PSIHOLOGIJA

Pojam i struktura linosti

- Osnovne karakteristike psihickog zivota su:

1) Jedinstvo - organizacija svih procesa i osobina u jednu celinu ( termini : sistem, sklop i
integritet licnosti )
2) Osobenost - jedinstvenost u odredjenim karakteristikama ponasanja i nacinu organizacije
psihickog zivota
3) Doslednost - slican nacin ponasanja u vecem broju relativno slicnih situacija : znak postojanja
odredjenih osobina
- Licnost nastaje uzajamnim delovanjem organizma i sredine.
- Imamo dve vreste definicija o licnosti:
1) N. Rot : "Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem
jedinke i sedine i odredjuje opsti, za pojedinca karakteristican, nacin ponasanja."
2) . Trebjeanin: "Licnost je jedinstven, cvrsto organizovan, slozen i relativno stabilan psihicki
sklop osobina, koji odredjuje dosledno ponasanje i dozivljaj individue."
* Psihologija licnosti *
- Psihologija licnosti je teorijska, fundamentalna psiholoska disciplina koja proucava pojedinca
kao celovit i neponovljiv sklop razlicitih psihickih osobina
- Najvazniji problemi proucavanja licnosti su:
1) Struktura licnosti - koje su najvaznije osobine ili grupe osobina koje cine licnost i kako su
povezane u sistem.
2) Razvoj licnosti - Uticaj razlicitih faktora na razvoj i faze u razvoju licnosti
3) Dinamika licnosti - koje su unutrasnje snage koje pokrecu osobu, kako se to ponasanje
usmerava, dozivljaji koji prate ponasanje ili nastaju kao posledica ponasanja
* Struktura licnosti *
- Struktura je sistem odnosa medju sastavnim delovima.
- Struktura licnosti cini jedinstvo posebnih psihickih dispozicija ( navike, stavovi, potrebe, crte,
vrednosti ) i citavih delova - pod sistema licnosti ( sposobnost, temperament, karakter, indetite )
urodjenih u jedinstvenu i relativno skladnu organizaciju.
- Glavni problem razmatranja strukture jeste nalazenje osobina ili nekih krupnih jedinica koje
cine licnost, koji su osnovni delovi gradivne jedinice koji cini sklop licnosti, to zavisi od
teorijskih postupaka razlicitih teorija licnosti.
* Crte licnosti *
- Osnovne gradivne jedinice strukture licnosti u mnogim psiholoskim teorijama
- Oznacavaju relativno trejnu tendenciju da se na slican nacin ponasamo u mnogim situacijama
- Opstije su od navika i stavova
- Crte mogu biti izrazene u vecoj ili manjoj meri i zato se nazivaju i dimenzijama licnosti
- Sve su crte uopstene, one se ipak razlikuju po stepenu uopstenosti - generalizovati
- Crta po kojima se pojedinci mogu porediti i razlikovati ima mnogo, medjutim nisu sve crte
podjednako vazne, neke su opste i ukljucuju u sebe druge.
- Ako se nekoliko osobina cesto tj. kod mnogih pojedinaca javlja zajedno i povezano, one se
mogu svesti na jednu osnovnu ili izvornu crtu - ovo nam omogucava da veliki broj osobina
svedemo na manji.
- Katel je pomocu posebnog metodoloskog postupka ( faktorske analize ) sve osobine licnosti
sveo na manji broj opstih i medjusobno relativno nezavisnih crta. Utvrdio je da se moze

razlikovati 16 osnovnih faktora ili izvornih crta licnosti po kojima se mogu uporediti i opisati svi
pojedinci.
* Temperament *
- Temperament se odnosi na vrstu i nacin emocionalnog reagovanja i energetske karakteristike
ponasanja : brzinu, snagu i trajanje reakcije.
- Temperament je vise uslovljen naslednim faktorima, nego uticajem sredine u kojim se
pojedinac razvijao. Temperament zavisi od nacina funkcionisanja vegetativnog nervnog sistema
( simpatickog i parasimpatickog ) odnosno od rada endokrinih zlezda.
- Temperament se ipak u odredjenoj meri menja tokom razvoja, pre svega pod uticajem
sazrevanja, ali izvestan uticaj ima i sredina u kojoj se osoba nalazi.
* Tipovi temperamenta *
- Prva i najpoznatija tipologija temperamenta nastala je antici, a formulisali su je, grcki lekar
Hipokrat i rimski Galen.
- Cetri osnovne grupe ili tipa temperamenta su:
1) Kolericki temperament - kerekterisu jake emocije, nagle reakcije, brzo i cesto uzbudjivanje.
Osobe ovog temperamenta se lako ljute i cesto dolaze u sukob sa drugim ljudima.
2) Sangvinicki temperament - imaju ljudi koji takodje brzo reaguju, ali cije reakcije i osecanja
nisu tako jaki i ne traju dugo. Sangvinik lako menja raspolozenja, kod njega preovladjuju vedra
raspolozenja.
3) Flegmaticki temperament - karakterisu retke i spore reakcije i spora i slaba uzbudjenja. Ljude
flegmatickog temperamenta najcesce ocenjujemo kao dobrocudne, stalozene, slabo pokretljive.
4) Melanholicki temperament - ima covek koji takodje retko i sporo reaguje, ali cija su osecanja
jaka i dugo traju, kod njega preovladjuju neprijatna raspolozenja tj. osecanja tuge.
- Temperament cesto pokazujemo i pomocu odredjenih crta temperamenta: pasivnost - aktivnost
; emocionalnost ; agresivnost ; uzdrzljivost.
* Karakter *
- Karakter je osoben sklop izrazitih crta licnosti, prevashodno emocionalno - motivacionih,
socijalnih, moralnih i konativnih ( pouzdan, radoznao, iskren ) po kojem se ona razlikuje od
drugih.
- Cesto se pojmom karakter oznacavaju najbitnije karakteristike licnosti ili moralno - voljne
osobine licnosti ( kao sto su i u svakodnevnom govoru )
- Za razliku od temperamenta, karakter je stecen, formira se pod uticajem sredine, vaspitanja,
iskustva i licnih voljnih napora.
- Karakter se velikim delom odnosi na socijalnu stranu licnosti - moralni princip u odnosu
pojedinca sa drugima. Karakter obuhvata i voljne osobine ( upornost, doslednost, hrabrost ) koje
se ispoljavaju i u odnosu pojedinca sa drugima ali i u odnosu prema samom sebi. U sirem smisli
karakter obuhvata sve socijalno relativne osobine : stavove, predrasude, vrednosne orjentacije,
interesovanja i druge dinamicke karakteristike.
* Sposobnost *
- Sposobnosti, pored motiva i iskustva uticu na uspesno vrsenje odredjene aktivnosti.
- Sposobnosti se dele na :

1) Intelektualne - dolaze do izrazaja u brojnim i raznovrsnim intelektualnim radnjama

2) Psihomotorne - spretnost, koordinacija, brzina
3) Psihosenzorne - mogucnost cula darazlikuju drazi po intenzitetu i kvalitetu
- Sve sposobnosti treba uzeti u obzir, prilikom biranja profesije i izboraradnika na odredjeno
radno mesto.
* Svest o sebi *
- Svako od nas ima dozivljaj vlastite licnosti, imamo svest da pretstvaljamo posebnu, jedinstvenu
licnost i da smo drugaciji od svih ostalih osoba koje poznajemo. Taj dozivljaj i znanje o sebi kao
posebnoj i jedinstvenoj osobi naziva se svest o sebi ili " JA- osecajem ".
- Mala deca nemaju svest o sebi, ona se razvija postepeno. Prvi pocetni dozivljaji, te vrste se
javljaju izmedju 15-og i 18-og meseca u vezi sa sopstvenim telom ( telesno ja ). U razvoju " ja "
osecanja veliku ulogu imaju govor i odnos okoline prema detetu. Ime pomaze detetu da razlikuje
sebe od drugih i postaje sastavni deo njegovog ja. Znacajnu ulogu o razvoju svesti o sebi imaju :
roditelji, vrsnjaci, nastavnici. Za formiranje indetiteta i svesti o sebi narocito je znacajan period
adolescencije.

PSIHOLOGIJA - [SELECT DATE]