STRUKTURA ATOMA

2008/12/10() 23:35:43 |

Category: None

| Trackbacks (0)

| Comments (6)

STRUKTURA ATOMA
Atom se sastoji iz dva dela: jezgra i omotaa.
Jezgro ine protoni (elementarne estice jedininog pozitivnog
naelektrisanja) i neutroni (elementarne estice - nenaelektrisane).
Protoni i neutroni su NUKLEONI.
Simbol atoma
npr. 816O sadri brojeve koji se odnose na JEZGRO atoma.
"Donji" broj je ATOMSKI ILI REDNI broj (Z) i odredjen je brojem /N/ protona
:
Z=N(p+).
"Gornji" broj je ATOMSKA MASA ili MASENI BROJ (A) i odredjen je zbirom
broja protona i neutrona to jest predstavlja ukupan broj nukleona u jezgru :
A= N(p+) + N(n0)!
Elektronski omota ine elektroni. Elektroni su negativne elementarne
estice koje ine elektronski omota oko jezgra i ostaju u atomu zbog
privlanih sila sa protonima. Atomi imaju jednak broj protona i elektrona,
pozitivni joni(katjoni) sadre "manjak" elektrona u odnosu na atome, a
negativni joni (anjoni) sadre "viak" elektrona u odnosu na atome!
Neki elementi imaju razliite atome u prirodi, ti atomi moraju imati isti redni
broj, to znai isti broj protona i elektrona, a ono po emu se razlikuju je broj
neutrona - ovi atomi su IZOTOPI.
Broj neutrona nije proizvoljan i ne moe varirati u nekom atomu. Na primer
kiseonik iz vazduha moe biti sastavljen od atoma kiseonika sa rednim
brojem 8 i masenim 16 i takodje od atoma sa rednim brojem 8 (naravno) i
masenim 18.
IZOBARI su atomi razliitih elemenata koji se razlikuju po rednom, a istog su
masenog broja - razlikovanje ovih atoma vano je za nuklearne fiziare i
hemiare.
Simbol atoma potie od latinskog imena, a uz simbol obavezno se upisuje
vrednost rednog i masenog broja. Redni broj je unikatni za odredjeni
element. Na primer ugljenik uvek ima redni broj 6, a to znai da atom
ugljenika sadri 6 protona! Taj broj protona ne moe se promeniti hemijskim
reakcijama. Dokle god je redni broj 6 radi se o atomu ugljenika. Ukoliko se
redni broj promeni dobija se atom nekog drugog elementa, a to je nuklearna
reakcija.

Maseni broj moe imati razliite vrednosti za isti element zbog postojanja
izotopa. Pa tako vodonik koji ima redni broj 1, to jest 1 proton, ali postoje tri
vrste atoma vodonika u odnosu na broj neutrona. Vodonik koji ima maseni
broj 1 je protijum, sa masenim brojem dva deuterijum, a sa masenim
brojem tri tricijum. Ta tri atoma vodonika imaju isti broj protona, a razliiti
broj neutrona. U prirodi se uvek nalazi najvie jednog od izotopa, ali su
prisutni i ostali izotopi u odredjenoj meri (tako da je ukupna zastupljenost
svih atoma nekog elementa jednaka 100%).
to se tie broja elektrona - broj elektrona u atomu isti je kao broj protona,
jer je atom elektroneutralan!
1
2
1 H (protijum koji ima 1 proton, 1 elektron i nijedan neutron), 1 H
(deuterijum-sadri 1 proton, 1 elektron, i 2-1=1neutron)...... Neki elementi
imaju vie izotopa, neki nemaju izotope (na primer natrijum, fluor....)
Masa protona je priblino jednaka masi neutrona, a masa elektrona je
zanemarljivo mala u odnosu na mase protona i neutrona (nukleona), tako da
na ukupnu masu atoma utie masa jezgra. Ako bismo raunali masu atoma
ugljenika (Z=6, A=12) trebalo bi da znamo vrednost mase nukleona
(protona to jest neutrona) a ona se naziva unificirana jedinica mase (znai 1
proton ima masu u=1,67x10-24g, isto toliko iznosi i masa neutrona). Ugljenik
ima ukupno 12 nukleona (6 protona + 6 neutrona) pa je masa jednog atoma
jednaka 12*1,67*10-24g!
Ovo se moe izraunati i na sledei nain:
1atom C
xg
6*1023 atoma C
12g
x= (1*12)/(6*1023) g to je isti broj kao
12*1,67*10-24g.
PRIMER: Odredi broj elementarnih estica za sledee
estice: 1123Na, 919F, 816O2- (negativni jon koji sadri viak elektrona u odnosu
na atom), 1327Al3+ (pozitivan jon koji sadri manjak elektrona u odnosu na
atom).
Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog
atoma vea od jedne dvanaestine atoma ugljenikovog izotopa C-12.
/poredi se masa jednog atoma npr. kiseonika (koji ima 16 nukleona) sa
dvanaestim delom atoma 12C (kao da ste atom ugljenika "iseckali" na
dvanaest delova, i uzeli tu dvanaestinu, a to je jedan jedini nukleon) i tim
poredjenjem dobije se da je atom kiseonika 16 puta vee mase od 1/12
ugljenika C-12, pa kiseonik ima Ar=16
Ar moe da se izrauna i tako to se poznaju zastupljenosti izotopa u prirodi
i njihovi maseni brojevi:
Ar*100% = A1*1 + A2*2 + ........
PRIMER: 1) Izraunaj vrednost relativne atomske mase hlora, ako je poznato
da se hlor u prirodi javlja u obliku dva izotopa (35Cl, sa zastupljenou
=68%, 37Cl sa zastupljenou =32%),
Ar*100%= 35*68% + 37*32%, odavde se izrauna Ar=...... (nema
jedinicu!)

2) Izraunaj vrednosti zastpuljenosti izotopa hlora ako je poznato da je

Ar=35,45, a da se u prirodi javljaju dva izotop hlora (35Cl i 37Cl)
Ar*100%=35* 1 + 37*2 - ova zakonitost je poznata!
ono to ne pie u zadatku a podrazumeva se je da 1 + 2 = 100%
Tako se dobija sistem od dve jednaine sa dve nepoznate. Reenje tog
sistema daje vrednosti zastupljenosti!
STRUKTURA MOLEKULA
JEDAN molekul sadri atome. H2O je jedan molekul vode i sadri ukupno tri
atoma. Broj protona, elektrona i neutrona je suma broja elektrona, protona i
neutrona svih atoma zajedno. (na primer 11H,11H i 816O, to je zajedno
1+1+8=10 protona, molekul je elektroneutralan pa sadri isto toliko
elektrona 10, a neutrona ima 0 + 0 + 8=8)
O2 je JEDAN molekul kiseonika i sadri 16protona, 16 elektrona i 16
neutrona (816O)
* Kada se radi o raznim izraunavanjima i merljivim masama, formula H 2O
moe predstavljati i 1 mol molekula, koji u sebi sadri mnogo vie od jednog
molekula, to jest tanije 6*1023 molekula (ili jo tanije
6,023*1023 molekula) i u tom sluaju svi indeksi i koeficijenti se moraju
itati kao mol-molekuli ili mol-atomi!
STRUKTURA JONA
Katjoni mogu biti katjoni metala (Cu2+, Na+, Pb2+...) koji se od atoma
razlikuju po broju elektrona (manje e- od atoma) ili molekulski katjoni - joni
sastavljeni od atoma vezanih kao u molekuli, ali je celokupna estica
pozitivno naelektrisana (NH4+ - amonijum jon, CH3-NH3+ - metilamonijum
jon...)
Anjoni mogu biti anjoni nemetala (Cl-, Br-...) koji se od atoma razlikuju po
tome to imaju vie elektrona od atoma i molekulske anjone- joni sastavljeni
kao molekuli ali je estica negativno naelektrisana (SO42-, HSO4-...)

STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAA

2008/12/14() 23:02:21 |

Category: None

| Trackbacks (0)

| Comments (11)

STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAA

Elektrone u atomu dre privlane sile sa pozitivnim jezgrom. Svaki elektron ima odredjenu
energiju i u principu vai da to je elektron dalje od jezgra to ima vie energije. Svaki elektron
ima odredjenu vrednost energije. Na osnovu te vrednosti elektroni su rasporedjeni po
energetskim nivoima.
Najvei poznati atom ima 7 energetskih nivoa. Vrednost energije elektrona je kvantirana
(odredjena) u odnosu na energetski nivo. Medjutim, dva elektrona koja oba pripadaju 3 nivou ne
moraju imati istu vrednost energije, ali su te vrednosti blie jedna drugoj nego energija tih

elektrona u odnosu na energiju elektrona 2 ili nekog drugog nivoa. Razlog tome je to su nivoi
podeljeni na podnivoe (s, p, d, f - podnivo). Tako da energija elektrona zavisi od nivoa i
podnivoa kome pripada!
Prvi energetski nivo sadri s podnivo - oznaka je 1s
Drugi energetski nivo sadri dva podnivoa - 2s i 2p
Trei sadri tri podnivoa - 3s, 3p i 3d
etvrti, peti, esti i sedmi podnivo za najvei poznati atom sadre po etiri podnivoa - s, p, d, f.
Svaki podnivo moe imati odredjen broj elektrona - s podnivo - 2 elektrona, p podnivo - 6
elektrona, d podnivo - 10 elektrona i f podnivo - 14 elektrona.
Bez obzira na neke druge rasporede vai sledee:
Elektroni koji pripradaju viem nivu (na primer estom) uvek imaju vie energije od elektrona
nieg nivoa (na primer treeg, drugog, petog....)
Za svaki elektron koji se nalazi na nekom nivou odredjen (kvantiran) je GLAVNI KVANTNI
BROJ (n) i taj broj utie na vrednost energije elektrona ( elektron koji pripada 4. nivou ima n=4)
Za svaki elektron koji pripada odredjenom podnivou ima odredjenu (kvantiranu) vrednost
SPOREDNOG /ORBITALNOG; AZIMUTSKOG/ KVANTNOG broja (l). Na primer ukoliko je
elektron na 2s podnivou, taj elektron ima n=2, a l=0, jer ukoliko je elektron na "nultom"
podnivou (to je s podnivo) ima l=0, ako je na "prvom" podnivou ima l=1....
podnivoi
s p d f
vrednost za l= 0 1
2 3
Oba broja (i glavni kvantni i orbitalni kvantni broj) ulaze u izraz za energiju elektrona i odredjuju
tu vrednost.
Tako da elektroni koji su oba sa 3p podnivoa imaju medjusobno istu vrednost energije, ali veu
od onih elektrona koji su na primer na 3s podnivou!
MAKSIMALAN BROJ elektrona na nekom nivou odredjuje se preko formule 2n2 (gde je n glavni kvantni broj)
Tako na treem nivou moe maksimalno biti 2*32=18 elektrona.
Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odredjeni prostor. Taj prostor naziva se ORBITALA.
Medjutim, za elektrone se ne zna tano mesto gde se u svakom trenutku nalaze, jer ukoliko
pokuamo da odredimo mesto gde se nalaze moramo zbog njihove veliine (veoma mali i
neuhvatljivi) da ih "gadjamo" odredjenim talasima, ali ti talasi im predaju energiju i elektroni
ponu bre da se kreu. Zbog toga ukoliko pokuamo da odredimo gde se nalaze menjamo im
brzinu i pravac, pa ne znamo gde bi kasnije bio (Hajzengergov princip neodredjenosti: za
elektrone se ne moe u isto vreme imati podatak i o poloaju i o brzini). Zbog svega navedenog
mi govorimo o verovatnoi nalaenja elektrona u nekom prostoru:
ORBITALA JE PROSTOR OKO JEZGRA U KOME JE VEROVATNOA NALAENJA
ELEKTRONA NAJVEA!
Atomske orbitale mogu biti sfernog oblika (s-orbitale), izgleda izduene osmice (p - orbitale),
takodje izduene osmice ili neki drugi oblik (d i f orbitale)
Orbitale imaju iste ili sline oznake kao i podnivoi (1s, 2s, 2p....orbitale)
Svaka orbitala moe maksimalno da primi dva elektrona! Pa je broj orbitala na nekom nivou dva
puta manji od maksimalnog broja elektrona : n2!
Kako 2p podnivo maksimalno prima 6 elektrona to znai da je na 2p podnivou "prisutno" tri
orbitale - sve su p orbitale, sve su istog oblika, veliine i energije, ali su razliito usmerene u
prostoru, pa otuda oznake 2px, 2py i 2pz. 2px orbitala ima sver x ose u koordinatnom sistemu,

2py smer y ose....

d- podnivo prima 10 elektrona, pa sadri 5 orbitala razliitih oznaka, oblika i usmerenosti...(na
ovom nivou hemije nije vam potreban oblik i oznake ovih orbitala)

Sl.1 Oblik orbitala

Orbitale se predstavljeju kao kvadratii (ili "kuice"). Recimo 2p orbitale moemo predstaviti
kao:

Elektrone u orbitalama predstavljamo kao strelice ( i ). Svaki elektron se kree oko jezgra (ne
obavezno po krunicima!) ali i oko svoje ose. U oba sluaja elektroni staraju magnetno polje
koje usmereno normalno na to kretanje, neto kao te strelice kojima ih predstavljamo. I ova
veliina je odredjena (kvantirana).
Nije svejedno ukoliko se elektron kree po 2py ili 2px orbitali. Za razlikovanje tih elektrona
koristi se MAGNETNI KVANTNi BROJ (m ili ml) (naziva se tako zato to su magnetna
svojstva elektrona odredjena vrstom orbitale nekog podnivoa u kojoj se nalazi elektron)
Magnetni broj ne zavisi od nivoa ili podnivoa.
s
p
d
f

Sl2. Vrednosti magnetnog kvantnog broj

Kretanje eletkrona oko sopstvene ose takodje odredjuje magnetna svojstva elektrona (pa i
itavog atoma), a u izraz za magnetni moment ulazi i etvrti kvantni broj koji se naziva SPINSKI
KVANTNI BROJ (s) i moe imati samo dva vrednosti s = +1/2 () ili s = -1/2 (). ).
Tako da svaki elektron opisuju etiri kvantna broja (n, l, m, s). U istom atomu ne postoje dva
elektrona koji imaju istu kombinaciju sva etiri kvantna broja (ak i da se nalaze u istoj orbitali
oni se kreu u suprotnim smerovima oko svoje ose) - PAULIJEV PRINCIP ISKLJUENJA.

3p podnivo
Za prvi elektron vai n = 3, l =1, m = - 1, s = - 1/2. Za drugi elektron vai n = 3, l = 1, m =+1, s
=+1/2.

ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA - izgradnja elektronskog omotaa

Na osnovu svega opisanog proizilazi REDOSLED ELEKTRONA u elektronskom omotau i
nain zapisivanja tog redosleda.
Pre toga mora da se napomene da redosled popunjavanja zavisi i od energije i od verovatnoe da
se elektron nadje u sferi ili orbitala oblika osmice, pa redosled nije
1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 5f14 6s2 6p66d10 6f14 7s2 7p6 ....
Ovaj redosled potuje porast energije elektrona u atomu!
Redosled popunjavanja je neto drugaiji (moglo bi se objasniti na sledei nain "svaki put kada
dodje na red d podnivo nekog nivoa, ne popunjava se taj podnivo ve s podnivo sledeeg nivoa,
pa se nakon toga popunjavaju nepopunjeni i preskoeni d ili f podnivoi").
Redosled popunjavanja je:
1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p6 6s2 4f14 5d10 6p6 7s25f14 6d10 7p6
Ovo je redosled za najvei do danas poznati atom.
Ukoliko se predstavlja elektronska konfiguracija atoma preko orbitala onda se crtaju kuice:

Sl3. Shematski prikaz elektronske konfiguracije

Podnivoi se popunjavaju elektronima tako da se u svaku orbitalu stavi po jedan elektron istog
spina (sve strelice na gore), a zatim se dodaju sledei. Ovo je posledica HUNDOVOG
PRAVILA: orbitale istog podnivoa popunjavaju se elektronima tako da spin bude maksimalan
(sve strelice na gore).
ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE ATOMA I JONA:
Al - aluminijum ima redni broj 13, a to znai da ima 13 protona. U atomu je broj elektrona i
protona isti, tako da u atomu aluminijuma ima 13 elektrona. Elektronska konfiguracija atoma
aluminijuma je prema tome:
13

Al 1s22s22p63s23p1

13

"Najvaniji" nivo u atomu je poslednji energetski nivo, to jest VALENTNI nivo. Za aluminijum
je 3s23p1.
Elektronska konfiguracija tri puta pozitivnog jona aluminijuma bi bila elektronska konfiguracija
sa 10 elektrona, jer ovaj jon ima tri elektrona manje od atoma:
Al3+ 1s22s22p6

13

Negativni joni atoma imaju vie elektrona od atoma za toliko koliko iznosi naelektrisanje datog
jona.
Na primer: jon 16S2- ima 18 elektrona: 1s22s22p63s23p6
Elementi ije se elektronske konfiguracije atoma zavravaju sa f podnivoom nazivaju se felementi.
Elementi ije se elektronske konfiguracije atoma zavravaju sa s - s-elementi itd...
Elementi sa d- podnivoom:
2
2
6
2
6
2
1
2
1
23V 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d - valentni nivo ovih atoma je 4s 3d
IZUZETAK
Atomi d elemenata koji bi trebalo da imaju elektronske konfiguracije valentnih nivoa:
na primer 4s23d4, 5s24d4, 6s25d4 nemaju takvu konfiguraciju ve jedan elektron "prebacuju iz s u
d, da bi d-orbitale bile POLUPOPUNJENE (stabilnije su d5 konfiguracije od d4)
Njihove konfiguracije su onda 4s13d5, 5s14d5, 6s15d5
Zato 24Cr nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 ve 1s22s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d5
Na slian nain i elementi sa 4s2 3d9, 5s2 4d9, 6s2 5d9 prelaze u 4s13d10, 5s1 4d10, 6s15d10
Tako 29Cu nema konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 ve 1s22s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10
Postoje i druga odstupanja ali to prevazilazi nivo ovog kursa.
Ukoliko se atomu dovede odredjena koliina energije njegova elektronska konfiguracija se moe
promeniti na razliite naine, ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom
kombinacijom sva etiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!!
VEZA IZMEDJU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE I POLOAJA U PERIDONOM
SISTEMU ELEMENATA
Periodni sistem elemenata ima 7 perioda (horizontale) koliko ima i nivoa!
Grupa u periodnom sistemu (vertikale) ima 2x8. Ima 8 glavnih grupa i oznaavaju se sa Ia VIIIa (elementi iz ovih grupa zavravaju se sa ns1 ili ns2 ili ns2np1 do 6) i 8 podgrupa (10 kolona u
periodnom sistemu, jer se jedna grupa prostire na tri kolone, a to je VIIIb grupa).
Primeri:
s-elementi mogu biti u Ia i IIa grupi: Na 1s22s22p63s1 - u Ia grupi jer ima jedan valentni elektron,
Be 1s22s2 - u IIa grupi jer sadri 2 valentna elektrona
IZUZETAK: 2He 1s2 - trebalo bi da bude u IIa grupi, ali poto ima popunjen 1-nivo nalazi se u
VIIIa grupi zajedno sa ostalima koji imaju 8 valentnih elektrona!
p-elementi mogu biti od IIIa do VIIIa grupe:
2
2
4
8O 1s 2s 2p ima 6 valentnih elektrona pa je u VIa grupi,
2
2
6
2
1
13Al 1s 2s 2p 3s 3p ima tri valentna elektrona pa je u IIIa grupi....
2
2
6
2
6
2
10
1
32Ga 1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p takodje ima tri elektrona na 4tom, valentnom nivou pa je u

IIIa grupi.
d-elementi: kod ovih elemenata je neto drugaije - inae su svi u podgrupama od Ib-VIIIb.
Prvo, kao valentni nivo uzima se i s i d-podnivo
na primer 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10 , valentni nivo je 4s1 3d10
Drugo, grupa se odredjuje, veinom, kao zbir elektrona na valentnom nivou,osim kod:
4s23d6 ili 4s23d7 ili 4s23d8 - gde je zbir redom 8, 9 i 10, a svi su u istoj grupi VIIIb grupi!
To se naziva trijada elemenata VIIIb grupe.
4s13d10 - kao to ima bakar, zbir je 11, a bakar je u Ib grupi.
4s23d10 - kao to ima cink, zbir je 12, a cink je u IIb grupi.
ZAKLJUAK: za d elemente :
ako je zbir 8, 9 ili 10 - element je u VIIIb grupi,
zbir 11 - Ib grupa,
zbir 12 - IIb grupa!
f- elementi su izdvojeni u posebna dva reda
oni elementi koji se zavravaju sa 4f su LANTANOIDI
oni elementi koji se zavravaju sa 5f su AKTINOIDI, a zajedno se nazivaju RETKE ZEMLJE
(retko se nalaze u prirodi i uglavnom su radioaktivni)
Veza izmedju periodne i elektronske konfiguracije je uvek ista - NAJVII NIVO - PERIODA!
Ukoliko se atomu dovede odredjena koliina energije njegova elektronska konfiguracija se moe
promeniti na razliite naine, ali NIKADA ne mogu u tom atomu postojati dva elektrona sa istom
kombinacijom sva etiri kvantna broja (u istoj orbitali dva elektrona istog spina)!!!

PSE

2008/12/17() 21:57:39 |

Category: None

| Trackbacks (0)

| Comments (0)

PSE SA ELEKTRONSKIM KONFIGURACIJAMA

Klikni na sliku da vidi uveamo

SVOJSTVA ATOMA - Energija jonizacije i afinitet

prema elektronu

2008/12/17() 22:11:10 |

Category: None

| Trackbacks (0)

| Comments (0)

SVOJSTVA ATOMA:
Energija jonizacije:
Energija koju treba dovesti atomu (u gasovitom stanju) tako da izgubi najslabije vezan elektron.
Zavisi od tenje atoma (metali tee da izgube, nemetali da prime elektrone), od stabilnosti
konfiguracije (popunjena, polupopunjena...), naelektrisanja estica (neutralne, pozitivne ili
negativne), udaljenosti elektrona od jezgra.
Energija jonizacije - Ej ili Ei (kJ - kilodul)
Na primer:
2
2
6
1
11Na 1s 2s 2p 3s
2
2
6
2
7
17Cl 1s 2s 2p 3s 3p
Atom natrijuma ima samo jedan valentni elektron, a atom hlora njih sedam. Svi elektroni su na
istom nivou.
U ovom sluaju "odluuje" tenja atoma - Na tei da otpusti elektrone pa treba manju energiju da
otpusti elektron sa 3s i ima MANJU energiju jonizacije
Na 1s22s22p63s1
2
2
6
2
6
1
19K 1s 2s 2p 3s 3p 4s
11

Oba imaju tenju da otpuste elektron, ali je kod kalijuma elektron dalje od jezgra (slabije vezan)
pa je atomu kalijuma potrebna manja energija da otpusti elektron i ima MANJU energiju
jonizacije.
Uopteno se moe rei da Ei u grupi opada a u periodi raste!
2
2
4
p orbitale kiseonika
8O 1s 2s 2p

N 1s22s22p3 p orbitale azota

Trebalo bi da kiseonik ima veu energiju jonizacije zbog vee tenje da primi a ne da otpusti
elektrone ("bolji nemetal"). Medjutim, azot ima stabilnije p orbitale jer su polupopunjene, pa je
energija jonizacije VEA za atom azota (tee je naruiti stabilnu konfiguraciju oduzimanjem
elektrona)
7

Al2+
Al+

Veu enrgiju jonizacije ima Al2+ jer je tee oduzeti elektron (negativna estica) dva puta
pozitivnom jonu nego jedanput pozitivnom jonu!
Afinitet prema elektronu (Ae ili Ea) je energija koju atom (u gasovitom stanju) otputa (retko
prima) kada primi elektron.
Afinitet prema elektronu menja se na isti nain kao energija jonizacije iako ima suprotno
znaenje.U periodni Ae raste, a u grupi opada.
Izraziti metali - imaju MALE Ej i MALE Ae
Izraziti nemetali - imaju VELIKE Ej i VELIKE Ae
Plemeniti gasovi - imaju VELIKE Ej i MALE Ae
HEMIJSKA VEZA
Elementarne supstance - metali i smee - legure metala
U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama
Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala, pri emu su valentni elektroni
pokretljivi. Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke, tetraedri) gradei - metalne
kristalne sisteme.
Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme, osim ive koja ima slabu metalnu vezu i nije
kristalna supstanca ve tenog agregatnog stanja.
Metalna veza je veoma jaka, i zavisi od broja valentnih elektrona ukljuenih u njeno gradjenje.
Nekada nisu svi valentni elektroni angaovani za gradjenje veze - na primer olovo ima etiri
valentna elektrona, ali samo dva angauje u gradjenje metalne veze pa je meki nego to se
oekuje.
Metalne supstance su vrstog agregatnog stanja (osim ive), kristalne strukture (osim ive), sive
boje (osim zlata i bakra), metalnog sjaja, visokih temperatura kljuanja i topljenja koje zavise od
mase metala i broja ukljuenih elektrona u gradjenje veze (sa porastom mase rastu t.k. i t.t., kao i
sa porastom jaine veze)
Jonske supstance
Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza
(elektrostatiko privlaenje). Joni se redjaju pravilno u prostoru gradei kristalne sisteme (osim
kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru).
Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako to atomi METALA otputaju elektrone
Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako to atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma metala
Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlaenje to jest JONSKA VEZA.

U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan samo sa
jednim anjonom, ve na jedan katjon dolazi vie anjona i obrnuto. Zato je jonska veza mnogo
jaka, a t.k. i t.t. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C)
SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!!
Neki joni (molekulski) nastaju tako to se H+ (jon vodonika) vee za neutralan molekul
Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon)
Ili tako to molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-.
Primeri supstanci koje sadre jonsku vezu:
1. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O, CaO....)
2. soli (sve, npr. CaCl2, NH4Cl, Na2SO4, CH3NH3+Cl-),
3. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH, Ca(OH)2...)
Primer nastajanja jedne jonske supstance:
2
2
6
1
11Na 1s 2s 2p 3s tei da otpusti 1e i postane
Na+ jon 1s22s22p6
2
2
6
2
5
17Cl 1s 2s 2p 3s 3p tei da primi 1e i postane
Cl- jon 1s22s22p63s2 3p6
Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron, a kada ga otpusti i preda hloru, atom hlora e
u okolinu otpustiti viak energije Ae. Tim procesom nastaje jon Na+ i jon Cl- koji se privlae, tim
privlaenjem oni otputaju u okolinu jo energije. Tako da je razmenjena energija Ae + Ep - Ej
(gde je Ep - energija privlaenja). U ovom primeru ukupan efekat je otputanje energije u
okolinu, to jest sistem Na+ + Cl- ima manje energije (stabilniji) od sistema atom Na + atom Cl
(manje stabilni).
Ovo je pojednostavljeno objanjenje, jer kao to je gore navedeno jonska veza ne postoji izmedju
dva jona, ve postoje itavi kristalni sistemi od velikog broja jona.

KOVALENTNE SUPSTANCE
UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula)
JEDAN molekul sadri atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom!
Atomi udruuju NESPARENE elektrone u zajednike parove:

hlor ima 7 valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen - to se vidi iz elektronske
konfiguracije)
azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona), vodonik ima samo
jedan nesparen elektron.
Ovakvo objanjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija teorija
kovalentne veze OKTETNA teorija. Na ovaj nain svi atomi kada nagrade vezu imaju 8
elektrona i postiu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2 elektrona i
postiu DUBLET)
Simboli sa takicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli.
Veze u molekulima bilo da su jednostruke, dvostruke ili trostruke veze mogu biti POLARNE i
NEPOLARNE VEZE.
To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je ine (elektronegativnost je sposobnost atoma da
privue zajedniki elektronski par sebi)
U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveu elektronegativnost (ocenjena
koeficijentom 4), sledi O (3,5), pa azot (3,0) i tako dalje do H (2,1) - H ima najmanju
elektronegativnost od nemetala, a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala.
Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su, onda je zajedniki
par privuen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova - NEPOLARNA JE VEZA! Npr.
H-H, O=O.....
Ako jedan atom iz veze jae privlai elektrone onda su elektroni blii tom atomu i taj atom je
DELIMINO negativan, a drugi atom je DELIMINO (parcijalno) pozitivan
H+-Cl -, H+-N -, C +=O Najpolarnije veze gde su i delimina naelektrisanja su najjae izraena su H-F, pa H-O, pa HN....
Svaka polarna veza ili bilo ta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je kulon
metar Cm) - vektorska fizika veliina () koja zavisi od duine dipola (l - rastojanje izmedju
pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u sluaju to je naelektrisanje
jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka drugom)
to je dipolni momenat vei, veza je kraa i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta usmeren je od
pozitivnog ka negativnog atoma!
Molekuli nastaju stvaranjem zajednikih parova izmedju atoma pri emu se orbitale u "kojima su
bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. Ukoliko je veza jednostruka
orbitale su se preklopile eono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA VEZA. Ukoliko je veza
dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene eono (sigma vezom), a preostale dve su se

preklopile bono slabijom vezom ( veza). Ukoliko je veza trostruka - jedna veza je sigma, dve
su pi veze.
Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale, jedne s sa jednom p orbitalom, ili dve p
orbitale koje su postavljene po istoj osi.
Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale slino
postavljene,

sigma
sigma
sigma
pi
Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome kasnije) hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze!
POLARNOST MOLEKULA
Molekul u celini bez obzira na polarnost veza moe biti POLARAN MOLEKUL ili
NEPOLARAN MOLEKUL.
Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U PROSTORU.
Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARNA!
Molekul sa polarnim vezama - zavisi od geometrije
Geometrija molekula:
Molekul ima linearnu strukuru u sluaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili dvostruku ili
trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke veze:
H-H
H+-ClO=O
O -=C +=O U HCN - u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima veu
elektronegativnost prema H, a prema azotu je pozitivan jer ima manju elektronegativnost od
azota), medjutim - ugljenik je u ovom molekulu pozitivan - jer ne moe biti i pozitivan i
negativan u isto vreme, a vea je razlika izmedju njega i azota nego izmedju njega i vodonika. To
se moe tako shvatiti ili se moe rei da HCN ima dve polarne veze razliitih polarnosti to jest
razliitih dipolnih momenata.

Molekul ima "savijenu", odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke veze - dve
jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu, ili tri jednostruke veze i
jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu

Molekul ima tetraedarsku strukturu (etiri jednostruke veze)

Molekul ima planarnu strukturu - kada atom ima tri veze (dve jednostruke i jednu dvostruku) ili
dve veze (jedna dvostruka, jedna jednostruka i jedan slobodan par)

Naravno, neki molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu, a drugom tetraedarski raspored
atoma:

Osim ovih molekulskih geometrija postoje i neke druge....

U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledei nain:
primer 1.

ovde se dipolni momenti ne ponitavaju pa molekul ima dipolni momenat, i molekul je

POLARAN molekul - negativan pol se nalazi na atomu kiseonika, a pozitivan pol kod atoma
vodonika. To izgleda kao:

zato se polarni molekuli nazivaju DIPOLI (dva pola)

primer 4.
ovaj molekul ima etiri polarne veze ali se svi dipolni momenti ponitavaju i molekul je u celini
NEPOLARAN.
KOVALENTNE SUPSTANCE - mogu biti gasovitog, tenog i vrstog stanja. U molekulima su
veze kovalentne polarne ili nepolarne, a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE!
Kada zagrejemo neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze.
Zbog toga t.k. i t.t. zavise od medjumolekulskih veza!
NAJJAA medjumolekulska veza je vodonina veza. Moe biti intermolekulska (izmedju dva
molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula)
Primeri vodonine veze:

Jedan molekul mora sadravati vezu O-H ili F-H ili N-H, a drugi delimino negativan O, N ili F.
Tako da su mogue sve kombinacije. Vodonina veza je jedina medjumolekulska veza koja se
predstavlja crtom (isprekidanom). Ova veza je deset puta slabija od kovalentne veze.
Supstance koje imaju vodoninu vezu kljuaju na viim temperaturama od onih kovalentnih
supstanci koje nemaju vodoninu vezu.
Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih molekula,
varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih molekula, dipoldipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadre O, N ili F vezane za H pa ta
veza lii na vodoninu ali nije vodonina)

* Da se vratimo na so NH4Cl - ova so ima dve vrste estica NH4+ jon i Cl-jon, pa je osnovna veza
u ovoj soli JONSKA VEZA. U jonu NH4+ koji nastaje tako to NH3 (koji ima tri polarne
kovalentne veze) prima H+ od kiseline. Kako H+ uopte nema elektrona, onda azot svojim
slobodnim elektronskim parom prihvata H+ i oni formiraju zajedniki elektronski par - koji tada
postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza, ali se naziva koordinaciono kovalentna veza
da bi se naglasilo da je nastala drugaije od "obinih" kovalentnih veza.
Tako da molekulski jon (lii na molekul ali je u celini jon) NH4+ ima tri polarne kovalentne veze i
jednu koordinaciono kovalentnu vezu. Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli nema
vodonine veze, jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje nosi amonijum
jon.
Sumiranje : veze izmedju estica mogu biti - metalna, jonska, kovalentna (polarna, nepolarna),
koordinaciono kovalentna, vodonina, Van der Valsova.....

Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima), a neke veze imaju
udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl 3, SiO2....)

VALENCA I OKSIDACIONI BROJ

2008/12/23() 15:31:39 |

Category: None

| Trackbacks (0)

| Comments (1)

VALENCA I OKSIDACIONI BROJ

Valenca je broj veza koje neki atom moe graditi sa atomima vodonika (stvaran ili formalan broj
kovalentnih veza koje gradi ili moe graditi neki atom).
Oksidacioni broj je stvarno ili formalno naelektrisanje neke estice
Valenca nije uvek isto to i oksidacioni broj:
Na primer:
Kiseonik je uvek dvovalentan (moe da gradi dve kovalentne veze sa vodonikom jer ima dva
nesparena elektrona)
Ali, kiseonik moe imati oksidacione brojeve 0(u elementarnom stanju), -1 u peroksidima, -2 u
ostalim jedinjenjenjima
O=O
H-O
H-O-O-H
dvovalentan
|
oks. br. = 0
H
dvovalentan
dvovalentan
oks.br.= -1
oks.br.= -2
Valenca se oznaava rimskim brojevima (I-VIII)
Oksidacioni broj zapisujemo arapskim br.: +1, -2, -3.....
Stvarno naelektrisanje estica koje su stvarno naelektrisane to jest jona zapisuje se : 2-, -, +. 2+...
(prvo broj pa vrsta naelektrisanja)

Valenca i oksidacioni broj se koriste pri sredjivanju hemijskih formula.

Stvarno naelektrisanje se uvek i obavezno pie u oznakama za JONE
Na primer
NaI2OII
ili
Na+12O-2
2+
jon kalcijuma Ca , oksidni jon O2-, sulfatni jon SO42-....
U sulfatnom jonu, na primer, sumpor je estovalentan (+6), a kiseonik dvovalentan(-2), ali je
naelektrisanje 2Uobiajeno ali nije uvek pravilo da elementi iz parnih grupa imaju parne oks. brojeve, a iz
neparnih neparne oks.brojeve.

Kada neki element ima dva mogua oksidaciona stanja po staroj nomenklaturi mogu se koristiti i
nastavci -o (nie oksidaciono stanje) i -i (vie oksidaciono stanje)
Na primer: fero-hlorid (gvodje(II)-hlorid), feri-hlorid (gvodje(III)-hlorid), merkuro-hlorid
(iva(I)-hlorid) i merkuri-hlorid (iva(II)-hlorid).....
Za one elemente koji mogu imati razliite oksidacione brojeve, odnosno valence u imenu nekog
jedinjenja mora se navesti data valenca!!! Za one elemente koji imaju uvek isti oksidacioni broj
VALENCA SE NE NAVODI!