuskastim elementima u cilju formiranja pogodne geometrije. Kod silosa, elije
42

krune osnove su dugaki cilindri u dnu najee vezani s konusnom ljuskom levka.
Mogu se izvoditi kao armiranobetonske ili prethodno napregnute konstrukcije.

Cilindrine ljuske

Nastaju translacijom prave izvodnice po dvema identinim voicama, najee u

obliku dela elipse, parabole ili krunice. Gausova krivina ovih ljuski je jednaka nuli.
Da bi pod dejstvom optereenja zadrale svoj oblik moraju se zavravati krutim
dijafragmama.

Ovakve ljuske se najee projektuju kao vietalasne, reanjem jedne uz drugu tako
da dve susedne imaju zajedniki ivini element.
U zavisnosti od odnosa l1/l2 ljuske se mogu podeliti na: duge (l1/l2>2), srednje (1<l1/
l22) i kratke (l1/l21).
Specifian nain primene cilindrinih ljuski se javlja u sluaju ed krovova.

Ivini elementi ljuski mogu biti projektovani u razliitim oblicima, to prvenstveno

zavisi od optereenja.

43

Oslonake dijafragme mogu biti projektovane kao puni zidni nosai, luni, reetkasti
ili okvirni nosai.

Ljuske oblika eliptinog paraboloida

Nastaju translacijom jedne glavne parabole po drugoj. Odlikuje ih velika krutost i

veoma su pogodne za primenu u sluaju velikih povrina. Mogu biti jednotalasne ili
vietalasne.

Ljuske oblika hiperbolikog paraboloida

Povrina hiperbolikog paraboloida se esto upotrebljava kao srednja povrina ljuske

sa pravim ili parabolinim ivicama.

Krovne konstrukcije se esto formiraju kombinovanjem vie hiperbolikih paraboloida.

44

Hiperboliki paraboloidi su zbog svoje statike i konstrukcijske jednostavnosti, te

zbog vizuelnog efekta, vrlo privlani za primenu. Meutim, treba biti oprezan kada su
njihove mane u pitanju (negativna Gausova krivina ini ove ljuske vrlo osetljivim na
promenljiva lokalna i koncentrisana optereenja, kao i na promene oblika usled, na
primer, izduenja zatege).

Ljuske konoidnih oblika

Nastaju translacijom prave izvodnice po dvema voicama od kojih je jedna prava, a

druga je kriva. Kriva voica moe biti razliitih oblika pa su zato i mogunosti
oblikovanja konoidnih ljuski velike.

Konoidne ljuske su pogodne za konstrukcije ed krovova.

NABORI
Nabori predstavljaju konstrukcijske sisteme ravnih povrina i formiraju se od tankih
ploa monolitno vezanih pod izvesnim uglom tako da formiraju noseu
strukturu.Svaka ivica je oslonac dveju susednih ploa. U zavisnosti od oblika
pojedinih ploa (pravougaone, trapezne, trougaone) razlikujemo prizmatine ili
piramidalne konstrukcije nabora. Ploe nabora su uglavnom napregnute u
sopstvenim ravnima, ali neizostavno i momentima savijanja i smiuim silama na
ivicama.
Rasponi krovnih konstrukcija armiranobetonskih nabora uobiajeno dostiu raspone
izmeu 20 i 30 m, a ako se nabori izvode kao prethodno napregnuti i znatno vee (do
60 m). Zbog jednostavnijeg izvoenja (jednostavnija oplata) mogu biti u znaajnoj
prednosti u odnosu na cilindrine ljuske (uprkos manjoj ekonominosti po pitanju
utroka materijala).

45

irina jednog elementa konstrukcije nabora (ploe) najee ne prelazi 3,0 do 3,5 m i
projektuju se debljine izmeu 5 i 10 cm. Visina krovne konstrukcije je u intervalu
izmeu 1/20 i 1/10 raspona. esto se izvode od montanih elemenata (slika ispod).

Krovne konstrukcije nabora mogu biti jednorasponske ili vierasponske, a irina

talasa l2 se uglavnom nalazi u granicama izmeu 10 i 12 m.
Neki primeri sloenijih krovova formiranih od trougaonih ploa su prikazani na slici
ispod.

Preporuka: O ljuskama i naborima se vie moe proitati u knjizi KONSTRUKTIVNI

SISTEMI, autora Prof. Miodraga Nestorovia. Pored detaljnije podele ljuski i nabora
knjiga sadri veliki broj fotografija postojeih objekata izvedenih u razmatranim
konstrukcijskim sistemima.

46