Sadraj

1.Uvod...2
2.Kristalizacija metala.2
3.Kristalna graa (stadijumi obnove)5
4.Oporavljanje6
5.Rekristalizacija7
6.Etape toka rekristalizacije..8
7.Proces rekristalizacije nastanak mikrostrukture..11
8.Rekristalizaciono arenje..12
9.Zavretak rekristalizacije (rast zrna)12
10.Koritena literatura..14

1.

Uvod

Rekristalizacija je stvaranje nove kristalne strukture od postojee u hladno obraenom metalu.

Obino se postie zagrijavanjem. Promjena iz jedne kristalne strukture u drugu pojavljuje se
prilikom grijanja preko ili hlaenja ispod kritine temperature. Rekristalizacija je proces
ponovnog obrazovanja poligonalnih kristalnih zrna u cvrstom metalunakon sto je prethodno
bio deformisan. Provodi se tako sto se materijal zagrije do temperature rekristalizacije (od 0.3
do 0.6) temperature topljenja, kod nekih materijala to je sobna temperatura) i na njoj se zadrzi
odredjeno vrijeme. Provodi se da bi se dobila sitnozrnata struktura a time i poboljsale osobine
obradjivanog materijala. Na velicinu zrna rekristalizacije uticu temperatura zagrijavanja,
stepen prethodne hladne deformacije,velicina zrna prije deformacije, stepen cistoce metala ili
legure, vrijeme drzanja na temperaturi rekristalizacije. Kritini stepen deformacije je stepen
hladne deformacije metala pri kojem u procesu rekristalizacije nastaje veliko kristalno zrno. U
toku hladne prerade (valjanje, vuenje ili kovanje u hladnom stanju) dolazi do poveanja
tvrdoe, vrstoe i granice razvlaenja dok se izduenje, kontrakcija i ilavost jako smanjuju.
Deformisanje kristalnih zrna prouzrokuje krtost elika. Mehanika otvrdnjavanja, promene
fizikih svojstava i deformacije strukture, koje prouzrokuje hladna deformacija, moemo
delimino ili potpuno otkloniti arenjem na odgovarajuoj temperaturi za rekristalizaciju. Za
rekristalizaciju je potrebno prekoraenje nekog odreenog kritinog stepena deformacije. Za
razliite stepene prerade potrebno je utvrditi i odgovarajue uslove rekristalizacije, pa
moemo rei da svaki stepen deformacije ima odreenu tipinu kritinu temperaturu
rekristalizacije.

2.

Kristalizacija metala

Prelaz metala iz tenog u vrsto (kristalno) stanje naziva se kristalizacija ili ovravanje.

Tokom kristlizacije raspored atoma prelazi u potpuno ureeno stanje karakteristino za

kristalnu strukturu. Do kristalizacije dolazi usled tenje materijala da zbog snienja
temperature pree u energetski povoljnije stanje. Proces kristalizacije se moe prikazati
krivom u koordinatnom sistemu temperatura- vreme, poznatom kao kriva hlaenja.

Slika 1. krive hlaenja (1,2), kriva zagrijavanja (3) istog meatala

Temperatura kristalizacije je temperatura do koje treba da se ohladi tena faza da bi dolo do

kristalizacije., Tkr. Kada je u pitanju obrnut proces, prelazak vrstog stanja u teno, ova
temperatura je oznaena kao temperatura topljenja, Tt, a kriva koja pokazuje proces
zagrijavanja naziva se kriva zagrijavanja.U idealnom sluaju temperatura kristalizacije i
temperatura topljenja su jednake Tkr=Tt. U realnim uslovima postoji izvjesna razlika izmeu
ove dvije temperature, to je posledica uslova hlaenja, odnosno zagrijavanja.
U realnim uslovima proces kristalizacije se odvija samo onda kada postoji razlika u slobodnoj
energiji vrste i tene faze, tako da slobodna energija vrste faze postane nia od slobodne
energije tene faze. To moe da se postigne onda kada je tenost ohlaena ispod ravnotene
temperature Tkr. Temperaturna razlika izmeu ravnotene temperature kristalizacije Tkr i
temperature na kojoj se obrazuju prve klice vrste faze (stvarna temperatura kristalizacije Ts )
koja dalje mogu da rastu, naziva se stepen pothlaenja (T)
Proces kristalizacije pri kome se obrazuju kristalna zrna odvija se u dva stadijuma :
U prvom stadijumu dolazi do nukleacije, odnosno obrazovanja klica (centara kristalizacije)
vrste faze. U drugom stadijumu- stadijumu rasta kristalnih zrna ove klice rastu na raun
taloenja atoma iz tene faze sve dok tena faza ne nestane. Klice mogu da se obrazuju na
dva naina: spontanim procesom pri veim stepenima pothlaenja ili na esticama primesa
koje se nalaze u tenoj fazi pri neznatnom pothlaenju.

Slika . ematski prikaz procesa kristalizacije

Kristalna zrna rastu tako to se za klicu vezuju stalno novi atomi tenog metala. U poetku
kristaliti rastu slobodno zadravajui pravilan geometrijski oblik dok se ne sretnu. Na mjestu
kontakta dva kristalita koji rastu dolzi do poremeaja u pravilnom rasporeivanju atoma.
Oblast sa poremeenim rasporedom atoma, zajednika za dva kristalna zrna koja su srasla,
naziva se granica zrna. Za metal koji se sastoji od velikog broja kristalita meusobno
povezanih granicama zrna i smetenih pod meusobno razliitim uglovima, kae se da ima
polikrista strukturu. Veliina zrna zavisi od broja centara kristalizacije (N) i brzine rasta
kristala (V).

Slika 3. Zavisnost veliine zrna od broja centara kristalizacije (N) I brzine rasta kristala

to se vei broj centara za kristalizaciju obrazuje, to e u posmatranoj zapremini biti vei broj
sitnih zrna i obrnuto. Ako se inicijalno stvori mali broj centara za kristalizaciju, broj zrna po
zavretku kristalizacije bie mali ali e zrna biti krupna. Na broj centara kristalizacije koji e
se obrazovati utie uz ostale inioce i stepen pothlaenja. to je stepen pothlaenja vei,
stvorie se vei broj centara kristalizacije, odnosno dobie se sitnije kristalno zrno. Stepen
pothlaenja zavisi od brzine hlaenja: to je ona vea, vee je i pothlaenje. Da bi se dobilo
sitno zrno, u procesu kristalizacije se koriste i tzv. Modifikatori Veoma sitne estice teko
topljivih materijala koje slue kao dopunski centri kristalizacije. Stepen pothlaenja ne utie
samo na broj centara kristalizacije i veliinu nastalih zrna, ve i na njihov oblik.

Slika 4. Izgled kristalnih zrna a) Poligonalna zrna, b) Dendrit

Kada je stepen pothlaenja veoma mali, obrazuju se kristali pravilnih geometrijskih oblikaplogonalna zrna. Meutim, kada je stepen pothlaenja veliki, obrazuju se kristali drugaijih
oblika, a jedan od njih je i dendritni oblik. Za nastanak dendritnog oblika kristalnog
zrnakarakteristino je da se rast klica odvija neravnomernom brzinom u razliitim pravcima.
Veliina i oblik zrna utiu na mehanike osobinemetalnih materijala. vrstoa i ilavost
materijala se poveavaju sa smanjenjem veliine zrna. Igliasti oblik kristala utie na
poveanje krtosti.

Kristalna graa (stadijumi obnove)

3.

Promene osobina posle plastine deformacije na hladno koje su posledica poveane gustine
defekata kristalne reetke, u mnogim sluajevima su poeljne i esto se koriste u tehnikoj
praksi (npr. vuenje ica na hladno, cjevi i sl.). Meutim te nove osobine materijala, ponekad
mogu biti nepoeljne, pre svega zbog smanjenja ilavosti i plastinosti, to spreava dalju
preradu plastinim deformisanjem. Mogunosti promene osobina metala ojaanog na hladno
zasnivaju se na injenici da sa porastom stepena deformisanja raste njegova slobodna
energija. Atomi koji su sastavni deo dislokacija, imaju veu energiju nego atomi u idealnoj
reetki, pa je zato poveanje gustine dislokacija praeno poveanjem energije preraenog
metala. Budu li po deformaciji stvoreni pogodni uslovi (zagrijavanjem deformisanog metala),
mijenjae se raspored atoma u deformisanom metalu tako da se pri tome njegova slobodna
energija sniava. Posledice prethodnog deformisanja e se postepeno odstranjivati, a
unutranja kristalna gradja metala pribliavae se poetnom stanju prije deformisanja. Ta
promena uslovljena je pojavama difuzionog karaktera, koje su toplotom aktivirane, te e
njihov intenzitet zavisiti od temperature. Obino razlikujemo dva stadijuma obnove
deformisane kristalne gradje (sl.1.c):
oporavljanje i rekristalizacija

Slika 5. Rasporedjivanje dislokacija: a) prije oporavljanja, b) posle oporavljanja,

c) sumarni efekat arenja, oporavljanja i rekristalizacije

4.

Oporavljanje

- Oporavljanje deformisane kristalne grae, odvija se uglavnom ispod temperature

rekristalizacije, tako da ostaje mikrostruktura deformisanog metala nepromjenjena (oblik i
veliina zrna odgovaraju stanju poslije okonanja deformacije) i takoe orijentacija reetki
pojedinanih zrna ostaje u osnovi zadrana. Stoga se tok oporavljanja ne moe pratiti
optikim mikroskopom. Ni gustina defekata reetke se izrazito ne menja. Pri oporavljanju
najprije dolazi do difuzije takastih defekata (vakancija i intersticijala) nastalih prilikom
deformacije. Pri daljem porastu temperature dolazi do nove raspodele dislokacija
prouzrokovanih bilo klizanjem ili difuzijom (penjanjem) dislokacija. Procesi kojima se menja
raspodela dislokacija osnova su oporavljanja i u sutini se svode na poligonizaciju.
Dislokacije sluajno rasporeene u deformisanom metalu dovode do pokretanja atomskih
ravni reetke. Premeste li se dislokacije tako da seobrazuje pravilna mrea smanjuju se
elastine deformacije ravni, a time i slobodna energija metala. Pregrupisavanjem dislokacija
nastaju u deformisanom zrnu blokovi (subzrna) ije se orijentacije reetki neznatno razlikuju:
govorimo o substrukturi zrna. Oporavljanje se ispoljava sniavanjem unutranjih napona
deformisanog metala, promjenom fizikih osobina(npr. smanjenjem elektrinog otpora) dok
se mehanike osobine bitnije ne menjaju (sl. 1.c, poetni dio).

5.

Rekristalizacija

- Ako je stepen plastine deformacije dovoljan, nastaje pri dostizanju odreene temperature
pojava koja se naziva rekristalizacija. Pri tom procesu nestaju poetno deformisana zrna i
nastaju nova zrna iji se oblik, veliina i orijentacija reetki razlikuju od poetnih
deformisanih zrna (sl.1.c). Gustina greaka reetke se pri tom smanjuje na veliinu koja
odgovara nedeformisanom metalu. Usvojeno je da se struktura smatra rekristalisanom kad
ona sadri 95% rekristalisanih zrna. Do rekristalizacije dolazi na odredjenoj minimalnoj
temperaturi. Ta temperatura nije za dati metal konstantna; zavisna je uglavnom od energije
meuatomskih veza, veliine prethodne deformacije i istoe metala. Delovanje tzv. energije
veze se odrava sve do temperature topljenja; to se jae dre atomi metala u vornim
takama reetke, time je vea toplotna energija neophodna za to da atom napusti svoje mesto
u reetki. Zato metali sa viom temperaturom topljenja imaju takodje i viu rekristalizacionu
temperaturu. Kod istih metala se obino daje veza izmedju temperature topljenja T t, K i
temperature rekristalizacije Tr u obliku: Tr= (0.1-0.2)Tt , za tehniki iste metale: Tr= (0.3 0.4)Tt i za legure tipa vrstog rastvora: Tr=(0.5-0.6)Tt.Tako je npr. Tr = 15-20C za olovo,
20C za cink, 20-25C za kalaj, 180-230C za bakar i oko 350C za mesing. U nekim
sluajevima svojstva plastinosti metala mogu se poveati a da se pri tome neznatno smanji
jaina. To se postie arenjem pri temperaturi nioj od temperature rekristalizacije. Postupak
se zove podrekristalizaciono arenje i koristi za povratak elastinih osobina bakarnih opruga,
membrana, podmetaa i sl. Isto se postupa i kod legura Al, Mg. Visina rekristalizacione
temperature ima veliki praktian znaaj, jer ojaanje postignuto plastinom deformacijom
ostaje zadrano samo ako je obradjen materijal izloen delovanju temperature nie nego to
je temperatura rekristalizacije. Ako se plastina obrada odvija na viim temperaturama
ojaanje se ne pojavljuje poto se rekristalizacija deava istovremeno sa plastinom
deformacijom; to znai da se ojaanje izazvano deformacijom direktno odstranjuje
istovremenom rekristalizacijom. Temperatura rekristalizacije moe tako predstavljati granicu
prerade na hladnoi prerade na toplo. Pri preradi na hladno, temperatura obrade je nia od
temperature rekristalizacije i preradjeni metal ostaje ojaan. Pri preradi na toplo, temperatura
obrade je via od temperature rekristalizacije i do ojaanja ne dolazi. Navedeni izraz za vezu
izmedju temperature topljenja i temperature rekristalizacije, za metale tehnike istoe, vai
samo za veliku plastinu deformaciju. Na rekristalizacionu temperaturu utie takodje i stepen
prethodne deformacije; to je deformacija bila vea, time je i nia temperatura dovoljna da
izazove rekristalizaciju. Obrnuto, ako stepen deformacije ne dostigne odredjenu vrednost do
rekristalizacije nee doi. Poto primese oteavaju pomeranje dislokacija u metalu, takodje
oteavaju i rekristalizaciju.

6.

Etape toka rekristalizacije

Odgovarajui tok rekristalizacije se moe podeliti na tri etape:

a) pojava klica novih kristala i njihov rast,
b) porast debljine kristala rekristalisanog metala i
c) dodatni rast nekih kristala.
a) Klice novih kristala nastaju na mjestima sa najveom slobodnom energijom (naroito na
granicama deformisanih zrna, na granicama bloka). Energija potrebna za njihov nastanak je
na tim mjestima najmanja, a uslovi za nukleaciju najpovoljniji. Sa porastom stepena
deformacije broj klica se poveava pa je izlazna struktura rekristalisanog metala zato
sitnozrnasta. Nastali kristali imaju isti sastav i isti tip kristalne reetke kao i okolna osnovna
deformisana masa, iz koje su se pojavili. Za razliku od faznih preobraaja u vrstom stanju
(prekristalizacije) pri rekristalizaciji se ne menja tip kristalne reetke. Ako se rekristalie gvodje, zadrava se njegova prostorno centrirana kubna reetka i posle rekristalizazije, kao
to je bila i pre nje. Rast zametaka novih kristala nastavlja se na raun deformisanja osnovne
mase, sve dok se novi kristali pri svom rastu ne susretnu i nastane nova struktura zrna istih
dimenzija u svim pravcima.
b) Veliina kristala posle rekristalizacije ima poseban znaaj za tehniku praksu.
Rekristalizacijom se moe dobiti veoma fina struktura i suprotno veoma gruba struktura.
Najvei uticaj na veliinu zrna rekristalisanog metala ima prethodni stepen prerade. Sa
porastom stepena prerade raste broj oblasti koje su pogodne za pojavu klica to se ispoljava
veim brojem klica i sitnijim kristalima posle rekristalizacije. Suprotno tome, pri malom
stepenu prerade pojava klica je ograniena na manji broj oblasti (nastaje mali broj klica), a
kristali su posle rekristalizacije grubi. Takodje, veliina kristala polazne strukture pre
plastine deformacije utie na veli-inu kristala posle rekristalizacije. Ako je polazna
struktura grubozrnasta dobie se i grublji kristali posle rekristalizacije. Kod sitno kristalne
polazne strukture dolazi pri istom stepenu prerade do veeg porasta unutranje energije
metala (gomilanje dislokacionih talasa na veim graninim povrinama), to se ispoljava
veim brojem zametaka kristalizacije, odnosno sitnozrnastom strukturom.

Slika 6. Uticaj grubozrnaste rekristalizacije

na zareznu ilavost mekog elika

Slika 7. Rekristalizacioni
dijagram mekog elika

Najvei porast nekih kristala pri rekristalizaciji nastaju posle male plastine deformacije,
uglavnom u granicama 5 do 20% (sl.2.). Ovakva deformacija se oznaava kao kritina
deformacija, jer pri toj rekristalizaciji nastaje struktura sa neobino grubim zrnima. Ta tzv.
krupnozrnasta rekristalizacija ima veoma nepovoljan uticaj na mehanike osobine materijala.
Jaina i tvrdoa se bitno ne menjaju, ali udarna ilavost opada gotovo na nultu vrednost;
materijal postaje veoma krt (sl.2.). Poto veliina zrna posle rekristalizacije znatno utie na
osobine metala, korisno je poznavati odnos izmedju stepena deformacije, temperature
rekristalizacionog arenja i veliine zrna posle rekristalizacije. Taj odnos se uspostavlja za
dati materijal opitno i dobijene vrednosti se unose u tzv. rekristalizacioni dijagram. Sa
rekristalizacionog dijagrama, npr. za meki ugljenini elik (sl. 3.) odredjuje se za koje
stepene deformacije i pri kojim temperaturama dolazi do najveeg porasta zrna.
Rekristalizacioni dijagram na taj nain sadri vane informacije za izbor uslova prerade i
naknadnog rekristalizacionog arenja. Do grubozrnaste rekristalizacije ne mora doi, ako se
materijal rekristalizaciono ari pri dovoljno niskoj temperaturi ili ako se preradjuje
intenzivnije nego to odgovara kritinom stepenu deformacije.
c) Dok se u legurama obino odvija kontinualni porast kristala, kod istih metala, npr. kod
aluminijuma ili cinka, sreemo se pri rekristalizaciji sa nepravilnim lokalnim, ili takodje
diskontinualnim porastom kristala. Taj dodatni porast, samo nekih kristala u rekristalisanoj
strukturi metala, naziva se sekundarna rekristalizacija. Rezultat je pojava neravnomerne
strukture, koja se sastoji iz finozrne metalne mase i nekoliko grubih zrna (sl. 4.). U poetku
porast zrna je ravnomeran (primarna rekristalizacija), a zatim nastaje porast nekih zrna jer nije
bilo postignuto potpuno ravnoteno stanje. Rekristalizaciono arenje kao operacija termike
obrade, koja se izvodi posle prerade na hladno, ima veliki praktian znaaj. Posle
rekristalizacije materijal dobija sve poetne osobine, koje je imao pre obrade na hladno
(manja jaina i tvrdoa, vea istegljivost i udarna ilavost). Ponekad, kao posledica
ravnomernije strukture, mogu se neke osobine (npr. udarna ilavost) poveati i u odnosu na
polazne vrednosti.Rekristalizaciono arenje omoguuje dalju preradu na hladno. Npr. pri
dubokom izvlaenju, pri valjanju traka, finih folija ili pri vuenju ice materijal se izmedju
pojedinih redukcija rekristalizaciono ari, ime se odstranjuje ojaanje i omoguava dalja
plastina deformacija.

Slika 8. Neravnomjerna struktura

posle sekundarne rekristalizacije

7.

Proces rekristalizacije nastanak mikrostrukture

U procesu rekristalizacije nastaje

nova mikrostruktura sastavljena od pravilnih,
nedeformisanih zrna s malom gutoom dislokacija, tako da se mehanika svojstva metala
vraaju na poetno stanje prije deformacije. Pokretaka snaga za stvaranje nove
mikrostrukture je razlika u energiji (tj. gustoi dislokacija itd.) izmeu deformisanog i
nedeformisanog dijela kristalne reeteke. Nova zrna formiraju se kao mali nukleusi, koji rastu
dok potpuno ne zamijene postojeu mikrostrukturu, to je vezano uz proces difuzije.
Rekristalizacija je proces koji ovisi o temperaturi (temperatura rekristalizacije TR) i vremenu,
a prethodno zahtijeva minimalni stupanj deformacije (od 1- 5 %). Energija aktivacije za
rekristalizaciju QR smanjuje se s poveanjem stupnja deformacije (tj. gustoom dislokacija
itd.). Temperatura rekristalizacije TR je temperatura potrebna za potpunu rekristalizaciju
nekog metala ili legure u odreenom vremenu (oko 1h).Ona ovisi o stupnju prethodne
deformacije i priblino je proporcionalna temperaturi taljenja metala (TR ~ 0,3 Tt) ili legure
(TR ~ 0,7 Tt). Odnos izmeu vremena ti temperature T kod rekristalizacije, koji pokazuje sl.
5 , matematiki odgovara Arhenius-ovoj jednadbi:
lnt = C +

gdje su C i B konstante.

Slika 9. Odnos izmeu vremena i temperature kod rekristalizacije istog bakra

(98 % hladne deformacije)

10

Proces rekristalizacije ovisi o temperaturi prema sljedeoj relaciji:

tR=t0 e
gdje je:
to = vrijeme poetka rekristalizacije
tR = vrijeme zavretka rekristalizacije
QR= energija aktivacije za rekristalizaciju u J/mol
R= opa plinska konstanta u J/(mol K)

8.

Rekristalizaciono arenje

Rekristalizacionom arenju se podvrgavaju elici koji su obraivani deformisanjem u

hladnom stanju i kod kojih je dolo do deformacionog ojaavanja, tj. Do poveavanja
svojstava vrstoe, a smanjenja plastinosti. Ovim arenjem uklanjaju se negativni efekti
obrade deformisanjemu hladnom stanju, tj. smanjenje svojstava vrstoe i poveanja
plastinosti.Deformisanaorijentisana metalna zrna ponovo dobijaju poligonalni oblik.Ovaj
vid arenja se primenjuje pre obrade deformisanja u hladnom stanju i kao meufazna
operacija za smanjenje efekata ojaavanja izmeu dve obrade deformisanjem.U nekim
sluajevima rekristalizaciono arenjese izvodiikao zavrna termika obrada. Rekristalizaciono
arenje se sastoji od zagrevanja elika do temperatura od 650730C, a koje zavise od
sastava. Za niskougljenine elike (0,080,2%C), hladno valjane limove, temperatura
rekristalizacije je 680700C,a vreme arenja 812 asova. Hladnovaljani profili od visoko
ugljeninih i legiranih elika are se na temperaturi od 730C u trajanjuod 0,51,5 asova
Zasniva se na zagrevanju metala, prethodno plastino deformisanog na hladno, do
temperature vie od temperature rekristalizacije, zadravanju na toj temperaturi i hladjenju
proizvoljnom brzinom.Temperatura rekristalizacije (Tr) metala i legura zavisi pre svega od
njihove temperature topljenja (Tt, K). Za tehniki iste metale, ona priblino iznosi , a za
legure tipa vrstog rastvora ; niskougljenini elici imaju , to predstavlja granicu prerade na
toplo i hladno. Ovim vidom arenja omoguuje se dalja prerada presovanjem, valjanjem i
vuenjem. Rekristalizaciono arenje je kratkotrajno kod tankih preseka, a veoma dugo kod
debelih preseka zbog potrebe jednolikog progrevanja i rekristalizacije po celom preseku.

9.

Zavretak rekristalizacije (rast zrna)

Nakon zavretka procesa rekristalizacije, nedeformisana zrna nastavljaju svoj rast, ako uzorak
metala ostane na povienoj temperaturi. Ova pojava naziva se rast zrna, prisutna je kod svih
polikristalnih materijala i nije uvjetovana s prethodnim oporavljanjem i rekristalizacijom.
Prilikom rasta zrna smanjuje se ukupna granina povrina, a time i ukupna energija granica

11

zrna, to ini pokretaku snagu ovog procesa. Pod rastom zrna podrazumijeva se pomicanje
granica zrna; pritom ne rastu sva zrna jednako, veprimarno ona vea na raun manjih.
Gibanje granica zrna povezano je s difuzijom atoma od jedne strane granice na drugu, pri
emu je smjer njezinog gibanja suprotan od smjera gibanja atoma (slika 6.).

Slika 10.
ematski prikaz rasta zrna pomou difuzije

12

10.

Koritena literatura :

http://books.google.ba/books?id=gqpImZwChUsC&pg=PA68&lpg=PA68&dq=Rekristalizaci
ja+ma%C5%A1inski+materijali&source=bl&ots=vGgtsih91i&sig=o5XQm5HjQS2MBdGQq
pJfwO3tA68&hl=hr&sa=X&ei=gc7RUsCkGOfRywPOuIGIAQ&ved=0CDQQ6AEwAQ#v=
onepage&q&f=false
http://www.scribd.com/doc/121240591/Kristali-II-deo
http://www.scribd.com/doc/77118524/MATERIJALI-1-I-PARCIJALA
http://www.scribd.com/doc/122291224/materijali
http://www.scribd.com/doc/152350633/Masinski-Materijali-PDF
http://www.scribd.com/doc/122291224/materijali
http://www.scribd.com/doc/89949627/GOTOVO-5-Materijali-i-Tehnoloski-Postupci-ZaStampu
http://ironlady003.wordpress.com/2013/11/07/kristalizacija-metala/

13

14