v

Rudolf Staj ner

EZOTERNA POSMATRANJA

KARMICKIH VEZA

K!\RMICKE VEZE ANTRC)P()SUFSI<-OG P()I(RET A

KNJIGA III

\j

E ZOTERNA POSMATRANJA

'"
KARMICKIH VEZA

ARMI CKE VEZE

N aslov originala

Esoterische Betrachtungen karmischer

Zusammenhange Driller Band

Die karmischen Zusammenhange

der anthroposophischen Bewegung

(Karmic Relationships III, Esoteric Studies

The Karmic Relationships

of the AnthroposophicaJ Movement)

Autor: Rudolf Steiner

Dornah, 1. jul - 8. avgust 1924 . godine

Bibliografski broj: GA 237
\'-" .A K :' Beue raJ

Sva prava umnozavanja, stampanja i izd avanj a zadrzava

A NTROPOSOFSKJ K ULT[IRNJ CENTA R

Prevele sa engleskog
v

Aleksandra Andrijevic i N ada Skondric

SADRZAJ

Odlomak iz,predavanja od 2? juna J 924. godine ......... . 13

I - Intelektualizam i stanje duse koje mu je prethodilo:

primanje u sebe misli iz kosmickog etera. To staro shva
tanje se odrzalo sve do ranog Srednjeg veka u licnostima
na koje je s jedne strane uticao arabizam, a sa druge ari
stotelizam. Za stanovnistvo Evrope bio j e neophodan
narociti impuis za razvoj duse svesti. Dve duhovne stru
je: arabizovani filosofi i dominikanski skolastici koji se,
kao predstavnici individualizma, bore protiv njih. Jaki
unutrasnji sukobi u vreme ove borbe omogucavaju ra
zvoj duse svesti i potpomazu stvarnost individuainog
mis lie ni a.
1. j ul 1924. godine ... ................ .. ...... .................................. 15

II - Snage karmickih priprema u kosmosu. Covekova

prethodna inkarnacija deluje u njegovoj kasnijoj inkar
nacij i kao duhovni instinkt u okviru Ja; posle smrti on '
postaje objektivno svestan dozivljaja koje je prosao na
Zen1lji. Mreza karmickih veza. Preobrazaj zemaIjskih
dela Ijudi u nebeska dela dusa. Zajednicki rad dvoje Ijudi
je nesto sto prevazilazi pojedinacna iskustva i jednog i
drugog. Za obicnu svest veza onoga sto sedesava u
svetu Ijudi na Zemlj i sa onim sto se desava gore u du
hovnim svetovima ustanovljena je kada su sveta duho
vna delanja uvedena u fizicko-culni svet. Nebeska dela i
posiedice odredenih desavanja padaju kao fina kisa u
ogiedaine slike misli na Zemlji. Senke, vrlo stvarni du
hovi XIX veka, se krecu medu Ijudima sadasnj ice, koj i
su zavedeni arimanskim kretanjima ovog vremena.
4. jul 1924. godine ......................................... .................... 31

Veza izrneau Ij udskog z.i vota na Zernlj i i ono ga sto

se zbiva u kOSlTIOSU. Sta god da se desava ovde na Zemlji
irna svoju odgovarajucu sliku u duhovnilTI svetovin1a. To
se izrazava u pismu zvezda. Koje su duhovne, koslnicke
stvarnosti koje leze iza zajednice kakva je Antroposof
sko drustvo? Kojom predispozicijom je dusa voaena ka
antroposofiji? - Ceznja za Hristom prati 111noge duse iz
ojihovog predzell1aljskog zivota u njihov sadasnji zivot
na Zemlji; one teze da ponovo upoznaju Hrista kao b ice
Sunca. I-Iriscansko iskustvo se mesa sa shvatanj in1a sta
rog paganizma. lJ mnogim dusalna su prisutni uticaj i
koj i oll1ogucavaju Ijudima da postanu zrtve iskusenja
lucifera i f\rin1ana.
6. jul 192-1. godine .................................. ......................... .. .45

[II .-

pr

prj
Val

du
VlJ

ko
oJ
zn
de

Je
be

dt:
pc
I1J

sr

I
-- ( J antroposofskom pokretu tTIogu da se raz l i ku.iu
dye grupe: ona sa vise unutrasnjom potrebom da postavi
Hrista u sredisnju tacku i druga koj a nalazi veliko zado
voljstvo u upoznavanju Hrista sa stanovista kOso1ologije
i zemaljske i ljudske istorije. ()vakvo grupisanje vodi
poreklo iz vremena atlantskih prorocista. Za one duse
koje danas dolaze do antroposofije, inkarnacija koja je
posebno vazna pada u rane hriscanske vekove. N el(e
duse su ilnale mnogo, a druge SraZ111ernO malo proslih
inkarnacija na Zemlj i. Duse jedne grupe, uzevsi u celini,
primile su hriscanstvo u tim ranirn vekovima uglaVn0111
kr02 svoj intelekt; druge su prilnile ilnpulse uglavnon1 u
svoju volju. Dozivljaji mocnih imaginacija, u zivotu
izmedu smrti i novog rodenj a, odigranih kao natcu lni
duhovni cin u prvoj polovini XIX veka.
8. jul 192-1. godine ............................................................ ..61

ce
pc
dt
H

pI

fil

ue

Zc
v

Ce

ar

v -

Zajednicki elen1ent u ustrojstvu dusa dye grupe u

prvin1 hriscanskim vekovima bio je osecaj, tanan ali ipak
prisutan, izmeau usnivanja i buaenja, duhovnog delo
vanja i tkanja u spoljasnjoj prirodi, kao i 0 ustrujavanju
duhovnosti iz sveta ispunjenog svetloscu. Opazanje ne
vinosti bica prirode. Pocetak razmisljanja 0 dubini sila
koje donose dobro i zlo u Ijudsku dusu . Ovo raspoloze
nj e d use s e po s e bn 0 p oj a viI 0 n1 eau on iill a k oj i sup rim iIi
znanje i ueenje sa Istoka. "Bugari" -ljudi koji su najjace
dodirnuti ovom suprotnoscu dobrih i zlih duhovnih sila.
Jeretici. Dolazak vremena kada je izmedu usnivanja i
buc1enj a bledeo saputavi govor duhovnog sveta, ali j e 0
duhovnom j os uvek moglo da se govori kao 0 nee emu
poznatom lj udima; u meduvrelnenu, osecanj e dusa u
njihovom zivotu posle smrti bilo je kao da se na Logosa
sp u tita tama. Sa OVill1 je povezan u sp on katehizm a~
cetokupna misa j e postala egzoterna dok j e ranij e bila
podeljena u egzoterni i ezoterni deo. O sno vno oseeanje
dusa u duhovnom svetu izmedu VII i XX veka bilo j e:
Hrist se vise ne prepoznaje u Njegovoj pravoj prirodi;
sveti obred se vise ne razume. Ovaj oseeaj je podstakao
njihovu potrebu za novim dozivljajem Hrista na Zemlji .
11. .lui 1924. godine ........ .......................... ......................... 76

V1 - Uzvisena mesta saznanj a, ostaci starih misterija,

postoj ali su sve do VIl iIi VIII veka nase ere. N a tim
mestilna Ijudi nisu govorili 0 apstraktnirn zakonima
prirode , vee 0 stvaralaekoj snazi boginje Nature. Zatim
fine ali zive veze sa duhovnim svetom blede. Ipak stara
ucenja se neguju na izvesnimmestima i njihovi impusi
zamiru tek krajem XII iii XIII veka. Saznanje u vezi sa
cetiri elementa, planetarnim sistemom, "kosmickim oke
anom~', tajnama Ja , je negovano sve do XIV-XV veka.

Skola u Sartru i njeni ucitelji. I(.rajelTI XII veka takva

ucenja su jos uvek negovana na Univerzitetu Orleana.

Platonicari i aristotelovci. Bruneto Latini. Pocetkom XIII

veka u duhovnom svetu se dogodila izuzetno vazna "raz

mena ideja" sa ciljem da se na Zemlju donese nova du

hovnost. Rezultat je bila cudesna saradnja izmeau dusa

koje rade odozgo i onih koje su dole na Zelulji. U toj

duhovnoj atmosferi moglo je da deluje pravo rozenkroj

cerstvo.
13. 'ul 1924.
.. g odine ...................................................... ... .. 91

- Covekovo upravljanje intelektom vodi do slobode

volje. U prvim vekovima hriscanstva, do VIII-IX veka,
kosmicka inteligencija se slivala sa ne besa 1 a Z ~ n tju .
Skolasticizam: borba covecanstva za jasno razumevanj e
dolazece inteligencije. Dua svesti, a sa njom inte li ge n
'~ 'j , p o Vinj c da
. 'a Lk .o CO "ec t Sl ~V(L R J L L ( ,jl..l... t
mudrost sacinjava covekovo jasno razumevanje ov ih ci
njenica. Na podrucju Sunca, Mihailo je okupio oko sebe
duse koj e su zatim, pocetkom XV veka, povezane u nat
culnu Mihailovu skolu. Od tada Mihailov princip treba

da se razvija kroz inteligenciju same ljudske duse sve do

pocetka novog Mihailovog doba na Zemlji krajem XIX

'veka. Velika kriza od pocetka XV veka do nasih dana je
borba Arimana protiv Mihaila. Ariman hoce da bivsu
kosmicku inteligenciju nacini sasvim zemaljskom. Pre
nosenje kosmicke inteligencije u organizaciju nerava i
. cula u coveku, dozivljava se u duhovnom svetu kao
kosmicka grmljavina. Takav dogaaaj se poslednji put
dogodio u atlantsko doba kada je kosmicka inteligencija,
ostajuci i dalje kosmicka, obuzela srca ljudi. Kroz spiri
tualizaciju intelekta, covek glave mora ponovo da pos
tane covek srca. Kraj veka.
28. jul 1924. godine ................................ ......................... . 108

mH

Iju
bel1
mu
v

co
..

CIJ~

ob1
tan
raj
lnt
ko~

rna

od
Iju l
pn
1.1

IX

sn,
Vr
lik
an

SV(

na:
fin
Dc
vo
ae.

zal

VI - Prethodna vladavina Mihaila, njen kosmopolitski

pecat i njen cilj: svest da uprkos padu, covek ipak moze

da se uzdigne do bozanstva. Od VIn ili IX veka kos

micka inteligencija je presla iz Mihailovih ruku u ruke

ljudi.Sukob izmedu skolastika i muhamedanskih sled
benika Aristotela. U poslednj em do bu Mihaila, u starim
misterijama, nastala je atmosfera obeshrabrenosti; to je
do ba velikih ispita i iskusenja. Mihailo u to doba govori:
covek mora doci do sveopste inteligencij e, paninteligen
cij e, mora dospeti do bozansko g na Zemlj i u bezgresnom
obliku. U novon1. Mihailovom dobu Ijudi moraju da pos
tanu svesni nacina njihovog spasenja, da shvate da mo
raju da se izbave od Arimanovog osvajanja dobijene
inteligencije. Antroposofi lTIOraju da shvate da je danas
kosrnos uvucen u borbu izmedu Arimana i Mihaila. Ze
maljski odraz ucenja Mihaila u natculnom u Rajmundu
od Sabunde. Mihailov impuls treba ponovo da povede
ljude prema tacki na kojoj ce moci da citaju iz Knjige
prirode, a ne sarno iz IZnjige otkrivenja.
1. avgust 1924. g odine .................. .............. ................... . 127

IX - Mihailove snage su takve vrste da deluju duboko i

snazno u citavo covekovo bice, stoga i u fizicku karmu.
Vreme velikih kriza. Mihailovi impulsi su ispunjeni ve
likim odlukama. Ljudi koji u sadasnjoj inkarnaciji kr,oz
antroposofiju prime impulse Mihaila, pripremaju citavo
svoje bice za snage koje se inace odreauju samo rasnirn i
narodnim vezama. U zivotu moraju da se posrnatraju
finije, intimnije veze; one se sire sve do oblasti Andela.
Dok se Mihailova zajednica stvara ovde na Zernlji, carst
vo Anaela se pretvara u dvostruko carstvo, carstvo an
aela koj e tezi navise i ono koj e tezi nanize. Intelektuali
zam koji danas svuda prevladava je hrana za arimanske

sileo Mogucnosti za f\ritnana da preuzme civilizaciju po

staju sve vece. Smanjenje ili skretanje svesti kod coveka
omogucava Arimanu da se ugradi u njega i odatle deluje.
Ovo je vreme velikih odluka.
3. avgust J 924. godine .... .......... ................ .............. ........ , 143

x -

U karmickom impulsu koji podstice coveka prema

duhovnom, sabrana su sva iskustva prozivljena pre no
sto se dusa spustila u sadasnji zemaljski zivot. Od antro
posofa se zahteva unutrasnja inicijativa duse. Potkopa
vanje inicijative kroz materijalisticki individualizam koji
je danas toliko rasiren. Neodrec1en strah od zivota. Ma
terijalizam vazi sarno za fizicki zivot . Tragicnost karme
Ijudi koj i ne mogu da nac1u put do spiritualnosti.Dolazak
vremena kada ce u Ijuditna koji su zahvaceni duhom u
ovoi zemalj skoi inkarnacii i, duh otkri ti svoiu moe da
oblikuj e fizionomij u ~ da oblikuje ci tav izgled coveka.
Onima koji danas stoje na polju materijalizma bice po
kazano da duh moze da stvara, jer ce se to videti u spolj
nom obliku i izgledu. Ariman hoce da otrgne inteligen
cij II od Mihaila. ArilTIanski duhovi ne mogu da se inkar
niraju ali n10gu privremeno da se ugrade i tako deluju u
Ijudskim dusama.
4. avgust 1924. godine ...... .................... ... ........................ 158

x -

Borba koju su poveli pripadnici dominikanskog

reda da zadrze i sacuvaju licnu besmrtnost coveka. A ve
roes oznacen kao j eretik. Danas govorimo da j e c ovek
postigao besmrtnost - neprekinutu licnu svest nakon pro
laska kroz dveri smrti- ali to je postigao tek od kada se
dusa svesti nastanila u zemaljskom coveku. Sunceva in
teligencija Mihaila i planetarne inteligencije. U IX veku
sa spustanjem kosmicke inteligencije u coveka, Sunceva

43

la
.0
)

,a.
0

lj
n
lrII

158

9g
'e

ek
0

se
n

ku
wa

inteligencija Mihaila i planetarne inteligencije postepeno

dolaze U opoziciju jedna prema drugoj. Na ekumenskom
saboru 869. godine dat je signal za ogroman dogadaj u
duhovnom svetu: rascep medu Andelima koji vode Ijud
ske dus'e , sto je dovelo do poremecaja u karmi Ijudi. To
je elemenat haosa u istorij i danasnjeg vremena. Sa pro
dorom Mihailovih bica u zemaljsku vladavinu, Mihailo
donosi snagu koj a ce opet uvesti red u karmu onih koj i
su otisli sa njilTI. Vracanje poretka u karmu. Misija antro
posofije.
8. uvgust 1924. godine .................................................... 173

U v odna napomen a

Odlolnak iz predavanja

kojeje RudoifStajner odriao

22. juna 1924. godine u Dornahu

Proucavanje pita nj a
zanih za karmu svakako
nije lako i rasprava 0 bilo cemu sto je u vezi sa tim pred
n1eton1 iziskuj e, iIi bi bar trebalo da iziskuj e, smisao za
duboku odgovornost. Takvo proucavanje je zaista pitanj e
prodiranja u najdublje veze postojanja, jer llnutar karme i
toka koj i ona poprima, leze ona zbivanj a koja su u osno
vama drugih pojava sveta, cak i prirodnih pojava. Bez
uvida u tok koji karma preuzima u svetu i u razvojv to
vecan s t a, sasvim je ne m g llc e da se s hvati zasto nan ' se
spoljasnja priroda prikazuje u obliku u kojem je vidimo ...
Sadrzaji predavanja datih ovde od Bozica, ne bi
trebalo da se prenose drugima osim putem citanja zapisa
onoga sto je ovde receno. Slobodno izlaganje ove naro
cite teme nije moguce u sadasnjem trenutku. UkoIiko bi
se pred lozio takav pravac morao bih da stavim prigovor.
Ove teske i znacajne stvari iziskuju ozbiljno razmatranje
svake reci i svake recenice ovde izgovorene, da bi ogra
nicenja u okviru kojih su stvari recene bile u potpunosti
Jasne ...
Onog trenutka kada se stvari izgovore na nacin
na koji mi govorimo 0 njima, tu pocinje u punom zna
cenju reci osecaj za odgovornost u odnosu na saopstenja
iz duhovnog sveta. Tesko je ovde govoriti 0 tim stvarima
zbog ogranicenja nase sadasnje organizacije koja, ipak ,
ne priznaje nikakva druga resenja. Tesko je pricati 0 tim
13

stvarirna jer takva predavClnjd LrCDa zaista da se izlazu

sarno slusaocima koji ih pohadaju od pocetka do kraja.
Razumevanje ce nesumnjivo biti tesko svakome ko se
kasnije ukljuci. CJkoliko su, ipak , prijatelji u potpunosti
svesni da takve teskoce postoje, moze se uspostaviti od
redena ravnoteza. Pod uslovom da j e ta svest prisutna ,
sve ce biti dobro. Ali ona nije uvek prisutna...
Mislim da cete razumeti znacaj ovoga sto sam
rekao. Govorio sam ovako da bi neophodna ozbiljnost
mogla da prevlada U odnosu na vrstu predavanja koja se
sada odrzavaju.

ze
VI"

slu
da

** *

tek
inte
na
rad

zen
lek1
da

elV]

guc
ove
ugl '
dan

o
d
14

Dornah, I. .lui 1924. godine

Za sve vas k:oj i ste danas mogi i da budete ovde,

zelilTI, povodom posmatranja kojim se bavin1.o vee neko
v ren1e, nesto da dodam. Ono sto eu d anas da kazen1 po
sluziee da ilustruje i razjasni mnoga pitanja koja mogu
da iskrsnu iz predmeta koji smo do s ada razrnatrali. Isto
vren1eno, to ee pomoei da se osvetl i dusevno raspoloze
nj e danasnj e civilizac ij e.
Godinama smo ukazivali n a odredenu tacku u
vremenu u razvoju evropske civilizacije. Vrerne na koje
rnislim jeste XIV i XV vek ili negde sredina Srednjeg
ve k a . T o j e tacka u razv ( j 1 C v - c a ns tv c k ad a. p c inj e
intelektualizan1 - kada Ijudi pocinju da paze na intelekt,
na misljenje, cineei intelekt SUdlj0111 onoga sto rnisle i
rade.
Posto je doba intelekta danas ttL tni svakako 1110
ZelTIO da steknelTIO dobru predstavu 0 tOlTIe sta je inte
IektualizalTI. Treba Sat110 da dozivilTIO sadasnje vreme~ pa
da steknelTIO utisak 0 onotTIe sto je izbilo na povrsinu
civilizacije u XIV i XV veku. Ali mi vise nis1110 u mo
guenosti da na ziv nacin osetilTIO dusevno stanje koje je
ovom prethodilo. Ljudi koji danas proucavaju istoriju,
uglavnorn projektuju na istorijsku proslost ono sto su
danas navikli da vide, i nernaju neku predstavu 0 tome
kako je covek nekada duhovno bio SaSVilTI drugaciji. Cak
i kada dozvole da stara doku111enta govore sarna za sebe,
oni uglavnom unose u njih nacin rnisljenja i izgled sa
dasnj ice.
15

Duhovnonaucnom proucavanj u n1noge stvari ce

izgledati potpuno drugacije. Pogledajmo sada, na primer,
one istorijske licnosti koje su bile s jedne strane pod uti
cajem arabizma, kulture Azije, pod uticajem onoga sto je
zivelo i izrazavalo se u muhamedanskoj religiji, dok su s
druge strane bile pod uticajem aristotelizma. Razmotri
rno te licnosti, koje su vremenom, preko Afrike, nasle
svoj put do Spanije, i duboko uticale na misl ioce Evrope
sve do Spinoze I pa i posle njega. Ne sticemo pravi uvid
o njima ako zamisljamo da je njihovo dusevno stanje
slicno stanju danasnjih Ijudi, sarno s tom razlikom sto
oni nisu poznavali sve one stvari koje su kasnije otkri
vene. (Otprilike se tako danas misli 0 njima.) Citav nacin
razmisljanja i shvatanja ijudi koji su ziveli u gore nave
denoj civilizacijskoj struji sve do XII veka, je bio sasvim
drugaciji nego danasnji.
D ' nas kaJa covek posmatra sebe , on se oseca
viasnikom misli, osecanj a i impulsa volje koj i vode delu .
Covek sebi pripisuje "ja mislim", "ja osecam" i "ja hocu".
No, u licnostima 0 kojima sada govorim, "ja mi51 im" niposto nije bilo praceno istim osecanjelTI sa koj im
bismo mi danas rekli "ja mislim". To bi moglo da se
kaze sarno za "j a osecam" i "j a hoeu", odnosno, ti Ij udi
su sarno svoja osecanja i volju pripisivali sebi. Zivelo se
vise u osecanju ~Jo misli u meni' nego "j a rnislim". Da
ide, mislili su "ja osecam", "ja hocu", ali nisu u istoj
meri rnislili "ja mislim". S druge strane, oni su sebi go
vorili - ono sto eu sada da opisem je za njih bilo sasvim
stvarno opazanje - da misli zive u podlunarnoj sferi. qne
su svuda unutar te sfere, koja se odreduje postavljanjem

Baruch (iii Benedict) Spinoza, 1632-:-1677. Holandski filosof portugalsko

jevrejskog porekla.
I

l6

Zem
kura
kao !
drug
dose:
udisc
sam
"U el

ramo

zna s
razun
praktl
u a ~
sto je
marne
nama .

dubol~

Jem s'
nego '

tko V ]
rno ot
sada!
kao v
tojalo
vek p(
me zal
- taka

'*

~ ernlj e

na izvesnu tacku , Meseca na drugu, onda Merkura, Venere itd. Oni ne sarno da su zamisljali Zemlju
kao gustu i krutu kosmicku masu, vee su zamisljali, kao
drugu stvar koja joj pripada, lunarnu sferu, sferu koja 1\
doseze qo Meseca. I kao sto mi kazemo "u vazduhu koji
udisemo nalazi se kiseonik~' , tako su ti Ij udi govorili samo sto je danas zaboravljeno da je to tako nekada bilo:
"U eteru koji doseze do Meseca postoje misli". I kao sto
ml kazemo " mi udisemo kiseonik iz vazduha" , tako su ti
Ij udi govorili - ne da "udisu misli" - vee "mi percipi
ramo misli , primamo ih u sebe". Oni su bili svesni da
prirnaju misli.
Vi dite , bez sumnje danas covek moze da se upo
zna sa necim takvim kao sa poj lnom. On ca k to moze da
razume pomoeu antroposofije. Ali cim to postane pitanje
prakticnog zivota, on to zaboravi. To je zato sto odmah
Ilna pr ilicl 0 cudnu pred sta vu da m sli iz iru u nj tll l - ;4
sto je isto kao kada bismo mislili da kiseonik koji pri
mamo disanjem, u stvari , ne primamo, nego on izvire u
nama.
Za ove licnosti 0 kojima sada govorim , to je bilo
duboko oseeanj e i neposredno iskustvo: "Jane posedujem svoje misli. Ja zaista ne mogu da kazem: ja mislim,
nego misli postoje j ja ih primam u sebe."
Mi znamo da kiseonik iz vazduha srazmerno kra
tko vreme kruzi nasim organizmom. To kruzenje broji
rno otkucajima pulsa. To se brzo desava. Ljudi 0 koj ima
sada govorim su zaista zamisljali da je primanje misli
kao vrsta disanja, ali veoma sporog disanja. To se sas
tojalo u ovome: na pocetku svog zemaljskog zivota , co
vek postaj e sposo ban da prima misli. Kao sto neko vre- 1"
me zadrzavamo vazduh u sebi - izmedu udisaja i izdisaja
- tako su ti Ijudi zamisljali da zadrzavaju misli unutar

**
**

--

--- -

'*

17

se be, ali sarno u smislu u kome mi zadrzavamo kiseonik

koji pripada spotjasnjem vazduhu. Oni su zamisljali da
zadrzavaju misli tokom njihovog zemaljskog zivota i
t ponovo ih izdisu -- u kosmicke prostore - kada produ
kroz dveri smrti. Tako je to bilo pitanje udisaja - pocetak
~ivota; zadrzavanje vazduha - trajanje zemaljskog zi
vota; izdisanje - slanje misli u svemir. Ljudi koji su

imali ovu vrstu unutrasnjeg iskustva ose6ali su se kao u

zajednickoj misaonoj atmosferi sa svima drugima koj i su

imali isto iskustvo. Bila je to zajednicka atmosfera misIi

koja se sirila izvan Zemlje, i to ne sarno nekoliko milja,

vec kao sto sam rekao sve do Meseceve orbite.
Taj pogled na svet je u to vreme osvajao civi li
zacij u E v ro pe. Pokusavao je da se sve vise prosiri. N j e ga
t su posebno sirili sledbenici Aristotela, koji su u Evropu
t dosh iz Azije vec pomenutim putem. Pretpostavimo na
l za S
L ~ pcli . Sta bi se ad d godilo ?
U tom siucaju, dragi moji prijatelji, ono sto je
bilo sudbinski predodredeno da dode do izrazaj a tokom
zemaljskog razvoja, nikada se ne bi ostvarilo u punom
., smislu, mislim na dusu svesti. Ljudi 0 kojirna sada go
vorirn, nalazili su se takore6i u poslednjem stadijumu
razvoja duse razuma iii duse cudi. U XIV i XV veku,
dusa svesti je trebalo da se razvije - dusa svesti koja bi,
ukoliko bi se izrazila do ekstrema, odvela citavu civili

zaciju u intelektualizam.

Stanovnistvo Evrope u celini, u X, XI i XII veku,

nije bilo sposobno da se prosto preda shvatanjima kakvih
su se drzali Ijudi koje sam sada opisao. Jer da su to uci
nili, razvoj duse svesti se ne bi dogodio. Iako su bogovi
odlucili da dusa svesti treba da se razvije, ipak ona nije
mogla da se razvije sarno iz sopstvene delatnosti evrop
skog covecanstva, pa cak ni njegove ukupne delatnosti.

'*

*
*

l8

Bilo
duse
sao, '
stavlj
Evro]
'\;....

..f

Moze
gleda
naSI,
stavnl
svega
je rad
kao Ii
domir
pod oj

Takva
vise ill
Nama
za one

Udisat
to je 2
maljsk
lieno (
Mesecl
..

mO]I

od s

tik
da

l 1

au

ak

".
Z1

Bilo je potrebno da se da poseban impuls razvoJu same

duse svesti.
I tako, ocevsi sa vremenom kqj ~ sam sada oQi
vidimo nastanak dye duhovne struje. lednu su pred
sao,
-=stavljali arabizovani filosofi koji su, del~uei sa Zapada
Evrope, snazno u ticali na evropsku c'i vilizaciJ u - vise
nego st,9 se obicno pretpo,stavlja. Drug ~ je bila struja
koja se krajnje ostro borda protiv prethodne, predstav
fj ajueije -Evropi ka'o ne.stp st9je naj_veea,jere s.
O vaj sukob se dugo potom veoma snazno oseeao.
Mozete ga jos uvek osetiti, dragi moji prijatelji, ako po
gledate slike na kojima su prikazani dOlninikanski mo
nasi, iii sarno Toma Akvinski, kako trijumfuju kao pred
stavnici sasvim drugaeijeg pog leda n a sVet, koji j e pre
svega naglasavao jndividualno,_licno biee coveka, i koj i
je radi ODa tome da covek moze da prisvoji svoje misli
t ao heno Ie snls l o .
inl :::i ikalna v iJin 0 prikazan
dominikance kako gaze predstavnike arabizma. Oni su
pod nj ihovim nogama, zgazeni suo
Suprotnost ove dye struje se jos dugo oseeala.
Takva snaga oseeanj a, kakva lezi u tim slikama, danas
vise ne postoji u coveeanstvu koje je krajnje ravnodusno.
Nama je neophodno potrebna takva snaga oseeanja, ne
za one stvari za koje su se oni borili, vee za neke druge.
Razmislimo malo 0 tome sta su oni zamisljali.
Udisanje misli iz kosmickog etera iz podlunarne sfere
to je zacetak zivota. Zadrzavanje daha - to je sam ze
maljski zivot. Izdisanje - to je opet izlazenje misli, ali
lieno obojenih, u kosmicki eter, u impulse sfere ispod
Meseca, podlunarne sfere .
Sta je to onda izdisanje? To je isto ono, dragi
moj i prij atelj i, 0 cemu govorimo kada kazemo: tri dana
od smrti etersko telo coveka se uveeava. Covek gleda
I

SU

IU

su
s1i

Ja,

Ii

pu
la

~ o-

nu
I..U,

bi,
li
~U,

~ ih
~

..,1

IVI

..

~Je

Ip

,ti.

> <

.II

......

0"

"

. .. . .

"'---

19

unazad na svoje etersko telo, koje polako postaje sve

vece. On vidi kako se njegove misli sire u kosmos. To je
to isto, samo sto se to tada shvatalo - ako mogu tako da
kazem - sa jednog subjektivnog stanovista. Tako su to
ljudi osecali i dozivljavali. Oni su osecali kruzni tok
zivota mnogo dublje nego sto se on danas oseca.
Ipak, da je njihov pogled na svet, njihovo shvata
nje postalo vodece u Evropi, razvilo bi se sarno slabo
osecanje za Ja u coveku evropske civilizacije. Dusa
svesti ne bi mogla da se pojavi, Ja ne bi pojmilo sebe u
"j a mislim". Pomisao 0 besmrtnosti bi postaj ala sve
bleda i bleda. Lj udi bi sve vise gledali na ono sto zivi i
deluje u daljinama podlunarne sfere kao na ono sto je
preostalo od coveka koji je ziveo ovde na ovoj Z el1llji.
Osecali bi duhovnost Zenllje kao produzetak njene atmo
sfere. Oni bi sebe osecali kao da pripadaju Zemlji, ali ne
kao Indivldualne Ijude odvojene od Z emlje. IZroz nji ov
osecaj za "ono misli u meni" ljudi, koj e sam opisao ,
osecali su se prisno vezani sa Zemljom. Oni nisu sebe
osecali kao individualnosti u istom stepenu kao sto su
Ijudi ostatka Evrope poceli da se osecaju, ma koliko
neJasno.
Moramo, medutim, takode imati na umu sledece.
Sarno je duhovna struja 0 kojoj sam upravo govorio, bila
svesna cinjenice da kada covek umre, misli koje je pri- .
mio tokom zemaljskog postojanja, zive i tkaju u kosmi
ckom eteru koji okruzuje Zemlju. Ovo shvatanje su ze
stoko napadale one druge osobe potekle uglavnom iz
dominikanskog reda. One su, s druge stane, objavile da
je covek individualnost i da moramo pre svega paziti na
njegovu individualnost koja prolazi kroz dveri smrti, a
ne na ono sto se rastvara u univerzalnom svetskom eteru.
To su isticali prvenstveno - ali ne i jedino - predstavnici
20

don

tanj
sa d
ishc

zerr
obo
se 1:
v

ZlYC

bili
rene

mUt

Ijud
ili ).

sem
koji
nJen
sto j
SYOJ

veru

dan
tako
moy
zastl
pryo
tako.

srdaj

sluca
vala

na pl

dominikanaca. Oni su se ostro i energicno borili za shva

tanje 0 coveku kao individualnosti, sto je u suprotnosti
sa drugom strujom koju sam ranije opisao. Meautim kao
i shod ovoga, doslo se do sasvim odredenog stanja.
Razmotrimo sada te predstavnike - da tako ka- .J..
zemo - individualizn1a, jer ipak, bile su to individualno ~
o boj ene misli koj e su prelazile u opsti eter. A oni koj i su

se borili protiv te struje - sarno zato sto su jos uvek bili

zivo svesni da je to bilo receno, da to shvatanje postoji - ~

bili su uznemireni onim sto je tu zaista bilo. Ta uznemirenost, uglavnom medu najvecim misliocima - ta uzne
mirenost u vezi sa silama koj e sire i razlazu i prenose
Ijudske n1isli u kosmicki eter - nije nestala do kraja XVI
ili XVII veka.
Moramo na neki nacin biti u stanju da se prene
semo u unutrasnj i zivot dusa tih ljudi - posebno onih
koj i su pripadali dominikanskom redu. 1~ ek tada poci
njemo da shvatamo koliko su oni hili uznemireni onim .
to je stvarno ostalo kao naslede mrtvih - u sta oni, sa
svojim shvatanjima, nisu vise mogli, niti se usuaivali da
veruJu.
Moramo da se prenesemo u duse tih ljudi. Nije
dan veliki covek XIII iIi XIV veka nije mogao da misli
tako suvoparno, tako apstraktno, u tako hladnim poj
movima kao covek danasnjice. Kada danasnji coyek
zastupa neku ideju, cini se kao da se podrazumeva da
prvo treba da iscupa srce iz tela. U ono vreme nije bilo
tako. Tada su postojala duboka osecanja, postojala je
srdacnost, toplina u svemu sto su ljudi zastupali, ali u
slucaju koji ja navodim, srdacnost je takode podrazume
vala prisustvo snaznog unutrasnjeg sukoba.
Ta filosofij a, proizasla iz dominikanskog reda
na primer, razvijala se pod najuzasnijim unutrasnjim

**

21

sukobima. Mlslim, ona filosofija koja je potom tako sna

zno utieala na zivot - jer je zivot u to vreme jos uvek
mnogo zavisio od autoriteta pojedinog coveka. Tada nije
postojalo ovako siroko obrazovanje. Sva kultura i obra
zovanje - sve sto suUudi znali - preslo je u vlasnistvo
nekolieine i, kao poslediea, ta nekolieina je zasla mnogo
dalje u ono sto je bilo pravi filosofski zivot i teznje. A u
svemu sto je tada poteklo u eivilizaeiju nalazili su se ti
unutrasnji sukobi kroz koje su oni prolazili.
Danas citamo radove skolastika i oseeamo sarno
suvoparne misli. Ali oni koji su suvoparni su danasnji
citaoei . Oni koji su napisali te radove nisu nikako bili
suvoparni u svom sreu i dusi. Bili su ispunjeni unutras
njOITl vatrorn u odnosu na sopstvene misli. Stavise, ta
unutrasnja vatra je poslediea teznje da se spreci objekti
van utieaj misli.
Kada covek danasnjiee razmislja 0 pitanjima po
gleda na svet, ne postoj i nista sto ga uznemirava. Danas
covek moze potpuno spokojno da misli 0 najvecoj glu
.
posti.
Covecanstvo
se
vee
toliko
dugo
razvija unutar
,
duse svesti, da se vise ne javlja onakva uznemirenost kao
sto bi se, na primer, javila kada bi neki menu nama ose
tili kako izgledaju misli Ijudi kada se posle smrti izliju u
etersku okolinu Zemlje. Danas su takve stvari, koje su
jos uvek mogle d~ se dozive u XIII i XIV veku, potpuno
ne oznate. Tada bi se dogodilo da mlani svestenik ode
kod starijeg, zaleci se na unutrasnj,e rnuke kroz koje pro
lazi da bi ostao veran svojoj veri, i to bi mudro izrazio:
"Proganjan sam utvarama mrtvih".
Govoreei 0 utvarama mrtvih, oni su mislili tacno
na ono sto sam upravo opisao. To je bilo vreme kada su
Ijudi jos uvek mogli duboko da prodru u ono sto su ucili.
U takvoj zajedniei - dominikanskoj zajedniei na primer

22

--

- on
vidu
shva
dusa
pada
deni
bi 0:
mrtv
bro :
sto (
ga, tl

slue,
sveSl
kada
U O(
unut
vaslC

Zau2
stvar
stvar
u du
vna 1
nove
sazn

hovr
takvi
nas.
veka
sto j(
je to

la

ek

..
LJe

'a

VO

go

,U

ti

rIO
..

1J 1
iIi
lS
ta

ti
0

as
u
ar

EtO

10

~e

b
0:

10

su
h.
r

- ~su ucili da j e covek individualan i da poseduj e indi

vidualnu besmrtnost. Oni su ucili da je lazno i jereticko
shvatanje da se zamislja, u odnosu na misao, univerzalna
dusa koja ukljucuje citavu Zemlju. Oni su naucili da na
padaju ovu jeres svom svojom snagom. A opet, u odre
denim trenucima kada bi se medusobno savetovali, oni
bi osecali objektivno i uticajno prisustvo misli koje su
mrtvi ostavili za sobom. Tada bi se zapitali: ,~Da li je do
bro sto radim ovo sto radim? Evo necega neodredenog
sto deluje u mojoj dusi. Ne mogu da ustanem protiv to
ga, to me cvrsto drzi."
Intelekt ljudi tog vremena - mnogih u svakom
slucaju - bio je takav da su oni jos uvek bili prilicno
svesni govora mrtvih, bar nekoliko dana posle smrti. I
kada bi jedan (umrli) prestao da govori , drugi bi poceo.
U odnosu na takve stvari oni su takode osecal i da su
unutar sveobuhvatnog duhovnog - ili bar eterskog
vaSlone.
Taj dozivljaj vasione je iscezao u nase vreme.
Zauzvrat smo stekli zivot u dusi svesti, dok sva duhovna
stvarnost koja nas okruzuje - nista manje stvarna od
stvarnosti stolova i stolica, drveca iii reka - deluje sarno
u dubinama nase podsvesti. U nutrasnj ost zivota, duho
vna unutrasnjost zivota je nestala . Ona se mora prvo po
novo steci pomocu zivo prihvacenog duhovnonaucnQg
saznanJa.
Moramo zivo razmisljati uz pomoc saznanja du
hovne nauke i to cemo uciniti ukoliko se zadrzimo na
takvim cinjenicama zivota koje ne leze toliko daleko iza
nas. ZamisIite skolastickog misIioca iii pisca iz XIII
veka. On belezi svoje misli. Danas je to lak posao zato
sto je covek navikao da misli intelektualno. U to vreme
je to bilo tek u zacetku i jos uvek je bilo tesko. Covek je
23

jos uvek bio svestan izuzetnog unutrasnjeg naprezanj a .

Bio je svestan da je misliti isto tako tesko kao krcenje

sume , ukoliko mogu da koristim ovo trivijalno poredenje. Danas je razmisljanje nlnogih ljudi postalo prili
cno automatsko. Mi ljudi danasnjice skoro nikada nismo
savladani te'lnjom da sledimo svaku svoju misao nasom
licnoseu! Mi slusamo coveka danasnjice kako pusta da

se jedna misao automatski zacne iz druge. Mi ne nlO

'lemo da sledimo misli, ne znanlO zasto, j er u tome ne
postoji unutrasnja nu'lnost. A opet onoliko dugo koliko
covek 'livi u svom telu trebalo bi da sledi svoje misli
svojonl licnoseu. Posle ee one ubrzo slediti drugacij i to k;
kada on umre poceee da se sire , da se rasprostiru .
T ako j e mogao covek da sedi tarIlO u ton1 vreme
nu braneei oru'lj em ostre misli ucenj e 0 individualnOlTI
coveku, spasavajuei ucenje 0 licnoj beslnrtnosti. Tako- b i
1..11 pole 1is(: 0
fo ti v A vero esa ili drugih iz le struje 1111
slj enja koju sam opisao na poce!ku ovog predavanja . Ali
postojala je druga lTIoguenost! Posebno u slucaju istak
nutog coveka kakav je bio Averoes, ono sto je poteklo
od njega, rastvarajuei se posle njegove smrti kao neka
vrsta aveti u podlunarnoj sferi, mogao bi opet sam Me
sec da sakupi na kraju te sfere , i da to tu ostane. I<.ako se
to uveealo i prosirilo, tako je moglo opet da se smanji i
dobije oblik, sve dok se ponovo ne bi zgusnulo u jedno
biee izgradeno , ako mogu tako da ka'lem, u eteru. To je
moglo da se dogodi. Tada bi covek tamo sedeo , poku
savajuei da postavi osnovu individualizma, nastavljajuei
svoju polemiku protiv A veroesa a A veroes bi se kao pre
teei lik pojavio pred njim, uznemiravajuei ga, ometajuci

gao

--

-----

_ .

..

..

..

Averoes , Ibn Rusd , oko 1126-1198 . Arapski fi losof, sudija i lekar roden u
Spaniji .

24

XIII....

esa.

proti
pOJa'
pone
cetle
moz~

su Ip
v

reCI

unut;
One

govo
duho
okro:
duse '
da c(
opstc
hovn
dima
,.
noell
neod
gledt
u SVI
Ijudi,
SObOl
cela.

evrof
koje
skora

DO MtN' lL A}Jc.1 . . SK 0 ll~ S'\ \ K

.. .. - - - - - -

IJa.

llJe
re
il i

110

)111

da

lO

ne
ko

lsl i
,

)1("

le

)111

bi

111

L\ Ii

1k
do
.ka
fe
se
Iii
no
.
,

Je

:u
,.
lCl

,.

lCI

11 U

t-J D l \j

(' )
l 'D U Pl L t ~ A

Najvazniji skolasticki tekstovi koji su nastali u

rnrtvog Aver'o
XIII veku, bili s~ usmereni protiv .. davno

esa. Polemisal~ se, .p'rotiv coveka koj i je odavno umro,

protiv ucenja koje je ostavio za sobom. Potom bi se on
pOJavio da im dokaz~' da su s~. nj,e gove .misli zgusnule,
ponovo ucvrstilei tako nastavil e. da zive!
T i unutrasnji sukobi su zaista postojali pre po
cetka novog doba svesti, i oni su bili takvi da mi i danas
mozemo da sagledamo njihovu punu intenzivnost. Reci
su ipak reci. Ljudi danasnjice mogu da prime sta lezi iza
reci sarno pomocu onih pojmova kakve poseduju, ali
unutar reci cesto postoji bogat sadrzaj dusevnog zivota.
One su ukazivale na zivot duse kakav sam sada opisao .
To su, dakle, dye struje i one deluju, u osnovi
govoreci, do danas. ledna bi - iako danas deluje sarno iz
duhovnog sveta - rado utisnula u coveka stay da Zemlj u
okruzuje opsti zivot misli i da u mislima covek udis e
dusevno-duhovno. Druga struja zeli pre svega da ukaze
da covek treba da postane nezavisan u odnosu na takvu
opstost. Prva struja je, vise kao neodredeni zamor u du
hovnom okruzenju Zemlj e, vidljiva danas mnogim Iju
dima (jer jos uvek postoje takvi Ijudi) kada u narocitim
nocima leze u svom krevetu i slusaju neodredeno, i iz te
neodredenosti se u njima radaju svakakve sumnje u po
gledu onoga sto oni danas tako odredeno i signrno tvrde
u svojoj individualnosti. U meduvremenu kod drugih
Ijudi, koji uvek cvrsto spavaju jer su veoma zadovoljni
sobom, imamo strogo naglasavanje individualnog na
cela.
Ipak, ova borba i danas tinja u samim osnovama
evropske civilizacije. Ona je tu i dan danas; i u stvarima
koje se odigravaju spolja na povrsini naseg zivota, mi
skoro da i nemamo nista drugo osim udaranj a povrsinskih
"

25

*"

talasa onoga sto je jos uvek prisutno u dubinalna duse

ostatke dubljeg i izrazajnijeg unutrasnjeg zivota ondas
njih vremena.
Mnoge duse iz tih vremena su ponovo ovde u
sadasnjem zemaljskom zivotu. Na odredeni nacin one su
pobedile ono sto ih je toliko uznemiravalo u njihovoj
povrsinskoj svesti - uznemiravalo bar u odredenim tre

nucima te nj ihove povrsinske svesti. No, u dubinama

mnogih danasnjih dusa ono utoliko vise plamti. Duhovna

nauka je ovde, opet, da skrene paznju na istorijske po
j ave kao sto su ove.
Ali ne smemo da zaboravimo sledece. U istoj
meri u kojoj su Ijudi, tokom zemaljskog zivota, postaJi
nesvesni onoga sto ipak postoji, naime misli u eteru u
neposrednoj okolini Zemlje - u istoj meri, prema tome, u
ko. o su stekli "ja mislim" kao sopstveni posed - nj iho va
Ijudska dusa se suzila. Covek prolazi kroz dveri smrti sa
suzeno m dusom.
Suzena dusa nosi neistinite, nesavrsene, nedosle
dne zeillalJ ske misli u kosmicki eter i to ponovo deluj e
na duse ljudi. Stoga nicu takvi drustveni pokreti kakvih
smo danas svedoci. Moramo da shvatimo njihovo unu
trasnje poreklo. Tada cemo priznati da ne postoji drugi
lek, drugo izlecenje za ova socijalna shvatanja, rusilacka
kao sto su ona cesto, nego sirenj e istine 0 duhovnom
zivotu i stvarnosti. #
Setite se sarno predavanja koja smo ovde odrzali,
posebno onih istorijskih koja su razmatrala ideju reinkar
nacije i koja su vodila do mnogih odredenih primera.
Ova predavanja ce yam pokazati kako stvari deluju ispod
povrsine spoljasnje istorije. Videcete kako se ono sto
. zivi u jednom istorijskom dobu prenosi u drugo posred
stvom ljudi koji se vracaju u zemaljski zivot. Ali, izmedu

26

sl11rt
vanJ
vota
stekl
b i bl
koji
Dub
dob,

onOt

posu
tualr
v- eku
sredi
kaka
Je s
,

mOCI

dale
kao ~
stren
vesti
bili .~
kalnc
utica

SU lIT
,

vee f
zeIn (
ge prl
najcu
3

R ene'

srnrti i novog roc1enja, sve duhovno ucestvuje u obliko

vanju onoga sto Ijudi prenose iz jednog zemaljskog zi
vota u drugi. Danas bi bilo dobro kada bi mnoge duse
stekle onu objektivnost kojoj bi 111og1e da se obrate, koja
bi budila unutrasnje razumevanje, kada opisujemo Ijude
koji su ziveli u sumrak duse raZUlna.
N eki od ljudi koj i su tada ziveli ponovo su ovde.
Duboko u svoj im dusama pro s li su kroz sumrak jednog
oba i kroz neprekidne napade propatili su od aveti
onoga 0 cemu sam govorio, i oni su, konacno, duboko
posumnjali u jedinstvenu vrednost onoga sto je intelek
tualno. Ta sumnja se dobro moze razumeti, jer je u XIII
veku bilo Innogo ljudi - ljudi od z nanja, k oji su stajali u
sredistu ucenog zivota, gotovo u potpunosti teoloskog
kakav je on tada bio - ljudi za koje je bilo duboko pita
nje savesti . ,,~ ta ce na 1 r aj u isp asti?"
Takve duse su cesto nosile sa sobom u to doba
moene sadrzaje iz svojih ranijih inkarnacija. One su im
dale intelektualnu obojenost, ali su one sve to oseeale
kao struju u opadanju. Dok su u struji u usponu - koja je
stremila napred ka individualnosti - osecale grizu sa-:
vesti. Dok se konacno nisu pojavili takvi filosofi koji su
bili pod uticajem koji je zaista ubio svaki smisao. Radi
kalno govoreci, mozemo da kazemo: oni koj i su bili pad
uticajem Dekarta! 3 Jer su mnogi, cak i menu onima koji
su imali svoje mesto mec1u skolasticima ranijih vremena,
vee potpali pod kartezijanski nacin razmisljanja. Ne ka
zern da ~u oni postali filosofi . Te stvari su pretrpele mno
ge promene. Kada covek pocne da razmislja na taj nacin,
najcudnije gluposti postaju same po sebi razumljive. Za
..

_- -

..

_.

.-

Rene Descartes, 1596-1650. Francuski filosof, matematicar i naucnik.

27

Dekarta kao sto znate, vazi izreka: cognito ergo sum

mislim, da Ie postojim.
Dragi moji prijatelji, nebrojeni rnudrimislioci su
ovo prihvatili l(ao istinu: mislim~ dakle p~ojim. Pa ipak
ishod j'e sledeei: od jutra do veceri lTIislilTI, dakle posto
j UTI. Potom zasplm. N e misfim,
ne postoj
im.
Pono
.
- ....stoga
,-,
.
vo se probudim, mislirp, zatg po?toj im. Zaspim i kako
~ada ne misl.im, stoga ne _ostoj im.Ji.uzna,posledica ovo
ga je: covek ne ~ amo da , sJ?ava, vee wprestaje da .postoj i
)<ada s ava! Na'man'e odesan dokaz ~ a .R 0st~jane co
vekovog duha j e tvrd~j a: "Misl if!l, dakle postC?j irn". I Rak
to je postala naj$ire prihva~~na izjava u doba razvoja
svesti . K Slda d~Jlas lJkazemq na takve stvari, to izgle,da
l~ao svetogrde! " , .

.
No, u odnosu na to, ispricaeu yam sada jedan ra
zgovor. 1ako nij e istorij ski zapisan. on lTIOZe duhovnim
istrazivanjem da se pronade medu stvarnim cinjenicama
koje su se dogodile. To je bio razgovor koji se odigrao
izmedu starijeg i mladeg dominikanca, i ide otprilike
ovako:
Mladi kaze: "Mislj enj e obuzima ljude. Misao,
senka stvarnosti, ih obuzima. U stara vremena misao je
uvek bila poslednje otkrivenje zivog duha iz visina, ali
sada, upravo je lTIisao ta koja je zaboravila taj zivi duh.
Sada se on dozivljava kao puka senka. Zaista - govorio
je mladi - kada covek vidi senku, on zna da ona ukazuje
na neku stvarnost. Stvarnosti su zaista tamo. Sarno lTIi
sljenje ne treba da se napada, vee sarno cinjenica da smo
izgubili zivi duh iz naseg misljenja".
Staril i odgo\'-ara: "U misljenju - usled toga sto je
covek s Ijubavlju usmerio pogled ka spolj asnj oj prirodi
dok otkrivenje prihvata kao otkrivenje i ne tezi da mu
se priblizi svojim misljenjem - u lTIisljenju mora da se
.

28

;. .

prona

sko b
stvan
stvan

.~

v'

vaZl l
s a za
opet
stvo (
stvan
Bozi(
govo

VIse (

ovog
z cl -o
formi
form i
pacer
stekn
ziden
mora
sve
dragi
duse,
pravc
1

ce se
dite i
dana~
,

osee,

m
1 SU
~

pak
sto

mo

.ako
)vo
;toj i
v

co-

Rak

vOJa

leda

ra

DI m

ama
srao
like
sao,

.0 Je

, ali
duh.
ono
zUJe
lTIl

smo

to je
)di

lmu

la se

pronaae jedna zemaljska stvarnost, da bi se opet doslo

a o pre ctasnje nebeske stvarnosti."
,,8 ta ee se desiti?" pitao j e mladi. "Da Ii ee evrop
sko covecanstvo biti dovoljno j ako da otkrij e tu zemalj sku
stvarnost misljenja, iii dovoljno slabo da izgubi nebesku
stvarnost?"
Ovaj dijalog zaista sadrzi sve ono sto jos uvek
vazi u evropskoj eiviIizaeiji. Jer posle prelaznog period a,
sa zarnracenjem zivotnosti misli, covecanstvo sada mora
opet da stekne zivo misljenje. U suprotnom ee covecan
stvo ostati slabo i sa stvarnoseu misli izgubiee sopstvenu
stvarnost. Stoga je zaista neophodno, od ulaska naseg *
Bozienog impulsa u antroposofski pokret, da bez zadrsk e
govorimo u [ormi zivog 111isljenja. T suprotno m ce sve ~
vise dolaziti do toga da ee se cak i stvari koj e znamo iz l'
ovog iii onog izvora - kao, na primer, da covek ima fi
Licku Lel o, te r k o telo i as tr a lno te lo - shv ati i sam e 11
formi mrtvog misljenja. Ove stvari se ne smeju shvatiti u
formi mrtvog misljenja jer tada postaju iskrivljene, izo
pacene istine a ne prave istine.
Danas sam zeleo toIiko da prikazem. Moramo da
steknemo zivo, oseeajno interesovanj e, teznju da preva
ziaenlo obicnu istoriju i da do demo do one istorije koja
mora i moze da se cita u zivom duhu, istorije koja ee se
sve vise negovati u antroposofskom pokretu. Danas,
dragi moj i prij atelj i, zeleo sam da iznesem pred va'se
duse, takoreei, konkretan naert naseg programa u tom
praveu.
Mnogo toga je danas receno aforisticki. U vama
ce se j avi ti dublj a veza ako se potrudi te ne toliko da sle
dite intelektom, vee da osetite citavim bieem ono sta je
danas zelelo da se kaze. Morate pokusati da to saznajno
oseeate, da oseeajno saznajete, da bi ne sarno ono sto je

**
*

29

receno vee i sto se cuje unutar nasih krugova, moglo sve

vise da bude potpomognuto od strane prave spiritual
nosti.
Potrebno nam je obrazovanje za duhovno slusa
nje i !ek tada cerna medu nama razviti pravu spiritual
nost. Zeleo sam danas da probudim taj oseeaj u varna, ne
toliko da drzim jedno sistematsko predavanje vee da
govorim vasim sreima, iako sam se pozlvao na mnoge
konkretne duhovne cihjeniee.

***

1\ z%.as. 200~,-k

da se
covel
obraz
koji 2
covel~

Reci I
svaka
vIm n
da to
naZlV;

tinja,
grupn
ramo
grupr
fizick
alne
dok,
vOJa
potpL
svojil
, .
elma
..
Juna
karm
kOJe
pona:
30

sve
lal

lsa

lal
, ne

Dornah, 4. ilAt{ 1924. godine

da
oge

Danas eu reei nesto ise 0 tome kako nastavljaju

da se razvijaju pripremne karmicke snage nakon sto je
covek prosao kroz dveri smrti. 8to se tice obicne svesti,
obrazovanje karme, a uopste i eitav taj odnos sa sveton1
koji zovemo " karmicki" , odigrava se vise instinktivno u
coveku. Vidimo da se zivotinje ponasaju "instinktivno" .
Reei kao "instinkt", koj e se tako cesto koriste u nauci, U
svakodnevnom zivotu se uglavnom primenjuju na sas
vim nejasan i neodreden naein. Ljudi ne cine pravi napor
da to sebi jasno predstave. 8ta je to sto mi kod zivotinja
nazivamo instinktom?
Znamo da zivotinje poseduju grupnu dusu. Zivo
tinja, onakva kakva je, nije izdvojeno biee. Iza nje stoji
grupna dusa. Ali kom svetu pripada grupna dusa? Mo
ramo najpre da odgovorimo na pitanje: gde nalazimo
grupne duse zivotinja? One se svakako ne nalaze ovde u
fizickom svetu. Tu postoje sarno pojedinacne individu
alne zivotinje. Ne nalazimo grupnu dusu zivotinja sve
dok, puten1 inicijacije ili obicnim tokom ljudskog raz
voja izmedu smrti i novog rodenja, ne dodemo do tog u
potpunosti drugacjj eg sveta, koj im covek prolazi izmedu
svojih zemaljskih zivota. Tu zaista nalazimo, medu bi
cima sa kojima smo tada, ukljucujuei pre svih ona 0 ko
jima sarD yam govorio, ona sa kojima razradujemo nasu
karmu - tu nalazimo i grupnu dusu zivotinja. A zivotinje
kOJe su ovde na Zemlji, kada se ponasaju instinktivno,
ponasaj u se iz pune svesti tih grupnih dusa.
3I

To mozete ovako da zamistite, dragi moji prija

teUi (dr Stajner erta na tabli). Ovde je earstvo u kome
zivimo izmedu smrti i novog rodenja i iz njega dejstvuju
snage koje proizilaze iz grupnih dusa zivotinja. A ovde
na Zemlji nalazimo pojedinacne zivotinje koje se pona
saju onako kako ih, takoreci, vode niti koje idu do grup
nih dusa, do bica koja i mi sami otkrivamo u earstvu iz
medu smrti i novog rodenja. To je instinkt.

Ocigledno je da materijalisticki pogled na svet ne

.
.
moze da objasni instinkt, jer instinkt je delovanje iz onog
Jasno VI
earstva koje eete naci opisano kao Duhovna zemlja u
vise od
mojoj Teosofiji, kao i u mojoj Tajnoj nauci. Medutim,
gledom
kod coveka je to drugacije. Covek takode ro seduje in
to ovako
stinkt, ali kada se on ponasa instinktivno, on ne deluje iz
tog duhovnog earstva, vee iz sopstvenih prethodnih zi
vota, iz citavog niza prethodnih zemaljskih zivota. Kako
duhovno earstvo deluje na zivotinje , uzrokujuci da se
ponasaju instinktivno, tako i prethodne inkarnacije co
strane
veka deluju na njegove kasnije inkarnaeije, tako da on
jedne s
instinRtivno zivi svoju karmu , ali to je duhovni instinkt,
"od po
instinkt koji radi unutar Ja.
Mi po
Ako ovo razumemo, potpuno cerno razumeti po

vezanost ovog instinktivnog _delovanja sa Ijudskom slo

bodom, jer covekova sloboda potice iz istog tog earstva

iz koga instinktivno deluju zivotinje, nairne, duhovnog

earstva.

Danas cemo da razmotrimo nacin na koji se taj

instinkt postepeno pri prema kada covek prode dveri

smrti. Ovde u zemaljskom zivotu, kao sto smo videli,

unutrasnji dozivljaj karme je instinktivan. On se odvija

ispod praga svesti; ali onog casa kada pro demo kroz

dveri smrti postajemo objektivno svesni, tokom nekoliko

prvih dana, svih dogadaja koje smo neposredno prosli na

'--'

32

Zelnlji. Pred nama se sire te sl ike i ono sto tada vidimo

kao veliki tablo naseg zi vota, sadrzi sve sto se instinkti
vno odigralo u nasoj karmi.
Kada covek prode kroz dveri smrti i kada se nj e
gOY zivot, koji se sve vise siri i uvecava, razvije pred
njegovim ocima, sa tim ide sve sto je bilo instinktivno,
cega nije bio svestan u zivotu - mreza karrne. On je, U
stvari, ne vidi u prvim danilna posle smrti , ali ono sto bi
inace opazao sarno kao blede slike secanja, to on sada
jasno vidi u zivom obliku, i takode vidi da je tu jos nesto
vise od obicnog secanj a.Ako gledamo iniciranim po
gledom na sve sto covek sada ima pred sobom, mozemo
to ovako da opisemo:
Covek, koji je prosao kroz dveri smrti , posedu
juci obicnu svest tokom zemaljskog zivota ~ vidi svoj
Zlvot rasiren pred sobom kao mocnu panoranl 1. a1 i ga
vidi samo "s preda~'. Inicirani pogled ga vidi i sa druge
strane - takoreci "od pozadi". Covek ga vidi samo sa
jedne strane. Iniciranim pogledom mozemo da ga vidimo
"od pozadi" i tada iskrsne citava mreza karrnickih veza.
Mi posmqtramo ovu nlrezu karmickih veza kako iskr
sava, za pocetak, iz misli koj e su zi vele u volj i tokom
covekovog zemaljskog zivota. Meautirn, dragi moji pri
jatelji, u" to odmah dolazi jos nesto.
Cesto sam nagl~s~vao cinje.n icu: m~sli k,o je svesno
dozivljavamo tokom ~aseg zemaljskog zi~ota ~u rnrtve
mlsli, ali one koje su utkane u ka~mu, misli koje sa a
iskrsavaju, su five. Prema tome, sa "druge strane" pano
[arne naseg zivo!a - iskrs~vaj u zive misli. A sada - ovo
je cinjenica od neizrecive vaznosti - sada se priblizavaju
bica Trece hljerarhije i p rimaju ono sto izblja iz te "dru
ge strane'" panorame. Andeli : Arh~nde1i ( Arhaji to prio
maJu u se6e, oni to udisu!
,

, '.

~"f

....

'

**

"

33

To se odigrava tokom vremena kada se covek,

posle smrti, uzdize na svom putu navise do kraja Mese
ceve sfere. Stupajuci u Mesecevu sferu pocinje njegovo
putovanje unazad kroz njegov zivot, koje traje, kao sto
znamo, trecinu zivota provedenog na Zemlji iIi da bu
demo tacniji , traje isto onoliko koliko i vreme koje je
spavajuci proveo na Zemlji.
Cesto sam opisivao kako se odigrava to putova
nje unazad kroz zivot. Sada mozemo da se zapitamo: ka
kyo je covekovo stanje u obicnom spavanju, u odnosu na
stanje u kome se nalazi odmah posle smrti? Obicno kada
zaspi, covek je, kao duhovno-dusevno bice, sarno u svom
astralnom telu i .la. Nema svoje etersko telo sa sobom,
jer je ono ostalo u krevetu. Stoga su njegove misli bezi
votne, one nemaju delotvornu snagu, one su sarno sIike;
ali kada on prode dveri smrti, u pocetku ima svoj e eter
sko telo sa sobom i ono pocinje da se siri. E tersko te lo
deluje ozivljujuce, i to ne sarno za fizicko postojanje v e '
i za same misE. Zato sto covek ima svoje etersko telo sa
sobom, misE ozivljavaju. Kako se oslobada, etersko telo
prenosi zive misli od coveka do Andela, Arhandela i
Arhaja, koji u svojoj milosti primaju te misE.
Ovo, ako mogu tako da kazem, jeste prva radnja
koja se odigrava u zivotu izmedu smrti i novog rodenja.
Iza praga smrti, bica Trece hijerarhije presrecu ono sto
se otpusta od coveka - sto je povereno njegovom razla
zucem eterskom telu. Bica Trece hijerarhije to prihva
taju. I mi ljudi izgovaramo jednu dobru, jednu prekrasnu
molitvu kada mislimo na vezu zivota i smrti ili na ne
koga koji je pro sao dveri smrti:

star

mlS

svo
njil
odi
zel
ZlV

de~
v

VIS

dul
lee

op~

me

UPI

Jac
"lv
ili
bo
zn
v

str
lIT

k3

Vc
V(

Andeli, Arhandeli i Arhaji u etersko tkanje

primaju mrezu covekove sudbine.
34

dr
u

Izgovarajuci ove reci gledamo u pravo duhovno

stanje stvari. Mnogo zavisi od toga da li Ijudi na Zemlji
misle duhovne cinj enice ili ne, da li sarno otprate mrtve
svojim mislima koje ostaju na Zemlji ili ih otprate na
njihov daUi put mislima koje su prava slika onoga sto se
odigrava u onom carstvu u koje su ovi stupili.
To se, dragi moji prijatelji, pokazuje strasno po
zeljnodanasnjoj
0 inicijaciji: da unutar zemaljskog
-zivota budu mislinauci
.
koje su istinita stika pravih duhovnih
desavanja. Sarno teoretskim razmisljanjem - nabrajajuci
vise clanove coveka i slicno - ne dosezemo j edinstvo sa
duhovnim svetom. To mozemo da ucinimo jedino mis
leci one stvarnosti koje se tamo odigravaju.
Prema tome, Ijudska srca treba da su spremna da
opet cuju ono sto su Ijudska srca zaista cula u starija vre
mena inicijacije, u drevnim misterijama ~ kada se zaista
upecatljivo ponavljalo onima koji su bili na putu inici
jacije: "Pratite mrtve u nj ihovim d aljim sudb inama!"
"Memento mori", to je sve sto je od toga ostalo, manje
iIi vise apstraktno opominjanje, koje vise ne utice du
boko na coveka, jer on vise ne siri svoju svest u zivot
zivlji od zivota u ovom culnom svetu.
Sada se prihvatanje Ijudske mreze sudbin e o d
strane Andela, Arhandela i Arhaja, otkriva pred nama i
ima se utisak da ona zivi i da se krece u Ijubicasto-pla~
kastoj atmosferi etera.
Kada se etersko telo rastvori, tacnij e, kada Ande
Ii, Arhandeli i Arhaj i udahnu misli, tada, posle nekoliko
ana, covek krece onim povratnim zivotom koji sam
vam opisao. Tada dozivijava svoja dela, svoje impulse
volje, pravce svojih misIi, nacin na koji je delavan na
druge ljude kojima je cinio dobro ' iIi zlo. On sasvim zivi
u dusevnosti, u osecajnosti drugih Ijudi. On ne zivi u
35

sopstvenoj dusevnosti. Sa j asnorn svescu da je to ono sto

treba da fadi, on prolazi sve sto se odigravalo u dubina
L ma drugih Ijudskih dusa sa kojima je usao u bilo kakvu
.x karmicku vezu, kojirna je cinio bilo sta dobro iii zlo.
Ponovo se pokazuj e kako j e primUe no ono sto j e covek
tako doziveo. On to sasvim realno dozivljava. To je
stvarnost koju sam opisao ne tako davno, kao stvarnost
stvarniju od one cuine izmeau roaenja i smrti. On do
zivljava stvarnost usred koje stoji zesce i punije nego u
bilo kojoj drugoj stvarnosti ovog ovde zernaljskog zi
vota.
No, ako se jos jednom osvrnemo na to inicijacij
skim uvido m " dru ge strane", mi vidimo sve to sto covek
dozivljava,primUeno u sustastvenost, u stvarnost Kiri
oteta, Dinalnisa i Eksusija. Oni uvlace u sebe , takoreci,
,.negati no "- j ~ds kih , postupa ka .....Ovaj cudesan pre ces se
otlaiva pred pogledom posvecenika. Posledice coveko
vih postupaka ~ preobrazene u pravicnost i ispravnost, usi
savaju Eksusije,Dinamisi i I(iriotete.
Pogled na sve to, prenosi onoga pred kojim je, u
takvu svest da on zna da se nalazi u sredistu Sunca i time
u citavom planetarnom sistemu. Sa stanovista Sunca on
posmatra ono sto se sada odigrava. On vidi zivljenje i
delovanje obojeno lila bojom; on vidi Eksusije, Dina
mise i Kiriotete kako usisavaju ljudska dela, preobrazena
u pravednost, u zivot i delovanje lile oboj ene, astralne
atmosfere.
, Ovde, vidite, imamo istinu: izgled Sunca kakav
se pojavljuje zemaljskom coveku je sarno jedna strana,
odavde se to vidi sa periferij e. 1z sredista Sunce se vidi
kao polje delatnosti za duhovne postupke Eksusija, Di
namisa i Kirioteta. Tu je sve duhovna delatnost, duhovno
dogaaanje. Tu nalazimo, takoreci "drugu stranu" onih
'--,

36

slil
lzn

pr

ur
sk
ul
or
D
u

v(

dt
H

stika zemaljskog zivota koji SI110 svesno proziveli ovde

izmedu rodenja i smrti.
Tako razmisIjajuci mozemo da kazemo:
U Eksusije, Dinamise i I(iriotete., u astralni
osecaj kdsmosa, upucuj u se pra vedn i plodovi
covekovog zemaIjskog zivota.
Vremenom je i to postignuto. Covek posle smrti
prozivljava trecinu vremena zemaljskog zivota. Putujuci
unazad, on po novo oseca da j e na pocetku svo g zemalj
skog zivota - u duhovnim prostorima - u trenutku pre
ulaska u njeg ov prosli ZlVo t. T sada, nl OZ CI11 0 da kazenlo,
on 'u lazi kroz srediste Sunca u pravu Duhovnu zemlju i u
Duhovnoj zemiji su njegova zemaljska dela - preobrazena
u pravicnost - primlj n ' l Ll d =- \atn os ti Prvc h ij e rarhij e .
Ona dolaze u podrucje Serafima, Heruvima i Trona. Co
vek oseca, dok ulazi u ovo novo carstvo: "Sve sto se
dogadalo kroz mene na Zemiji sada primaju Serafimi,
Heruvimi i Troni u njihovo delatno bice".
Razn10trite dobro sta ovo znaci, dragi moji prija
teIji. Mi praviino mislimo sta se desava sa umrlim u nje
govom daIjem zivotu posle smrti , ako negujemo misao:
mrezu sudbine koju pletemo ovde na ZemIji, uhvatili su
najpre Anaeli, Arhandeli i Arhaji. U sledecem delu zi
vota izmeau smrti i novog rodenja, oni to nose u carstvo
Eksusija, Dinamisa i I(irioteta. Ovi su zatim obuhvaceni
i obavijeni od strane bica Prve hijerarhije. I u tom pro
cesu obuhvatanja i obavijanja ~ covekova deia na Zemiji
su neprestano primana u bica, u delatnost bica, u zi vu
delatnost Trona, Heruvima i Serafima.
Ponovo mislimo praviino ako prvoj i drugoj re
cenici dodamo i trecu , koja glasi ovako:
37

U Tronima, Heruvimima i Serafimima kao

delatnim bicima, vaskrsavaj u ispravno
preobrazeni plodovi eovekovog zemaljskog
zivota.

Tako mozemo da skrenemo inicirani pogled na

ono sta se neprekidno dogada u duhovnom svetu. Ovde
na ZemUi, eoveka pokrece instinkt karme, tkanje sudbine
. - tkanje manje-vise slieno tkanju misli. Gledajuci navise
u duhovne svetove, vidimo kakva su bila covekova ze
malj ska dela koj a su - prosavsi kroz Andele, Arhandele i
Arhaje, Eksusije, Dinamise i Kiriotete - primljena od
Trona, Heruvima i Serafima, koja se gore sire k ao nj i
hova nebeska dela.
Andeli Arhandeli i Arhaji u etersko tk anj e
primaju mrezu covekove sudbine.
U Eksusije, Dinamise i Kiriotete, u astraln i
osecaj kosmosa, upucuju se pravedni plodovi
eovekovog zemaljskog zivota.
3. U Tronima, Heruvimima i Serafimima kao .
delatnim bicima, vaskrsavaju ispravno
preobrazeni plodovi covekovog zemaljskog .
zivota.
To je, dragi moji prijatelji, niz duhovnih cinje
nica neizmerno uzvisenih i posebno znaeajnih za nase
sadasnje vreme. Jer sada je pocela vladavina Mihaila i u
ovom svetskom istorijskom trenutku kao da mozemo da
gledamo postupke onih koji su ziveli na Zemlji pre kraja
Kali luge, u osamdesetim i devedesetim godinama XIX
veka. Ono sto j e tada prozi v lj enG medu lj udima na
Zemlji, sada primaju Troni, Heruvimi i Serafimi. Ipak,
38

duh
kao
kak

mn:
sto
ruv

odi
jed
d l

Jer

bli
po
se

sk

-zi'nJ

rr
n

Sl

duhovni svetlosni kontrast nikada nije bio tako veliki

kao sto je danas u carstvu ovih duhovnih cinjenica.
Kada se osamdesetih gledalo navise, vi qelo se
kako su lju~ i . . r_evo~ucionarnog p ~r.!9 da sredine XIX v,?k,a
Iva rimljeni, u 119g1ed\1 ~ a . l)jihova dela, od strane
Trona, Heruvima i ~erafirna . AU dok se gleda, neka vrsta
mracnog oblaka'nadvija
se nad sred:inqrDJ.~IX veka. Ono
.
sto e covek video kako 12relazi u carstvo Serafima, He
ruvima i Trona, osvetlilo se sarno malo.
~ Ali, danas , kada g'l ~damo unazad na sve sto se
odigralo krajem XIX veka - ljudska dela, njihov odnos
jedan prema drugon1e - tek sto smo to sasvim jasno vi
deli, sve to nestaje ... Jasno smo to videli , a trenutak posIe
- sve sto se desavalo u tom silaznom do bu Kali luge
kao takoreci neke misaone mase, izgubiIo se pred nasim
oeima. Videli smo sta se odigravalo U 'udbini .ljudi kra
jem Kali luge. I tada to nestaje, i mi gIedarno u jasnoj,
blistavoj svetlosti dok odlazi ka nebu ono sto je od toga
postalo.
Ta cinjenica dokazuje izuzetan znacaj onoga sto
se odigrava u sadasnjem vremenu u preobrazaju zemalj
skih dela ljudi u nebeska dela dusa. Ono sto covek do
zivljava kao svoju sudbinu, svoju karrnu, desava se za
njega, unutar njega i oko njega od jednog do drugog
zemaljskog zivota. Ali u nebeskim regionima, posledice
onoga sto je ueinio i doziveo na Zemlji nastavljaju da
dejstvuju - i one nastavljaju svoje dejstvo cak i u isto
nJskom oblikovanju ovog zemaljskog zivota. ler postoje
mrtoge stvari kojima Ijud( ovde na Zemlji ne vladaju.
Dragi rnoji prijatelji, morate uzeti ovu izjavu u
njenoj punoj tezini i znaeaju. Pojedinac dozivljava svoju
sudbinu. Ali cirn se dvoje ljudi udruze , iskrsava nesto
vise nego sto je izvrsenje pojedinacnih sudbina jednog iIi
~

_-....-

"

L.o

.,

_ ~)"'

V.

._".>

."

.n"

39

drugog. Nesto se takoreci odigrava izmeau ovo dvoje,

prevazilazeei pojedinacna iskustva. Svakodnevna svest
ne opaza vezu U onome sta se dogaaa izmeau coveka i
coveka, sa onim stet se odigrava gore u duhovnim sve
tovima. -Za obicnu svest veza je ustanovljena onda kada
su svete duhovne delatnosti dovedene u fizicko-culni
svet - kao kada u svetom obredu ili ritualu Ijudi svesno
preobraze svoje fizicke delatnosti tako da ih istovremeno
nacine delatnostima duhovnog sveta.
No, na mnogo sirem podrucju, sve sto se dogaaa
izmedu ljudi je vise nego sto pojedinac dozivljava kao
svoju sudbinu. Sve sto nije sarno sudbina pojedinca, vee
je ostvareno zaj eunickirn oseeajem i zajedni ckorn delat
noseu Ijudi na Zemlj i, zauvek je povezano sa delima
Serafima, Heruvin1a i Trona. U njih se ulivaju del a Ijudi
u nj ihov j 111eu subnuj eLi ~ lao i indiviuualnih zemalj
ski h zivota ~judi.
Najvaznjje u ovom casu jeste siri prizor koji se
otvara za posveeenika. J er dok danas gledamo navise, mi
vidimo nebeska dela i posledice onoga sto se dogodilo
na Zemlj i kasnih sedamdesetih, osamdesetih i devede
setih godina poslednj eg (XIX) veka. To j e kao da j e na
Zen1lju padala fina duhovna kisa, kvaseei duse ljudi,
podsticuei ih na mnoge stvari koje istorijski nastaju u
nasem vremenu u meauljudskim odnosima.
los jednom mozemo da vidimo, kako danas tu
ponovo zivi u zivim ogledalnim slikama misli - kroz
Serafime, Heruvime i Trone - ono sto je ucinjeno ovde
na Zemlji sedamdesetih, osamdesetih i devedestih go
dina XIX veka.
Kada se prozire kroz te stvari, covek mora stalno
da govori sebi: ovde se obraeas coveku danasnjice. Ono
sto ti on govori iz opsteprihvaeenog misljenja - ne iz
40

l1Jt

vn
u'
se1

diJ
du

..
l1J1

ka
Ij i

re]
ka
kc
ne
tis
slj

U\

sn
m

de
zl
Ij 1
,

c~

le

s~

CI

SJ

njegovih oseeanja ili unutrasnj i h irnpulsa, vee jednosta

vno kao covek ovog vremena - cesto izgleda kao da stoji
u vezi saljudima koji su ziveli sedamdesetih, osamde
setih i devedesetih proslog veka. To je zaista tako. Vi
dimo mnoge Ijude danasnjice kao na sastanku sa umrlim
duhovima, okruzeni Ijudima koji su zauzeti radom na
njima. No, u stvarnosti to su sarno kopije, koje su pale
kao kisa sa neba, onoga sto je zivelo kroz Ijude na Zem
lji u poslednjoj treeini XIX veka.
Tako u duhovnom
. . smislu . senke - prave aveti
rekao bih - r~~ij,eg doqa tun1ar51ju unaokolo u jednom
kasnijem dobu. To je jedno od finijih delovanja karme
k je je zaista raspro s tranj e:Jlo .Jl ) y,e tu, iak ) cesto ost j e
ne rimeeeno cak i od strane
onih najokultnijih
od okul
.
.
tist~ . Mnogim Ij udima danasnj ice kada iznesu neko mi
slj enj e, ne lic no vee s te re o lipno , kao da neko sa pn u
uvo: " Ovo ti govori ovaj il i onaj covek poslednj e treeine
XIX veka~'.
Sarno tako zivot postaje stvarna celina. I u tom
smislu jos jednom moramo da kazemo 0 sadasnjem vre
menu - vremenu koje pocinje sa okoncanjem I(ali juge
da se razlikuje od svih prethodnih istorijskih doba. Ra
zlikuje se u tom smislu da, u stvari, Ijudska dela na Zem
IJI pocinjena u poslednjoj trecini XIX veka, imaju najve
ceg mogueeg uticaja na prvu treeinu XX veka.
Dragi moji prijatelji, ja govorim nesto sto je da
leko od bilo kakvog praznoverj a. To govorim sa punom
sveseu, iznoseei egzaktnu cinjenicu: nikada se ranije
a veti prethodnog doba nisu kretale meau Ijudima tako
Rnmetno kao sto to cine u ovo sadasnje vreme. I ako
covek ne uspeva da ih opazi, to nije zato sto zivimo u
doba mraka, vee pre zato sto su Ijudi jos uvek zaslepljeni
sjajem novog doba svetlosti. Ali ono sto je meau nama
.

_ _ _c.

.' , .

,,~

--

41

uci~j enG

posre.dstvom senki pr?slog v~.ka, j es~e sve plo

donosnije za Arimanove sluge. Iako je covek toga ne
svestan, Arimanovi sledbenici su dan'a s dela'tni na vise
ne 0 obicno zao nac~n. Oni nastoje, ako tako mogu da
kazem, da galvanizuju u arimansko sto je VIse moguce
tlh utvara prosiog veka i da-ih izruce lji.ldima dariasnjice.
To arimansko svoj stvo naseg vrem'e na' se najvise
podstice kada se stvaraju drustva za popularizaciju po
gresnih ideja XIX veka, ideja koje su za sve Ijude sa
uvidom prevazidene i odbacene. Nikada nije . postojalo
vreme u ko' em su laici vise 0 1 ularizovali ,:pr~v(lzicierie
zablude roslo~.ti kap, dan~s. Uistinu danas mozemo
svuqa da se upoznamo sa sustinskom prirodom Arima
novih dela. Dovoljno je sarno daposetimo neke skupove
na kojirna ljudi cleluju iz obicne svesti. Danas 'nam se
pruza mnogo pri! ika d~ nauci,m o 0 -arin1anl zmll LL sve tu,
jer je on iZJJ.Zelno delatan. Istim onim putevima koje sam
danas oQisao, on sprecava U~ude da prime u~ ~voja srca i
duse ono sto sada nastupa, c ~ga nije bilo ranije - sto
nastupa upravo danas u ~troposof~ .(
Kako su sarno srecni ljudi kada rnogu nekako da
se doviju da prekriju novo, koje dolazi danas iz antropo
sofije, nekom starom izrekorn. Kako su samo zadovoljni
ako u nekom predavanju koje odrzim iskrsne nesto 0
cemu oni potom mogu da kazu: "Vidite, ovde je isto to u
staroj knjizi!" Naravno, ono je tu u sasvim drugacijem
obliku, proizisavsi iz sasvim drugih osnova svesti. Da
nasnji ljudi imaju tako malo hrabrosti da prihvate ono sto
izrasta na tlu sadasnjice. Takvi ljudi se odmah umire cin1
mogu da iznesu nesto iz proslosti.
To pokazuje, dragi moji prijatelji, koliko mocno
deluju impulsi proslosti na ljude sadasnjice - kako se oni
smue pod tim uticajima. To je zbog cinjenice da XIX
I

*
f

42

vek
ce (
osl,
car
.
lzrc
~

del~

sty;
zal

pot

akc
cia
bi
pr2

X)

jal
lue

stc
cia

on
Gc

pi!

Ov

da
be

su
k2
kc
,

u(

nE
bi

vek jos uvek jako deluje u xx. Buduei istoricari - koji

&"" duhovno pisati prikaze, kao sto mi danas pisemo nase
oslanjajuei se na spoljasnje dokumente - buduei istori
cari ee morati da opisu pre svega tu crtu i dobro ee je
izraziti otprilike ovakvim recima: "Pogledajte u prve tri
dekade XX veka. Gotovo sve se pojavljuje kao da su to
stvarale senke Ijudskih dela sa kraja XIX veka."
Na ovom mestu mogu mozda da kazem nesto sto
zaista nema nikakav politicki smisao. Politika mora u
potpul1osti da bude odstranjena iz naseg Drustva. Ovo,
ako mogu da kazem, je samo prikaz cinjenice. Mozemo
da gledamo unazad na cudesna, revolucionarna dela - iii
bi mozda trebalo da kazem dogaaanja jer to zaista ni su
prava dela - koja su se odigrala narocito u drugoj dekadi;t
XX veka. To je vee receno toliko cesto da postaje trivi
jalno . O d vremena od kad ljudi pisu istoriju, tako revo- *
lucionarni dogadaji se nisu dogodili. Ali zar covek ne
stoji usred njih kao da ni ne postoje? Mi to vidimo svu
da, to je kao da se takvi dogadaji odigravaju izvan ljudi i
ono sto dolazi potom kao da uopste nema uticaj a na nj ih.
Gotovo svakog coveka koga danas sreeemo, mozemo da
pitamo: "Da li ste zaista ucestvovali u drugoj dekadi
ovog veka?" I koliko toga jos oseeamo kada na to gle
damn sa drugog stanovista! Koliko bespomoeni, kako
beskrajno nemoeni danas ljudi izgledaju - nemoeni da ,b
sude, nemoeni da delaju. Nikada nije bilo toliko tesko '
kao danas popuniti ministarske stolice! Pogledajte sarno
koliko je to neobicno - koliko su Ijudi nemoeni da nesto
llcine. Konacno moramo da pitan1o: ko onda uopste
nesto radi? Ko ucestvuje? Dragi moji prijatelji, vise od
bllo kog danasnjeg coveka ucestvuje covek poslednje
treeine XIX veka! Svuda se mogu videti senke njegovih ..
snaga.

43

'*

~
To je prava tajna naseg vremena. Nikada mrtvi
nisu bili toliko mocni kao sto su mrtvi poslednje trecine
XIX veka. To je takode svetski aspekt stvarnosti.
Kada udemo u duhovni sadrzaj ovih stvari u po
jedinacnom slucaju, cesto dolazirno do neobicnih zakIju
caka. Nedavno sam moran da odlucim da li da popravim
nesto u novom izdanju mojih knjiga napisanih sedam
desetih, osamdesetih i devedesetih godina prosiog veka.
Filistar danasnjice izjavijuje: sve se promenilo, naucne
teorije i pretpostavke tog vrernena su zastarele i davno su
odbacene. Ali kada na to gledamo sa stanovista stvarno
sti, mi ne mozerno nista da izmenimo! Jer u stvarnosti
iza svakoga ko danas pise knj igu iIi drzi strucna pre da
vanja, stoji utvara, senka jos jednog. Tu su oni jos uvek
- Oi Boa Rej mondi ~ Helmholci , Hekeli , svi oni koji su
bili predstavnic l onog vremena ; u m edicini Obh olce l'si ,
Bilrotci i drugi - oni jos uvek govore.
To je tajna danasnjice. Nauka 0 inicijaciji sasvim
tacno kaze: " N ikada mrtvi nisu bili toliko mocni kao u
nase vreme! "
To je ono sto sam danas hteo da umetnem u nasa
razmatranja 0 karmi.

-* 2~,***()S. 200~.*:

ffil

pr
na
pr
lu
;;.-..-00

Sl1

dt

c1,
sk
to
v(
v(

k,
v(
Sc

Ij "
St

d,

v '

Zl

SI

l~

44

Dornah, 6.j td 1924. godine

Videli smo kako na ' proucavanje karme, prl ee
mu je obuhvacena sudbina coveka, vodi od odnosa u
prostranstvima vasione - od svetova zvezda - sve do
najtananijih iskustava Ijudskog srea, utoliko pre sto sree
predstavUa izraz svega sto covek oseca da na njega de
luj e tokom zivota, svega sto se sa njim dogada u odno
sima zemaljskog po stojanja. K.ada pokusavamo da kroz
aublje razumevanje karnlickih veza dOaetll0 do zaklju
6ka, prisiljeni smo da pOS111atramo ta dva podrucja svet
skog postojanja koja su toliko udaUena jedno od drugog.
Zaista moramo da kazemo: sta god da proucavamo - bilo
to priroda iii vise prirodna konfiguraeij a Ij udskog raz
voja u istoriji iii u zivotu naroda - nista od toga nas ne
vodi tako visoko u kosmicka podrucja kao proucavanje
karme. Proucavanje karme nas cini u potpunosti svesnim
veza izmedu Ijudskog zivota ovde na Zemlj i i onoga sto
se oavij a u prostranstvima svemira. Mi vidimo kako se
Ijudski zivot odvija na Zen11ji, vidimo kako ide negde do
sedamdesete godine zivota, kada u odredenom smislu
dostize
granieu . Sve sto prelazi ovu granicu, u stvari je
....
zivot podaren miloscu. Ono sto lezi ispod ove graniee
podleze karmickim utieaj ima i mi cemo to sada da prouelmo.
Mo uce je, kao sto sam vec 6esto govorio, sa
r:..a zlicitih stanovista postaviti duzinu Ijudskog zivota na
Zemlji na oko sedamdeset dye godine. Dakle , sedamde
set dye godine sagledane u odnosu na kosmicke tajne, je
lzuzetan broj, ciji nam se pravi smisao jav~a samo kada
v'

45

razmatramo ono sto mogu da nazovem kosmickom t.j

nom Ijudskog zemaljskog zivota. Vee smo opisali sa
Q.uhoy nog stanovista sta je zivot zm da.I(ada udemo u
novi zemaljski zivot, mi se takoreci vracamo iz sveta
zvezda u ov~ zivot na Zemlji.
Zapanjujuce je kako se prastari pogledi - cak
iako se ne nadovezujemo na tradiciju - jednostavno sami
ponovo javljaju kada se priblizimo tim oblastima zivota
uz pomoc savremene duhovne nauke. Videli smo kako
razlicite planete i zvezde nekretnice ucestvuju u Ijud
skom zivotu i u svemu sto prozima taj zivot na Zemlji.
Ako se pred nama nalazi zemaljski zivot koji je prosao
svoju punu duzinu - onaj koji se nije zavrsio prebrzo,
vee je prosao najmanje pola dodeljenog zemalj skog
vremena - tad a j os j ednom pronalazimo tu istinu: covek,
kada dolazi iz kosmickih duhovnih prostora u zemal j ski
zivot, dolazi uvek sa odredene zvezde. Moiemo tome
uci u trag i nije nestvarno, stavise to je vise nego ispra
vno, reci: "Covek ima svoju zvezdu." Ako uzmemo sve
'?flQ. sto je dozivljeno izvan svakog prostora i vremena,
izmedu
-- smrti i novog rodenja, i prevedemo to u pros
tornu sliku, mozemo da kazemo: svaki covek ima svoj u
zvezdu, koja utvrduje sta je on postigao izmedu smrti i
novog rodenja.
Covek dolazi iz pravca odredene zvezde. Mi za
i~ta mozemo u svoju dusu da primimo ovu predstavu.
Citav ljudski rod koji naseljava Zemlju mozemo, s jedne
strane, da nademo oko nas na Zemlj i prelazeci preko
kontinenata, videvsi kako su naseljeni ljudima koji su
sada inkarnirani. A drugi, koji nisu na Zemlji - gde
cemo njih da nademo? Kuda moramo da gledamo ako
hocemo da usmerimo svoj dusevni pogled ka njima
pretpostavljajuci da je proslo odredeno vreme od kada su
--

46

,
pro~

sme
iii t
te d
rodl
star

oda

rno
zve
sm:
urn

mIl

su
da
pit
ko

nJ~

za
,
ca

m:

or
sa

se

ZC

IT

st
Z

,,]

prosli kroz dveri smrti? Odgovor je: gledamo u pravom

smeru kada posmatramo zvezdano nebo. Tamo su duse
iii bar tamo je pravac koji ce nam omoguciti da nademo
te duse - koj e provode svoj zi vot izmedu smrti i novog
rodenja. Mi vidimo i razumemo citav Ijudski rod koji na
stanjuje Zemlju kada gledamo navise i nanize.
Sarno one koji su sada na putu tamo iii se vracaju
odande, nalazimo u planetarnoj oblasti. Ali svakako ne
~ozemo da govorin10 0 ponocnom satu postojanja iz
medu smrti i novog rodenja a da ne mislimo 0 nekim
zvezdama koje ljudi, da tako kazem, nastanjuju izmedu
smrti i novog rodenja, mada moramo stalno drzati na
umu sta sam rekao 0 bicima zvezda.
~ada ceino se, dragi moj i prij atelj i, sa ovin1 zna
njem, pribliziti kosmosu. Daleko tamo su zvezde, kos
micki znakovi sa kojih nam sija dusevni zivot onih koji
su izmedu smrti i novog rodenja. Zatim postajemo svesni
da mozemo isto tako da gledamo u konstelacij e zvezda,
pitajuci se: "Kako je sve ovo sto posmatramo u kosmic
kom prostoru povezano sa covekovim zivotom?" Ispu
njeni novom dusevnoscu mi posmatramo srebrni Mesec,
zaslepljujuci sj aj Sunca, treperenj e zvezda u noci, i ose
camo se cak Ijudski sjedinjeni sa svim ovim. To je naj
manje sto antroposofija treba da postigne za duse Ijudi:
oni takode treba da se osecaju na Ijudski nacin sjedinjeni
sa citavom vaseljenom. Na ovom mestu pocinju da nam
se otkrivaju odredene tajne kosmickog postojanja.
Sunce izlazi i zalazi; zvezde izlaze i zalaze. Mo
zemo da pratimo kako Sunce zalazi, na primer, na pod
rucju odredenih grupa zvezda. Mozemo da pratimo ono
sto se danas zove prividan hod zvezda, koje lauze oko
Zemlje. Mozemo da pratimo hod Sunca. U 24 sata SUl1ce
"prividno" kao sto mi to danas kazemo, obide oko Zemlje,
47

a i zvezde takode kruze oko Zemlje. Ali mi kazemo: to

nije sasvim tacno , jer ako pazljivo posmatramo hod zve
zda i Sunea, vidirno tokom vremena da Sunee ne izlazi
uvek u isto vreme U odnosu na zvezde. Ono stalno po
malo kasni.Dan za danom, ono stize malo kasnije na
mesto na kome je bilo prethodnog dana u odnosu na
zvezde. Ti vremenski razmaei, koj ima Sunee u svom
kretanju zaostaje iza zvezda, povecavaju se dok ne po
stanu sat, dva sata, tri sata i posle nekog vremena, citav
dan. Tako 'm ozemo da kazemo: Sunee je zaostalo iza
zvezde citav jedan dan.
Pretpostavimo sada da je neko roden 1. marta ne
k e~od i ne i re c1mo da je zive o do kraja svoje sedamdeset
druge godine. On uvek slavi svoj rodendan 1. marta jer
Sunee kaze da je njegov rodendan 1. marta. I on ga tako
sic T1 , jer tokom sedan1deset dye godine nj e govo g zivota
Sunee , iako je napredovalo u odnosu na zvezde, stalno
sija u susedstvu zvezde koja je sijala kada je on dosao n a
Zemlju. Ali kada je proziveo sedamdeset dye godine ,
istekao je pun dan. Stigao je do zivotnog doba kada Sun
-ce napusta zvezdu u koju je usio na pocetku njegovog
zivota. Zvezda vise ne govori isto sto i Sunee; zvezde
kazu da je 2. mart, Sunee kaze da je prvi. Covel< je iz
gubio kosmicki dan jer je potrebno sarno sedamdeset dye
godine da Sunee zaostane iza zvezde.
Tokom ovog vremena, koje Sunee moze da pro
vede u oblasti njegove zvezde, covek moze da zivi na
Zemlji. Tada - pod normalnim okolnos~ima - kada Sun
ee vise nije tu da umiruje (beruhigen) njegovu zvezdu
zbo njegovog zivota na Zemlji , kada Sunee vise ne
ovori negovo zvez9 i: "On je tamo dole i ja ti od sebe
dajem ono sto on, taj covek, mora tebi da da; i za neko
vreme dok sam te pokrivalo , ja cinim za njega ono sto si

48

ti (
-Su

ZlV

po'
nel
me
ost
urn
lSP

bo(

nae

- ,

po~

"pc
no

1"i
liCe
Ogl

na
svc
onl
CUt

nJe
ka(
tad
..Ze
svc
-.....
koj
se

-
pI
,~

raz

ti cinila za nJega izmedu smrti i novog rodenja", kada

Sunce vise ne moze tako da govori zvezdi, zvezda po
ziva coveka nazad.
Takva su zbivanja na nebu koja su neposredno
povezana sa Ijudskim postojanjem na Zenl1ji. U tajnama
neba vidimo izrazena doba covekovog zivota. Covek
moze da zivi sedamdeset dye godine, dok Sunce ne za
ostane jedan dan. Posle tog doba Sunce vise ne moze da
urniruje zvezdu koju je ologio da urniri dok je stajalo
ispred nje i prekrivalo je. Zvezda je ponovo postala slo
bodna za duseno-duhovni rad coveka u kOSlTIOSU.
9ve stvari se ne 1110 gu razumeti ni na j edan drugi
nacin osim sa dub okinl postov'lnjem. Sa onin1 dubokinl
postovanjem koje je u drevnim misterijama nazivano
"postovanje za one sto . e iznad". To postovanje nas stal
no dovod i d t o ~ a d ~ \ 'idinlo s ta se dogada rde na Zetn
1" i u vezi sa onim sto se obelodanj uje u uzvisenom, ve
licanstvenom pismu zvezda. Zaista je danasnji zivot ljudi
ogranieen u poredenju sa onim sto je jos uvek postojalo
na pocetku trece postatlanske epohe. Oni nisu zasnivali
svoje misljenje, svoje razumevanje coveka, sarno na
onome sto opisuje njegove korake na Zemlji, ol1i su ra
eunali sa onim sta su zvezde velike vaselj ene govorile 0
njegovom zivotu.
Vidite, onda kada smo svesni takvih veza i onda
kada mozemo da ih s postovanjem 12rimimo u nase duse,
tada cemo takode znati da sve sto se dogada ovde na
Zemlji, ima svoju odgovarajucu kopiju u duhovnim
sVctovima. {J isrnu zvezda j e izrazena ona vrsta veze
ls.,o ja postoji izmedu onoga sto se desava ovde i onoga sto
se desavalo - aa kazemo sa zemaljske tacke gledista
,)pre nekog vremena" u duhovnom svetu. Svako nase
razmatranj e karme bi zaista trebalo da bude propra6eno
49

dubokim uvazavanj em i strahopostovanj em prelna taj

nama vaseljene.
U takvom raspolozenju dubokog uvazavanja, pri
stupimo proucavanju kanne. Za pocetak, uzmimo ovu
cinjenicu: ovde sedi izvestan broj Ijudi, deo onoga sto
nazivamo Antroposofskim drustvom; i mada neko od nas
moze da bllde povezan sa tim Antroposofskim drustvom
jacim vezama, a drugi slabijim, u svim slucajevima je to
deo Ijudske sudbine , a sudbina koja lezi iza ovih stvari je
rnocna ~ to je deo necije sudbine, to sto je nasao svoj put
~Antroposofsko drustvo. Stavise, to je prisutno u odu
hovljavanju koje mora da se pokaze u Antroposofskom
drustvu od Bo zicnog .osnivackog zasedanj a. IvTi Ino -an 0
da postanemo sve svesniji duhovnih, kosmickih realnosti
koje leze iza takve jedne zajednice kakva je ovo Dru
tvo . Jer iz takve svesti pojedinac ce tada ruoci stvarno
da zauzme pravi stay u Drustvu. Onda cete razumeti - uz
sve ostale obaveze koje su ishod Bozicnog osnivackog
zasedanja - da mi sada moramo da pocnemo da govori
rno 0 karmi Antroposofskog drustva. To je veOlna zamr
senD jer se radi 0 karmi zajednice, karmi koja se uzdize
iz karmickog okupljanja mnogih pojedinaca. Uzmite
istinsko i duboko znacenje svega sto j e receno u ovim
predavanjima i svega sto je ishod mnogih odnosa koji su
se ovde ostvarili i tada cete, dragi Inoj i prij atelj i, sami
uvideti da su onom sto se odigrava medu nama - gde j e
jedan broj Ijudi voden njihovom karmom do Antroposof
skog drustva - prethodili mnogi vazni dogadaji koji su se
dogodili tim istim Ijudima pre nego sto su se spustili u
sadasnji zemaljski zivot - stavise dogadaji koji su i sami
posledice onoga sto se dogodilo u prethodnim zivotima
na Zemlj i.

C
L

r
c

1=

n
n

d
k
s

50

s
d

o
v

d
Z

n
p

C
...
n

d
v

k
tc

Neka se vasa misao zadrzi za trenulak na svemu

onome sto se otvara ovakvom jednom idejom. Tada cete
uvideti kako ta misao moze vremenom da bude pro dub
ljivana sve dok se ne pojavi duhovna istorija koja stoji
iza Antroposofskog drustva. Ali ovo se ne moze postici
odjednom. To moze da ude u nasu svest sarno polako i
postepeno ; tek ce tada biti moguce da se cak izgradi po
nasanje i delovanje Antroposofskog drustva na osnova
rna koje su zapravo tu za antroposofe .
. Naravno, antroposofija je ta koja okuplja Dru
stvo. Na ovaj iii onaj nacin, svako ko je pronasao svoj
put u Drustvo 1110ra da je trazio antroposofiju. ~ Qretho
dni uzroci ce moci da se traze u lsku stvltna koje su du se ,
kOj e sada postaju antroposofi, prozivele pre ~ego sto su
se spustile u ovaj zemaljski zivot.
Istovremeno. ako gledamo u svet sa jasno m pre
stavom 0 tome Sla se do sada dogodilo , takoae moramo
da priznamo: in1a Innogo ljudi koje danas pronalazimo
ovde ili onde u svetu, 0 kojima - gledajuci u njihovu
vezu sa predzemaljskim zivotom - moramo da kazemo
da su bili zaista predodredeni njihovim predzemaljskim
zivotom za Antroposofsko drustvo, a opet, zahvaljujuci
nekim drugim stvarima, nisu u mogucnosti da nac1u svoj
put u njega. 1ma mnogo vise takvih nego sto mislimo.
Qnda moramo da se zapitamo: kakva je to predodrec1e
nost koja vodi dusu do antroposofije?
Pocecu sa ekstremnim primerima, koji bolje pri
kazuju kako deluju karmicke sileo U Antroposofskom
drustvu pitanje karme zaista intenzivnije izlazi pred co
veka nego u drugim oblastima zivota. Treba sarno da
kazem sledece: duse koje su sada inkarnirane u ljudskom
telu - za pocetak ih nikako ne mozemo slediti dovoljno
daleko unazad da bismo mogli da pretpostavimo da su

51

dozivele u nj ihovim proslim zivotima bilo sta sto bi ih

odvelo, na primer, do euritmije (uzmimo taj radikalni
primer iz antroposofskog pokreta) jer euritmija nije po
stojala u doba kada su duse koje su je trazile bile in
karnirane. Prema tome, iskrsava goruce pitanje: kako iz
rada karmickih sila dolazi do toga da duse pronalaze svoj
put do euritmije?
Ali tako je u svim zivotnim podrucj ima. Duse su
danas tu , i traze put ka tome sta antroposofij a moze da
im da. I(ako dolazi do toga da se razviju sve predodrede
nosti nj ihove karme iz proslih zemaljskih zivota, tacno u
onom praveu koji ih vodi ka antroposofij i?
N aj pre ; postoje neke duse koje su privucene ant
roposofiji snaznom unutrasnjom silinom. Ta silina nij e
ista kod svih . Neke duse su privucene antroposofiji ~a
m unutras nj m s lin m da se cini ka da su stremile
pravo ka njoj bez ikakvih skretanja, pronalazeci svoj put
neposredno u ovo iii ono podrucje antroposofskog zi
vota.
Postoji jedan broj dusa koje usmeravaju svoj ko
smicki put u tom smeru zbog sledeceg razloga: u pros} im
vekovima, kada su zivele svoj predasnj i zivot na Zemlj i,
one su izuzetno snazno osecale da je hriscanstvo doslo
do odredene prekretniee. One su zivele u vreme kada je
hriscanstvo prvenstveno prodiralo u manje ili vise instin
ktivno ljudsko osecanje. Bilo je to doba kada se hriscan
stvo sprovodilo na savrseno prirodan i j ednostavan na
cin, ali prilicno instinktivan, tako da nije iskrsavalo pred
dusama ljudi pitanje: "Zasto sam ja hriscanin?" Takve
duse posebno nalazimo ako se osvrnemo na XIII , XII,
XI, X, IX i VIII vek posle Hrista . Tu pronalazimo
Hristom prozete duse koje su rasle i razvijale se prema
dobu svesti , dobu duse svesti, ali koje su, kako to doba
.\:

52

JO

dL

st,
de

ne
hr
m

Zl

Stl

to

vr

Sll

Vc

is]
te
SV

VI
SV

SL
Sv
Vl
V(

"

Z1

01
V

kc

cit

JOs nije otpocelo, jos uvek primale hriseanstvo sall10

du.som razuma. S druge strane, u odnosu na svetovne
stvari, one su vee dozivele zoru onoga sto je sudeno da
donese dusa svesti.
Tako je nj ihovo hriseanstvo na neki nacin zivelo
nesvesno. To je u mnogom pogledu duboko pobozno
hriseanstvo, ali je zivelo, ako lTIOgU tako da kazem, n1i
moilazeci glavu i ulazeci pravo u delatnost organizma.
Znaci, ono sto je nesvesno u jednom zivotu, postaje za
stepen svesnije u sledeeelTI zernaljskom zivotu, i tako j e
to hriseanstvo, koje za njih nije postalo sasvim jasno,
vremenom otvorilo pitanje za te Ijudske duse: "Zato
sm o rni hriscani T '
Ishod je bio - ovo danas govorim kao uvod, os
vetljavajuci stvari 0 kojima ce se kasnije vise govoriti ,
ishod je bio da su u zivotu iZ111eaU slnrti i novog roaenja,
te duse opet na neki nacin bile povezane u duhovnonl
svetu, posebno u prvoj polovini XIX veka. U prvoj polo
vini XIX veka postojala su okupljanja dusa u duhovnOlTI
svetu - dusa koje su preuzele posledice hriscanstva koje
su dozivele na Zemlj i, pronalazeei ih ponovo u sj aj u, u
sveobuhvatnoj svetlosti duhovnog sveta. U prvoj polo
vini XIX veka, bilo je dusa u zivotu izmeau smrti i no
vog roaenja, koje su tezile da prevedu u kosmicku ima
ginaciju ono sto su osetile u prethodnom hri~canskom
zivotu na Zemlji. Ista ona stvar koju sam jednom ovde
opisao kao veliki kult ili ritual, odigrala se u natculnon1.
Veliki broj dusa se okupio u tim zajednicki istkanilTI
.
kosmickim imaginacijama, u tim mocnim slikama bu
duceg postojanja, koje su morale ponovo da traze u
i zmenJenom obliku tokom njihovog sledeeeg zivota na
Zemlji.

--

53

'

Ali u sve ovo je takode bilo utkano ono sto se

odigralo izmedu VII i XIII-XIV veka nase ere kroz stra
sne i teske unutrasnje sukobe, koj i su zaista bili tezi nego
sto se to obicno InisIi. Jer duse na koje sada ukazujelTI,
su prosle dosta toga tokom tog vremena i sve sto su tako
prosle , utkal~ su u mocne kosmicke in1aginacij e na ko
jilna su zajednicki radile mnoge duse tokoln prve polo
vine XIXvekao
Velike kosmicke imaginacije koje su tako istkane
prosarane su s jedne strane necim sto ne mogu drugacij e
da opisern nego kao vrstu ceznje i osecaja iscekivanj a .
Stvarajuei te moene imaginacije , duse su u sebi dozivlj a
vale zgusnuto osecanje, sabrano 1Z 11lnngostr lkih d07 i v
Ijaja, zgusnuto oseeanje unutar svojih dusa, svojih bes
telesnih dusa . Bilo je to osecanje koje J11 0gu ovako da
prikazem: "lJ nasem poslednjem Zlvotu na Zem lii . te z ili
smo zivom dozivljaju hriscanstva. DUQoko smo osetili
t ~jne koje je tradicija sacuvala za sve hriscane , k oje go
yore 0 svetim i uzvisenim dogadanjima u Palestini na
pocetku hriseanske ere. Ali, da Ii je On zaista stajao pred
l nama u svoj Njegovoj slavi, u Njegovom punom sjaju?"
~ Pitanje je poniklo iz njihovih srca. "Zar nismo tek posl e
nase smrti naucili kako je Hrist sisao iz kosmickih vi
sina, kao biee Sunca, na Zemlju? Da Ii smo ga stvarno
doziveli kao biee Sunca? On nije vise ovde, On je sjedi
njen sa Zemljom. Ovde mozemo sarno naci ono sto je
* kao veliko kosmicko secanje na Njega. Moramo ponovo
naei put ka Zemlj i, da bismo imali Hrista pred nasim
dusama."
Ceznja za Iristo'm je pratila te duse od tog vre
mena nadalje, kada su sa du ovniln bieima Fiijerarfilja
tkali moene, velicanstvene kosmicke imaginacije. Ta
ceznja ih je pratila iz njihovog predzemaljskog zivota u
sadasnji zivot na Zemlji.
54

duh
v

vee
vel,
por

Je .

sad

onl
sta

tok

du:
v-

CO'

str

m,

VIC

st,
da
Ij t

02

sa

nl

ill

s,

n
v

To se moze doziveti sa ogromnorn silinom kada

duhovni pogled posmatra ono sto se odigravalo u co
vecanstvu, inkarniralo i ekskarniralo tokom XIX i XX
veka. I kao sto sam rekao, sve moguce stvari su bile
pomesane u tim utiscima. J er moramo da se prisetimo da
je u njihovom osecanju h riscanstva, kod dusa koje se
sada vracaju, ucestvovalo sve sto se dogadalo izrneau
onih koji su tezili hriscanstvu i onih koji su jos uvek
stajali unutar starog paganstva - sto je cesto bio slucaj
tOk0111 vekova koje sam upravo pomenuo._Stoga su u ti1TI
dusama prisutni mnogi od onih uticaja koji on10gucavaju
cove (u da postane zrtva luciferskih iskusenja s jedne
strane i aritr\ftnskih s druge. Jer u karmi i Lucifer i Ari
man tkaju nista manje od dobrih bogova, to smo vee
videli.
Sve sto ie tako utkano i sto danas karmicki dej
stvuj e, n10ra detaljno da se proprati ako hocemo zaista
da prodremo u duhovne osnove antroposofskjh strelll
ljenja. Ako se Bozicno osnivacko zasedanje zaista uzrne
ozbiljno, doslo je vreme kada meramo da skinemo yeo
sa odredenih stvari. Sarno sto se one moraju uzeti sa
nUZn01TI ozbiljnoscu.
Pocnimo, kao sto sam \rekao, sa radikalnim pri
merom. Do kraja ovog sata drzirno na umu sve sto je do
sada receno.
Iz predzemaljskog u ovozemaljsko postojanje,
kroz svoje vaspitanje, kroz sve sto su dozivele na Zemlji,
lj udske duse pronalaze svoj put U Antroposofsko dru
stvo. One traze i nalaze put u Antroposofsko drustvo i
neko vreme ostaju u njemu. Ali meau njima postoje slu
cajevi gde oni, pokazavsi sekao odusevljeni, stavise
preterano odusevljeni clanovi Antroposofskog drustva,
postaju njegovi najzesci protivnici. Posmatrajrno delo
vanje karme u ekstremnom slucaju ove vrste.

--

55

Osoba dode u Antroposofsko drustvo. Pokaze se

kao veonla odusevljen clan, no posle nekog vremena po
stane ne sarno protivnik vee i ogorceni protivnik. Mora
rn o priznati, to je vrlo neobicna karma.
Razrnotrieemo jedan slucaj. Gledamo unazad u
prosli zivot jedne duse na Zemlji, u vreme kada stara
seeanja iz doba paganizlna jos uvek postoje, kada zanose
mnoge ljude. Bilo je to doba kada je eovek pronalazio
svoj put u hriseanstvo, koje se sirilo sa odrec1enom va
trenoseu, a opet za mnoge sa izvesnom povrsnoseu.
I(ada se govori 0 ovakvim stvarima, moramo
uvek imati na umu da moramo poeeti od necega, od ne
ko g odrec1enog zemaljskog zivota. Svaki takav zenlaljski
zivot opet vodi do jednog jos ranijeg. Tako ee uvek biti
nekih stvari koje ostaju neobjasnjene, stvari na koje se
j ednostavno osvreemo kao na einjenice. To su naravno
karrnicke posledice jos ranijih dogadaja, ali moramo
odnekud da pocnemo.
U periodu na koj i sam se upravo osvrnuo nalazi
rno izvesnu dusu. Nalazimo je kao neku vrstu alhemieara
u posedu spisa, manuskri pata koj e ona tesko moze da
razume, ali ih tumaei na SVQj naein, a potom eksperimen
tise u skladu sa uputstvima, iako nema stvarne predstave
sta radio Jer nikako nije prosta stvar gledati u duhovno
hemij ske odnose, ako ih tako mozemo nazvati. Dakle, Ini
tu dusu vidimo kao nekog ko eksperimentise, sa mal om
bibliotekom koja sadrzi najraznovrsnija uputstva i rece
pte koji potieu iz mavarsko-arapskih izvora. Vidimo je
~ako radi na.J2rilieno skrivenom mestu, iako poseeivanog
od mnogih radoznalih osoba. Tokom vremena, pod uti
cajem rada u koji se upusta bez razumevanja, ona dobija
neolsicnu fizieku slabost, bolest koja posebno napada
p uca i njegov glas - to je muska inkarnacija - postaje
sve promuklij i i promuklij i dok gotovo ne iseezne.
56

uC!
sJ
zlc
u

Ije
pr
na
st(

Ja,

m
de
kc
fl'

CI

JC
.

C
r.
\

1
J

U meauvremenu na sve strane se sire hriseanska

ucenja; ona dopiru do svih mogueih ljudi. Ovaj covek je
s jedne strane ispunjen pohlepnom zudnjom da napravi
zlato i, napravivsi ga, stekne mnoge druge stvari koje je
u to Vfeme bilo moguee dobiti ako bi se uspelo u prav
Ijenju zlata. S druge strane, hriseanstvo mu se sve vise
priblizava, na nacin koji je pun prekora. Tada u njemu
nastaje nesto sto bih l110zda mogao da OpiSelTI kao fau
stovsko oseeanje, iako ne sasvim cisto. U njemu nastaje
jako oseeanje: "Da ne pravim uzasnu gresku?" Malo po
malo, pod utieajelTI takvih misli, sa sumnjom u dusi, on
dolazi do zakljucka: "To sto si izgubio svoj glas je Bozja
ka zna, pr~ v i c n := l-az na , Z 3. ba v lj enj e n e ispravni m stva
rima" .
U torn dusevnom stanju on trazi savet od ljudi
koj i su e t ~ k o de okupili lO V
a d a Vnj e v renl e u A ntro
posofskom drustvu i koji su u ona vremena bili u mogu
enosti da odigraju ulogu pomagaca u njegovoj sudbini,
jer su bili u stanju da spasu njegovu dusu duboke i mu
cne sumnje. U ovom slucaju zaista mozemo da govorimo
o odreaenoll1 "spasu duse"'. Ali sve se ovo odigralo tako
da je on sve to doziveo svojim osecanjima koja su do
neke mere ostala spoljasnja, bez obzira na to koliko su
bila intenzivna. On je s jedne strane bio savladan zahval
noseu prema onima koji su spasli njegov unutrasnji zi
vot, ali s druge strane - nejasno kao sto je sve bilo - sa
tim se izmesao jedan uzasan arimanski impuls. Posle ve
like sklonosti ka neispravnoj magij skoj praksi i sa svo
jim sadasnjim osecanjem - koje nije bilo sasvim iskreno
- ulazeei u hriseansku ispravnost, arimanska erta se iz
mesala sa svim tim stvarima. To znaci da je dusa zbu
njena, stvari nisu zaista jasne i ishod je bio da je on uneo
arimansku ertu u svoju zahvalnost. Njegova zahvalnost

57

se preobrazil a u nesto sto je naslo nedostojan izraz u

njegovoj dusi i to mu se, u tom svetlu, pojavilo tokom
njegovog zivota izmedu smrti i novog rodenja. To je
posebno izbilo u njemu kada je dosegao tacku koju sam
pisao, u prvoj polovini XIX veka. Tada je sve to po
novo proziveo; iskusio je duboku nedostojnost onoga sto
. je njegova dusa razvila u tom predasnjem zivotu, putenl.
"'Z ahvalnosti koja je bila povrsna, spoljasnja, cak udvo
ricka.
Vidimo tu sliku arimanizovane zahvalnosti po
!TIesane sa kosmickim imaginacijama 0 kojima sam go
Yorio. I vidimo dusu kako silazi iz predzemaljskog po
stojanj a u novi zemaljski zivot. Vidimo j e kako si lazi ~
jedne strane sa svim tim impulsima koji su usli u nju od
doba kada je tezila da napravi zlato - materijalisticku
is v are no t duh vnog stre m lj en a . ' dr ge stranc vi
dimo kako se razvija u njoj , usled arimanskog uticaja,
nesto sto se posebno vidi kao osecaj sramote - sramote
sto j e njena zahvalnost nepodesno izrazena i povrsna.
Te dye stuje zive u toj dusi dok se spusta na
Zemlju i one se izrazavaju na ovaj nacin: dusa 0 kojoj
govorim, postavsi ponovo licnost u zemalj skorn zi votu,
pronalazi svoj put ka onima drugima koji su takode bili
sa njom u prvoj polovini XIX veka.
Za pocetak, u njoj nastaje neka vrsta secanja na
ono sta je prozivela u imaginativnoj slici pogresne spo
ljasnje zahvalnosti. Sve te stvari se sada otlaivaju, go
tovo automatski. Potom se tu budi ono sto zivi unutar
nje, sto sam opisao kao neku vrstu sramote prema sop
stvenom stavu koji je bio nedostojan coveka. To zahvata
njenu dusu, ali pod uticajem Arimana - takode kroz kar
m u prethodnih epoha, naravno - ona pronalazi oduska u
uzasnoj mrznji prema svemu za sta se najpre zalagala.
58

OSI

on<
sVc

IjeJ
sli(
un
lar

ok
st\
st\
ak
u

nc
de

Sl

......

se

'

P
d

Osecaj sran10te se pretvara u divlje i Ijuto protivnistvo , a

ono je ponovo spojeno sa strasnim razoearanjem sto su
sve njene stare podsvesne zudnje bile tako malo zadovo
ljene. Jer one bi bile zadovoljene da je sada iskrslo nesto
slieno onome sto se sadrzavalo u staron1, nezakoni tom
umecu pravljenja zlata.
Vidite, dragi moj i prijatelj i , ovde imamo radika
Ian primer koji nam pokazuje kako se takve stvari pre
okrecu. Pratili smo neobiene, taj anstvene puteve takvih
stvari: povezivanje osecaja sramote sa mrznjom. Takve
stvari se takode moraju otkriti u vezama ljudskog zivota
ako hocemo da razumemo sadasnji zivot u odnosu l1a
uslove koji su I11U prcth odili.
I(ada razmotrimo ovakve stvari, zaista se izvesna
mera razumevanja siri preko svega sto nastaje kroz Ijude
u sv t l. [(ad a tl1 i ~. ao 0 k a rnli u zm e rn o
pravo m o z bilj
12oscu, tada otpoeinju zaista ve h ke teskoce u zivotu. Ali
do ovih teskoca i treba da dode jer one potieu iz prave
sustine Ijudskog zivota. Takav pokret kao sto je antropo
so s <i zaista mora da bude izlozen mnogim stvarima, jer
jedino tako moze da se razvije do potrebnih jakih snaga.
Izneo sam yam prvo ovaj primer, da biste mogli
da vidite kako moramo da trazimo, eak i u negativnim
stvarima, karmieke veze u eitavom toku sudbine koj a
prouzrokuje nastanak antroposofskog pokreta)z pretho
dnih inkarnacija onih koji su okupljeni u ovom Drustvu .
Tako , dragi moji prij atelji, mozemo se nadati da
ce se vremenom u nama u potpunosti probuditi novo
razumevanje sustine Antroposofskog drustva. Mozemo
se nadati da cemo otkriti , takoreci, samu dusu Antropo
sofskog drustva sa njegovim mnogobrojnim teskocama.
Jer u ovom slueaju takode ne srnerno da ostanemo u
okviru granica jednog Ijudskog zivota, vee treba da ga
r

59

sledima unazad do onoga sto j e danas -- ne magu da

kazem panaya uteloyljena - ali panovo prozivljeno u
zivotu. U tom prayeu sam zeleo danas da krenem.

***

*02 ,0(9.2009 .*

c
v

Ii
k
a
I

C
\

f
r

t
~

60

IV
Dornah, 8. jul 1924. godine

Danas bih zeleo da umetnem odredene stvari koje

ee nam kasnije omogueiti da bolje razumemo karmicke
veze samog antroposofskog pokreta. Ono sto danas ze
lim da kazem pocecu sa ti 111 da u antroposofskom po
kretu postoje dye gru pe Ijudi. Vee sam rekao kako je
antroposofski pokret sacinjen od pojedinaea. Ono sto eu
danas da ka7em mora. naravno, da se shvati kao uopsta
vanje, ali unutar antroposofskog pokreta postoje dye
grupe Ijudi. Stvari koj e eu opisati nisu tako ocigledne,
nisu j asne k () dan. sto bismo rekli. One bez sumnje nisu
takve da bi nam sarno grubo posmatranj e omogueilo da
kazemo: u slucaju ovog ih onog clana, stvar je takva i
takva. Mnogo toga sto eu danas da opisem ne lezi u pu
noj svakodnevnoj sve sti neke licnosti , vee je kao i mno
ge karmicke stvari, u instinktima, u podsvesti. Ipak , to se
potpuno odrazava na karakter i temperament, nacin po
stupanj a i stvarna covekova dela.
Moramo da razlikujemo jednu grupu koja je ve
zana za hriseanstvo n3 takav nacin da oni koji joj pri
padaju oseeaju svoju vezu sa hriseanstvom kao nesto
najmilije svome sreu. U takvim dusama zivi ceznja da,
kao antroposofi, mogu da se nazovu hriseanima u pra
yom smislu reci, onako kako to oni razumeju. Ova grupa
nalazi veliku utehu u cinjeniei da se u najsirem i najpot
punijem smislu moze reei: antroposofski pokret priznaje
i nosi u sebi Hristov impuls. Tu grupu bi grizla savest da
nije tako.
61

Pri adnici druge grupe, onako kako se pokazuu,

odnosno u ispoljavanju svojih licnosti, zaista nisu nista
manje iskreni hriseani. A opet, oni prilaze hriseanstvu iz
sasvim drugacijeg ugla. Najpre nalaze veliko zadovolj
~tvo u antroposofskoj kosmologiji - razvoju Zemlje iz
d rugih planetarnih oblika i tako dalje. Oni nalaze zado
voljstvo u svemu sto antroposofija ima da kaze 0 coveku
uopste. Sa tog polazista onda prirodno dolaze do hrisean
stva. Ali oni ne oseeaju u istoj meri unutrasnju potrebu
srca da po svaku cenu stave Hrista u san10 srediste. 1(ao
sto sam rekao, te stvari se u velikoj meri odvijaju u pod
svesti. Ali onajko zaista moze da posmatra duse, moei
ce 0. ra7.licitim ro jedincima na p ravi nacin da prosudi u
svakom pojedinom slucaju.
Poreklo ovog grupisanj a pot ice j os iz prastarih
vremena . Vi z nat '. drag i moj i prijatelj i. iz moj e Tajne
nauke, da su u odrecienom periodu zemaljskog razvoja,
duse napustile razvoj Zemlj e i otisle da borave na dru
gim planetama naseg sistema. Zatim su se, tokon1 od
recienog vremena - tokom lemurskog i atlantskog doba
vratile na Zernlju. Spustile su se sa razlicitih planeta, ne
sarno sa Jupitera, Saturna, Marsa itd., vee i sa Sunca, da
preuzmu zemaljsko oblicje. I mi znamo kako su tu 11a
stala, pod uticajem ovih cinjenica, ona mesta koja sam
opisao u Tajnaj nauci kao prorocista.
Menu ovim dusama bilo je mnogo onih koje su
tezile da kroz veoma staru karmu dodu u struju koj a j e
kasnija postala hriseanska struja. Ipak, ne bismo smeli da
zaboravimo da se danas manje od treeine zemaljskog
stanovnistva izjasnjava kao hriseansko. Prema tome,
sarno je izvestan broj dusa koje su dosle na Zem~u is
poljilo teznju, irnpuls, da se razvija prerna hriseanskoj
struj i.

62

Lj udske duse su se spustile u razlicita vrenlena.

Bilo je onih koje su dosle srazmerno brzo, u prvom pe
riodu atlantske ci vilizacij e, ali j e bilo takoc1e i onih koj e
su dosle srazmerno kasno, ciji je boravak, da tako ka
zemo, u predzemaljskom, planetarnom postojanju bio
dug. Kaqa pogledamo unazad na zivot takve duse, po
cevsi od sadasnje inkarnacije, dolazimo mozda do jedne
prethodne hriscanske inkarnacij e i mozda do j os j edne
hriscanske inkarnacije. Onda stizelTIO do prethriscanskih
inkarnacija. Ali dosezemo srazmerno brzo najraniju in
karnacije takve duse, gde moramo da kazemo: prateci
zivot sa ove tacke jos dalje unazad, vidimo da on zavr
sava gore, u planetarnim podrucj ima. Pre te tacke, ove
duse jos uvek nisu bile prisutne u zen1aljskinl inkarna
..
CIJama.
U slucaju drugih dusa, koje su takoc1e pronasle
svoj put u hriscanstvo, to je drugacije. Mozemo cia ide
mo veoma daleko unazad i da pronalazimo Innoge in
karnacije. Tek posle mnogo inkarnacija, prethriscanskih
i atlantskih takoc1e, te druge duse su se konacno uklj llcile
u hriscansku struju.
Ovakva stvar koju sam upravo pomenuo, moze
da navede intelektualisticko misU enje na pogresan put,
jer moglo bi lako da se pretpostavi kako su oni koji bi se,
rasudi vanj em danasnj e ci vilizacij e, smatrali veoma spo
sobnim umovima, upravo ti koji su prosli mnoge inkar
nacije. Ali to uopste ne mora da bude slucaj. Naprotiv,
ljudi koji imaju odlicne sposobnosti u danasnjem smislu
reci, l]udi koji su veoma sposobni da sudeluju u savreme- oJ-.
!10r:!2 zivotu, mogu cesto biti upravo oni kod kojih pro- -1'
nalazimo srazmerno malo proslih inkarnacij a na Zemlj i.
Mozda bih mogao ovde da vas podsetim na ono
sto sam rekao na Bozicnom osnivackom zasedanju, kada
63

sam govorio 0 oniln pojedincilna sa kojilna je povezan

4
Ep 0 Gilgalnesu. Objasnio SalTI odredene stvari 0 takvim
pojedincima. Kada gledamo unazad, nalazimo da su oni
prosli kroz SraZlTIernO Inalo inkarnacija.
Sada, dragi moji prijatelji, za one Ijudske duse
koje su danas .dosle do antroposofije - bez obzira da li je
bilo nekih meduinkarnacij a iIi ne - ona inkarnacij a koj a
je vazna pada otprilike u period lII, IV ili V veka posle
Hrista. Gotovo uvek j e nalazimo rasporedenu na prilicno
dugacak period - dva do tri veka. Ponekad je to kasnije,
cak u VII ili VIII veku. - Pre svega, moramo da gledan10
na iskustva ovih dusa u tom ranon1 hriscanskom periodu.
Zatim pronalazimo kasnije inkarnacije, kada su sva ta is
kustva bila ucvrseena ili utvrdef?a. Ali ja eu da nadove
zem ono sto danas imam da kazem na ono sto mozemo
da opisemo kao takoreci prvu hriscansku inkarnaci.iu.
Dakle, u slucaju svih ovih dusa, najvaznij Je
kako su se one, u odnosu na sve nj ihove prethodne z
maljske zivote, odnosile prema hriscanstvu? Vidite, dra
gi moji prijatelji, to je veoma vazno karmicko pitanje.
Kasnije cerno morati da razmotrimo neka druga, spore
dna pitanja karmickih veza, ali ovo pitanje je, da tako
kazemo, presudno pitanje karrne, jer, prolazeei kroz
mnoge sporedne stvari, ipak su ti Ijudi kroz nj ihovo
najdublje iskustvo u prethodnirn inkarnacijan1a - kroz
ono kroz sta su one prosle u odnosu na poglede na svet,
religiozna verovanj a i slicno - dosli u Antroposofsko
drustvo. Prema tome, u odnosu na kannu Antroposof
skog drustva, to se mora smestiti u prvi plan. Sta su te
duse u Drustvu dozivele u smislu saznanja, pogleda na
svet i religij e?

ve
kc
sa
Je

kc
sk
sc
gc
Ij\
v

sa

1<

0\

lIT

stl

lSI

ce

S\
su

sk
Vl

-bi
Jll
ro
de
Sv

ut
. c:
'-'

Videti fstorija sveta u antroposofskol17. osvetljenju, GA 233 .

64

U til11 ranirn vekovil11a hriscanskog razvoj a, co

vek je mogao prvo da krene od tradieionalnog saznanja
koje je postojalo jos od osnivanja hriscanstva - 0 bicu
samog Hrista. U tom tradieionalnom saznanju, Onaj koj i
je ziveo kao Hrist u licnosti Isusa, smatran je stanovni
kom Sunea, bicem Sunea, pre nego sto je usao u zemalj
ski zivot. N e bismo smeli da pOlnislinlo da je stay hri
scanskog sveta prema ovim istinama bio uvek tako ne
gativan kakav je danas. U prvim vekovirna hriscanstva,
ljudi su jos uvek razulneli evandelja, ciji neki delovi
sasvim odredeno govore 0 ovoj misterij i. Oni su razu
meli da je bice pod irnenorn Hrist sislo sa Sunea u Ij lld
ko telo. Kako Sll oni to Zalllfsljali u pojedinostinla u
ovom trenutku je nlanje vazno; sustina je da su jos uvek
imali tu predstavu. To je sigurno islo toliko daleko 1 ao
st() S a III 1P r a v 0 0 pisa 0
Istovremeno, u tonl dobu 0 kotne sada govorinl ,
iscezla je mogucnost stvarnog razum evanja ovako ne
cega. Bilo je tesko razulneti da se bice koje dolazi sa
Sunea spustilo na Zemlju. Pored svega, mnoge duse koje
su pristupile hriscanstvu, ostavljajuci veliki broj ze malj
skih inkarnaeij a za soboln - sve do atlantskih vren1ena
y ise nisu mogle u potpunosti da shvate kako Hrist moze
biti nazvan bicem Sunea. Iste one duse koje su se u svo
j ~ln starim verovanjilna osecale vezane za Sunceva pro
rocista i koj e su stoga postovale Hrista cak i II atlantsko
doba, ukoliko su gledale ka Suneu, duse koje su prema
sv. A vgustinu bile "hriscani pre nego sto j e hriscanstvo
lltemeljeno na Zemlji,,5 - iste te duse citavim karakterom
ustin: Retractationes . Lxiii .3.
" Kada sam rekao (u knjizi D e vera re/ig iorze ) 'Znati u nase vreme hriscan
sku religiju jeste najsigurnije i naji z vesnij e s pasenje' to je receno 1I ve z i s a

65

svog duhovnog zivota, nisu ITIogle da nadu pravo razu

mevanje za to sto je reeeno da je Hrist bio Suneev junak.
Stoga su se radije drzale onog verovanja koje je - bez
takvog tumaeenja, bez ove kosmieke hristologije - jed
nostavno smatralo Hrista bogom, bogom iz nepoznatih
oblasti, koji se sjedinio sa telom Isusa. Pod tim uslovima
su one prihvatile ono sto su iznosila evandelja. Vise nisu
bile u stanju da USHlcre svoj pogled gore ka kosrnickirn
svetovima da bi razumele bice Hrista. One su naucile da
ga poznaju sarno u svetovin1a v a n Zemlje. Cak su in1 i
misterije na Zemlj i -- Suneeva proroeista - uvek govorila
o Hristu k30 bicu Sunca. Stoga one nisu ITIogle ni da se
priviknu na to ua jc I-fr ist, Laj vanzeInaljski l-lrist, z alsLa
postao zemalj sko bice.
Te hriscanske duse, kada bi potom pres le prag
sn lrl t, dosp e b l u c uda n p o lozaj, koji nlogu cia opis In ,
tr ivijalno mozda, ovako. Ti hriscani, u svom zivotu posle
smrti, dosli su u polozaj onoga koji zna ilTIe nekog eo
veka i koji je 0 njemu euo mnoge stvari, ali ga nikad nije
heno upoznao. Takvom eoveku moze da se dogodi, u casu
kada mu je oduzet say oslonac koji mu je sluzio dok je
sarno znao ime eoveka, da se od njega iznenada oeekuje
da u potpunosti poznaje pravu osobu, i njegov dusevni

,,'

Zl'

01,

vc

da

S11

Je
sr

n;:

o~

Sf

Vt
U

VI:

dr

pc
pc
In

lil

JU

X
nc

sa
CI

imenom, ne u vezi sa samom stvari koja se tako zove. Jer sama stvar, koja
se sada zove hriseanska re1igija, postojala je i medu Ijudima starine i bila je
prisutna od pocetka postanka ljudskog roda, sve do vremena kada je Hrist
sisao u telo; od tada je prava religija, koja je uvek bila tu, pocela da se
naziva hriseanska, jer kada su apostoli otpoceli da propovedaju 0 Njemu
posle vaskrsa i uspeea na nebo, kada su mnogi poverovali, pre svega u
Antiohiji, kao sto je zapisano, oni su nazvani hriscanski ucenici (Oe\a XL
26). Prema tome ja sam rekao: 'To je u nasa vremena hriseanska religija',
ne zato sto nije postojala ranije, vee stoga sto je u kasnija vremena dobila
ovo ime"

66

oc
m

Sv

pr

nJ

su
su
su

zivot ga sasvim izneverava u suocavanju sa ovim novim

okolnostilna.
Tako je bilo i sa dusan1a 0 koj ilna saiU sada go
Yorio, onima koje su u drevna vremena posebno pripa
dale Suncevim prorocistilna. U njihovom zivotu posle
slnrti dosle su u okolnosti kada su lnorale da kazu: "Gde
je onda Hrist? Mi smo sada lnedu bicilua SUl1ca, gde
SIno ga uvek nalazile, ali sada ga tu nema". Da j e On bio
na Zemlji, to one nisu mogle da prilne u svoje lnisli i
osecaje koj i su im preostali kada su prole kroz dveri
slurti . Tako su se posle SDlfti nasle u stanju velike neiz
vesnosti 0 Hristu i nastavile su da zive u toj neizvesnosti
l1 vezi s Njim . One su u ve7i nlt1og o cega ostale u neiz
vesnosti. Stoga su, ukoliko je u lueduvremenu usledila
druga inkarnacija, bile sklone da se prikljuce onim gru
pama Ij udi koji su nan1 opi sani 1.1 reli g ij skn_' istori ji F v ro
pe kao razne jereticke zajednice.
Tada, bez obzira da Ii su prosle kroz jednu takvu
inkarnaciju ili ne, one su se ponovo nasle zajedno u ve
Iikom okupljanju iznad Zemlje, 0 kame sam pre neko
jutro govorio ovde, postavivsi ga u doba prve polovine
XIX veka. Tada su se ove due, izmec1u ostalih dusa,
nasle ispred velikog natculnog kulta ili obreda, koga su
sacinjavale mocne imaginacije. I u tim mocnim imagina
cijama tog natculnog obreda, pred njihovim duhovnim
ocima se odigrala, pre svih ostalih stvari, velika Sunceva
misterija Hrista. Te duse, kao sto sam objasnio, su sa
svojim hriscanstvom zapale u corsokak i zadatak je bio,
pre nego sto bi se ponovo spustile u zemaljsko postoja
nj e, da se dovedu, bar putem slike, pred lice Hrista koga
su izgubile - mada ne u potpunosti - ip ak do te mere da
su njihove duse bile uvucene u struje nesigurnosti i
sumnJe.
67

Sada su te duse reagovale na neobican nacin. One

nisu postale jos nesigurnije usled cinjenice da se sve ovo
odigra10 pred nj irna. N aprotiv, to im je pruzi10 odrec1eno
zadovoljstvo u zivotu izmedu smrti i novog roaenja ~
oseeanje spasa od rnnogih sumnji. Ali im je to takoae
dalo vrstu se6anj a na ono sto su primili 0 I-Iristu - iako u
formi koja se jos uvek nije proze1a na pravi nacin , na
kosmicki nacin Misterijumom Golgo te. Tako je u nji
hovom najdubljem bieu osta1a ogromna toplina i posve
eenost oseeanja prerna hriseanstvu i istovremeno pod
svesno svitanje tih mocnih imaginacija.
Sve se to sabra10 u veliku zudnj u, da oni sada
naj zad rn ugu d d pu St,-l l1U u prav orn s nli s lu hr iscani . p n
tom, kada su se spustili - kada su po novo postal i mladi,
vraeajuei se na Zemlju na kraju XIX veka i li na prelazu
xrx u XX . k - pr 'l11 ivsi I-Ir is ta un ut r:1 ". ji rn osc ~ ~lnj ~ rn .
iako bez kosmickog razumevanja u svoj im ranim hris
eanskim inkarnacijama, nisu mogli nista drugo nego da
se osete privuceni Njemu. No, utisci koje su primili u
imaginacijama, ka kojima su bill privuceni u predzema1j
"
skorn zi votu , ostali su u nj ima samo kao neodredena
zudnja. Stoga im je bilo tesko da se pronadu u antropo
sofskom pogledu na svet, utoliko pre sto on naj pre pro
ucava kosmos a razmatranja 0 Hristu ostavlja za kasnije.
Zasto im je to bilo tesko? Iz jednostavnog razloga sto su
ima i svoj sopstveni naroeit odnos prema pitanju: "Sta je
antroposofij a?"
Zapitajmo se: sta je , u stvari , antroposofija?

Dragi moj i prijatelj i, ukoliko pregledate sve te cudesne,

velieanstvene imaginacije koje su bile tu kao nateulni
kult u prvoj polovini XIX veka i ukoliko prevedete sve
to u Ijudske pojmove, onda imate antroposofiju. Za visi
nivo doziv1javanja - za granicni duhovni svet odakle se
68

co

pr
alj

tn:
ve
da
v

co

Je:

ze
os
1(,
tr8
vo
ml
ist(

rZa
dn
vee

lile
glr
vee
del
nn

sta
OV1

sto
ant
tal<
na(
,
cer
drz

covek spusta u zelnalj ski zi vot - antroposofij a j e vee bila

prisutna u prvoj polovini XIX veka. Nije bila na Zen11ji ,
ali je postojala. I ako se antroposofija vidi danas , onda
treba da se vidi u tom pravcu, prema prvoj polovini XIX
veka. Sasvim po sebi razumljivo se vidi talno. Cak moze
da se vidi. i na kraj u XVIII veka.
N a primer, llloze se doziveti sledece. Izvestan
covek se jednom nasao u neobicnom polozaju. Pred njitll
je, preko prijatelja, iskrsla velika zagonetka covecijeg
zelnaljskog zivota. Ali taj njegov prijatelj nije bio sasvi111
osloboden I(antovog "uglastog" misljenja ("das kantige
IZantische Denke") i tako se to izrazilo na prilicno aps
traktno-filosofski nacin. On sanl - onaj 0 kOllle sada go
vorirn - nije mogao da dode do tog "uglastog IZantovog
misljenja". No ipak, u njegovoj dusi je sve pokrenuto
istOlll velikom zagonetkoln, velikim pitanjem postojanja.
1(ako se razurn i culna priroda coveka povezuju jedno sa
drugiln? I gte , tu se otvorise pred nj itTI, ne sarno vrata ,
vee citava brana, sto je njegovoj dusi za trenutak osvet
lilo ta podrucja sveta u kome se odigravaju moene ima
ginacij e . I sve ovo - ulazak, ne kroz prozore it i vrata,
vee kroz sirom otvorene brane u njegovu dusu - preve
dena takoreei, u minijaturne slike, izrazilo se kao bajka 0
"Zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani", jer covek 0 kome govo
rim je bio Gete.
Minijature, majusne ogledalne slike, prevedene
sta vise u bajkovitu Ijupkost, spustile su se tako u Gete
ovu pricu 0 "Zelenoj zlniji i lepoj Ljiljani". Ne treba
stoga da se cudimo da kada je postalo neophodno da se
antroposofija predstavi u umetnickim slikama - gde
takoc1e prirodno lTIOramO da pribegnemo velikim imagi
nacijama - moja prva misterijska drama "Dveri posve
eenja" postala je slicn~ po strukturi, iako razlicita po sa
drzaju, "Bajci 0 zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani".
69

Vidite, moguce je gledati u dublju vezu cak i pre

ko stvarl (oJe su se odigrale medu nalna Samiina. Svako
ko je imao bilo sta sa okultnim, zna da ono sto se dogada
n a ZeInlji jeste odraz necega sto se davno odigralo u du
hovnom svetu, mada na nesto izmenj en nacin, zato sto se
odredeni duhovi ometanja, duhovi prepreka nisu u to
tamo umesali.
Sada su te dllse , koj e su se pripretnale da se spu
ste u zemaljsko postojanje krajem XIX iii pocetkom XX
veka, donele sa sobom - mada u njihovoj podsvesti
tak oa~ zudnjll za tim da spoznaju nesto 0 kosmologiji
itd., odnosno da gledaju na svet na antroposofski nacin.
10 i z n ~ d " e n ') n;'hn' / ~ sf-I'a i dl1~ P S ll z"' estol(o l z n ~lra l p

za Hristom. T'i Ijudi bi osecali grizu savesti da citavo to

shvatanje antroposofije, koje ih je privlacilo kao ishod
t1 ' i hnvn Q r thncin og 7e nl a l"sl og 7i vo t a ~ nije hi\n pr() 7e t n
~[r i s tovin1 inlpulsom. Takva je bila jedna grupa, uzeta
naravno kao celina.
Druga grupa je zivela drugacije. Ukoliko Inogu
tako da kazem , druga grupa, kada se pojavila u svojoj
sadasnjoj inkarnaciji, nije se jos uvek umorila od paga
nizma, kao sto to jesu duse koje sam upravo _opisao. U
poredenju sa tim drugim dusama, one su zaista provele
re ativno kratko vreme na Zemlji - prosle su kroz manji
roj inkarnacija; i u tim inkarnacijama su se ispunile
mocnim impulsin:a koje covek moze da stekne, ukoliko
. je u svo.m zema js (om zivotu bio u zivoj vezi sa mnogim
paganskim bogovima, i ukoliko jos uvek postoji odjek te
veze u njegovim kasnijim inkarnacijarna. Stoga se one
nisu umorile od starog paganizma. Cak i u prvim hris
canskim vekovima u njima su jako delovali stari pagan
ski imp ulsi, iako su manje-vise bile skI one hriscanstvu
koje je, kao sto znamo, tek postepeno krcil0 sebi put iz
paganlzma.

70

"

~ ...

_
_ , ...
~

..

l '-- ./

...

'- ,

....... a.

__

..

"-

'-

o.J "-"

....

..........
' -

pc
bi
Sv
N
Ij;
Ij
rr:

k:

UI

JO
hr

d;:
pr

Sl

s1<

hr
Sl

DC

10
vc
sr
ra
VI

P(

U to vreme one su primite hriscanstvo pretezno

posredstvom svog intelekta. Mada je taj intelekt zaista
bio prozet unutrasnjim osecanjem, ipak su ga primale
svojim intelektom. Mnogo su razmisljale 0 hriscanstvu.
N e smete da zamislj ate ovo kao veoma uceno razmis
ljanje. One su zaista mogle da budu relativno jednostavni
ljudi, u jednostavnim okolnostima, ali su ipak mnogo
mislile.
Ni ovog puta nije vazno da Ii je u meduvremenu
postojala neka inkarnacija. Takva inkarnacija ce naravno
dovesti do nekih promena, ali sustinska stvar je ova:
kada su prosle kroz dveri smrti, te duse su gledale una
zad na Zern lju na taka v nac in Uet iin s lli sL:d n ~ l u c inil u
kao nesto u sta one jos uvek nisu urasle. Bile su manje
umorne od starog paganizma; one su jos uvek nosile u
oj in Jus a n a j a k i
u I~ P d g a ~ k u g 2..v (J l d .
u g d ~ II
JOs uvek takoreci cekale na vreme kada ce postati pravi
hriscani.
Isti oni ljudi 0 kojima sam govorio pre nedelju
dana, opisujuci kako su se na hriscanskoj strani borili
protiv paganizma - oni sami su bili menu dusama koje
su, u stvari, u sebi nosile dosta paganskog, dosta pagan
skih impulsa. Gni su jos uvek cekali da postanu istinski
hriscani. Te duse su potom prosle kroz dveri smrti. Stigle
su u duhovni svet. Prosle su kroz zivot izmedu smrti i
novog rodenja i u doba koje sam naznacio - u prvoj po
lovini XIX veka iii nesto ranije - stigle pred te uzvisene i
velicanstvene imaginacije; i u tim imaginacijama su po
smatrale toliko mnogo impulsa za podsticanje njihovog
rada i njihove delatnosti. One su te impulse primile naj
vise u svoju volju.
Mogu da kazem, da kada mi danas okultnim
pogledom posmatramo sve to sto te duse danas nose,

71

posebno u njihovoj volji, nalazimo, pre svega u zivotu

nj ihove volje, mnogostruke otiske tih mocnih duhovnih
.
.
.,
ImaglnaClJ a.
Sada duse koje ulaze u svoj zemaljski zivot u
takvom stanju, osecaju najpre potrebu da ponovo dozive
ovde na Zemlji, na nacin na koji je to moguce na Zenltj i,
ono sta su dozivele u svom predzemaljskom zivotu, kao
odlucujuci cinilac za njihov karmicki rad. Za ranije po
menutu vrstu , za tu grupu dusa, zivot u prvoj polovini
XIX vekaje uzeo takav pravac da su se one osecale pri
siljene dubokom zudnjom da ucestvuju u tom natculnom
kultu iii obredu. Pa opet, one su mu prilazile, ako to
n10gu tako da ri Senl, u nejas nllli ras pulu Lenju ; Lak u Lid
kada bi se posie spustale na Zemlju, samo je u njima
ostalo bledo secanje; mada je antroposofija, preobrazena
u svoj zemJ.lj '1~ i 0 bl' k, Ln a gla da trn po . ta lle Ld L lllL lj l'v d
kroz ova secanja. No , sa drugom grupom biio je druga
cije. Bilo je kao da su se ponovo nasli okup~eni u ZiVOll1
naknadnom delovanju odluke koju su doneli. Jer oni, cak
ni tada, nisu bili sasvim umorni od paganizma. Oni su
jos uvek iscekivali da postanu hriscani u skladu sa raz
vojem. Sada je bilo kao da su se setili odluke koju su
doneli tokom prve polovine XIX veka, odluke da donesu
na Zemlju sve sto je pred njima stajalo u tako mocnim
slikama i da ih prevedu u zemaljsko oblicje.
Kada pogledamo mnoge antroposofe koji u sebi
nose impuls da pre svega najvrednije rade i sarac1uju sa
antroposofij om, mec1u takvim antroposofima nalazimo
duse ove vrste, koju sam sada opisao. Ove dye grupe se
mogu veoma jasno razlikovati.
Sada, dragi moji prijatelji, mozda cete reci: sve
sto si nam ovde rekao moze da objasni mnoge stvari u
karmi Antroposofskog drustva. Mec1utim, mozemo se sa
72

stJ

gc

bl
ra

m,

nl

te
m
0""

lU

pI
pl

o
il
sl

Sl

k
n

d
Je
s
k
S

c
r

strahom pitati sta dolazi posle, videvsi da je toliko mno

go stvari objasnjeno zbog kojih bi mnogi radije ostali u
blazenom neznanju. Da Ii sada treba prionuti na posao i ,
razmisljati da Ii pripadamo jednoj iIi drugoj grupi? Dragi
moj i prij atelj i, na to moram veoma odredeno da odgovo
rim. Ukoliko bi Antroposofsko drustvo sadrzavalo sarno
teoretsko ucenje ili verovanje u ovu ili onu ideju 0 kos
mologiji , hristologiji itd., ukoliko hi takva bila priroda
ovog Drustva, to svakako ne hi bilo ono sto su irnali na
umu oni koji stoje na njenonl izvoru. Antroposofija ce za
pravog antroposofa biti nesto sto ima snagu da promeni i
preobrazi njegov zivot, da on ponese u duhovno ono sto
:';c da nas do z ivlj ava sarno u ncduhovnim o blicima .
Pitacu vas ovo: da li se lose utice na dete kada
mu se U odredeno doba objasne neke stvari? Do nekog
rc uc 109 do ba staros ti deea ne znaj u da Ii 5 11 Fran c1l7i
iii Nemci , Norvezani , Belgijanci ili Italijani. U svakom
slucaju, citav ovaj nacin razmisljanja itna sasvim malo
smisla za njih do odredenog doba. Moze da se kaze da
oni, u stvari, ne znaju nista 0 tome. Postavimo to radi
kaIno: svakako niste sreli nlnogo sovinistickih beba,
niste cak sreli ni trogodisnjeg sovinistu! Tek u odrec1eno
doba postajemo svesni: ja sam Nemac, ja sam Francuz,
j a sam Englez, j a sam Holandanin i tako dalj e. Zar te
stvari ne prihvatamo sasvim prirodno dok rast~ mo? Da li
kazemo da je nepodnosljivo otkriti u odredenom dobu da
smo Poljaci ili Francuzi iIi Nemci iii Rusi iIi Holandani?
Mi smo navikli na te stvari, uzimamo ih kao nesto priro
dno, ali to je, dragi moji prijatelji, culno podrucje. Antro
posofija citav zivot uzdize na jedan visi nivo. Moramo
da naucimo da podnosimo razlicite stvari, stvari koje
mogu da nas sokiraju u cuI nom zivotu, ukoIiko ih pogre
sno protumacimo. Medu stvarima koje treba da naucimo
73

jeste i ovo: moramo isto tako sasvim prirodno napredo

vati u samospoznaji, odnosno saznanju da Ii pripadamo
j ednom iii drugom ti pu.
Time ee se takoc1e naciniti osnova za pravilnu
procenu drugih karmickih impulsa u nasim zivotima.
Stoga je bilo neophodno, kao neka vrsta prvog upuci
vanja, pokazati kako pojedinac - u odnosu na njegovu
predodrec1enost - stoj i U odnosu na ovu antropo sofij u,
ovu hristologiju i u odnosu prema veeem stepenu aktiv
nosti ili pasivnosti unutar antroposofskog pokreta.
Naravno , postoje takoc1e prelazi izmec1u jednog i
drugog tipa. To je, dakle , usled cinjenice da je ono sto
J lazi iz p ret hoJne inkarnacije u sadasr~i c ll , j os u ve k
osvetljeno onom ranijom inkarnacijom. Posebno je to
eesto slueaj sa dusama druge grupe. Mnoge stvari jos
IvCj - s -cl e i z nj ihovi 1 au tenticl ih paganski l inl-arna
c~ia. To je razIog sto imaju veoma odrec1ene predispo
zicije da shvate Hrista u smislu u kome se On zaista
mora shvatiti, naime kao kosmicko biee.
No , ono sto j a sada govorim ne pokazuj e se to
liko u idealno zamisljenom razmatranju, vee se pokazuje
mnogo vise u prakticnim zivotnim stvarima. Ova dva
tipa se mogu prepoznati mnogo bolje po nacinu na koji
postupaju u pojedinim zivotnim priIikama, nego po nji
hovim mislima. MisIi zaista nemaju velikog znacaja,
mislim apstraktne misIi nemaju toIiko veIikog znacaja za
eoveka. Tako, na primer - izlisno je reei da se lieni ele
ment ovde iskljucuje - povremeno cemo naiei na prela
zne tipove mec1u onima koji nekako ne mogu a da ne
prenose navike ne-antroposofskog 2ivota u antroposofski
pokret. Mislim na one koji uopste nisu skloni da antro
posofski pokret shvate veoma ozbiljno i pre svega na one
koji uvek gundaju u antroposofskom pokretu, pronalazeci
74

gr

na
kr
'be

ca
k3
pr
ur

n(

pc
ar
pl
te

n(

III

VI

Ie
v

'

Zl

llc

IT

s,
k
b
b

v '

Zl

U
II

1Sreske u antroposofima. U pravo medu oni.rna koj i uvek

nalaze greske u vezi sa prilikama u antroposofskom po
kretu, posebno u odnosu na pojedince i na razne n1.ale
eznacajne stvari , nalazimo prelaznu grupu,- koja prelece
od jedne do druge. U takvim slucajevima nijedan od ova
dva impulsa nije mnogo intenzivan.
Prema tome, dragi moji prijateIji, po svaku cenu,
cak i ako to nekada moze znaciti preispitivanje savesti i
karaktera, moramo nekako naci mogucnost, svako od
nas, da produbimo antroposofski pokret u tom pravcu,
priblizavajuci se takvim realnostirna kao sto su ove i
unoseci malo ozbiljnosti u odnosu na to kako mi, u od
nos u na sops tvenu natculnu pri rodu, p rip ' lclanl o anL ru
posofskom pokretu. Ukoliko to ueinimo, razurnevanj e .
antroposo[skog pokreta ce postati cistije, vremenom ce
p o sLati s e J uho n ije . 0 1 ; lu " 1HU ovJc: U S l211 ovil' u
teorij i - i ne treba da ide mnogo u dubinu, kada se jed
nostavno drzimo toga kao teorij e - to cerna sada prirne
niti na zivot. To zaista radimo kada uelmo da se posta
virno, da postavimo sopstveni zivot u vezu sa ovirn stva
rima. Puno price 0 karrni, sa navodenjem da je to i to
Kaznjeno iIi nagradeno tako i tako od jednog do drugog
zlvota, ne bi trebalo da pogada duboko, ne bi trebalo da
nas povreduje. Ali kada dosegne, takoreci, do nase krvi i
mesa - kada je to pitanje uspostavijanja nase sepstvene
sadasnje inkarnacije, sa savrseno odredenirn natculnirn
kvalitetom koji stoji iza nje - tada zaista prilazi mnogo
blize nasem bieu. I upravo to produbijivanje eovekovog
bica jeste ono sto moramo da uvedemo u say zemaljski
zivot, u sve zemaIjske civilizacije kroz antroposofiju.
To je dragi moji prijatelJi, biia neka vrsta
intermeca u nasem proueavanju. Sledeceg petka cerna
nastaviti.
02 ,0 ~ . 2a o l!j.*,
~

***

b'j. 0 G. 9 009.

'*

75

su
m

Jl
k2

Dornah, 11. jul 1924. godine

Z3

ra
v

Clanovi Antroposofskog drustva dosli su u Drus

tvo, raZUlne se , lIsled razloga koj i leze U nj ihovonl unu
trasnjem zivotu, u unutrasnjem uredenju nj ihovih dusa.
A posto mi sada govorimo 0 kanni Antroposofskog dru
stva, a ne 0 antroposofskorn pokretu uopste, pokazavsi
kako ono nastaje iz karmickog razvoja clanova i grupa
c Iano (1, nl oraCc ln
da sag lcdam 0 n V ll 0 ' k L\'1 C
prevashodno u ustrojstvu duse onih ljudi koji teze ant
roposoftji. Sa tim smo vee poceli, a sada cerno se upo z
n ~ ti s 3 i zv c s n i m drug ' m cinj C11 i a 11 aut n1 ~ I 1i Il, L.- k
da mozemo jos dublje da prodremo u karmu antropos f
skog pokreta.
Najvaznija u duseynorn uredenju antroposofa,
kao sto sam vee rekao, jesu iskustya kroz koja su prosli u
svojirn inkarnacijama tokorn prvih vekova utenleljenja
hriscanstya. I(ao sto salll rekao, lllOglo j e da bude drugih
meduinkarnacija, ali onu koja je najvaznija nalazimo
otprilike izmedu IV i VIII veka nase ere. Razmatrajuci
ovu inkarnaciju nasli smo da medu Ijudima koji su prisli
antroposofskoln pokretu moramo da razlikujemo dye
grupe. Te dye grupe smo vee opisali. Sada cemo da ra
zmotrimo nesto sto im je zajednicko. Razmotricemo
znacajan zajednicki element koji lezi u osnovi dusa koje
su prosle onim razvojem koji sam opisao u poslednjem
predavanju.
Posmatrajuci prve vekove hriscanstva, otkrivamo
doba u kome su se ljudi veoma razlikovali od onoga kakvi

CC
nl

s,
01
sl

VI

sl

76

n
u

s'
o
n
C

su danas. I(ada se covek danasnjice probudi iz sna, on

munjevito sldizne u svoje fizicko telo, naravno uzima
juei to sa ogranicenjem koje sam pomenuo pre neki dan
kada sam rekao da taj ulazak i sirenj e po fizickom telu
zapravo traje citav dan. I(ako bilo, opazanje, da je ast
ralno telo i Ja pristupilo, se desava veoma brzo. J er za
coveka sadasnjice koji se budi nema, da tako kazemo ,
meduperioda iZ1TIeaU svesnog opazanja eterskog tela i
svesnog opazanja fizickog. Covek brzo prolazi kroz
opazanje eterskog tela - jednostavno ne prirnecuje eter
sko telo - i uranja trenutno u fizicko. To je svojstvo co
veka sadasnj ice.
Priroci J.iudi koji su ziveli u tim ranijim hrisean
skilTI vekovima bila je drugacija. Kada bi se probudili iz
sna, imali su odredeno opazanje: "Ja ulazim 11 dvostru
~:
t rsko e1n i fizicko telo" . Oni su znali da covek
naJ pr prolazi kroz opazanje eterskog tel a i tek potom
u azi u fizicl o. Stoga su zaista, u trenutku budenja pr d
so om imali - mada ne potpuni tablo zivota - ipak ve
on1a mnogo slika svog proslog zelnaljskog zivota i jos
nesto sto eu odlnah da iznesem. Jer ako covek ulazi tako ,
deo po deo, u ono sto je ostalo da lezi na krevetu, u eter
sko i fizicko telo, rezultat je da citav period budnog zi
vota postaje mnogo drugaciji od iskustava koje mi danas
dozivljavamo u svom budnom zivotu.
Opet, ako danas posmatramo trenutak k"ada to
nemo u san, neobicna stvar j e da, kada Ja i astralno telo
napuste fizicko i etersko telo, Ja veoma brzo usisa ast
ralno telo. I kako Ja stoji pred kosmosom bez ikakve po
drske, onernogueeno mu je u njegovom sadasnjem stanju
da opaza bilo sta, tako da covek, prilikom usnivanja, pre
staje da opaza. Snovi koji se tu pojavljuju su sarno spo
radicni.

-r

77

To opel nije bilo tako u doba 0 kome sada go

vorim. Ja nije odjednom usisavalo astralno telo, astralno
telo j e nastavlj ala da nezavisno opstaje u sopstvenoj sup
stanei, cak i kada bi covek zaspao. I do izvesnog stepena
tako bi ostalo tokom citave noei. Stoga se ujutru covek
budio ne iz potpune tame nesvesti, vee sa oseeajem: "Zi
yeo sam u svetu ispunjenom svetloseu u kojem su se de
savale svakakve stvari". Iako su to bile sarno sl ike, nesto
se tu odigraval0. Tako je zaista bilo. Covek toga doba je
imao prelazno osecanje, prelazno stanje iZlneau spavanja
i budenja. T'o je bilo tanano, intimno, ali je bilo tu. To se
tek pocetkom XIV veka SaSVilTI jzgubilo iz eivilizovanog
coveca nstva .
~I 0 znaCl da su sve duse, 0 cijem zivotu san1 jute
govorio, dozivljavale svet drugacije od danasnjeg co
veka . Pokusaj rno da shvatimo, dragi moj i prij atelj i , kako
II ti Ij u i - tj . vi sanli, tOkOl1l tog vremena -- dozi v lj a va li
s e t.
Uranjanje u etersko i fizicko telo se odigravalo u
odreaenim etapama i ishod ovoga je bio da covek, tokom
njegovog budnog zivota, gleda drugacije na prirodu. On
nije video prazan, prozaican culni svet, kakvog ga vidi
covek danasnj ice koj i bi - kada bi hteo da ga dopuni
mogao to sarno svojorn mastom. Ne, nego kada bi covek
I tog vremena gledao napolje na svet biljaka, na primer,
on bi video kao da se preko cvetne livade siri laki plavi
casto-ervenkasti sjaj. Posebno u doba dana kada Sunee
manje sija - ne prilikom podnevnog Sunea - bilo je to
kao da se plavicasto-crvena svetlost, kao sjajna, ustala
sana sarena izmagliea siri preko evetne livade. Ono sto
mi danas vidimo, kada se laka izmagliea uzdize nad li
vadom - sto naravno dolazi od isparavanja vode - takva
stvar se videla u to doba u duhovnonl, u astralnom. Zaista
78

b
c:
rr

~
(

r
(

svaka krosnja drveta se videla obavijena oblakom i kada

bi covek gledao zitna polja bilo je kao da su se plavo
erveni zraei spustali iz kosmosa, izbijajuei iz oblaka iz
magliee, spustajuei se na zemaljsko tlo .
.--.
A kada bi covek gledao zivotinje, on ne sarno da
je imao utis.ak fizickog oblika vee je to fizicko bilo oba
vijeno astralnom aurom. Ta aura je mogla da se vidi iako
je 01 a sasvim tina. Mogla je da se vidi samo kada je
Suncevo svetlo bilo veoma blago, ali je mogla da se v idi.
Stoga je svuda u spoljnjoj prirodi covek jos uvek video
kako radi i deluje duhovno.
Potom, kada bi ulnro, dozivljaj koji je imao u
prVilTI danima nakon prolaska kroz dveri smrti - gle
dajuci unazad na svoj e itav protekli z 111aljski zi vo l
nije mu zaista bio nepoznat. Dok je gledao unazad na
svoj prethodni zivot neposredno nakon smrti, imao je
odredeno osecanje. Govo rio bi sebi : " Sada otpu - tan
auru sopstvenog org aniznla i ona odlazi napolj e II sve
ono sto sam opazao kao auru spolj asnj e prirode. Moj e
etersko telo se vraea svome dOlTIU". Takav je bio cove
kov oseeaj.
Prirodno, sva ta oseeanja su hila mnogo jaca u
starija vrelnena. Ali ona su jos uvek postojala, iako u
tananij em vidu, u vreme 0 kome sada govorim. I kada j e
covek gledao te stvari neposredno posle prolaska kroz
dveri smrti, imao je oseeaj: "U citavom duhovnom tka
nju koje gledam kako se kreee iznad stvari i pojava pri
rode, govori rec Boga-Oea. Moje etersko telo odlazi
Oeu".
I ako je covek stoga video spoljni svet prirode
drugacije zbog razlike u nacinu na koji se budio, on je
takoc1e video svoj spolj asnj i oblik drugacij e nego u
kasnijem dobu. Kada bi zaspao, astralno telo nije bilo
79

trenutno uSlsano od strane .la. Pod takvim Llslovirna

sarno astralno telo se ispunjava zvukom. Stoga IZ du
hovnih svetova tu odzvanjaju u Jet coveka koji spava
iako ne vise tako izrazito kao u drevna vremena, ipak jos
uvek na fin i intiman nacin - razne stvari koje ne mo gu
da se cuju u budnorn stanju. Po budenju covek je imao
veoma stvarno osecanje: bio je to jezi k duhovnih bica u .
svetlom ispunjenim prostorima kosn10sa Ll kojinl a sa m
boravio izmedu mog uspavljivanja i mog buc!enja.
A _kada je covek odlagao etersko telo nekoliko
dana posle prolaska kroz dveri slnrti, i pocinjao da z ivi u
svom astralnoln telu, on je jos jednom imao ovaj osec aj :
"U m Oln as traIn nm te ln ja sada U oh rn Itom sn Lr 1 (
zivljavam sve sta sam mislio i cinio na Zemlji. U ovoln
astralnom telu u kome sam ziveo svake noci dok san1
pavao . dozlv'- 8vam sve sto ' m m is]' ~ .
'0
:\ 7
Ij i" . I dok je ranU e prenosio u svoje budne lrenutk e sanl O
bi do i nejasno osecanje, sada, nakon smrtl. j e to ose
canje bilo mnogo jasnije. Dok se sada II vremenu izn1edu
smrti i novog rodenja, u SV0111 astralnom telu, vracao
kroz svoj prosli zemaljski zivot, imao je osecaj: " Pogl e
daj , u ovom n10m astralnom telu zivi Hrist. Ja to sarno
nisam primecivao, ali u stvarnosti svake veceri moje
astralno tela j e boravilo u bicuI-Irista". Sada j e covek
znao da dokle god mora da prolazi unazad kroz svoj
zemaljski zivot, Hrist ga nece napustiti, jer je Hrist sa
njegovim astralnim telom.
Vidite, ma kakav da je bio necij i stay prema hris
canstvu u tim prvim hriscanskim vekovima, bilo da je
pripadao prvoj grupi 0 kojoj sam govorio, iIi drugoj, bilo
da je neko takoreci jos uvek ziveo vise paganskom sna
gom iIi se umorio od paganstva, sigurno se dozivljavala,
ako ne na Zemlji onda posle smrti, velika cinjenica
v'

80

Zc

na
ra:
jaJ
U

lIT

bt
,
ca
vr
17

de
tn
s'
-- ,
u
In

nJ

1Z

ta

c,,

c;

tc

Misterij uma na Go 19oti; Hrist koj i j e bio vladajuce bic e

Sunca ~ sj edinio se sa onim sto kao covecanstvo zivi na
Zemlji. T akvo je bilo iskustvo svih koji su na bilo kakav
nacin pris li hrisc anstvu u prvim vekovima hriscanskog
razvoj a. Z a druge, ta iskustva posle nj ihove smrti osta
jala su manje iii vise nerazllmljiva.
T akve su bile osnovne razlike u dozivljajima dusa
u prvill1 vekovima hriscanstva i kasnije. Sve ovo sad a
ima i .i ednu drugu posledicu, jer kada bi covek u svom
budnorn zivotu gledao napolje na svet prirode, on je os
cao taj svet prirode kao podrucje Boga Oca. Sve duho
vno sto je posrnatrao kako zivi i deluje, bilo je za njega
i7r =tz ' spo \j a 18.nj a Boge ea i on bi os C:lC: C aj
L U
doba kada se Hrist pojavio na Zemlji je zaista imao po
trebu za necinl. Bila je to potreba prin1anja I-Irista u SllP
a leu Z Ij za
~ o. T I - i sr s~.' i III Z li Y<lnj i nl<l
u prirodi i citavom podrucju prirode, covek j e jos uve k
irnao osecaj zivog principaHrista. Jer zaista, njegovo
opazanje prirode, posto je poslnatrao delovanje i vlada
nj e duha u njoj, ukljucivalo je jos nesto drugo.
Sve to sto je osecao kao duhovno kretanje i tka
nje - sto je lebdelo u promenlj ivim duhovninl oblicima
iznad sveg biljnog i zivotinjskog - sve je on to osecao
tako da bi jednostavnim i nepristrasninl lj udskim ose
canjem mogao to da opise recima: to je nevinost prirode.
Da, dragi moji prijatelji, to sto je on mogao tako duho
vno da vidi nazivano je: nevinost II prirodnoln carstvu.
On je govorio 0 cistoj i nevinoj duhovnosti u citavom
delovanju prirode .
No , druga stvar koju je on osecao iznutra - ose
canje, kada se probudio, da je u svom snu bio u svetu
svetlosti i zvucecih duhovnih bica - bilo je da dobro i zlo
takoae, moze tamo da prevladava. U tome j e osecao, dok
v

81

je odzvanjalo iz dubina duhovnog bica, da govore dobri

duhovi a takode i zii duhovi. Za dobre duhove je osecao
da oni sarno hoce da uzdignu na visi nivo nevinost pri
rode i da je ocuvaju, ali zli duhovi hoce ovu nevinost
prirode da zaprljaju krivicom. I covek je mogao da oseti
delovanje dobra i zla, tamo gde su ziveli hriscani kakve
opisujem, upravo kroz okolnost da u stanju spavanja kod
coveka.fa nije usisavalo u sebe astralno telo.
Nisu svi koji su u to vreme sebe nazivali hrisca
nima, niti koji su ziveli na bilo koji nacin blizu hriscan
stva bili u takvom dusevnom raspolozenju. Ipak, u juznim i centralnim delovima Evrope zivelo je mnogo Ijudi
I ~ni i
1 g VI rili ' .. Z 8i~t a ll10je unutr8snje hice lroje z iv i
svoj nezavisni :livot u vremenu od kad zaspim dok se ne
probudinl, pripada oblasti dobrog i oblasti zlog sveta."
('
k ,' e e 'e~ t al () ')r tll 1s1jao i ra 7misljao 0 d Ihltl' si l a
~ oj e izazivaju dobro i zlo u Ijudskoj dusi, 8ilo mu je
te ko sto je Ijudsl a dusa smestena u svet u kon1e se sile
dobra i zla bore jedna protiv druge. U prvim vekovirna
hriscanstva, takva osecanja jos uvek nisu bila prisutna u
juznim i centralnim podrucjima Evrope, ali u V i VI
v ku postala su sve ucestalija. Posebno meau onima koj i
su primili znanje i ucenje sa Istoka (i kao sto znamo ta
kva ucenja sa Istoka su dosla na razne nacine) nastajal0
je takvo raspolozenje duse. Posebno je bilo rasprostra
njeno u onim podrucjima kojima su kasnije nadenuli ime
Bugarska. Na neobican nacin ime je opstalo cak i kada
su sasvim drugi narodi nastanili te oblasti. Stoga su, u
kasnij im vekovima, a i zaista dugo u Evropi, one u ko
jima je ovakvo raspolozenje duse bilo najjace razvijeno,
zvali ,,8ugari". Za Ijude Zapadne i Srednje Evrope u
kasnijim hriscanskim vekovima prve polovine Srednjeg
veka, "Bugari" su bili oni Ijudi koji su najsnaznije bili
82

po
vn

pn
..
Jln
ze:
v

raj

ko
ho

pn

z {(

T(
(C

sk

pc
ur
a
ve

u\

Ve
dr

Z3

dr
dr
vr
dt

nJ
kc

pogoaeni tom suprotnoscLl dobrih i zlih koslnickih duho

vnih sila.
U citavoj Evropi nalazimo da se ime "Bugarin"
primenjuje na ljude kakve sam opisao. Duse onih 0 ko
jima ovde govorim su bile manje iii vise u tom raspolo
zenju. Mislim na one duse koje su u daljem toku svog
razvoja gledale te mocne slike u natcuinim obredima u
koj ima su sarne ucestvovale - sve se to dogodilo u du
hovnom svetu u prvoj polovini XIX veka. Sve sto su
prezivele kada su videIe sebe uvucene u bitku dobra- i
zla, prenele su k roz svoj
zivot iznleau smrti i novog
--_.
ro enja 1 to je dalo izvesnu nijansu i obojenost tim du
~ m a dol. su . taj a l .nre d mocnirn kosmlc k im s li ka m a .
Svemu ovome je bila pridodata jos ~Jeana stvar.
Te duse su zaista bile poslednje u evropskoj civilizac 'ji
ko_'e su s cuva lc In al0 od ono! ros eh no g opa7.an a ter
skog i astralnog tela u budno lll stanj u i u spavanj u. Pre
poznavsi jedne druge po toj zaj ednickoj neobi c no ti
unutrasnjeg zivota, one Sll obicno zivele u zajednicama,
a meau drugirn hriscanima koj i su sve vise postajali
vezani za Rim , one su se slnatrale jereticinla. leretici j os
uvek nisu bili tako surovo kaznjavanl kao u kasnijim
vekovima. Ipak na nj ih se gledalo kao na jeretike. Zaista,
drugi su uvek imali izvesno neprijatno osecanje vezano
za njih. Imali su utisak da ti ljudi vide vise od drugih.
Bilo je to kao da su se oni odnosili prema bozanskom na
drugaciji nacin zato sto su sagledavali stanje spavanja
drugacije od onih meau kojima su boravili. Drugi su da
vno izgubili tu sposobnost i pribliiili su se vise stanju
duse koje je postalo uobicajeno u Evropi u XIV veku.
Ali kada su ti Ijudi - koj i su imaii odreaeno opaza
nje astrainog i eterskog tela - prosli kroz dveri smrti, ta
koae su se raz 1 (ovali od drugih. Ne smemo da verujemo,
r

83

dragi moj i prijatelj i, da je covek izmedu smrtl I novog

rodenja bez udela u onome sto se odigrava kroz Ijude na
Zemlj i. U pravo kao sto odavde gledamo u nebesko
duhovni svet, tako izmedu smrti i novog rodenja covek
gleda dole iz tog sveta na Zemlju. {(ao sto mi ovde sa
zanimanjem ucestvujemo u zivotu duhovnih bica, tako
se iz duhovnog sveta ucestvuje u dozivljajima zemalj
skih bica na Zemlj i.
Posle vremena koje sam ovde opisivao, doslo . e
vreme kada je hriscanski svet u Evropi uredivao sv j
zivot pod pretpostavkom da covek vise nema nikakvo
znanje 0 svom astrainom i eterskom telu. Hriscanstvo se
ada rem 10 d ~l go v ori (' duhovnin'l S
0 ' / ' 1 2.. ' e7 l. i (.
kakvog znanja ljudi 0 tome. Sarno pornislite , dragi moj i
prijatelji, kada su prvi hriscanski ucitelji u prvih nek o
g~
iko
ko ' go rili S T j ' n hri "can ill:1 - : PO! _ ~
sto su vee nasli veliki broj onih koj i su mogli da prihvate
istinu njihovih reci sarno posredstvom spoljasnjeg auto
riteta - ipak je jednostavnije, vise detinje oseeanje toga
vremena ornogucilo coveku da prihvati takve reci, kada
su izgovarane iz toplog srca ispunjenog entuzijazmon1.
Toplinu srca i entuzijazarn kojim je covek tih prvih hris
eanskih vekova mogao da propoveda, Ijudi danas, gde je
toliko toga otislo u puko pridikovanje, ne rnogu ni da
zamisle. Oni medutim, koji su jos uvek bili u rnogucnosti
da govore dusama kakve sam danas opisao - kakvim re
cirna su oni mogli da govore? Oni su, dragi moji prijate
Ij i rnogli da kazu: "Pogledajte sta se otkriva u sarenilu
biljaka, sta se otkriva u gramzivosti zivotinja - pa to je
odraz, to je ispoljavanje duhovnog sveta iz koga je Hrist
dosao". Govoreci tim Ijudima 0 istinama duhovne mu
drosti, oni su mogli da govore, ne 0 nepoznatim stvari
rna, vee tako da podsete svoje slusaoce na ono sto su jos

uv

go
ro:
ne
Tc
va
tn:

ko

IJ I
o

v
Ij t
gr

r2

tr

0:

84

uvek mogli da vLde pod odreaenim uslovima u blagom

s vetlu Sunca: duh u prirodi.
A opet, kada su im govorili 0 evanaeljima, koja
govore 0 duhovnim svetovima i duhovnim tajnama Sta
rog zaveta, tada im 0 tome nisu govorili kao 0 neeemu
nepoznatom, vee su mogli da kazu: "Ovde je ree Zaveta.
To su zapisali Ijudi koji su euli, potpunije i jasnije od
vas, sapat duhovnog sveta u kojem borave nase dus e od
trenutka kada zaspimo dok se ne probudimo. Ali vi ta
koae znate nesto od tog jezika, jer ga se seeate kada se
ujutru probudite". Stoga je bilo moguee da tm se govori
o duhovnom kao 0 neeetTIU njima poznatom. iJ razgo
v I'u . 'c" t l ike iIi p r p 'cd nika t( g, T en c n ~l '- tin1
Uudima, bilo je sadrzano nesto od onoga sto se vee odi
gravalo u njihovim dUSaiTIa. Tako je u to vrClne ree jos
UVe ' ,i l'l zivc: i In Tl ;1 jc a sc nc guj , na ziv na in .
PotoIn, kada su te duse kojima je .ios uvek mog io
da se obraea zivom reeju , prosle dveri smrti, gledale su
po novo na Zemlju i posmatrale sumrak zive Reei, i
imale su oseeaj da je to sumrak Logosa. "Logos tamni",
fa kvo je bilo oseeanje koje je prolazilo njihovim dusama.
Posle nj ihovog zivota u VII, VIII iIi IX veku, iIi nesto
f(lnije ~ kada su prosle kroz dveri smrti ponovo i gledale
dole na Zemlju, one su oseeale: "Tamo dole na Zemlji je
'
sumrak zivog Logosa." U tim dusama mogle su isto tako
da zive reei: ,,1 Ree postade telo i boravljase meau nama."
No, ljudi su sve manje u moguenosti da pruze dom, bo
ravisno mesto za Ree koja treba cia zivi u telesnom, koja
treba da zivi na Zemlji. To je, ponavljaln, raspolozenje
koje je provejavalo, to je zaista bilo prevladavajuce
oseeanje medu tim dusama, dok su zivele u duhovnom
svetu izmedu VII ili VIII i XIX ili XX veka bez obzira
da Ii je njihov boravak tamo bio prekidan nekim zivotom
85

na Zemlji.l 0 je ostalo njihovo osnovno prozimaJuce

osecanje: ,J-Irist zaista zivi za Zemlju, jer je za Zemlju
umro~ ali Zemlja ne moze da ga primi. Na Zemlji nekako
Inora u dusalna da uskrsne snaga da bi bile u stanju da
prime Hrista .'
Pored svih drugih stvari koje sam opisao, ovo
osecanje je postalo sve zivotnije u dusama koje su tokom
'vog zenlaljsko g zivota bil e obelezene I ao j e ret ici. T
osecanje je raslo u njima izmedu njihove smrti i dol aska
obnovlJenog otkrovenja Hrista, novog objavljivanj a
I-fri sta.
U takv o tTI ustrojstvu njihovih dusa, ti su ljudi
U . oboue ni lel a .-- bili svedoci onoga sto se uogadalo na
Zem lji. . 0 je bilo nesto do sada njima nepoznato. No
ipal , Ll nauci li da razumeiu sta se dooada do le na Ze n11ji.
Vide li su lako su duse na Ze ll1lji sve Inanj e zahva ' ne
Juho m, v dok vise nij e bilo coveka kome je bilo 1110
guce obratiti se, na primer, ovakvinl recinla: "Mi ti go
vorimo 0 duhu koga mozes jos uvek da viclis kako se
nadnosi nad svetom biljki , sija oko zivotinj a. Ucimo te u
Zavetu koji je sacinjen od duhovnih zvukova cije sapu
tanje jos uvek 1110zes da cujes kada osetis odjek svojih
nocnih dozivljaja '. Toga vise nije bilo.
Gledajuci dole videli su kako te stvari postaju
drugacije. Usled razvoja hriscanstva, izmenjen je stari
nacin govora. Mada ogromna vecina koj ima su propo
vednici govorili nije vise imala nikakvu neposrednu
. svest 0 duhovnom u njihovom zemaljskom zivotu, ipak
su im jos dugo vremena sva predanja, nacin na koji se
govorilo, dolazili iz starijih vremena - mislim, iz vre
mena kada se znalo da kada se govori ljudima 0 duhu, da
su i oni sami j os uvek imali osecaj 0 cemu se tu radio
86

st
v '

CI

g(
In

o
n,

"f......

rn
VI

k;-

13
.

Jt

Q>

'

n
V

S'

tt
t,
n
v

1,

t
t
J

Tek su oko IX, X iIi XI veka te stvari u potpllno

sti iscezle . Tada su kod slusalaca nastala sasvim drug a
cije prilike. Do tog vremena, kada je covek slusao dru
gog koji je preplln bozanskog ushicenja govorio 0 duhu,
imao je osecaj, dok je slusao , da pomalo izlazi iz sebe.
On je po malo izlazio u svoje etersko telo. On je u nez
natnoJ meri napllstao' fizicko telo. Priblizavao se astra l
no m e lu. "[jud i Sll j o s uvek irnal i ne z natno o sec a nj e
"prenesenosti", dok Sll slusali. Oni u ta vremena nisu
mnogo marili za puko slusanje reci. Ono sto su najv i'"'e
vrednovali bio je llnlltrasnji dozivljaj pren~ senosti, rna
kako mali. Covek je prozivljavao reci koje je izgovarao
Bog Ln nlJalll ut C', ". k.
No, od IX , X iii XI i ka XIV veku, to je sasvim
nestalo. Puko slusanje je postaLo sve uobicajenij e . Stoga
jc i~l 'rs l ' p Lrcb
) zi anj t. 11;} n:t
rugo. '3 0.
govorilo 0 dllhovnirn stvarilna. lavila se potreba cia se
nekako izvuce iz slusaoca ono sto e hte lo da on itn kao
videnje duhovnog sveta. Moralo je da se radi na njemu
sve dok se on ne oseti podstaknut, cak i iz svog otvrdlog
tela, da kaze nesto 0 duhovnom svetu. Stoga se p javila
takoreci potreba da se daju uputstva 0 duhovnim stvari
rna u vidu pitanja i odgovora. Uvek postoji nesto sugesti
vno u pitanjima. Na pitanje: sta je krstenje? - pripreman
je covek tako da da odreden odgovor. Ili kada neko pita:
Sta je blagoslov? Sta je Sveti duh? Sta je smrt? Sta su
sedam smrtnih grehova? - Kada su se pripremili u toj
igri pitanja i odgovora, obezbedila se zamena za sarno po
sebi razumljivo elementarno slusanje. Za pocetak je to
ucinjeno sa onima koji su usli u skole u kojima je to prvo
bilo moguce. Putem pitanja i odgovora ucili su ono sto je
trebalo reci 0 duhovnim svetovima. Na taj nacin nastao
j e katehizam.
87

Mi zaista morarno na te dogac1aje ovako da gle

dalTIo. Til11 stvarima su zaista bili svedoci one duse koje
su bile gore u duhovnom svetu i koje su sada gledale
dole na Zelnlju. One su sebi govorile: sada nesto l110ra
da pride coveku sto je nanla u nasim zivotima bilo nc
moguce da znamo, jer nam uopste nije bilo blizu .
Poj ava katehizma na Zemlj i izazvala je n10can
utisak. Nije nista narocito kada istoricari spoljasnj e opi
>s uju pojavu katehizma, ali mnogo toga se pokazuje, dra
gi lTIoji prijateljL kada posl11atralno kako se on pojavljuje
" iz natculnog: "Dole na ZelTIlji ljudi treba da produ sas
Vit11 nove stvari u samim dubinama nj ihovih dusa ; o ni
PO lll0CLl k atehizlna tnoraju da n 8 11
11 ~t '=t r
d e:: v C'
ruju." Ovirn sanl opisao jedno osecanje, ali postoji jos
jedno koje tnoram da yam opisem i to ovako: mi 1110ra
t110 ios jednoln da se vratimo u prve veko ve h risc a n~ t ' (1
U ta vr mena L.a hri scanina jos uvek nije bilo rnogLl c e Jet
jedno stavn o de u crkvu, sedne ili klekne, da po t n1 sa
s iusa lTIisu ad pocetka, od "introitLls" .h sve do 11l01itvi
koje prate sveto pricesce. Nije bilo moguce za sve hris
cane da prisustvuju citavoj misi. Oni koji su postali
hriscani bili su podeljeni u dye grupe. Postojali su kate
humeni koji su smeli da prisustvuju misi sve dok nije
zavrseno citanje evandelja. PosIe evandelja priprelnalo
se prinosenje zrtve i tada su lTIorali da odu. Sal110 onima
koji su se pripremali srazmerno dugo vremena za sveto
unutrasnje osecanje u kome je bilo dozvoljeno posmatra
nje svete tajne transsupstancijacije. pretvaranja hleba i
v i..!2a u telo i krv Hristovu, samo nj ima transsupstantima,
kako su ih zvali, je bilo dozvoljeno da ostanu i odslusaju
misu do kraja.
V

!.

bLat. pristup, uvod, uvodna pesma (obicno u katolickoj misi) .

88

..

Jl

h
c

u
C
s

r
L
r

To je bio SaSVilTI drugacij i nacin ucestvovanj a u

mL' \. ~ ~ d a
1 1" U i 0 (o j l a t
g
.. ( Tn SU 1 ~ oj inl dusama prosli uslove koj e sam opisao , koj i su g ledali
na Zen11j u i opazali to neobicno ucenje , taj kat e hi zam
koji bi bio zaista nemoguc za njih), oni su, u svom reli
gioznon1 obozavanju takoc1e manje-vise sacuvaIi stari
hriscanski obicaj neodobravanja nekome da ucestvuj e II
citavoj misi dok nij e prosao duge pripreme . Oni su j o s
uvek bili svesni egzotericnog i ezotericnog dela mise.
Oni su smatrali ezotericnim sve sto se desava od trans
supstancij acij e pa nadalj e.
Sada su opet gledali dole i posmatrali sta se do
gac1alo u spoljasnjem obredu hriscanstva. V tdeli su da je
citava misa postala egzotericna. Citava misa se odigrava
la cak i pred onima koji nisu ulaziIi u posebno dusevno
raspolozenje specijalnim pripremama. "Moze Ii covek
Zemlje zaista doseci Misterijum na Golgoti ukoliko u
neposvecenom raspolozenj u prolazi kroz transsupstanci
jaciju?" Takvo je bilo njihovo osecanje dok su gledali
89

dole iz zivota kojije tekao izmeau smrti i novog rocienja:

"Hrist se vise ne spoznaje u Njegovom pravorn bicu,
sveti obred se vise ne razume".
Takva osecanja su ispunjavala duse koje sam
sada opisao .. Stavise, one su gledale dole na ono sto je
postalo sveti simbol pri sluzenju mise, takozvani san
ctlssimum, u cemu se nosila hostija na postolju u vidu
po lumeseca. T o je zivi simbol cinjenice da se jednoln
davno velicanstveno Suncevo bice videlo u Hristu. N a
7
svakom sanctissimumu, l1a svakoj monstranci
red
stavljeni su zraci Sunca,. Ali veza Hrista sa Suncem je
izgubUena. To je do danasnjeg dana sacuvano sarno u
id u sir bol a. [ ak, cak ni takvo se 111Je razun l:i o , ni t' s
razume danas. To je bilo drugo osecanje koje je uskrslo
u njihov im dusama, pojacavajuci njihov osecaj potrebe
Lll n) Lin dozivlj ' j m
rista, dozivlj aj e 1 i" ji t b' 1'1
do de.
U sledecem predavanju, prekosutra, nastavicemo
da govorimo 0 karmi Antroposofskog drustva.

***

05 .00 .2.00'3.-)(

Zl

k,
d
(

i1

....

p
,

v
j
s
(

Monstranca, prema mons/rare, pokazivati. Crkvena posuda u kojoj se drzi

posvecena hostij a (nafora).

90

Dornah, 13. jul 1924. godine

Meau duhovnim uslovima razvoja koji su doveli
do antroposofskog pokreta i koji su sa duhovne strane
sadrzani unuta r njegove karme, Oln nuo 'am dva spo
ljasnja sin1ptolna. Jedan se izrazava u nastajanju katehizma sa njegovim pitanj ima i odgovorima, koj i vodi veri
koja vise nije u neposrednoj vezi sa duhovnim svetom, a
drugi je predstavljen Inisom koja postaje egzotericna.
ckl"u n' nl i ~(:l. ul -ljucllju ' i tr:J.n 'sLlpstancij ac iju i s\,e l
pricest postala je svima pristupacna, cak i nepripremlje
nima. Stoga je izgubila karakter starih misterija.
~r d d \ J 7cl11alj ska
a aj a na 'C13 su one koji su
~ posmatrali iz duhovnog sveta, da se na odreden nacin

pripreme, u okviru struje duhovnog razvoja, za ono sto

ce postati duhovno otkrovenje na prekretnici XIX i XX

ve a - otkrovenj e sasvim uskladeno sa tokom vremena.
Jer ovo novo duhovno otkrovenje je trebalo da dode po
sle Mihailo ~g j,ogadaja i u doba kada je staro , mracno
doba Kali Juge zavrseno i kada je za covecanstvo nas
tajalo novo doba. Danas treba da dodamo trecu stvar.
Moramo prvo pred nase duse da iznesemo ta tri duhovna
uslova, koja su mogla da okupe izvestan broj -ljudi cak ~
pre nego sto su se spustiIi u fizicki svet u poslednjoj tre
cini XIX iii na prelazu XIX u XX vek. Sarno onda kada
smo svesni tih prilika, bicemo u stanju da razumemo *
odredene dodatne karmicke dogadaje ~oji su se ulili u
zivotne struje sjedinjene u antroposofskom pokretu.
1t
Odrecteni stay prema prirodi s j edne strane i prema
duhovnom sa druge, koji se razvio u nase doba , pocinje

'*

91

tek od XIV-XV veka. Pre tog doba odnosi covecanstva,

posebno prema stvari ma duha, su bit i veoma drugac ij i.

Covek je pristupao duhu ne sa pojmovirna i idejarna vee
sa zivim dozivljajima koji su jos uvek prodirali do du
hovnog, rna kako neznatno.
Kadadanas govorimo 0 prirodi to je mrtva aps
trakcija, ispraznjena od svoje sus tine. A i kada govorimo
0-duhu to je nesto bledo cije prisustvo u svetu pretpc
stavlj amo na ovaj iii onaj nacin, nesto sto obuhvatamo
apstraktnim pojmovima iIi idejama. To nije bilo tako u
d06a kada su duse, koje sada zude za novom duhovno
seu, imale svoje znacajne ranije inkarnacije, kada su u
toj ink arn c iji slusale on sto su po rec e.L ici i \'0 0 en
vecanstva govorili za potrebe nj ihovih dusa. Za pocetak
imamo doba koje zadire u VII iIi VIn vek, kada jos uvek
Qro n a la zi m

ta .a nt v e z

l"ud ke du s

s a dU.l o\' ni .

92

Z
k:

tc
v

E
c"
s

u.
V'

~:','c

tom, kada je postojao svesni dozivljaj SalTIog duhovnog

,veta. Cak su i uceni ljudi toga vremena jos uvek bil i u
zivoj vezi sa duhovnim svetom. POtOlTI dolazi doba koje
pocinje u VII iIi VIn veku i ide do vel ike prekretnice u
XIV i XV veku - doba kada su se ljudske duse koje u
zivele u prvim vekovima hriscanstva, koje su Llcestvo
vale u tom ranijem periodu na Zemlji, opet nalazile u
zivotu izmec1u smrti i novog roc1enja .
Ali iako - od VI, VI] iii VIII veka nadalje - nije
bilo neposredne veze sa duhovnim svetom, ipak odrec1e
na svest 0 toj vezi je jos uvek mogla da nac1e pribeziste,
ako tako mogu da kazem, u pojedinim mestima ucenja.
U pojedinim mestima ucenja ljudi su jos uvek govorili
onako kako se govorilo u prvim vekovima hriseanstva.
$tavise, bilo je moguce za pojedine izabrane ljude da
prime duboke unutrasnje impulse iz
- nacina na koj i se
govorilo 0 duhovnom svetu - impulse koj i su im omogu
.

c,

I
J
t

eavali, bar II izvesno vrelne, da prodru u duhovni svet.

Zaista su postoj ala poj edina Inesta gde se ucilo onako
kako ljudi danas ne mogu ni da zamisle.
Tome j e dosao kraj tek u XII i XIII veku~ kada se
to sve slilo u veliku po emu u kojoj je ovaj dozivljaj co
vecanstva takoreei nasao svoj kraj. Mislim na Danteovu
Bozanstvenu komediju.
svemu sto lezi iza nastanka I(omedije nalazi se
cudesno poglavlje 0 ljudskonl razvoju jer tu . J c latn)
sti Zen-"}lje i kOSlTIOSa 111edusobno prozimaju. To dvoj e se
uliva jedno u drugo. Ljudi na Zemlji su, do izvesne Inere ,
izgubi I i vezu sa duhovninl svetom. A kod onih koj i s u
ziveli gore - koji su, dok su bili na Zenllji, jos uvek do
zivlj a vali lakvll 'y' z u - Z 111aUsl' i us l \ ik.oj ~ll saJa
pos111atrali izazivali su neobicno bolan oseeaj. Oni su
videli laganu Slnrt onoga sto su oni sanli ne kada dozi vJa v c. i I c Z e 111lj i .
n S l i z r .l LCLl 110 g S e LJ L1 l J c..d J Lu I i ,
produhovili odredene pojedince u culnorn sveLll, tak da
je tu i tamo lTIoglo da se izgradi Inesto za nego vanj
prave veze coveka sa duhovnim svetom.
Ne bi sada trebalo da izgubimo iz vida ono na sta
sanl ovde ukazao pre Innogo godina. Cak do VII ili VITT
veka - kao neko naknadno delovanje prethriseanske ini
cijacije - hriseanstvo se ucilo u preostalim mestima vi
sokog znanja, ostataka drevnih Inisterija. Na tirn Inestima
Ij udi su se pripremali ne toliko posredstvom uputstava,
vee skolovanjem ka duhu, skolovanjem podjednako fizi
ckim i duhovnitn. Oni su se pripremali za trenutak kada
bi mogli, bar donekle, da vide duhovno koje se objavlju
je u okruzenju coveka na Zemlj i. Potom su gledali na
l2.91' e u Inineraino i biljno carstvo i na sve ono sto zivi u
zivotinjskom i ljudskom carstvu. I videli su kako kao
aura nicu i bivaju opiodena iz kosmosa, duhovno-ele
mentarna biea koja su zivela u citavoj prirodi.
93

\Jobl\

(
- <'lV-OTt--tA l

Zati m bi se iznad svega poj avlj ivala kao zi vo

biee - kome su se obraeali kao sto bi se obraeali coveku
sarno sto je to bilo biee vise vrste - boginja prirode, Na
tura. To je bila boginja koju su u punom sjaju, u njenoj
punoj dusevnoj stvarnosti stvarno videli pred SObOLTI.
Oni nisu govorili 0 apstraktnim zakonima prirode, oni su
govorili 0 stvaralackoj sili boginje Prirode koja je dela
tna u citavoj spoljnjoj prirodi.
T j e bila nletamorfoza rozerpine iz start ne.
Stvaralacka boginja, sa kojom bi onaj koji je trazio zna
nje n10rao na odreaeni nacin da se sjedini. Ona bi se pred
njim pojavljivala z svakog minerala, svake biljke, svake
zveri, iz oblaka, gora, recnih izvora. Tu boginju, koja naZL en Lcno zi mi i leti slvara iznad i ispod Zemlje, oseeali
su kao pomOeniCll onog Bozanstva 0 kome govore evan
aelja. Ona je ta koja ispunjava bozanske naloge.
K.ada bi onai koji trazi znanje bio dov Ijno up u
een od strane boginje u mineralnu, b fij nu i zivotinjsl u
pnro u, <ada bi se upoznao sa zivim silama, tada bi od
nje naucio 0 prirodi cetiri elementa: zemlji, vodi, vaz
uhu i vatri . Naucio bi 0 ustalasanosti i kretanju unuta r
mineralnog, zivotinjskog i biljnog carstva ta cetiri ele
menta koj i se ulivaju u citavu svetsku stvarnost: zenllju ,
vo u vatru Lvazauh. On se oseeao u SVOLTI eterskom tel u
ispre letan sa zivotom zemlje u njenoj gravitaciji, vode u
njeno zivotvornoj snaz~, vazduha i njegovom moei da
probudi oseeanja, vatre u njenoj moei da zapali plamen
Ja. Osetio .e da . e nj ego\'o biee utkano u sve to i osetio
je: ovo je bio dar oucavan a boginje Nature - nasled
IDce, metamorfo i e Prozer ine. Ucitelji suo se starali da
l}iihovi ucenici steknu pojam predstavu 0 tom zivom
opstenju sa prirodom - prirodom ispunjenom bo?anskim
silama, ispunjenu bozanskom supstancom. 'Stara i su se

*
t

~!lAVII

94

d;

p
n

--1

n
11

1
z

c
s

da, nj ihovi ucenici prodru do zivota elemenata, do nj iho

vog delovanja.
POt01TI, kada bi dostigli tu tacku) pokazan im je
planetarni sistem. Oni bi naucili kako sa znanjem 0 pla
netarnom sistemu istovremeno iskrsava znanje 0 Ijudskoj
dusi. "Nauci da spoznas kako se planete krecu nebesima
i spoznaces kako tvoja dusa u tebi radi, deluje i zivi". To
se iznosilo ucenicima. Tako su vremenom bili voaeni do
necega sto je nazivano "veliki okean" - ali je to bio k
111icki okean, koj i vodi od planeta do zvezda nekretnica.
Tako su vrenlen0111 prodrli u tajne Ja, uceci tajne sv ta
zvezda nekretnica.
D a l as _ lj d ' 7a 'a 'il i da ~1 takva uputstva
ikada davana~ ali jesu. T'akva ziva saznanja su negovana
do VII ili VIII veka u poslednjilTI ostacima drevnih mi
st rij J . 1 ('} O ucenj e - .r..
r'j a - j n '; 1 r
su ~
go
vala cak do prekretnice XIV -XV veka, 0 cemu sma ta ko
cesto govoriti. lJ odreaenim 'lnestirna jos uvek m oze nlo
da vidinlo kako se neguju te stare tehnike, mada uz naj
vece moguce teskoce. One su uveliko ugusene poj mo
virna i idejama; pa ipak, ti pojnl0vi i ideje su jos u e k
dovoljno zivi da podstaknu u nekoll1 coveku viaenje sve
ga onoga 0 cemu sam upravo govono.
U XI i posebno XII veku pa sve do XIII veka,
postojala je jedna zaista izvanredna skola. U . toj skoli
bilo je ucitelja koji su jos uvek znali kako su ucenici u
proteklim vekovima voaeni do svesnog dozivljaja duha.
Bila je to velika skola u Sartru. Tu su se slivali svi
pogledi koji su proistekli iz zivog duhovnog zivota koji
sam oplsao.
I danas se u Sartru mogu videti cudesna remekdela arhitekture. 1~u se pre svega moze videti tracak jos *"

95

uv~k zive lTIud rosti Pjetra iz l(oI11postele ' koj i je delovao

u Spaniji. ()n je negovao zivo hriscanstvo - po uzoru na

misterije -- govoreci jos uvek 0 velikoj Prirodi, pomoc
nici Hrista i govoreci da SalTIO kada velika Priroda pred
stavi eoveku elemente, planetarni svet, svet zvezda , tada
i sarno tada j .e on sazreo da se upozna u samoj dusevnoj
stvarnosti sa sedam pomocnica koje izlaze pred Ij udsku
dusu, ne u apstraktnim teorijskim pogl a vlj ima vee kao
zive bo g inj e : Gramatika, DUalektika, RetQrika Aritnle
tika, GeOlTIetrU a , Astronomij a,M uzika. U eenic i S II ue it i
da ih upoznaju kao bozansko-duhovne likov e, z ive i
stvarne.
Oni koji su bili oko Pjetra iz K o rn p o s e lc os
uvek su govorili 0 njima kao 0 zivim prilikama. Njegova
ueenja su zraeda sve do skole u Sartru. lJ toj isto.i skol i u
Sartru ziveo je , na prilTIer, veliki Bernar i7 S a rtra 9 k oj ' je
n adahnjivao svoje ueenike, i mad a vi se n iJ lTI OgL 0 (: inl
po kaze boginju Prirodu, nib boginj e sc d a rn sl bo n ih
umetnosti, jos uvek je govorio 0 SyelnU tome na tak o :tiy
naein da su se njihove zamisljene slike koliko-toliko po
javlj ivale pred njegovim ueenicima.
Tu je podueavao Bernar SilYestris [ 0 koji j e u mo
cnim slikama iznosio pred svoje ueenik e ono sto je bi la
drevna mudrost.
A iznad svih bio je tu i 10yan od S artra koji je
govorio 0 ljudskoj dusi sa zaista velieanstvenim nadah
nucem. U pravo j e tu ] ovan od Sartra, poznat i kao ] ovan
iz SolsberUa, II razyio misljenje koje se bavilo AristotelolTI

po
Or
pr'
Ze
Po
VIC

z nl

a li
un

Jar

na'

or
..
n1

od

..

ll lJ

se
b li

1i h
zv

bo

lin
ve

od

nl(

ro o

bi l
do
Pietro de Compostella, 1226-1277. Skolasticki filo s of
9 Bernardus C arnotensis, umro oko 1130. godine. Skolas ticki fllo s oC plato
nicar.
10 Bernardus S ilvestris (Berna l' iz Tura) . umro oko 1150. godine.

II John o f S alisbury , oko 1115-1189.

96

od
12

13

- aristotelizl110111. Njegovi izabrani uceniei su toliko b ili

pod njegovill1 utieajenl da su dolazili do novog uvida.
Oni su uvideli da takvo ucenje, kakvo je postojal o u
prVilTI vekovill1a hriseanstva, vise ne lTIOZe da postoj i na
Zemlji, jer zemaljski razvoj vise nije Inogao da ga nosi.
Postalo im je jasno da je postojalo jedno staro , gotovo
vidovito saznanje, ali je potamnelo. Mi mozemo Sal110 da
znarno 0 Dijalektiei , Retoriei, Astronorniji, Astrolo g iji.
ali vise ne mozen10 da gfedan10 boginje sedam slobodn ih
ul1letnosti. ()d sada n10ra da se radi u pojrnovilna i ide
ja111a pete postatlantske epohe, kojc je vee u starini po z
navao Aristotel.
Ono sto se tako ucilo u skoli Sartra hila j e po t III
nadahnutom snagom preneseno na monaski red u Kli
ni'u, gde je preobrazeno u svetovniju fonnu duhovnlh
odredhi opata Hildebranta 2 - stare sine 111anastira u [(li
niju - t~oj i j e potorn postao papa pod inlc n nl ' rgu r \ ' LI.
U sarnoj skoli Sartra ta ucenju su nastavlJ e t a cla
se iznose u neverovatnoj cistoti. Citav XlI vek je nji n1
blistao. 1--\ bio je tu jedan koji je zaista bio veei od osta
lih, koj i je poucavao u Sartru pOlTIOeU onoga sto bih na
zvao pravinl nadahnuee11l idejalna, 0 tajnanla sedarn s lo
bodnih umetnosti i nj ihovoj vezi sa hriseanstvom. M is
lim 11a Alana iz Lila, Alanusa ab I nsul isa 13 U Sartru XTT
veka Alan iz Lila podstakao je u SVOjilTI ucenieima pravo
odusevljenje. Njegov veliki uvid mu je ukazao na cinje
nieu da u dolazeeim vekovima vise neee biti rnoguce da
rovati Zemlji ovakva duhovna ucenja, jer ta ucenja nisu
bila sarno platonizam~ ona su sadrzala ucenja starih vi
dovnjaka preplatonskih misterija, s tom razlikom cia su
odonda primila u sebe hriseanstvo.
17

- Papa Grgur VT l. oko 1020- I 085 .

13 Alanlls ab InslIlis, roden oko 1128. umro oko 1203.

97

One koj i su imali razumevanj e za takve stvari,

Alan iz- Lila j e ve c ~a svoga zivota uClo d~ ce sada na
em 1 rnorati da bude neko vreme de latan aristotelovski
~ id znanja aristotelizam sa_svo' im jasno odredenim Qoj
movirna i ide' arna. Jer sarno je tako bilo moguce pripre
mitl ono sto kao duhovnost mor~. kasnije ponovo da
dode.
Mnogim Ijudima koji danas citaju litaratllrn to ga
vrernena, ona se cini dosadna i suvoparna, a1 i ona nikako
nije takva kada razumemo sta je stajalo p red dllsama
onih koji su ucili i radiE u Sartru. Cak i u poeziji koja je
proisticala iz Sartra, osecamo zi vo zaj ednistvo sa bogi
n. c: m s d am s Ib d nih u 11 tn 0 s t i. lJ 1- I
"
.n ill e
des Sept Arts", l4 koja ostavlja dubo'k lltisak na svakog
ko je razume, osecamo duhovni dah sedan1 slobodnih
11m t losti S :.' 0 i 10 1
XII I I t .
V idite , sve je ovo zivelo u duhovnom okruzenju
tog vremena i jos uvek se osecalo. los uvek je do izvesne
mere bilo srodno sa skolama koje su nastavile da postoje
u severnoj Italiji, uopste u Italiji, i u Spaniji , iako je nji
hovo postojanje bilo sporadicno. lpak, te stvari su se na
ziv nacin prenele II sve vrste duhovnih struja Z emlje.
Krajem XII veka mnogo toga je jos uvek bilo delatno na
LJniverzitetu u Orleanu gde su negovana izuzetna ucenja
ove vrste, i tu je jos uvek bilo prisutno nesto od nadah
nuca skole u Sartru.
A zatim, jednoga dana u Italiji, ambasador koji je
boravio u Spaniji i koji je u tom trenutku bio pod velikim
istorijskim utiskom, doziveo je neku vrstu suncanice i u
njernu je uskrslo, kao veliko i mocno otkrovenje, sve sto

*
-

Je p

ovo
cani
vek
vide
.

Je

v'

ZI

nJar
OJ r
bo bo
k ao

pon
v al,
TJ (.rll',
pre~

B 2

d ele
1,

pl

koj i
Ber
..
rlJa
nos
caJe:
" Ce
tiv
v

SVl

loy
ros
dUJ

--

La Bataille des VlI arts - Henri d'Andeli (Bitka sedorl"l wnetnosti - Anri
d' Andeli) .
14

98

15
Ib

81
0

je primio u vidu priprenlnih vezbi u njegovoj skoli. Sve

ovo je postalo mocno otkrovenje pod llticajem lake sun
canice koja ga je zadesila. Potom je video sve sto bi co
vek mogao da vidi pod uticajem zivog principa znanja,
video je planinu kako se mocno izdize sa svim onim sto
je zivelo i sirilo se po njoj, mineralima, biljkama i zivoti
njama i tu se pred njim pojavila boginja Natura, tu su se
poj avi Ii eletnenti , poj avile su se planete . flO' avlle su se
bogi~ie sedam slobodnih umetnosti i konacno Ovidi' e
kao njegov vodic i ucitelj. Ovde je pred ljudskom dusom
onovo iskrsla mocna vizija, koja se tako cesto pojavlj i
vala pred dusama Ijlldi u prvim vekovilna hriscanstva.
Ta kv a j c bil a 'lzlJa run. a Latinija 1':; <oi~ jc rasnijc
presla na Dantea i koja je Danteu l6 bila nadahnuce za
ozanstvenll komedij u.
NO,jos nc: 0 '\ P -Cl7 ' :al -0 s"i 1 an i 1 koji _'U
d loval i u Sartru, kada su ponovo prosli kroz dveri smrti
i, prosavsi kroz nj ih, usI i u duhovni svet. Duhovni i i vo t
koji su vodili Pjetro od Konlpostele , Bernar iz Sartra,
Bernardus Silvestris lovan iz Sartra (Jovan iz Solzbe
rija), Anri d 'Andeli tvorac poelne "Bitka sedanl lltnet
nosti" i iznad svih Alan iz Lila bio je zaista duboko zna
cajan, On je, naravno sopstvenim nacinom , napisao knjigu
"Contra Hereticos", gde se u iDle hriscanstva okrece pro
tiv j eretika, pisuci neposredno iz starog shvatanja l~oje je
zaista pravo shvatanje duhovnog sveta. Sada, sve te duse ,
svi ti poj edinci koj i su bili poslednj i od onih koj i su de
lovali iz onoga sto je preostalo od starog znanja, iz mud
rosti videne u punom duhovnom svetlu - svi su oni usli u
duhovni svet. I u duhovnom svetu su se nasli zajedno sa
I:'
10

Brunetto Latini , roden izmedu 1210. i 1230. godine , umro 1294 . godine.
D ante Ali g hieri , 1265- t 32 t . godine.

99

drugim veoma znacajnim dUSall12t, koje su se upravo u to

vreme pripremale za novi zemaljski zivot. One su se pri
premale da se u vrlo bliskoj buducnosti spuste u zemaIj
ski zivot gde bi delovale u smistu neophodnom za nastu
panje sledece prekretnice, prekretnice XIV i XV veka.
Tu imamo izuzetan duhovni zivot, dragi moji pri
jatelji. Poslednji velikani skole u Sartru su upravo pristi
* gli u duhovni svet. One 1icnosti koj e su potorn dove Ie do
punog procvata skolasticizma su jos uvek bile u duhov
nom svetu, i pocetkom XIII veka tu se odigrala jedna od
najvaznijih razmena ideja iza kulisa ljudskog razvoja
razmena ideja izmedu onih koj i su uneli platonizanl na
ahnut sta ri m duhovnin1 gl e d'lnj 111 0 i 7 '; k I 11 ~ r -! 1
natculni svet, i onih sa druge strane, koj i su pri prerna li
da donesu aristotelizam na Zenllju. kao veliki prelazak
() i c do v e s i d() nov
llh () vn() ~ti' ;l r ha ('l c; 11 1" f'
u buduci razvoj covecanstva.
Dosio je do dogovora. lndividua lnosti iz s l ol e u
Sartru su, takoreci, govorile onima koj i su se spremali da
se spuste u fizicko-cuini svet, koj i su se priprenlali da
neguju aristotelizam u skolastickonl sistemu koji j e bi o
ispravan za to vreme. Govorile su im otprilike ovako:
"Za nas je za sada nemoguce da budemo delatni na Zem
Iji, jer na Zemlji sada nema usiova da se neguje znanje
na taj zivi nacin. Ono sto smo mi, poslednji nosioci pla
tonizma, jos uvek mogli da negujemo mora sada da us
tupi mesto aristotelizmu. Mi cerna ostati ovde gore. ,Stoga su veliki duhovi Sartra ostali u natculnom
svetu, nisu se vratili ovamo ni u jednoj znacajnijoj ze
maIj skoj inkarnacij i. Ali su bili izuzetno delatni, poma
zuci u oblikovanju te mocne imaginacije u duhovnom
svetu, koja je stvorena u prvoj polovini XIX veka i 0
kojoj sam yam vee govorio. Oni su delovali u potpunom

sk
sti

O~

de

se
m
U

h(

t:

100

n
s'

z
d

sk lad II sa onin1a koj i s II se sa svoj i rn aris to tel izmo m s pu

stili na Zemlju.
Dominikanski red se, pre svega, sastojao od po
...._ ---:----
jedinaea koj i su ziveli u ovoj vrsti "natculnog dogovo!a",
a (0 to mogu tako da opisem , sa velikim duhovima Sar
tra, jer su se oni saglasili sa njima : "Mi cemo se spustiti
eil" em da nastavi_m o negovanje znanja u obliku aris
to te li zma. Vi cete ostati ovde gore. Mi cerna 1 na Zemlji
ostati u zajednici sa vama. Platonizam trenutno ne moze
da napreduje na Zemlj i. Ponovo cerna vas pronaci kada
se vratimo i tada cerna se zaj edno prl premi ti za ono vre
me kada ce period skolastickog aristotelizlna biti zavrsen
LL Z e 111 aU~ k I 1 r,- z
j Ll i k .. cle. h l I 111 g U Cc r Z 'ij ~ nj e l
hovnosti u zajedniei sa van1a, duhovima Sartra".
Bio je to dogaaaj od dubokog znacaja, na primer,
kdJd j , Ian iz Lila kak su ga z .. li u ~emalj s l o r 7i
votu, poslao dole na Zemlju ucenika koga je on u duh ov
nom svetu dobro uputio. U tom llcenikll, koga je po la .
dole na Zemlju, postojala su, istina, sva neslaganja k oja
su mogla da nastanll izmeau platonizma i aristotelizma,
ali ga je on poslao dole tako da sva ta neslaganja mo gu
da se usaglase kroz skolasticko nacelo toga vremena.
Duhovna delatnost je bila takva, posebno u XIII veku, da
je mogla da spoji delatnosti onih koji su bili na Zemlji
koji su bili na Zemlji, na primer, u odeci dom(nikanaea
i onih koji su ostali u onom svetu. Ovi poslednji nisu
mogli jos da naau Ijudska tela u koja bi mogli da utisnu
svoju duhovnost zato sto njihova duhovnost nije mogla
da se spusti u aristotelizam.
Tako je tu nastala u XIII veku cudesna saradnja
onih koji su bili na Zemlji sa onim sto je pritiealo odo
zgo. Oni koj i su bili na Zemlj i cesto nisu bili svesni te
delatnosti sa te druge strane, ali oni koj i su bili delatni na

sa

---

'--~

101

drugoj strani su hili sve svesniji . To je bila prava ziva sa

radnja. Moglo bi da se kaze da se nacelo misterij a uzdi
glo do nebesa i odatle poslalo svoje zrake na sve sto je
delatno na Zemlji.
To je dospelo u sve pojedinosti i moze se pratiti
pre svega u stvarima koje su se dogodile. Alan iz Lila, u
svom zemaljskom zivotu kao ucitelj u Sartru, bio j e u
rno llcnosti da dospe sarn o to liko dal e ko da je u odrea
nom zivotnom dobu prisao redu clstercita. On je postao
svestenik cistercitskog reda. U to vreme u cistercitskom
redu, u vezbama tog reda, poslednj i ostaci teznj i da se
probudi platonizam - platonski pogled na svet u zajed
n istvu sa h r i sen. tv III - n a sli s Ll L1 L0 ci ste .
On je poslao svog ucenika dole da kroz domini
kanski red nastavi zadatak koj i je sada trebalo da preae
l:t elr ' 0 clizCllll. P re az 'c spu lj ' slje lLrTz' V'l t ' '0-;'(in1
znakom. tJ cenik Alanusa ab Insulisa 0 kome Q:ovorim
njegov u6enik, da kazemo u svetovima iznad Zemlj e
spustivsi se na Zemlju, prvo je nosio odoru cistercitskog
reaa, koju je tek kasnije zamenio dominikanskom.
T'akve su bile individualnosti koje su zajedno de
lovale: oni koji su pototn postali vodeci uceni ljudi i nji
hovi ucenici - Ijudske duse dugo povezane meau sobom
- i ove opet povezane sa velikim duhovima skole u Sar
tru, ujedinjeni su u culnim i natculnim svetovima tokom
XIII veka i ranog XIV veka.
Takav je bio veliki svetsko-istorijski plan . Oni
koji nisu mogli da se spuste u aristotelizam na Zen1.lji ,
ostali su gore u duhovnom svetu da cekaju dok se sadr
zaji sa kojima su svi oni bili prisno sjedinjeni ne prenesu
od strane onih drugih na Zemlj i, pod uticajem ostro ocr
tanih pojmova i ideja proizaslih iz aristotelizma. To je
zaista bilo kao razgovor odozdo i odozgo iz duhovnog ka
1...-'

l02

zen1aljskom svetu, iz zemaljskog ka duhovnom svetu, u

tom XIII veku.
Sarno je u takvoj duhovnoj atmosferi moglo da
deluje istinsko rozenkrojcerstvo.
I(ada su onl (oji su se spustili na Zemlju, da bi
podstakli impuls aristotelizma, zavrsili svoj zadatak, oni
su se takoae uzdigli u duhovni svet i nastavili tamo da
deluj u : platonicari i ' ristote lovci zajedno. I sada su im
prisle i okupile se oko njih duse 0 kojima sam yam vee
govorio, duse dye grupe koje sam po_m enuo.
Tako nalazitno da u karmu antroposofsko g po
kreta stupa veliki broj ucenika iz Sartra. Menu onima
koji pripadaju Sa rtr 1, pro t a la ~ i l.1o iu ~ koj SLl d '" I iz
jedne ili druge struje 0 kojima sam ovde govorio neko
liko poslednjih dana. To je veliki krug ljudi, jer mnogi
KOJ L Zl V u
n
'Ub u 111 . 1 j
na -' i svoj p u t 0 ' 1 tro
posofskog pokreta . Ipak to je ta ko: ono sto danas nala
zimo na polju antroposofije je bilo pripren11jeno putem
ovih raznovrsnih iskustava.
Nesto izuzetno znacajno je usia u cistercitski red
na primer, kada je Alan iz Lila, Alanus ab Insulis, navu
kao odoru cistercita, kada je on sa, svojim platonizmom,
postao cistercitski svestenik. Stoga taj element nikada
nije napustio cistercitski red. U vezi sa ovim stvarima
koje sada moramo da objavimo, mozda ee mi biti dozvo
Ijeno nekoliko licnih zapazanja koja nisu mogla da budu
ukljucena u "Moj zivotni put".17 Postojala je okolnost u
mom zivotu koja je bila predodredena da me dove de do
spoznaje mnogih unutrasnjih veza u ovoj oblasti (druge
veze su mi se otkrile iz drugih krugova). Voden sam do

17

Autobiografija Rudolfa Stajnera, GA 28

t03

mnogih stvari kroz okolnost da LL mom Zivotll, pre vaj

marskog perioda, nikada nisam mogao da se oslobodim
prisustva, na ovaj ili onaj nacin, eistereitskog reda; a
opet, nekako sam uvek drzan po strani od njega. Odra
stao sam, takoreci, u senei eistereitskog reda, koj i ima
svoja vazna sedista u blizini Viner-Nojstata. Oni koji su
poducavali vecinu omladine u toj oblasti u kojoj sam ja
odrastao, bili su svesteniei cistereitskog reda. Ne preki
dno sam pred sobom imao odoru ovog reda, belu odorn
J\ sa ernim pojasom ili kako je zovemo, stoia. Da sam imao
priliku da govorim 0 takvim stvarima u mojoj autobio
grafij i rekao bih: sve se u motu zivotu kretalo u praveu
lrlas icll o b br( Z ) VClnj 't u gitllllCl Zlji, a Il C I'" c tonI
vr '
menom skolovanju koje sam zapravo prosao u realei u
Viner-Nojstatu. Vidite, gimnazija II tom Inestu je U ono
\Te m c i Ia j 0 S u v ck u r u k n L L i ~' l e rc . l ' . B il . LL l O 11 c (J b 1
cne sile koje su n1e nj ima pri vlacile, a istovreme no n1e
drzale na odstoj anj u.
Opet, citav krug svestenika sa Teoloskog fakul
teta Beckog llniverziteta, krug oko Marije Evgenije del e
G raeije,18 su cinili eistereiti. Sa tim eistereititna sam
imao najintilnnije teoloske razgovore , najintimnije raz
govore 0 hristologiji. Ukazujem na ovu cinjenieu sarno
zato sto vidim da zadire u moj pogled na taj period XII
veka, kada je evet skole u Sartru uneo zivot u eistereitski
red. Jer zaista, u cudesnoj ucenosti eistereita nastavilo je
da zivi, iako na iskvaren nacin, ponesto od magije skole
u Sartru. Cistereiti, koje sam dobro poznavao , proucavali
su mnoge vazne stvari. Za mene su bile najvaznije one
~oje su mi otkrivale da je stvarno nemoguce za bilo kog

v'

CI
..;

S
Vl

at
C]

CI

<

[8

Je
d;
u

sl
rr
J

k
s

Marie Eugenie delle Grazie, l864-1931. Austrijska pesnikinja .

104
5

ucenika Sartra da se inkarnira u sadasnjosti, a ipak se

. cini kao da su neki pojedinci koj i su povezani sa tom

skolom "ugradeni", ako mogu tako da kazem, na kratak

vremenski period u neke Ijude koj i su nosili cistercitsku

odoru.
Odvoj.eno, takoreei sarno tankilTI zidom, nastavilo
je da deluje na Zemlji ono sto se pripremalo u natculnim
svetovirna~ vodeei do te velike pripreme u prvoj polovini
XIX veka.
Onaj razgovor na koj i sam se osvrnuo u mojoj
autobiografiji, razgovor 0 bieu Hrista sa svestenikorn
cistercitskog reda, koji se nije odigrao u kuei dela Gra
cije vee dok smo zajedn napusta li njen dorr't, z~ men e
je bilo veoma vredno iskustvo. Razgovor se nije vodio sa
danasnjeg dogmaticnog teoloskog stanovista, vee sa sta
n v ista n eo- k last"ciznl c. On je Z2 di -a o sasvim d O !' l
U stvari koje su nekad postojale na Zemlji, sa aristotel
skorn jasnoseu i odredenoseu pojmova, a opet istovre
menD prozet platonizmorn.
Ono sto je trebalo da nastane u antroposofiji vee
je prosijavalo , iako na tajanstvene i misteriozne nacine,
kroz dogadaje vremena. Iako zaista nije moglo da zasija
u Ijudskim dusama, koje su bile sputane ovom iii onom
religioznom iIi drustvenom grupom, ipak prosijavalo je

kroz veze koje su odredene Ijudske duse jos uvek. imale

sa velikim duhovnim strujama koje ipak deluju na Zemlji.

Izmedu pocetka doba Mihaiia i kraja Kali luge,

zaista je bilo moguce prepoznati u mnogo cemu ono sto *
je bilo delatno u pojedinim Ijudima u najrazlicitijim ob
Iastima zi vota, govor Duha vremena. 1er govor Duha
vremena je bio veliki poziv za antroposofsku objavu
koja je trebalo da dode. Videli smo zivo uzdizanje antro
posofije kao biea koje tek treba da se rodi ali jos uvek
105

miruje u majcinom krilu. Tako se on~ pripremala od pr

vih hriscanskih vekova do skole u Sartru, a potom j e
nastavila u natculnim sferama u saradnji sa onim sto je
bilo ovde na Zemlji, u aristotelovskoj odbrani hriscanstva .
lz tih impuisa, kakve pronalazimo u delu Alana
iz Lila ('antra Hereticos (Protiv pagana), kasnije je na
stao takav rad kao Summa Fidei Cathalz'cae contra Gen
tiles (Celokupna katolicka vera protiv mnogobozaea)
Tome Akvinskog.19 rrako je nastala ona karakteristicna
erta tog vremena koja narn govori iz svih slika na koj ima
vidimo dominikanske teologe kako gaze Averoesa, Avi
eenu i druge. Sve ovo ukazuje na zivu i odlucnu odbranu
spLrnualno g hriscanstva, a pored toga i prelaz ic in telek
tualizmu.
Dragi moji prijatelji , taj svet cinjeniea ne mogu
Ja opisem nn bi! koj i teo re tski natin, j er t o r ti sanJen1
ove stvari slabe i blede. Pred vase duse sam hteo da izn e
sem cinjeniee iz kojih cete osetiti kuda treba da usmerite
pogled ako hocete da vidite one duse koje su prosle pre
svog sadasnjeg zemaljskog zivota kroz duhovna iskustva
izmeau smrti i novog roaenj a, na takav nacin da kada su
na Zemlj i one ceznu za antroposofijom.
Najprotivrecniji, najsuprotstavljeniji pogledi na
svet, rade zajedno u svetu, tkajuci zivu eelinu.
Oni koj i su delovali u velikoj skoli u Sartru u XII
veku i oni koj i su bili ujedinjeni sa njima pocetkom XIII
veka u jednoj od najvecih duhovnih zajedniea, iako u
natculnom svetu, danas ponovo zajedno rade. Veliki du
hovi Sartra rade sa onima koji su, u zajedniei sa njima,
kasnije negovali aristotelizam na Zemlji. Nije vazno sto
- -- -

19

Toma Akvinski. 1225-1274, doctor angeliclis.

106

n
n

d
e

d
r
r

s
s

,
.i

neki od nj ih deluj II danas na Zemlj i, dok drugi j os uvek

ne mogll da se spuste na Zemlju. Oni sada deluju zaje
dno, uspostavljajuei novu duhovnu epohu u zemaljskoj
evolucij i i njihov veliki cilj jeste da okupe duse, koj e su
dugo vremena sa nj ima bile ujedinjene, uz ciju pomoe se
moze zaceti novo duhovno doba. Njihova namera je da,
na neki nacin i u okviru srazmerno kratkog vremena, u
sredistu i nace de kad e ntne c i v il i zac ij e ~ omog uee 0 bnovu
saradnje u zemaljskom zivotu izmedu duhova Sartra iz
XII veka i duhova XIII veka koji su sa njima spojeni.
Njihova namera je da to pripreme tako da bi lTIogli da
rade zajedno u zemaljskom zivotu, da opet odneguju
spi ritua lnosl u tl LLlar )v ~ civ i l i.!Llc ij e \- j a ce inc ce po tonuti u propast i izopacenje .
~
Namere koje se danas neguju, ne na Zemlji vee
iLm U Z'llllj i lleua, tc nUllh:rc Selill Z 0 a Vatl1
jasnim. Zadite duboko u sve sto lezi u tim namerama i
oseticete, kao zivi uticaj na vase duse, duhovnu pozadinu
kojoj je u prvom planu zajednicko slivanje Ijudskih dusa
u ovaj antroposofski pokret.

***

*" O~. O~, '2..e09 .*

107

bo

Istrazivali smo dogadaje u fizickim i nadfizickim

svetovima, koji se nalaze iza onoga sto sada tei] da se
objavi svetu putem antroposofije. Mi, dragi moj i prija
telji, znamo da su se u poslednjih nekoliko decenija do
godila dva vazna prodora - vazna za citav razvoj cove
canstva. Prvi j e onaj na koj i sam tako cesto skretao paz
nju. i'Ai slinl nJ. kraj tako :van g D1rac nog dobct . Let iJreL::LL U
XIX u XX vek. Sada je otpocelo doba svetlosti kao su
protnost prethodnom dobu tame. Znamo da je mracno
do a dovel o Ijudske du.s c do t,-l' v g u~tlujstYd Jd ~ l ~c: u
J.. potpunosti zatvorile duhovne oci coveka za natculni svet.
"
Mj znamo da je u drevna vremena Ijudskog razvoja uobi
cajeno stanje covecanstva bilo da gleda u duhovni svet
iako na snoliki i manje-vise instinktivan nacin. Sumnjati

u realnost duhovnog sveta bilo je sasvim nemoguce u

stara vremena Uudskog razvoja. Ali da se to staro stanje

riastavilo, da j e covecanstvo nastavilo da zi vi u tom in

stinktivnom posmatranju duhovnog sveta, ono se nikada

ne bi uzdiglo do onoga sto mozemo da nazovemo inteli

gencijom individualnog coveka, koriscenjem razuma iii

7 sposobnoscu rasudivanja pojedinca. A to je, kao sto zna

rno, vezano za ono sto vodi coveka do slobodne volj e.
Jedno bez drugog je nezamislivo. Stoga u tom pomra
cenom, instinktivnom stanju, u kome je covecanstvo
nekada bilo, u kome je dozivljavan sveprisutan duhovni
svet, covek n~e mogao da postigne slobodu, niti je mo
gao da postigne to nezavisno misljenje koje mozemo da

*
-*

108

vo
po
st:
sa
ce
kc
ill

ar
Je

st

sJ
-

Cc
A

tr

n
v

1]

k
v

1
(

naZOVell1o: upotreba inteligencije od strane zasebne Ijud

ske jedinke.
Moralo je da nastupi vreme za te dye stvari: slo-~
bodna i ticna upotreba i ntel igencij e i sloboda ljudske
volje. Stoga je za ljudsku svest, prvobitni, instinktivni
pogled koji je prodirao u duhovni svet, morao da ne
stane. Sve je to danas zavrseno. Iako to svakome nije
sasvim ocigledno, ipak je to postignuto za covecanstvo u
celini. Sa zavrsetkom XIX veka, mracno doba - doba
koje je pomracilo duhovni svet - se okoncalo, istovre
menD otvorivsi coveku mogucnost intetigencije i slobo
ne volje. Mi sada ulazilTIO u vreme kada covek mora jos
je nom da dode u dodir - onako kako ie to moguce - sa
stvarnim duhovnim svetom.
Istina, nemoze se reci da j e ovo doba ocelo
~---7------~~----~~~--sjajno. 1(ao da su : ve deceniie XX veka nanele cove
canstvLl sve zlo ko'e je ono ikada isl~qsiJo tokom istorij e .
A opet, uprkos tome, iskrsla je mogucnost u opstem toku
ju s (og razvoja~ - da se dosegne svetlost duho~nog zi
vota. amo z og- ne ke vrsteW
t nercij e ljudi istrajavaju u
navlka~ a iz do
.iq.ID~. Oni su 12reneli te navike u XX
vek i sarno zato sto se sada. pojavila
svetlost
koja osvet
.
.
,
Ijava istinu, te navike iz Qoba mraka su izbile u mnogo
rdavijem obliku nego
sto je to bilo moguce
.
, . u Kah Jugi
..
ka a su bi e 0 ravdane
.
.
Mi takode znamo da je ovo usmeravanje 'citavog
covecanstva prema novom dobu svetlosti bilo priprem
ljeno cinjenicom da je krajem 1870. go dine otpocelo
doba Mihaila. Postavimo ponovo pred svoj e duse sta
znaci kada kazemo da je doba Mihaila otpocelo u pos
lednjoj trecini XIX veka.
Znamo da onako kako smo ovde okruzeni sa tri
carstva spoljnj e prirode, mineralnim, biljnim i zivotinjskim
'

" . '

,,~

109

L-

0]) \G., J)(i) \ ,

na
m

za

-'"'

ci:
O~

Z2

kc

st:

O~

Vc

to
de
sr

ta
pI

JC
o
d
1:

to

<:)

sv~ ih roditelja_ i predaka. Tokom tog vre

mena one osobine koje su povezane sa fizickim razmno
zavanjem postale su posebno vazne. Spoljasnji znak ove
cinjenice opet nalazimo u velikom interesovanju, koje se
osetilo krajem XIX veka, po pitanju razmnozavanja i
zaista po svirp. seksualnim pitanjima. U vekovima na
koje sam se upravo osvrnuo , najvazniji duhovni impulsi
su se priblizili covecanstvu na taj nacin, tezili su da se
ostvare kroz fizicko naslede .
Sada ce doba u kome Mihailo vodi i upravlja co
vecanstvOlTI stajati u pot p unoj suprotnosti pren1a svemu
tome. Mislim, dakle, na doba koje je pocelo krajem se
damdesetih godina prosl og veka (XIX), doba u kome
smo mi i u kome postoje llnpulsi koji su prozeti onim sto
takoae ucimo da spoznamo kao novo doba svetlosti koje
pocinje u XX veku. Jer struje ova dva impuIsa deluju
zajedno. D anas cerna sc zadrzatl na ovom pitanju: sta je
svojstvo ovog doba M iha ila? IZazem, ovog doba Mihaila,
jer duhovno vodstvo i upravljanje na koje sam se upravo
osvrnuo biva uvek ovako: jedno od bica carstva Arhan
dela upravlja Ijudskim razvojem oko tri veka u onoj ob
lasti gde se pretezno odvij a c i vilizacij a.
_Gavrilo je , kao sto sam rekao, vladao u XVI,
XVII, XVIII i XIX veku. Njegovo mesto je sada zauzeo
Mihailo. Postoji sedam Arhanaela koji vode covecanstvo
i stoga se vodstvo Arhandela odlgrava u ciklusinia. Mi
danas, koji zivimo u doba Mihaila, imamo razloga da se
prisetimo poslednjeg doba Mihaila koje se odigralo u
duhovnom vodstvu covecanstva. Poslednje doba Mihaila
prethodilo je osnivanju hriscanstva, prethodilo je Miste
rij umu na Golgoti. Ono se otprilike zavrsilo sa delima
Aleksandra Velikog i sa utemeljenjem filosofije Aristo
tela.

**"

I I !

Ukoliko sledimo sve sto se odigralo u staroj Grc

koj i okolnim zernljama u periodu od tri stotine godina
pre Aleksandra i Aristotela, naci cemo se ponovo u dobu
t.,Mihaila. Doba Mihaila karakterise mnostvo razlicitih
okolnosti, ali posebno to sto u takvo doba postaju domi
nantni najduhovniji interesi covecanstva (u skladu sa od
redenim sklonostima odnosnog vrelnena). U takvo doba
svetom ce posebno prevladavati kosmopolitski , interna
elonalni karakter. NaeionalFle razlike prestaju.
U doba Gavrila su naeionalni ilnpulsi unutar
evropske eivilizaeije, sa njenim americkim dodatkom,
postali cvrsto ukorenjeni . U nase doba Mihaila, u toku
nared na tri veka . ti nac iona lni inlpu ls i bi cc sasv 'n laJ
vladani. To je slucaj u svako doba Mihaila: zajednicka
erta provejava kroz eelo covecanstvo, nesto od sveljud
sko b, karaktcra, na '1 p ru t puse bninl z al Lcv i nl (~ POJ Jlll <'\C
nih grupa naroda.
U prethodno doba Mihailove vladavine na Zem
Iji, pre Mister~uma na Golgoti , ta zajednicka erta je na
sia sledeci izraz. 1z uslova koji su se obrazovali u drev
noj Grckoj , iskrsla j e 010cna is tori j ska teznj a ko j a j e
konacno dovela do Aleksandrovih pohoda. Til11 poho
dima prenosila se grcka kultura i eivilizaeija, na jedan
genijalan nacin, sve do Azije i Afrike i prosirila se na
Innoge narode, koji su se do tada drzali sasvim drtlgaci
jih stvari. Ovo cudesno delo je dostiglo svoj vrhunae u
onome sto je osnovano u Aleksandriji. Bio je to veliki
kosmopolitski pokret koji je tezio da citavoln tada ei
vilizovanom svetu, podari duhovne snage koje su se
stekle na tiu drevne Grcke. Takve se stvari odigravaju
pod impulsom Mihaila i one su se i tada dogodile pod
njegovim impuisom.
I I2

Ii
tc
P
tc
k
n:
n
m

PJ

m
k~

zt.
nc

tl
tc

IT

s1
Z

s'
z

No, oni koji su ucestvovali u tim zemaljskim de

lima, izvrsenim u sluzbl Mihaila, nisu vise bili na Zemlji
tokom vremena Misterijuma na Golgoti. Sva bica koja su
pripadala podrucju Mihaila - bez obzira da li su bila bes
telesne -ljudske duse , prenesene smrcu u duhovni svet
kada se okoncalo doba Mihaila, 11i su bile duse koje se
nikada nisu utelovile na Zemlji - sva ona su bila sjedi
njena u zajednickom zivotu u natculnom svetu, u vreme
ml kada se na Zemlj i odigravao Misterijum na Golgoti.
Predstavicemo naslm dusama cinjenice koje leze
pred nama. Ukol iko izaberemo zemalj ski aspekt, dragi
moj i prijatelj i, ukoliko j e ova Zemlja nase polaziste , tada
kazem o : covecanstvo n q Ze m lj" do seze odre de nu tacku u
zemaljskom razvoju. Hrist, uzviseni Suncev duh, dolazi
na Zemlju, utelovUavajuci se u coveku Isusu iz Nazare ta.
On ' k j i b ra 'e a e \.. doz i T\ ' av~j
a Hr 's ~ r- l"k1
Suncev duh, side mectu nj ih. Ali oni poseduju malo zna
nja da bi zaista shvatili velicanstvenost tog cudesnog i
jedinstvenog dogaaaja.
Utoliko vise znanja imaju one bestelesne duse
koje su se okupile oko Mihaila i koje su zivele u podru
cju Sunca u svetovima iznad ZemUe. One SU , poslnatra
j uci to sa svog aspekta, vise znale da vrednuju ono sto se
odigrava. Te duse su sa Sunca bile svedoci onoga sto se
tu odigravalo za svet. Hrist, koji je do sada delo:,ao unu
tar oblasti Sunca, koji je jedino mogao da se dosegne u
misterijama kada su se uzdizale do oblasti Suncevog po
stojanja - Hrist je sada otisao sa Sunca da se sjedini sa
zemaljskim covecanstvom. To je bilo ono cemu su oni
bili svedoci.
To je bio ogroman dogaaaj, pre svega za one koji
su pripadali zajednici Mihaila. Oni koji su pripadali toj
zajednici imaju neobicnu vezu sa svim sto predstavlja
I IJ

ko smicke sudbine koje dolaze sa Sunea. Oni su morali

da se rastanu od Hrista, cije boraviste je do tada bilo na
Suneu i koj i je od tog vremena zauzeo svoje mesto na
Zemlj i. To je drugi aspekt.
No , postojala je s tim u vezi jedna druga stvar,
koju mozemo pravilno da shvatirno sarno ako uzmemo u
obzir sledece'. ~ isliti - i iveti u rnislima koje izviru iz
nutra - kao sto ml a anas cinirno, bilo je nemoguce za
Ijude st~rih vremena. Oni su mogli cia budu rnudri , zaista
beskrajno mudrij i od savremenog covecanstva, ali nisu
bili "parnetni " u danasnjem smislu pameti . Danas mi 20
vemo pametnim onog coveka koji moze da stvara misli
iz samo g sebe. koi i moze logicki da misli , da poveze je
dnu misao sa drugom itd. U stara vremena, nije postojalo
tako nesto kao samostalno stvorene misli. Misli su se
'slale do le na Zelnlju zajedno sa otkrovenjem kOle ie co
veku do lazilo iz d~hovnog sveta. Covek nije lnislio i ra
zmisljao, vee je prirnao duhovni sadrzaj kroz otkrovenje ,
a. on ga je primao na takav nacin da su s tim priticale i
misli.Danas mi mislimo i razmisljamo 0 stvarima. U ta
drevna vremena utisei koje je dusa primala donosili su
m isIt sa s obom. Misli su bile nadahnute , a ne samonikle .
A onaj koji je uredio kosmicku inteligeneiju, koja je
stoga dosla coveku zajedno sa duhovnirn otkrovenj ima
onaj koji je uredio tu kosmicku inteligeneiju, koji je, da
tako kazemo, vladao njom - je isto ono duhovno bice
koje mi, kada koristimo nasu hriscansku terminologiju,
zovemo Arhandel Mihailo. On upravlja kosmickom inte
ligeneijom u vaseljeni.
Moramo sebi da razjasnimo sta to stvarno znaci.
Cinjeniea je da su takvi ljudi, kakav je bio Aleksandar
Veliki , mada u nesto drugacijem idejnorn kontekstu ,
imali izrazitu svest 0 cinjeniei da su irn njihove misli
1l4

d(
m

sc
V(

W
nl
d~

T:
V(

dt
u

nc
O(

sa

k(

de

(f(

tv

h,
Sf
v

'

s(

v:
v:
rr

t3

VI

dosle posredstvom Mihalla. Istina, duhovno bice na koje

mislimo, nazivalo se drugim imenom. Mi koristimo hri
scansku terminologiju, ali nije terminologija vazna. Co
vek poput Aleksandra Velikog je smatrao sebe sarno
Mihailovirn misionarem, Mihailovirn instrurnentorn. On
nije rnogao drugacije da razmislja nego ovako: Mihailo
deluj e na Zemlj i i j a sal11 ins tumen t kroz koj i on deluj e.
Takvo je bilo njegovo shvatanje i to mu je davalo snagu
volje za njegova dela. U to vreme ni neki mislilac nije
drugacije razmisljao nego tako da je Mihailo bio delatan
u njemu i da mu daruje 111isli.
avo je takode bilo povezano sa silaskom Hrista
na Zemlju: Mihailo i njegovi su bili svedoci ne sarno
odlaska Hrista sa Sunca, vee su pre svega vi deli kako
sam Mihailo postepeno gubi svoju prevlast nad kosmic
kom intel igencijom . ani su veoma jasno videli sa Sunca,
da coveku, zajedno sa 'adrzinom inte igencije, vise neee
o aziti otkrovenja iz duhovnog sveta. ani su videli da
mora doci vreme ~ada sam covek mora ostvariti sops
tvenu inteligenciju na Zemlji. To je bio znacajan, vazan
ogadaj, videti inteligenc ij u kako se sliva, takoreci, na
Zemlju. Malo po malo, ako tako mogu da kazem, inte
hgencija vise nije mogla da se nade na nebu, ona je spu
stena na Zemlj u.
To se posebno ostvarilo u prvim vekovima hri
scanstva. U najranijim vekovima hriscanstva mi j'os uvek
vidimo one Ijude koji su to mogli, koji su jos donekle
videli ono sto je, sa sadrzajem inteIigencije, teklo ka nji
rna kao otkrovenje koje dolazi izvan Zemlje. To se nas
tavilo cak do VIII iii IX veka nase ere. Potom je nastupio
veliki odlucujuci trenutak. On je do sao na takav nacin da
je Mihailo kao i oni koji su rnu pripadali, bez obzira da li
su inkarnirani ili ne, morali sebi da kazu: "Ljudi na Zemlji
I IS

I
UtL1~N'

\~

~ V)a~

postaju inteligentni, poeinju iz sebe da stvaraju sopst

venu snagu razumevanja. Mihailo vise ne moze da ruko
vodi kosmiekom intel igeneij om". Mihailo j e osetio da
mu prevlast nad kosmiekom inteligeneijom izmiee , da
Vls"e njome ne vlada, dok su dole - posmatrajuei Zemlju
- videli to novo doba inteligeneije, koje pocinje od VIII
iIi X veka nadalje. Ljudi su sami poeeli da obrazuju
sopstvene misli.
Vee sam opisao, dragi moji prijatelji , kako se u
izvesnim posebnim skolama - na primer u velikoj skoli u
Sartru - prenosila tradieija 0 onome sto je jednom bilo
otkriveno eoveku , uronjeno u kosmieku inteligeneiju.
Opisao sam yam ko Ii ko j e 111nO 20 po~tl gnn tn 1 5kn 1i lJ
Sartru, posebno u XII veku, i pokusao sam da ukazem
kako je vladavina inteligeneije na Zemlji bukvalno pre
neta individualnim cl a novim a po s h nn dnn iniknn kn g:
reda. Potrebno je sarno da pogledamo u radove koji na
s taju iz hriseanske skolastike, te di vne duhovne struj e
koja je danas potpuno pogresno shvaeena, podjednako
od njenih pristaliea kao i protivnika, jer se ne zapaza
njena stvarno vazna erta. Potrebno
je sarno da
pogleda
-----...
po skolasticke radove i vidimo ka~o pokusavaju da se
1zbore da razumej.u sta je stvarno i dub ~ko znacenje poj
mova - sa rzaJa inte igeneije
- za covecanstvo
i za stvari
'."
...
.
sveta. Veliki sukob izmedu nomlnaltzma i reali zma se
Qosebno razvio u dom inikanskom redu . ' ominalista ne
vidi u opstim
'ojrnovima
nista
vise' od ' imena. Reali~ta
.
. .... .
.""
...
vidi u njima ravi ,duhov!1i , s(idrz~i, ispoljen
u stvarima
....,
sveta.
Citav skolastieizam je borba covecanstva za jasno
razumevanje inteligeneije koja se uliva. Nije eudo da je
glavno interesovanje onih oko Mihaila bilo usrnereno pre
svega ka onome sto se otkrivalo na Zelnlji u toj hriseanskoj
.

-.;:

116

-"

ski

nJt
ze:
me
tl0
..;-

co

Gl
VIC
lS~

ZV l

dn

do'

Jas

lc:d

Zl v

a(
on
Na
sl i'

ap ~

Stc
do

po

IX
do

nJC
sta
do
nJc
du

,s~o

...

".

skolastici. U svemu sto su proizveli sv. Toma Akvinski i

njegovi ucenici i mnogi drugi skolasticari, mi vidimo
zemaljski pecat, urezivanje Mihailove struje toga vre
mena. Mihailova struja: upravljanje inteligencijom, sve
tlom ispunj enom duhovnom inteligencij om.
Sada-je inteligencija bila ovde na Zemlji. Sada
covek treba da tezi za jasnoscu sto se tice njenog smisla.
Gledajuci dole iz duh o vnog sveta , na Zemlju, mo ze se
videti kako se ono sto j e pripadalo carstvu Mihaila sada
ispoljava tamo dole , izvan njegove vladavine, jer se ra
zvijalo na pocetku vladavine Gavrila. Inicijacijska mu
drost, rozenkrojcerska mudrost koja je nastajala u to
do ba, se sas toj a la u to m da cov e k po seduj c dreclL 110
jasno razumevanje za ove odnose.
U to istorijsko doba posebno je vazno da s ~ v icE
lr : ~l1 0 su po 'ezJ.n i zen13 1j - lso i nat,e u no. Sp o lj ~ ~ iel~l1~ j_S"j
Z1 V O lzgleda kao da je odvojen, odsecen od natculnog
a opet povezan . Mozete da vidite kako je povezan iz
onoga sto sam opisao u nasim poslednjim predavanjima.
Natculne cinjenice koje slede se rnogu opisati sarno u
slikama, u imaginacijama. One ne mogu da se izra ze
apstraktnirn pojmovima. One moraju zivo da se opisu.
Stoga sada rnoram da opisern sta se dogodilo na pocetku
doba kada je dusa svesti , a sa njom i inteligencija, usla i
postala deo covecanstva.
Nekoliko vekova je proslo od kada je Mihailo, u
IX veku nase ere , gledao kako na Zemlju stize ono sto je
do tada bila kosn1.icka inteligencij a. On j e sada svedok
njenog daljeg toka na Zernlji. On je video kako ona na
stavlja da tece na Zemlji, posebno u skolastici. To je bilo
dole. On je onda okupio oko sebe one koji su pripadali
njegovom carstvu u oblasti Sunca. Okupio je sve ljudske
duse, koje su se zatekle u zivotu ,il'.medu smrti i novog
~

..

\ .

",:

;;

..

'

1,;,

117

'*

roaenja, i one koji takode pripadaju njegovom carstvu,

koj i u sopstvenom razvoj u nikada nisu usli u lj udska
tela, a opet imaju odredenu vezu sa covecanstvom. Medu
najvecima koji su u to vreme, pocetkom XV veka, bili u
Mihailovom jatu i morali svoje zadatke da izvrse u du
hovnom svetu, meau najvecima od njih bio je A lanlls ab
Insulis. No, bili su tu i svi drugi koje sam nazvao pripad
nicima skote u Sartru. (Jjedinjeni sa njima bili su oni koj i
su se do tog vremena vratili u zivot izmeau smrti i novog
rodenj a, oni koj i SLl tu dosli iz dominikanskog reda. Pre
ma tome, duse koje su pripadale platonskoj struji su bile
prisno sjedinjene sa dusama koje su pripadale struj i Ari
stotela. Svc su on d o zivc le i prosle neko liku l ih,ti o / ih
in1pulsa. Mnoge od nj ih su zivele na takav nacin kao da
su ucestvovale u Misterijumu na Golgoti, ne sa zemalj
skog ~ s pe l - t a. TC e J Q asrelr ta Sunca. U lu vrei l~ , ~uC c l
kom XV veka, njihov polozaj u duhovnom svetu je bio
neobicno znacajan.
Potom je nastalo, pod voastvom Mihaila, nesto
sto mozemo da nazovemo" jer moramo da koristimo
zemaljsKe izraze, natculnom skolom. Ono sto je jednom
bio Mihailov misterijum - ono sto se govorilo posvece
nicima u drevnim misterijumima Mihaila i sto je moralo
da se promeni od kada je inteligencija pronasla svoj put
iz kosmosa do Zemlje - sve je to Mihailo sada okupio,
izrazavajuci ogromnu vaznost toga onima okupljenim
oko njega u toj njegovoj skoli. Jer to je bila natculna
skola Mihaila na pocetku XV veka ~ve sto je jednom
zi ve 10 u misterij ama Mihai la, u Suncevim misterij ama,
sada je ponovo ozivelo u natculnim svetovima. To je
bilo cudesno sazimanje platonizma koje se nastavilo na
aristotelovski nacin, i svega sto je Aleksandar Veliki
preneo u Aziju i dole u Egipat. Bilo je objasnjeno kako
l I8

dt
sk
o
nJ
dt

k,

Te
d,

n,

nc
nJ

n,
dr

Je

se

bi

Z2

u
g,
ec
ra....

d,

drevna duhovnost jos llvek u t01ne zivi. U toj natculnoj

skoli su sve duse, koje su ikada bile povezane sa strujom
o kojoj sam yam ja do sada govorio u mnogim predava
njima, uzele ucesca. Mislim na duse koje su sada predo
drec1ene da pripadnu---aD troposofs (om pok retu - cija ih
karma, dok. se obrazuje , vodi do antroposofskog pokreta.
er sve sto se ucilo u toj skoli ucilo se sa ovog stanovista,
da u razvoju covecanstva, koje je tamo dole, Mihailovo
nacelo mora od tog doba da se razvija na drugaciji nacin,
naime kroz inteligenciju saIne Ijudske duse.
Ukazano je kako ce krajem XIX veka - u posled
njoj trecini tog veka - Mihailo ponovo preuzeti vodstvo
na Zemlj i. U mec1uvrelllenu, od doba Aleksandra, sest
drugih Arhandela su ispunili svaki svoju vladavinu. Sada
je nastalo novo doba Mihaila. Ali ovo novo doba Mihaila
se mora razlikovati od drugih. er ruga doba Mihaila su
bTatakva "da se k~ s'n1i ~ ~~~t intel~~encij a .uv~k . izrazavala u
zaj eanick oj sferi covecanstva. Ali sada - tako je govorjo
M1 a1 0 Ll natcu nlm svetovimasvoj 1m uceni Cln1a - sada
u novo 0 a inai' a, 'Gilo je potrebno nestp sasvim d~u
gaClje. Ono sto je Mihailo davao Uudima kroz nlnoge
eone, ulivajuci to li ' ze ~aljsko 2 ostoj ~nje u zivinl. inspi
racIJama, to je s~~t~ otRal,o od njega. Ali kada krajem se
damdesetih godina XIX veka otpocne svoj u novu ze
riiaIj s (u vlad"a vinu on to treba ponovo' da nade. On c'e to
ponovo pronaci u d~ba kacla se , inteligencij~, 1:l -pocetku
lisena duhovnosti, ucvrsti medu ljudima. I on ce je naci u
neo icnom stanju - veo1na izlozenu ~rimansl(iin snagama.
Jer u isto ono vreme kada se inte.1 igencija spustala iz kos
mosa na Zemlju, aspj racije arimanskih snaga su postajale
sve vece, pokusavajuci daistrgnu kosmicku inteligenciju
od Mihaila cim ona postane zernalj'ska inteligenci] a, te
zeCl da .e n~cine d0!llinantn~m sarno na Zemlj i, oslobo
enu Mihaila.
.

. .,.

I 19

lU
b l)tJ

,1U

Takva je bila kriza od pocetka XV veka do da

nas, kriza llsred koje se nalazimo, i koja se izrazava kao
borba Arimana i Mihaila. Jer Ariman koristi svu svoju
moe da ospori Mihailovu vladavinu nad inteligencijom
koja je sada postala zemaljska. I Mihailo, sa svim svoj im
impulsima, i~ko je njegova prevlast nad inteligencijom
otpala od nj ega, tezi da j e ponovo preuzme na Zemlj i na
pocetku njegove nove zemaljske vladavine, od 1879. go
dine nadalje. Ljudski razvoj je stajao na ovoj presudnoj
tacki u poslednjoj treeini XIX veka. Inteligencija, pret
hodno kosmicka, je postala zemaljska i tu je bio t\rirnan,
koji je zeleo da je u potpunosti nacini zemaljs (om. On
zeil a ona astavt' onako i(ql () le '-- t efnd a u do b a G 3
l' a, ocr bnde zematj ska,aa Dude sivar Ij udskih ~rvnih
zaJeanica. stvar gerieracija, sila reprodukcije i nasleda.
ve to ze I i A ri m t1
M ihailo se spusta prema Zemlji. On hoee ponovo
da je nade na Zernlj i, da nade ono sto je moralo u medu
vremenu da ide sopstvenim tokom, da bi covek mogao
da dode do inteligencije i slobode. On hoee ponovo da je
pronade tako da moze da je preuzme i da postane na Ze
mlji gospodar inteligencije, koja je sada delatna unutar
covecanstva.' Ariman protiv Mihaila; Mihailo je bio pri
moran da brant 0
rimana ono cime je eonima vladao
za dobrobit covecanstva. Covecanstvo stoji usred ove
bitke; a izmedu ostalog biti antroposof znaci razumeti
ovu bitku bar u izvesnQj meri. Ona se svuda otkriva; u
svom istinskom obliku ona je tu iza prizora istorijskih
dogadaja, ali se vidi cak i u cinjenicama koje leze ispo
Uene pred nama.
Dragi moji prijatelji, oni koji su bili u toj natcul
noj skoli Mihaila, ucestvovali su u ucenju koje sam sarno
ukratko naznacio. Ucenja koja su slusali predstavljala su
T_

120

P
IT

tr
T
p
n
g

h
g

k
1<

ponavljanja onoga sto se od drevnih vremena ucilo u

misterij ama Sunca. To su hila prorocanstva onoga sto j e
trebalo da se dosegne kada nastane novo doba Mihaila.
To je bio nadahnuti, svecani poziv onima koji su se oku
pili oko Mihaila, da pozure u njegovu struju i ovladaju
njegovim .impulsom, da bi inteligencija jos jednom mo
gla da bude spojena sa bieem Mihaila.
Dok su ta cudesna, grandiozna ucenja dolazila
dusama u natculnoj skoli kojom je rukovodio sam Mi
hailo, iste te duse su ucestvovale u jednom moenom do
gac1aju, koji je mogao da se dogodi unutar razvoja naseg
kosmosa sarno posle dugih, dugih, vremenskih epoha.
T( ada mt na Zemlj i govori rno 0 bozanstvu, gledamo gore
u natculni svet. I(ada smo u zivotu izmec1u smrti i novog
roc1enja, kako sam vee ranije ukazao, mi gledamo .dole
na Ze m lj u, mada ne na fi z lc,ku Zemlju. Dok g ledam o
dole na Zemlju, otkrivaju nam se velika i moena, bozan
sko-duhovna desavanja. U vreme - pocetkom XV veka
kada je ta skola nastala, za koju sam rekao da su u njoj
uzimale ucesea mnoge duse unutar Mihailovog podrucja,
u to vreme moglo je da se vidi nesto sto se, samo posle
ii1nogo vekova, ponavlja u kosmickom razvoju. Kada je
ne (0 glecfao dole na Zemlju taj je mogao da vidi kako
erafimi, Heruvimi i Troni - clanovi najvisih hijerarhija
- obavljaju moeno delo.
Bilo je to u prvoj treeini XV veka, u doba kada je
iza kulisa moderne istorije osnovana skola rozenkrojcera.
Kada se iz zivota izmec1u smrti i novog roc1enja gleda
dole na zemalj sko carstvo, obicno se vide dela Serafima,
Heruvima i Trona koja se odigravaju na ravnomeran na
cin. Vide se Serafimi, Heruvimi i T'roni kako iz carstva
Eksusija, Dinamisa i Kirioteta nose duhovno dole u fi
zicko i posredstvom svoje moei ugraduju duhovno u
12 I

fizicko. Ali se povremeno , posle dugih vre.m enskih epo

ha, opazal0 grand iozno odstupanje od onoga sto se obi
cno vidi. Bilo je to u doba Atlantide da se takva stvar
poslednj i put prikazala, videna sa stanovista natculnog.
Ono sto se u tom casu desava u covecanstvu, pokazuj e se
ovako: - Kada se iz duhovnog sveta posmatra, vidi se
Zemlja u svim svojim earstvima obasjanamunjama; cuje
semocni huk grmljavine. Bila je to jedna o d kosmickih
oluja koje se odigravaju dok su Ijudi na Zemlji kao oba
vijeni snom. Ali to se mocno ispoljavalo duhovima oko
Mihaila.
Iza svega sto se istorijski odigralo u dusi coveka
pocetko m XV 'e lc :. ~ t0j i 'l1 an pro ces koj i
o tkr i vao
Mihailovim ucenieima bas u ono vreme kada su oni u
natculnom prima li njihova ucenja. U atlantsko doba,
kada 'e kos m 'cl inte ibe 1 e ij ~ os tajuci lrosnli ck c, prc
uzela srea Ijudi, odigrao se takav jedan dogadaj; i sada za
sadasnje zemaljsko earstvo, jos jednom se ovaj dogadaj
iznenada pojavio u duhovnoj munji i grmljavini. Da, za
ista je biIo tako. U doba kada je covek bio svestan ze
maljskih istorijskih potresa - kada su rozenkrojeeri na
stupal i, kada su se desavali mnogi izuzetni dogadaj i 0
kojima mozete da citate u spoljnoj istoriji - u to doba je
Zemlja izgledala, duhovima u natculnom svetu, kao ok
ruzena mocnim munjama i gromovima. Serafimi, Heru
vimi i Troni su prenosili kosmicku inteligeneiju u onaj
clan ljudske organizaeije koji nazivamo sistemom nerava
i eua, organizaeijom glave, los jednom se odigrao veliki
dogaaaJ. On se jos uvek ne pokazuje odredeno, tek ce se
ta vim pokazati tokom stotina iIi hiljada godina, ali on
znaci, dragi moji prijatelji, da se covek u potpunosti pre
obrazio. Prethodno je bio covek srea, potom je postao
covek glave. Inteligeneija je postala njegova svojina.
r

122

Videno iz natculnog, sve je to od ogromnog znacaja. Sva

snaga i moe koje leze u carstvu Prve hijerarhije, u car
stvu Serafima i Heruvima koji otkrivaju svoju snagu i
moe kroz cinjenicu da ne vladaju samo duhovnim unutar
duhovnog, kao Dinamisi, Eksusije, Kiriotete, vee preno
se duhovno u fizicko, cineei ga stvaraocem fizickog
sve snage Serafima, .r-Ieruvima i Trona sada treba da se
primene na ispunjenj e zadatka kakav se odigrava, kao
sto sam rekao , samo posle mnogo eona. Moze da se
kaze: tokom tog vremena ono sto je Mihailo poducavao
one koji su njegovi bilo je objavljivano dole u zemalj
skim svetovima grmUavinom i munjama. ~ro bi trebalo
da se raZUllle, uragi rnoji prijatclji, j r s u Lc 111 unjc i g ro
movi morali da postanu entuzij azam u srcima i dusama
antroposofa. I ko god zaista tezi antroposofiji - mada to
jos live l m oze bi ti I esv Sl 0, j er covel - to j os livek nc
zna, ali ee nauciti u odredeno vreme - ko god ima taj
impuls u sebi, jos uvek nosi u svojoj dusi posledice ci
njenice da je u Mihailovom krugu primio nebesku antro
posofiju. Nebeska antroposof~a je nasta]a pre zemalj?ke.
Ucenja tada data su pripremala ono sto je trebalo da po
stane antroposofija na Zemlji.
Stoga mi imamo dvostruku natculnu pripremu za
ono sto ee da postane antroposofija na Zemlji. Imamo,
pripremu u velikoj natculnoj skoli od XV veka paovamo,
a potom imamo ono sto sam opisao kao imaginativni
kult iii obred, koj i se oblikovao u nateulnom kraj em
XVIII veka i pocetkom XIX veka, kada j e sve sto su
Mihailovi ueenici ranije naueili u nateulnoj skoli bilo
postavljeno u mocne imaginativne slike. Tako su se duse
pri premile, sisle u fizicki svet, predodredene kroz sve
ove pripreme da zude za onim sto ee delovati na Zemlji
kao antroposofija.
l23

Pomislite na sve njih! Veliki ucitelji Sartra su

ucestvovali u tome. Oni se, kao sto znate iz moj ih po
slednj ih prikaza, j os uvek nisu spustili dole, ali su kao
prethodnicu poslali one koj i su delovali pre svega u redu
dominikanaca, odrzavsi neku vrstu sastanka sa nj ima na
prelazu iz XII u XIII vek. Sve te duse su se posle pove
zale - one koji su vatrenim recima objavile sveto i tajno
ucenje u skoli Ll Sartru, i one opet koje su se potrudile u
hladnim i jasnim, ali svim srcem predanim radovima
skolasticara, da savladaju istinsko znacenje inteligencije.
Sve su one bile mec1u pristal icama Mihaila, uceei zada
tke skole koju sam pomenuo.
M i i m a m () t 1 Sk 01uM i h a ita i rn i i nl a III 0 ' c t i I/" i
, imaginativni obred sa pocetka XIX veka 0 cij im posle
dicama sam takoc1e govorio. Potom imamo znacajnu ci
njenicu da je s kraja sedamde efh g dina ponovo oee J.
vladavina Mihaila.Mihailo se spremio da jos jednom
p.rimi, ovde dole na Zemlj i, inteligenciju koja je u mec1u
vremenu otpala od njega. Inteligencija ponovo mora da
postane nalik Mihailovoj. Mi moramo da razumelno '
smisao novog doba Mihaila. Oni koji danas dolaze sa
unutrasnjom potrebom za duhovnoseu koja u sebi vee
pokazuje takvu inteligenciju, kao u slucaju antroposof
skog pokreta, su duse koje vee danas ovde u skladu sa
nj ihovom karmom paze na ono sto se odigrava na Zemlj i
na pocetku dobaMihaila. Ali one su povezane i sa svima
onima koj i se j os uvek nisu spustili. One su iznad svega
povezane sa onima iz platonske struje koji su jos uvek
gore, u natculnom postojanju, pod voc1stvom Bernardusa
Silvestrisa, Alanusa ab Insulisa i drugih.
Oni koji mogu danas u svoja srca da prime antro
posoftju sa pravom i iskrenom predanoscu, oni koji su u
stanju da se sjedine sa antroposofijom, poseduju u sebi
124

..

impuls, kao ishod svega sto su doziveli u natculnom s

pocetka XV veka i s pocetka XIX veka, da se ponovo
pojave na Zemlji na kraju XX veka zajedno sa drugima
koj i se j os nisu vratili. Do tog vremena antroposofska
duhovnost ce se pripremiti za ono sto se mora ostvariti
kroz zaj ednicu svih nj ih, naime, za potpunij e ostvarenj e
svega sto se natculno pripremilo kroz razlicite struje koje
sam naveo.
Dragi moj i prij atelj i, antroposof bi trebalo da
primi ove stvari u svoju svest. On bi trebalo da razume
da je vee sada pozvan da pripremi onu duhovnost koja
mora sve vise da se siri, dok ne dosegne vrhunac na kra
ju XX veka, kada ce pravi antroposofi biti u mo gucnosti
da ponovo budu ovde, sjedinjeni sa drugima. Pravi ant
roposof mora da bude svestan da danas postoj i potreba
da se ucestvuj e i sarac1uj e u borbi izmec1u Arimana i M i
aila. Sarno kada se duhovnost, onakva kakva tezi da
tece kroz antroposofski pokret na Zemlj i, uj edini sa dru
gim duhovnim strujama, Mihailo ce naci impulse koj i ce
ga jos jednom sjediniti sa inteligencijom koja je postala
zemaljska ali koja u stvari pripada njemu.
Moj zadatak je da yam ukazem kojim jos rafini
ranim sredstvima Ariman tezi da to spreci, da biste videli
koliko je ostar sukob koji besni u nasem XX veku. Kroz
sve ove stvari mozemo da postanemo svesni ozbiljnosti
vremena i hrabrosti koja je potrebna ukoliko hocemo da
zauzn1emo svoje pravo mesto u tim duhovnim strujama.
Covek koji istinski prima ove stvari moze istovrerneno
sebi da kaze: "Ti Ijudska duso, ako sarno razumes, mogla
bi da budes pozvana da pomognes da se osigura prevlast
Mihaila." Potorn se moze uzdici u Ijudskoj dusi pobozna
unutrasnja radost, silna odvaznost. Ali taj oseeaj izuzetne
hrabrosti i odvaznosti mora prvo da se pronade. Jer nad
l25

nama stoj i ispisano duhovnirn slovima: "Budi svestan da

ces morati da se vratis -pre kraja XX veka ili na njego
yom kraju, veka koj i si ti sam pripremio . Budi svestan
kakav ce oblik uzeti, jer si ga ti pripremio."
Spoznati sebe u samom sredistu te bitke, tog od
lucuju6eg sukoba izmeau Mihaila i Arimana, je stvar,
dragi moji prijatelji , koja je svojstvena istinskom antro
posofskom entuzij azmu, antroposofskom poletu.

***

at,O(o,2o09.*

c
l

l<
(

L
(

126

Dornah, 1. avgust 1924. godine

Sada cerno morati da pokazemo kako antroposof

moze docido dozivljaja svoje karme putem jednostavne
cinj enice da se nasao u Antroposofskom drustvu, iii bar
u antroposofskom pokretu, kroz sve prethodne uslove 0
kojima smo vec govorili. Ovde ce biti neophodno da do
dam nekoliko objasnjenja onome sto sam izneo proslog
ponedelj ka . Govorio sam 0 veoma vaznoj natculnoj skoli
na pocetku XV veka. San! Mihailo je bio ucitelj u tOJ
skoli. Veliki broj dusa, Ijudskih dusa koje su tada bile u
zivotu izrnedu smrti i novog rodenja, a takode veliki broj
duhovnih bica koja ne moraJu da udu u zemalj sku inkar
naciju, vec provode eone, tokom koj ih mi zi virno, Ll ete r
skom ili nekorn drugom visem vidu postojanja - svi ti
ljudi, nadljudska i podljudska bica, pripadala su u to vre
me Mihailovoj skoli. Oni su bili, da tako kazemo, sled
benici Mihaila. I vi cete se setiti, da sam vam proslog
ponedeljka rekao nesto malo 0 sadrzaju ucenja datog u to
vreme.
Danas cerna poceti tako sto cemo naglasiti jednu
stvar: prethodna Mihailova vladavina, koja je trajala tri
veka i dostigla vrhunac u Aleksandrovom dobu prethris
canskog vremena, povukla se sa Zemlje i usledila je vla
davina drugih Arhandela. U vreme kada se na Zemlj i, u
okviru zemaljskog carstva, odigrao Misterijum na Gol
goti, zaj ednica Mihaila se uj edinila sa svim duhovnirn
Ijudima i duhovnirn bicirna koji su joj pripadali. Kako su
oni osecali Misterijum na Golgoti? Hrist je u to vreme
127

odlazio iz nj ihovog carstva - carstva Sunca. Takvo je

bilo njihovo iskustvo; dok su ljudi koji su tada ziveli na
Zemlj i moral i da osete Misterijum na Golgoti sasvi 111
drugacije, jer je Hrist dolazio njima na Zemlju.
Razlika u dozivUavanju ovoga izmedu jednih i
drugih Ijudski.h dusa je ogromna, mozenlO reei daleko
sezna - razlika u koju rnoramo da prodremo i istinski je
razumemo .
Zatim je doslo vreme kada je kosmicka inteligen
cija, takoreci sustina inteligencije koja se sirila citavom
velikom vaseUenom, koja je bila podredena neogranice
noj vladavini Mihaila do kraja Aleksandrove epohe, po
stepeno presla u ro~ed c ovel a no. Z emlji i ,trg la s e. 0
tako kazemo, iz Mihailovih ruku.
Vidite, dragi moji prijatelji, razvoj covecanstva u
odnosu na ove stvari odvi iao se na s] edecl n a c in. D o ' r ~ ja Aleksandrovog doba, pa cak i posle njega - a za odre
denu grupu ljudi jos prilicno dugo posle toga - uvek je
postoj ala svest da kada j e neko intel igentan on nij e raz
vio inteligenciju unutar sebe , vee da je njome bio nada
re '1: drrhovnih svetova. Ukoliko je covek mislio pamet
nu misao, ta pamet je pripisivana nadahnucu duhovnih
biea. Tek odskora covek pripisuje pamet, svoju intel i
genciju, samom sebi. To je posledica cinjenice da je vla
dav1na inteligencije presla iz ruku Mihaila u ruke Ijudi.
Kada je Mihailo krajem sedamdesetih godina XIX veka
ponovo preuzeo svoje namesnistvo u upravUanju zemalj
skorn sudbinom, on je nasao kosrnicku inteligenciju, koj a
se od VIn iIi IX veka nase ere u potpunosti odvoj ila od
njega, on ju je ponovo nasao dole, u carstvu Ijudi.
1'0 je bila poslednja tre6ina XIX veka kada se
zavrsila vladavina Gavrila i kada je pocela da nastupa
vladavina Mihaila. Bilo je to kao da je Mihailo, dolazeei

In

k2
ci
1Z

n2

Cl

sa

ell
a1

1t

st

.J

128

tc
A...

lf

sl

inteligentnitTI Ijudin1a, dosao do tacke kada je tTIogao da

kaze: ovde ponovo nalazilTI ono sto se odvoj ito od mene,
cirne sam vladao U davna vremena.
Tako je u SrednjelTI veku postojao veliki suko b
izrnedu vodecih Ijudi don1inikanskog reda i onih , koj i su
nastavivsi azijski aleksandrizarn, nasli svoj put u Spanij u
- Ave oes, na prilner. Jta je bila sustina ovo suko ba?
Averoes i on i na nje ovoj strani - rnuharnedanski sled
-.
be nici postaristotelovskog ucenja - su rekli: ,,Intc li gen
cija je univerzalna, zajednicka svima". Oni su govori li
sa rno 0 paninteligencij i, sveopstoj inteligencij i, ne 0 in
iVl ua nOJ jua S(oj inteligenciji. Za Averoesa individu
aina Ij u s (a inteligencija je bila vrsta ogredalnog odraza
1 s ~ koJ -lluds koj gl~vl. U stv arnos ti j e im ala
. . t11 0 10p
steno, univerzalno postoj anje.
Nacrtaeu ogledalo , ovako (crta na tabli). Mogao
ih is tak da nacrtam og ledalo ne sarn o , kan () de . Sn
clevet delova, vee sa stotinama, hiljadama, milionim a.
asuprot njetTIu je predmet koji ce se odrazavati. 1-ako j e
tObi10 za Averoesa, koga je toliko zivo napadao Toma
Akvinski. Za Averoesa - po tradiciji starog doba Mihaila
- inteligencija je bila opsta inteligencija, jedna jedina
inteligencija, koja se sarno ogledala u pojedinacnim Ijud
skim glavama. Cin1 bi Ijudska glava prestala da radi, ne
bi vise bilo individualne inteligencije. Da li je to zaista
bilo tacno?

QMtP\ if\\fJltM}~
?lLtDt\~~

U e(;L~b" L,{ 11"

129

Vidite, stvari stoje ovako. To sto je Averoes po

stavio je bito istina za period do kraja Aleksandrovog
doba. To je prosto bila kosmicka i ljudska istina do kraj a
tog doba. Ali Averoes se toga cvrsto drzao, dok su za
razliku od toga dominikanci prihvatili razvoj covecan
stva. Oni su rekli: "To nije tako". Oni su, naravno, mogli
da kazu: "Tako je bilo nekada, ali nije tako danas", at i
oni to nisu rekti. Oni su jednostavno prihvatili stvarne i
istinite okolnosti toga vremena (XIII vek), koje su to
postale jos vise u XIV i XV veku. Rekli su: "Sada svako
ima sopstveni razuni".
To je ono sto se zaista dogodilo, i da te stvari
dovede do potpuno jasnog razumevanja je hio zaclatak
natculne skole 0 kojoj sam govorio proslog ponedeljka.
To je neprekidno, u mnogim preobrazajima, ponavljano
II toi skoli , tako sto se neprestano opisivao kar a kter
drevnih misterij a. Cudcsno j asno i vidlj i YO, ne u natcul
nim imaginacijama - one su tek dosle pocetkom XIX
veka, vee u natculnim inspiracijama, opisivano je ono
sto sam ovde cesto bio u moguenosti da yam iznesem
kao odsjaj, opis sustine drevnih misterij a.
Zatim se tu takode ukazivalo na buducnost, na
ono sto je trebalo da postane nova priroda misterija.
Ukazivano je na sve sto je trebalo da dode, iako ne na
nacin starih misterija koje su dosle ljudima koji jos uvek
nisu posedovali inteligenciju na Zem~ i i koj i su stoga j os
uvek snoliko dozivljavali natculne svetove. Ukazivalo se
na novu prirodu misterij a, koj u moraniO sada poceti da
razumevamo u okviru antroposofije, koja je sasvim u sa
glasnosti sa punom covekovom inteligencij om, j asnom,
61strom inteligencijom.
Zadimo sada malo u pojedinosti ucenja te nat
culne skole. Ta ucenja su vodila do znanja necega 0
l30

g
v
v
s;

g
rJ
b
o

sl

s;

o
v

1\

d
n
d
s

~
(

...c

...c

cemu je postojala sarno neka vrsta bledog odraza u po

gledima na svet Ijudi na Zemlji od starog hebrejskog
vremena i u hriscanskoj eri. To postoji do danas - kada
vee treba da prevlada mnogo dublj i uvid - u vecini Ijudi
sarno kao bledi odraz starih tradicija. Mislirn na ucenj e 0
grehu, 0 gresnicima, ucenje 0 coveku koji je na pocetku
ljudskog razvoja bio predodreden da se ne spusti tako du
boko u materijalno carstvo kao sto se, u stvari , spustio .
Mi jos uvek mozemo da nademo dobru verziju
ovog ucenja kod Sen-Martena,20 "Nepoznatog filosofa " .
On je jos uvek ucio da je u pocetku, pre poce tka Ijud
s kog razvoja na Zemlji, covek stajao na odredenoj visini
sa koje se spustio kr07 rrvo hi t ni g re h , kni i Se n-l\!{~r t en
opisuje kao kosmi6ku preljubu. Prvobitnim grehom co
vek se spustio do mesta na kome se nalazi danas . Sen
M a rten ovde uk;:: ztj e na n ~t() sto ~ 118 18711 0 l 1C ,nju ()
grehu tokom citavog ljudskog razvoja, a to je shvatanje

da covek ne stoji na tako visokom nivou na kome , bi

magaa da stoji. Sva ucenja 0 naslednom grehu su oprav
dana povezana sa shvatanjem da se covek spustio sa vi
sine na kojoj je prvobitno bio.
Ali , sledeci tu ideju do njenog zakljucka, poste
peno se razvio po gled na svet veoma odredene nij anse i 1i
6 ojenosti. Ova vrsta pogleda na svet je, u stvari, govo
n a: covek je postao gresan - a postati gresan znaci pasti
sa svoje prvobitne visine - i kako je covek zapiavo po
stao gresan , on ne moze da vidi svet kakav je bio u sta
nju da vidi u svom bezgresnom stanju pre pada. Covek '
stoga vidi svet tamno i nejasno. On ne vidi svet u nje
govom pravom liku. On ga vidi sa mnogo iluzija i lazni h

..

..

..

Louis Claude de Saint-Martin , 1743-\803 , Pisao je pod pseudonimom

"Nepoznati filosof'.
20

t3 l

fantazija. Pre svega, on ne vidi spoljnu prirodu onakvu

kakva je stvarno iIi sa njenom istinskom duhovnom po
zadinom. On je vidi u materijalnom obliku koj i uopste
ne postoji u stvarnosti. 'rakvo je bilo znacenje recenog:
covek je gresan. Takvo je bilo njegovo znacenje u stara
vremena i u tradieijama, pa cesto cak do danas. Stoga su
na Zemlji oni koji su sacuvali tradieijumisterija nastavil i
da uce da covek ne moze da vidi svet, on ne n10ze cia
oseca u svetu i de1uje u svetu kako bi tTIogao da nije po
stao gresan, da se nij e spustio sa visine za koju su ga
njegovi bogovi prvobitno predodredili.
Sada mozemo da pogledamo sve vodece duhove
u carstvu Arhandela, koji su smenj ivali ,i edan drug og u
zetnaljskoj vladavini po periodima od tri do tri i po veka.
U poslednja tri iii cetiri veka vladao je Gavrilo. U nared
nih tri stotine godina vladaceMihailo. Po g ledaimo stoQ a
citav niz ovih arhandeoskih bica: Gavrilo, Rafael, Z a '
rije l, Anael, Orifi 'el Samael, Mihai lo ."Posmatrajuci ova
lea, mozemo da opisemo odnos koji vlada izmedu nj ih i
uzvisenijih duhova hijerarhija, otprilike ovako.
Molim vas da ne uzmete ove reci povrsno iii
olako. Mi samo Ijudskim recima mozemo da izrazimo
ove uzvisene stvari. One mozda zvuce jednostavno , ali
nisu 01ako izrecene. Od svih tib Andela, kojih je sedam,
sest se u velikoj meri (ne sasvim - Gavrilo uglavnom
ali cak ni on u potpunosti), sest se, kao sto sam rekao , U
velikoj meri pomirilo sa cinjenieom da se covek suocava
sa majom, velikom iluzijom zato sto je on, u stvari, sisao
sa svoje prvobitne visine - jer njegova vrednost vise ne
odgovara njegovoj prvobitnoj predodredenosti, Sarno
Mihailo, Mihailo je jedini - ponavljam, jer sam prinuaen
da koristim banalne izraze - Mihai 10 j e j edini koj i ne
odustaje. Mihailo, i sa nj im oni koj i su Mihailovi duhovi
l32

ca
inl

nJl
bi
za
tal
1Zl

sv
ga
pc
ne
tll

19

vt
oc

o~

s\

il

n
n

cak i meau Ijudima, dr:zi se stanovista: ja sam vladar

inteligencije i inteligencijom se mora tako vladati da u
nju ne ulazi bilo kakva iluzija, niti lazna fantazija, niti
bilo sta sto bi ogranicilo coveka na tamnu i nejasnu,
zamagljenu viziju sveta.
Dragi moji prijatelji, videti kako Mihailo stoj i
tamo u redovima Arhandela kao veliki protivnilc je ne
izrecivo llzviseni prizor - grandiozan ~ velicanstven . I
svaki put kada se vrati Mihailovo vreme, takode se do
gada na Zemlji da inteligencija kao sredstvo saznanja
postane ne sarno kosmopolitska, kao sto sam vee rekao,
nego postane takva da su ljudi potpuno ispunjeni sveseu:
ln l se i pak tnoierno uzelict Ul) bozanskog.
To: "Mi se ipak mozemo uzdi6i do bozanskog",
igralo je ogromnu ulogu na kraju prethodnog Mihailovog
vr n e lla, Mil ailovog re i lena pre vog nasc g. Poe vsi
od stare Grcke, na mestima drevnih misterij a se svpda
oseeala atmosfera obeshrabrenosti, obeshrabrenost ih je
sve obuzela. Obeshrabreni su bili oni koji su ziveli u ju
znoj Italiji i Siciliji. Skole koje su nasledile stare pitago
rejske skole VI prethriseanskog veka su bile skoro uga
sene. Oni koj i su ih nasledili bili su ispunj eni obeshrab
renoscu. S druge strane, oni koji su bili inicirani u pita
gorejskim misterijama, videli su koliko se mnogo iluzije,
iluzij e materij alizma sirilo celim svetom.
Takode su bili obeshrabreni i oni koji su bili si
novi i kceri drevnih egipatskih misterija. 0, te egipatske
misterije! One su bile sarno kao neki otpad, neka sljaka
preostala iza prelepih starih iila dragocenih metala, dok
su jos uvek prenosile duboka, stara ucenja, kakva su
izrazavale legende 0 Ozirisu, iIi u obozavanju Serapisa.
A tamo u Azij i-de su bila ta mocna i hrabra uzdizanj a
u duhovni svet koja su proistekla, na primer, iz misterija

SE ,

Ui \~

Sli06

,133

[)ijane iz Efesa? (: ak i san10tracke rnisterije, mudrosti

21
kabira bi se tada sarno mogle odgonetnuti od strane
pojedinaca koj i su duboko u sebi nosili ilTIpuls da se
snazno vinu navise. Sarno su takve duse mogle da odgo
netnu oblcike dima koji su se peli od Aksierosa, Aksiera,
Aksiokerse itd., od kabira.
Svuda obeshrabrenost! Svuda osecanje onoga sto
su hteli da nadvladaju u staritn misterijumirna dok su se
okretali prema tajni Suncevog misterijuma, koji je uisti
nu tajna Mihaila. Svuda osecaj: covek ne moze, on nije
sposoban.
To Mihailovo vreme je bilo vreme velikog isku
se j a i ispitivanja. Plalo n, 1\:onacno, nije bio llista drugo
do razblazeni ekstrakt drevnih misterij a. N aj intelektual
niji element ovog ekstrakta je onda bio izdvojen u ari
' lul Ilzn1 u i A le ksancar gaJe uzeo na svoja pleca.
1'0 je bio svet Mihaila u to vreme: covek je mo
rao da dostigne paninteligenciju, on je morao da dostigne
bozansko na Zemlji u bezgresnom obliku. 1z Aleksan
drije kao sredista, najboIje sto je postignuto se moralo
prosiriti nadaleko i nasiroko u svim pravcima, kroz sva
obeshrabrena misterijska mesta, kakva su bila. To je bio
impuls Mihaila. To je bio zaista odnos Mihaila sa dru
gim Arhandelima. On se najsnaznije protivio covekovom
aau.
To je takode bio najvazniji sadrzaj njegovog
ucenja, ucenja kojim je on poducavao svoje u natculnoj
skoli 0 kojoj sam govorio u ponedeljak. Bilo je ovako:
sada kada se~ ispavsi iz krila Mihaila i njegovih jata,

tn

s\
s\

ra
dl

il

sc
(1

In

IT
g

n,

Zl

rr
u
s.
s

II

...

1:

k..

Grcka bozanstva vegetacije i plodnosti . Njihova imena se nisu izgovarala,

a nazivana su velikim iIi samotrackim bogovima. Pominje se sest iIi sedam
muskih i zenskih kabira .

21

l34

inteligencij a nalazi do Ie meau Ij udima na Zemlj i. sada u

ovom novom dobu Mihaila, Ijudi ee morati da postanu
svesni nacina svog spasenja. Oni ne smeju da dozvole
svojoj inteligenciji da bude nadvladana gresnoseu~ mo
raju da koriste ovo doba inteligencije da bi se uzdigli do
duhovnog zivota u cistoti inteligencije, oslobodene svih
iluzija.
Takvo je raspolozenje i oseeanje na strani Mi
haila, za razliku od arimanske strane. Proslog ponedeljka
sam opisao ovu veliku razliku. Ariman vee snazno po
(usava, i jos ce vise u buducnosti pokusavati, da otme
inteligenciju koja je dosla u posed Ijudi. Jer ukoliko bi
Ij ud i postali obuzeti -,~riman o m, sam Ari man . 1 1i ds ki m
glavama, bi osvojio inteligenciju.
Dragi moji prijatelji, moramo nauciti da
namo tog A.nman a ta anm a ns (a .--"ata. N ' je
o li 0 rre
Zlratl Arimanovo ime ili nazivati Arimanovim in1enom
mnoga bica kOle Qreziremo. To ne p-omaze . Sustina . e da
Arimanu pred nama sto'i kosmicko biee najvise zami
slive inteligenci' e, kosmicko bice koje Je vee u potpuno
sti unelo inteligenciju u individualan, licni element. U
svakom zamislivom smeru Ariman . e u najvisem stepenu
inteligentan, preinteli entan. On vlada zaslepljujucom
inteligencijom, poteklom iz citavog coveka, sa izuzet
kom onog aela covekovog bica koji se uoblicava u ljud
s (om celu.
Arimana treba da zamislimo tako sto bismo mu
dali unazad iSKoseno celo, drsko cinican izraz, j er u nj e
mu sve ao azi iz nlzlh sila, a opet lZ OVI nlzih sila pro
istice najvisa inteligencija. Ukoliko bi se ikada upustili u
razgovor sa Arimanom, mi bismo neizbezno bili slom
ljeni logicnom u6edljivoscu, velicanstvenom sigurnoscu
sa Kojom on barata argumentima. Zaista kljucno pitanje
.

l35

za svet ~judi, po nlisljenju Arilllana. je ovo: da Ii ce pre

v la at! rnudrost ili glupost? Arilllan nazi va gluposcu sve
sto u se 1 u potpunosti ne s?c;!rzi licnu, individualnu inteligenciju. SvakC? arimansko bice j e izuzetno obdareno
lienom inteligenci'om na nacin koji sam sada opisao, kri
ti en0 Je u od b i] anjusveg a n e logien 0 g; 0 no j e po d ru g Ij ivo g 1 prezrivog misIjenja.
~
T( ada na ovaj nacin imamo Arirnana pred so bom,
tada cerna takoae osetiti kako je velika razl ika izmedu
Arirnana i Mihaila. Jer Mihaila se ni111alo ne tice licno
svojstvo inteligencije. Sarno sto je za coveka uvek pri
sutno iskusenj e da naeini svoju inteligencij u lienom p o
Arimanovol11 obrascu. Istinu da kazenlo . Arin1an im a
prezri v sud 0 Mihailu. On rnisli da je Mihailo biesav i
glup - glup, naravno, u odnosu na njega. To je zato sto
Mihailo ne zeli da dograbi inte} igenciju i ue ini je svoj 0 111
li cnom . Mihai lo jedino zeli,- i zeleo je hiljadama g odina,
eak eonima, da vodi panintel igencij u. I sada bi opet, kada
covek ima inteligenciju, Mihailo ponovo trebalo da je
vodi kao nesto sto pripada eitavom coveeanstvu - kao
zajednicku i univerzalnu inteligenciju od koje podjedna
ko svi Ijudi imaju koristi.
Mi Ijudi cerna svakako uciniti dobro, dragi moj i
prijatelji, ako sebi kazemo: verovanje da mozemo imati
pamet sarno za sebe je glupavo. Svakako da 111i ne 1110
zerno biti pametni sarno za sebe. Jer ukoliko zelim o 10
gicno da dokazemo hilo sta drugoj osobi, prva stvar koju
111oral110 pretpostaviti je da ista logika vazi za njega kao i
za nas. A i za nekog treceg ponovo vazi ista logika. lJ ko
liko bi bilo ko mogao da poseduje sopstvenu logiku, bila
bi besmislica da mu mi dokazujemo nesto nasom logi
kom. To je ipak lako shvatiti ; ali je bitno u danasnje
doba Mihaila, da razumevanje ovoga takode ude u nasa
najdublja osecanja.

---_.

136

."

p
tr

u
k

r
II

s
n

r
r

Stoga iza kulisa postojanja besni Mihailova bitka

protiv svega sto je arimansko i to je, kao sto sam rekao
proslog ponedeljka, meau zadacima antroposofa. Oni
treba da ilnaju oseeaj za cinjenicu da su ove stvari takve
u dana's nje vreme. Oni moraju da osete da je kosmos ta
koreei u samom sredistu bitke.
Vidite, ova bitka je vee tamo u kOSl110SU, ali je
postala znacajna od VIII il i IX veka, kada j e kosmicka
inteligencija postepeno otpala od Mihai1a i njegovih j ata
i spustila se coveku na Zem1ju. To je tek posta10 aktu
cino kada je dusa svesti pocela da se razvija u covecan
stvu, U onom vremenu na kojc sam tako cesto ukazivao,
na pocetku XV veka. IT pojedinim duhnvima koji su
zi veli na Zemlj i u to vreme, mi vidimo, cak i na Zemlj i,
neku vrstu odraza onoga sto se odigravalo u velikoj
natculnoj skoli 0 kojoj sam govorio prosiog ponedeljka.
Mi vidinlo kako se nesto od toga odrazava u pojedinim
Ijudima na Zemlji.
U nedavniln predavanjilna dosta smo govorili 0
nebeskiln odrazima u zel11aIjskim skolama i instituci
j ama. Govorili smo 0 velikoj skoli u Sartru i drugima, ali
mozemo da govorilTIO 0 tome i u vezi sa individualnin1
covekom. Stoga u isto vreme kada je dusa svesti poce1a
da se razvija u civilizovanom covecanstvu - kada je ro
zenkrojcerstvo, pravo rozenkrojcerstvo poce10 da neguje
same pocetke impulsa duse svesti - nesto od im ulsa
ko' i . e bio delatan iznad Z~m1je 0 odilo je kao gromom
jednu dusu koja je zivela u to doba. Mislim na Rajll1unda
od Sabunde 22 Ono sto je on ucio pocetkom XV veka je
gotovo kao zemalj ski odraz Mihai10vog velikog natc111
nog ucenja, koje sam o-Risao.
Raimundus de Sabunda (Raymund Sabiende), lekar i teolog. roden u
Barseloni krajem XIV veka. umro u TuluzLI 1437. godine.

22

137

On je govorio: ljudi su pali sa polozaja koji su im

prvobitno dali njihovi bogovi . Da su ostali na tom polo
zaju, oni bi oko sebe videli sve sto zivi u cudesnim kri
stalnim oblicima mineralnog carstva, u amorfnommi
neralnom carstvu, u stotinama i hiljadarna oblika biljnog
carstva, u oblicima zivotinja, svemu sto zivi i kreee se u
c arstvu vode ivazduha, toplote i zemlje. Sve bi to oni
videli kakvo zaista j este , u njegovoj istinskoj prirodi.
Rajmund od Sabunde je napomenuo da drvo se
firota ili aristotelove kategorij e (ti uopsteni poj movi koj i
izgledaju tako neobicno nekome ko ne moze da ih razu
me) sadrze ono sto je trebalo da nas vodi, kroz inteligen
C ill ; go re II kc'\ s m os_ T
(ako S LlVOp ;}rn o , kako s a nl O l1 2~ c- S 10
suvoparno te kategorije izgledaju kada se uce u udzbeni
cima logike. Biti, imati , postati, ovde, tamo - deset tih
kateQorlj a, d ~f't c- p,traktnih poj m ov~ i ljud i kazu : LLZ a
sno je, grozno je uciti takve apstrakcije. Zasto bi bilo ko
bio ushieen sa tih deset opstih pojmova - biti, imati, po
stajati i tako dalje?
No, to je isto kao kada bi neko rekao: ovo je
Geteov Faust. Zasto Ijudi dizu toliko buke oko njega?
On se samo sastoji od A, B, C, D, E, P... do Z . U toj
knjizi nema nicega osim A, B, C, D ... Z u raznim kom
binacijama. Svakako onaj ko ne zna da cita j uzme Ge
teovog Fausta u ruke, neee moei da razume njegovu
velicinu. Videee sarno A, B, C, D ... itd. Onaj ko ne zna
kako se kombinuju A, B, C, D, ko ne zna u kakvom su
odnosu slova jedno prema drugom, ne moze da cita
Geteovog Fausta.
Isto je tako i sa Aristotelovim kategorijama u
odnosu na citanje reci. Njih ima deset, ne tako mnogo
Rao slova u azbuci, ali to su duhovna slova i svako ko
zna kako da koristi "biti", "imati", "postati" itd. na pravi

138

nacin - isto kao sto moramo da znanlo kako da se odno

simo perna slovima tako da ona daju Geteovog Fausta
svako ko zna kako to da radL moze jos uvek da pogodi
sta je Aristotel, na primer, rekao 0 tim stvarima u svojirn
uputstvima Aleksandru.
Rajrnund od Sabunde je jos uvek obraeao paznju
na takve stvari. On je znao 0 takvim stvarima. On je go
yorio: pogledajte , na prime r, sta jos uve k sadri i aristote
lizarn. Tu nalazirno nesto sto je jos uvek ostalo od tog
starog polozaja sa koga je covek pao na pocetku Ijudske
evolucije na Zernlji . Ljudi su se nekada see ali tih stvari.
Bilo je to citanje "Knjige prirode" . Ali ljudi su oslabili;
oni n e 11l0gU vise da citaju iz K_njlg e p rnoJe . Stog a inl j e
Bog, sazalivsi se, dao u Bibliji Knjigu otkrivenja, da se
ne bi u potpunosti odvoj iii od bozanskog i duhovnosti.
Stoga je Rajmund od Sabunde jos uve k poducavao , cak i
u XV veku, da Knj iga otkrivenja postoj i za gresno g co
veka zato sto ovaj vise nije u stanju da cita iz Knj ige
prirode. Vee iz nacina na koji je poducavao ove stvari
mozemo da shvatimo njegovu misao da covek jos je
dnom mora da pronade snagu da cita iz velike Knjige
prirode.
To je impuls Mihaila. Sada kada je inteligencija
kojom je on vladao dosla Ijudirna, njegov irnpuls je da
ponovo dovede Ijude do tacke kada ce po novo citati iz
Knj ige prirode. Velika Knj iga prirode biee opet otvo
rena. Ljudi ee ponovo citati iz te knjige.
U stvarnosti, svako ko j e u antroposofskorn po
kretu trebalo bi da oseti da moze da razume svoju karmu
sarno kada zna da je on licno pozvan da ponovo cita, du
hovno, iz Knjige prirode - da pronade duhovnu pozadinu
prirode, jer je Bog dao svoje Otkrivenje za meduvreme.
139

Pogledaj te samo smisao moje knige Mi s tika u

radanju duhovnog iivota novog doba. 23 Na poslednjoj
strani videcete - naravno u formi u kojoj sam mogao i
rnorao da pisem u to doba - videcete da je eitav njen
smisao bio u tome da povedem antroposofski pokret u
tom pravcu, da probudim jos jednom sposobnost da se
eita ne sarno iz I(njige otkrivenja, iz koje sam rekao da
je akob Beme 24 jos uvek citao, vee i iz IZnjige prirode .
rUbi, neodgovaraJll(~i i eesto odvratni pokusaji savre
mene prirodne nauke moraju se preobraziti posredstvo m
duhovnog pogleda na svet, sve dok se ne uzdignu do
pravog eitanja I(njige prirode. Mislim da se eak i ovaj
izraz ,J(nji ga prirodc" 111( ze naci na kraju IDoj e 1\11.)"{ik c
u raaanju duhovnog iivota novog doba. Od samog po
eetka bilo je to geslo antroposofskog pokreta. Od samog
pocetka j to bi o poziv oni a t"oji b i treba lu saJa J ' s u
saju glas sopstvene karme i da razumeju manje-v.i se n e
ja.?no i podsvesno: " Pogledaj , moja karma je nekako
obuzeta i zahvacena Mihailovom porukom koja odzva
nja u svetu. Ja putem svoje karme imam nesto s tim".
Na kraju krajeva uvek postoje takvi Ijudi. Oni su
dolazili i dolazice ponovo. To su oni koji su u nekom smi
slu pripremijeni da napuste svet i da se okupe u ovom sto
se danas nazi va Antroposofskim drustvom. 8to se tice
naeina na koji ovo "napustanje sveta" treba da se .zamisli
- da Ii je to manje iii vise stvarno iIi spoljasnje uobieaje
no ili slieno - to je druga stvar. Za pojedine duse to jeste
neka vrsta odlaska - odlaska iz sveta u nesto sasvim dru
gaeije od sveta u kome su odrasli. Ljudima dolaze razne
_.

--.- - --.. -

...

Mistika u raaanju duhovnog iivota novog doba i njen odnos pre rna

modernom pogfedu na svet, GA 7.

24 Jakob B6hme, 1575-1624.

23

l40

vrste kannickih dozivljaja, svaki na svoj nacin. Covek

mora da prode ovo ili ono zato sto mora da se otcepi od
.-.
starih veza i ujedini se sa onilna koji teze da ispune Mi
hailovu Roruku. Postoje oni koji osecaju tu povezanost
,sa misijom Mihaila kao neku vrstu spasa. Postojye drugi
koj i je osecaju na drugi nacin, koj i mogu , recimo , da
kazu: " Ja saID privucen Mihailu s jedne strane i ka ari
Il1anizlTIU s druge. Ne mogu da odaberem. Tokom svog
zivota stojim izmedu ovih stvari" . Postoje neki cija ih
unutrasnja hrabrost izdvaj a , iako jos uvek hoce da ocu
vaju spoljasnje veze. Postoje neki koji jos uvek s lako
com pronalaze spoljasnje veze i to je mozda najbolje za
,.a cl a snj es ta nj e ;-\ n l r u 11u S u Cs k u g J r u sL ;cl. Ali , U ' l ak () n1
slucaju, ti Ijudi koj i su unutar antroposofskog pokreta
suocavaju se sa drugima koji nisu u njemu, ukljucujuci
ne sa koj ilna S ll dub oko karn li cki v L eU i i L p rell o dni h
zemaljskih zivota. Ovde mozelno da vidimo najcudnije
meau karmickim nitima.
Dragi moji prijatelji , mi cen10 moci da raZUmelTIO
ove karmicke niti sarno ukoliko se setimo svih prethod
nih uslova koje smo postavili. Mi cerna ih razumeti je
dino kada SIno stvarno videli kako duse koje danas, iz
svog nesvesnog bica, osecaj u sklonost ka antroposof
skom pokretu, prolaze zajednickirn iskustvorn, jer one su
zajedno prosle Innogo toga u prethodnim zivotima na
Zemlji. Stavise, velika vee ina njih pripadala je onima
koji su u natculnom culi poruku Mihaila u XV, XVI i
XVII veku i koji su uzeli ucesca pocetkOlTI XIX veka u
velikom imaginativnom obredu 0 kome sam govorio.
Stoga mi posmatramo mocan kosmicko-zemaljski poziv,
koji se obraca dubokim karmickim vezama clanova
Antroposofskog drustva. Culi smo proslog ponedeljka
14 1

kako 6e se taj POZlV nastavitl kroz XX vek i kako 6e

vrhunac do6i na kraju tog veka. 0 tim stvarima, dragi
moji prijatelji, opet eu govoriti u nedelju.

***

~ OS. aG. 2009,

142

Dornah, 3. avgust 1924. godine

Videli ste iz prethodnih predavanja, kako duse
koje iz dubina svog podsvesnog zivota osecaju naklonost
prema antroposofskon1 pokretu, nose u sebi taj impuls
kroz poseban odnos prema snagama Mihaila. Stoga smo
razmatrali delatnost tih Mihailovih snaga kroz vekove,
da bismo videli koj i uticaj ti il11pulsi Mihaila mogu da
imaju na zivote onih ko.1\ su u bilo kakvoj vezi sa njima.
Mihailovi impulsi - a ovo je od velike vaznosti
za karmu svakog antroposofa - Mihailovi impulsi su ta
kvi da zahvatalu duboko i intenzivno u citavo covekovo
bice. Mi znamo, iz prethodnih razmatranja, da je vlada
vini Mihaila, ako j e tako mozemo nazvati, koj a j e otpo
cela za zemalj ski zi vot kraj em sedamdesetih godina XIX
veka, prethodila vladavina Gavrila i kako je vladavina
Gavrila povezana sa snagama koje idu linijom fizickog
nasleda, snagama povezanim sa fizickim rasplodavanjem.
Snage Mihaila su u potpunoj suprotnosti sa ovim.
Vladavina Gavrila je obelezena cinjenicom da njegovi
impulsi snazno ulaze u fizicku telesnost coveka. Mihailo,
s ruge strane, snazno deluje u duhovno bice coveka. To
mozete da vidite iz same cinjenice da on upravlja kosmi
ckom inteligencij om. Mihailovi impulsi su snazni i mo
cni i iz duhovnog neprestano deluju u coveka. Oni deluju
u duhovno, zatim u dusevno i odande ponovo u telesno
coveka. U karmickim odnosima te natculne snage su ne
prekidno delatne. Bica visih hijerarhija rade sa covekom
ina njemu. Tako se oblikuje covekova karma. A tako je i
143

:>E

l'

HOVliOST

sa snagama Mihaila. Kao sto deluju na citavo biee coveka, one takode veorna snazno deluju na njegovu karmu.

Snage Gavrila deluju vrlo malo - ne kazem nimalo - ali

veoma malo na pravu karmu coveka. Mihailove snage

s druge strane su veoma delatne u covekovoj karmi.

Ako, stoga, odredeni Ijudi, a td se u krajnjem slu

caju odnosi na sve vas, dragi moj i prij atelj i - ukoliko su
odredeni Ijudi posebno vezani sa strujom Mihaila, nji
hova karma se moze razumeti sarno kada se sagleda u
vezi sa tom ,strujom.
Mihailo je duh koji stoji u posebnoj vezi sa Sun
cern i sa svim imJ2 ulsimgt Sunca. Posto je to slucaj, shva
tieerno kol[ko izuzetno dubok znacaj l1jeQovi imrlll~i
lIloraju da imaju za one ko ' [ su posebno njima izlozeni.
U stvari, njegove snage ee delovati unutar fizicke orga
nizacije. Stoga za Mihailove Ijude (ako mozemo da ko
ristimo ovaj izraz) mOralTIO da spojimo fizicki feno ,m en
zdravlja 1 50 esti sa karmom u mnogo visem stepenu
nego za ljude Gavrila, Rafaela itd. Stvari u vaseljeni su
veorna slozene i mada je Rafael onaj duh koji je najpri
snije povezan sa umetnoseu lecenja, ipak je Mihailo onaj
kOjl najvise vodi karrnu ljudi do zdravlja ili bolesti.
Postoji jos jedna cinjenica stirn u vezi. Snage

Mihaila ne rade sarno u kosmopolitskom smislu, vee

takode rade tako da istrzu coveka iz uskih zemalj skih

veza njegovog zivota i prenose ga u duhovnu visinu, gde

manje oseea zemaljske veze nego sto oseeaju drugj. U

svakom slucaju njegova karma ga predodreduje za to. To

opet ima izuzetan uticaj na karmu svakog coveka koji

pripada struj i Mihaila.

Vidite, u poslednjoj treeini XIX veka zaista se

dogodilo da su - neeemo reei nervozni ali duhovno i
dusevno senzitivni Ijudi, bili sposobni da osete prodor
[44

00 1
Mi
Mi
Ij i~
Iju

pn
j al~
bil
At
uti
vr,
ca

(,

sv
pr

p
pr

bi
fi:

Je
st
1'1

n
p

Mihailovih snaga u svet. U Onilna koj i su sustinski bili

Mihailovi ljudi, prodorMi hai lovih snaga u svet se ispo

Ij io tako sto su oni Innoge stvari, prema koj ima bi drugi

Ijudi manje-vise bili ravnodusni, osetili kako duboko i

prodorno zadiru u njihove zivote.
Pre svega, nj ihova karma je bila takva da su imali
jak osecaj - iako ga nisu jasno razurneli - jak osecaj za
bitku koju sam opisao prekjuce , bitku izmedu Mihaila i
Arimana. U danasnje vrenle , Ariman moze da irna jak
uticaj na Ijude sarno (aa a . e n ihova svest skrenuta, od
vracena na neki nacin. Najra ikalnija pojava je nesvesti
ca iIi omracenje svesti koje duze traje._U takvo vreme ,
"1gtda j e covek sav lad an ncsvcstic o tn il i p0 t11race nj C111
svesti, arimanske snage mogu najdelotvornije da mu
pridu. Tada one deluju na njega , on im je izlozen. U
p os lednJoj trec in i X [ - veka - posebno u vrel 1e kada sc
priblizavao kraj Kali luge , poslednjih godina XIX veka
bilo je potresno iskustvo videti to iza prizora spoljasnjeg ,
fizickog sveta koji se prostire pred covekovim culilna.
ler neposredno spojen sa ovirn spoljasnj im svetorn po
stoji svet koj i otkriva veoma, veoma mnogo od tih isto
rijskih zbivanja u koja zahvataju visa natculna bica.
U poslednjoj trecini XIX veka a posebno u nje
govoj poslednjoj deceniji, sarno je tanak yeo skrivao ono
sto prepoznajemo kao vladavinu Mihaila, veliku bitku
Mihaila i sve cinjenice povezane s njirn. Od tada je i sam
Mihailo, cak i u spoljnorn svetu, uzirnao ucesca u toj
bitki. Danas je potrebna mnogo veca snaga da _poslnatra-'
rno ono sto je natculno prisutno, nego sto je bila potrebna
pre kraja Kali luge, kada je, kao sto sam rekao, susedni
ranicni svet, u kome se Mihailo borio j os uvek iza sce
ne, bio odvojen od naseg sarno tankirn velorn.

145

Ali Mihailo nastoji, kao sto sam vee rekao, da

bezuslovno prevlada. Mihai 10 je snazan duh i on moze
a koristi sarno zaista hrabre Ijude, Ijude ispunjene unu
trasnj om hrabroseu.
Usvim tim uzajalnnim vezama koje sam opisao,
u natculnoj. sl~oli XV, XVI i XVII veka, i u velikom nat
culnom kultu Sa pocetka XIX veka, meau svim duhovi
ma koji su ucestvoval i u tim stvarima, veliki broj lucifer
skih oblicja je sve vreme uzimalo Llcesea. Mihailu su
potrebni luciferski duhovi, njenlu je potrebna njihova
saradnja da bi se prevladala polarna suprotnost Arimana.
Stoga su Mihailovi Ijudi postavljeni u sarno srediste bi
tke lli . akn nee emo d a je nazo vemo bit kom , u sarno s re
diste uzburkanih talasa uzajamnog dejstva lueiferskih i
arimanskih impulsa.
T el c;u c;e n R kraju XTX v eka ove vari iskaza le
v eoma jasno i odrec1eno. U tim godinama nije bila ret
kost da neko proviri kroz yeo, kako sam to nazvao. Tada
bi video kako je zestoko Mihailo morao da se bori protiv
"Arimana i kako je bilo 1ako da svest Ijudi skrene pod
. svim mogueim lueiferskim uticajima.
Mozete da kazete: poremeeaji svesti, nesvestiee i
slicno nisu nista neobicno. Spolja razmatrano i nisu, na
raYno, ali to moze da postane vrlo znacaj no kroz ono sto
se dogaaa kao poslediea skretanja iii smanjenja svesti.
Daeu yam primer.
Trebalo je jednom da se izvestan covek bolje
upozna sa odrec1enom istorijskom licnoseu. On je prou
cavao istorijsku licnost koja je zivela u doba renesanse)
reformaeije. Hteo bih da me dobro razumete. Izvrsene su
sve pripreme da bi se taj covek (bilo je to krajem 1890
tih) istorijski upoznao sa osobom koja je zivela u doba
renesanse i reformaeije. Zaista u svim uslovima koji su
146

vee
sta
sk(
ka~

dOl

spe
Je
Sllc

eer

ea
nel
obj
co'
v

nOl

sur
..
nlJ
me
ga
ob:
zal
Mi

va:
do
pn
mt

me
ca
za"
do
od
go

vee ranije postojali, cinilo se jedva mogucim da se bilo

sta drugo dogodi osim da se on upozna sa tom istorij
skom licnoseu na savrseno obican i, ako tako mogu da
kazem, pedantno-filistarski uceni nacin. No, vidite sta se
dogodilo. Kroz tIna delovanja karme on je postao ne
sposoban da koristi svoju svest upravo u ono vreme kada
je trebalo da ima to iskustvo. On je zapao u neku vrstu
sna iz koga nije mogao da se probudi i tako je bio spre
cen.
Naravno, u obicnom zivotu malo se paznje obra
ea na takve stvari. Ipak, kroz takva desavanja gledamo
neposredno sa zemaljskog u duhovni svet, i ako hoeemo
objasnjenje ove cinjenice. tada moramo da kazemo: ovaj
covek, koji je trebalo istorijski da se upozna sa odrede
nom licnoseu iz vrelnena renesanse i reformacij e, bi ne
sumnjivo doziveo veomaiak utisak da ie to iskusio: ali
nije, on ga je propustio, bio je sprecen. Ali u isto to vre
me, utisak koj i je trebalo da primi bio je preobrazen. On
ga je primio u drugom obliku, to se preobrazilo u ne
obicno snamu osetljivost za Mihailov element. On je
zapravo primio, iako nesvesno, stvarno razulnevanje za
Mihailov element.
Dao sam ovaj pomalo neobican primer da bih
yam pokazao kojim putevima se Mihailov element u to
doba priblizavao ljudima. Mogu se dati mno-gi takvi
primeri. Zaista, Ijudi bi danas bili sasvim drugaciji da se
mnogim licnostima nisu dogodile slicne stvari. One su
mogle da se dogode na stotine razlicitih nacina. U sIu
caju koji sam izneo, dragi moji prijateIji, covek je
zapravo zapao u neku vrstu sna. U drugim slucajevima
dogodilo se ovako: Neki dogadaj koji bi udaIjio coveka
od Mihaila je sprecen od strane prijateIja iIi nekog dru
gog koji je dosao i odveo ga na neko drugo mesto, ,tako
147

da je nj egova svest bila skrenuta na naj prirodnij i i naj

obieniji naein. Bio je spreeen da ueestvuje u onome sto
je u poeetku bilo karmieki postavljeno pred njega. U pra
vo tih godina su bila najsnaznija uplitanja u uobieajeni
mirni tok karme.
Po pravilu u takvim slueajevima postalo je oei
gledno kako je duboko bio delatan taj Mihailov uticaj. U
mnogo primera videlo se da su te osobe pogodene ne
samo dusevno vee i telesno kada je nj ihova karma bila
podstaknuta ovako neeim, nekim takoreei trzajern, jer je
Mihailo trebalo da ude kroz dveri Uudske svesti u zema
Usko-eulni svet.
V eoma je ?an imlj ivo videti kakc s 1 1 R9 0- t"h ju
di bili vodeni do dogadaja koji nisu bili nista drugo do
putevi Mihaila iz duhovnog u fizieki svet. Setite se sarno
da se ulazak Mlh ail u fl lcki svet 0 ig:ra 7
II
0 ' ed
njoj treeini XIX veka. Ali se to pripremalo u duhovno m
svetu dugo vremena - vee od poeetka eetrdesetih. Ako
mogu tako kazem, Mihailo i njegova jata su se pribliza
vali sve vise i postajalo je sve oeiglednije da ee se sada
spustiti oni Ijudi koji su svojom zen1aljskom sudbinom
bili povezani sa zadatkom Mihaila - zadatkom prirnanja
inteligencije ovde na Zemlji , nakon sto je ona otpala od
Mihailovih jata u nateulnom svetu.
U sred svih ovih stvari, kao sto ste videli iz dosa
dasnjih izlaganj a, uspostavljen je antroposofski'pokret,
jer, kao sto znate, antroposofski pokret je povezan sa ci
tavom tom Mihailovom strujom.
Sada bih u tom svetlu zeleo da razmotrim karn1i
eke veze onih lienosti koje su bile vodene unutrasnjom
potrebom da pristupe antroposofskom pokretu. One,
najpre, dolaze iz sveta, gde su povezane mnogim odno
SIma. U svetu zaista postoje mnoge zajednice u kojima
'

148

su
ve
Je

Ar

pn
me
ski

na
ne
ka

po

ne
lZ1

na
l'o
n

St

~
u
1<2

ra

bi

Z,(;

S2

rc

12

d:

su ljudska bica povezana, al i nikada nije bilo takve po

vezujuce snage kakvu prouzrokuju snage Mihaila. Stoga
je za one koji su iz drugih odnosa u svetu nasli svoj put u
Antroposofsko drustvo nastalo neobicno stanje. Moze se
pronaci put i u druga drustva, to se uvek moze, ali to ne
mora duboko 'd a utice na neciju sudbinu. ~ Antroposof
sko drustvo se ne moze doc i-bar ne na potpuno iskren
nacin koj i zaista dotice dusu -- a da to duboko i sustinski
ne utice na neciju sudbinu. To postaje posebno jasno
kada razmatramo te stvari pristupajuci im na pravi nacin.
Uzmite nekog coveka koji upravo dolazi u Antro
posofsko drustvo i koj i je do tada imao odrec1ene veze sa
ne-antroposo uma , koje rll u2 ua j us L ve k o cl r:av a . R a zlika
izmec1u onoga koj i stoj i unutra i onoga ko stoj i ili ostaj e
napolju je od mnogo veceg znacaja nego u slucaju bilo
roj urug zajeun ic e . T u su d ve vrst o -in sa.
Mi danas zivimo, zbog ispunjenja svih onih stva
ri koje sam opisao, u doba velikih, ogromnih odluka.
Stoga j e staj anj e antroposofa i ne-antroposofa j ednih
~ red drugih raceno velikim odlukama. Za one koji su
u Antro osofskom drustvu to je pitanje razresenja stare
arme, ali za one koji su izvan njega to je pitanje stva
ranja nove karme. A to su vel ike razlike.
Pretpostavimo da j e u zivotu antroposof veoma
blizak sa ne-antroposofom. To u pocetku moze d~ bude
zato sto antroposof treba da sredi stare karmicke odnose
sa ne-antroposofom. S druge strane moze biti da ne-ant
roposof mora da ude u karmicki odnos sa antroposofom
za buducnost. U svakom slucaju to su jedina dva slucaja
koje sam do sada bio u stanju da zapazim, iako ovi na
ravno mogu biti veoma razlicitih vrsta. Nema nicega
izmedu, nema drugih osim ova dva. 1z ovo ga cete videti
da je ovo zaista vreme velikih odluka, jer, ako tako
149

mozen10 da opisemo, it i se na ne-antroposofe utice na

takav nacin da se prikljuce Mihailovoj zajednici, ili uti
caji deluju na takav naein da oni koji ne pripadaju Mi
hailovoj zajednici budu od nje izbegnuti. To je zaista
vrerne velikih odluka - velike krize 0 kojoj govore svete
knjige svih -vremena - jer radi se 0 sadasnjem vremenu.
Takva je zaista neobicna priroda Mihailovih impuIsa; oni
su povezani sa velikim odlukama i one postaju pre sudne
naroci to u ovo nase vreme.
Ljudi koji u sadasnjoj inkarnaciji prime Mihailov
impuis kroz antroposofiju, time pripremaju citavo svoj e
bice tako da ti Mihailovi impulsi ulaze cak u snage koje
sc illac e )J reLiu j u samo vezarn a rase i nac ij e.
Razmislite koliko to sarno znaci: ovde je neko ko
pripada izvesnom narodu. Odmah mozemo da vidimo da
jc on R u ., f ranc z, Eng leL, Nernac. Mi Lo prepu zn cj "rno
po njegovoj pojavi i svrstavamo ga tako sto pomislimo ,
kada ga vidimo: gde ovaj covek moze da pripada? M i
slimo da je vazno ukoliko mozemo da prepoznarno da Ii
je on Turcin, Rus ili slieno. Za one koji danas sa stvar
nom unutrasnjom snagom duse, sa dubokim podsticajem
srca primaju antroposofiju - koj i je, dakle, primaju kao
najdublju snagu njihovog zivota - takve razlike vise nece
imati znacaj kaaa se sledeci put vrate na Zemlju. Ljudi
ce reci: odakle ovaj dolazi? On ne pripada nije9noj na
ci'i, on ne pripada nijednoj rasi, on kao da je prerastao
sve rase i narode.
Vidite, onda kada se odigravaia poslednja vI ada
vina Mihaila, u doba Aleksandra, grcka kultura se siriia
u svim pravcima na jedan kosmopolitski nacin. Aleksan
c!rovL12ohodi su bili ogron:no dostignuce u izjednacava
nju Ijudi na ZemIji, mislim u sirenju zajednickog elemen
ta medu njima. Ali stvar jos uvek nije mogia da prodre
.

150

r
s
1
I
r
~

l
s

,
L..

J
t
l
(

duboko, jer je u to doba Mihailo jos uvek vladao kos

mickom inteligencijom. Sada je inteligencija na Zemlji,
sada ona prodire mnogo dublje, ona prodire cak u cove
kov zemljani element. Sada se duhovno prvi put pri
prema da postane snaga koja ee biti u stanju da obrazuje
rase. Dolazi vreme kada vise neee moei da se kaze: ovaj
covek izgleda kao da pripada ovoj ili onoj zemlji, on je
Turcin, Arapin , Englez, Rus ili Nemac, vee ee morati da
se kaze otprilike ovako: u prethodnom zivotu na Zemlj i
ovaj covek je tezio da se okrene duhu u smislu Mihaila.
Stoga ee se ono sto je pod uticajem Mihaila pojaviti kao
jedna neposredna, fizicko-stvaralacka, fizicko-obliko
tvorna snaga.
To je sada stvar koja se duboko, veoma duboko
usaduje u karmu pojedinca. Otuda neobicna sudbina
onih l ~oj i su islrre n i antrop os f , ne b 'cn a s ubina za to sto
nisu u moguenosti da se sporazumeju sa svetom; ne mo
gu sasvim da ga savladaju, a opet istovremeno moraju da
se priblize svetu i sasvim ozbiljno udu u njega.
Rekao sam da ee se oni koj i punim intenzitetom
stoje u antroposofskom pokretu vratiti krajem (XX)
ve (a, a onda ee se drugi uj edini ti sa nj ima, sto ce znaci ti
resenje za spasenje Zemlje i zemaljske civilizacije od
unistenja. To je misija antroposofskog pokreta, misija
koja s jedne strane tako tesko pritiska nase srce, dok ga s
druge strane pokreee i nadahnjuje. Ova misija mora da
se shvati i sagleda.
~a antroposofa je najvaznije da zna da ce, kao
antroposo u, nJegova karma biti teza da se prozivi nego
karma drugih Ijudi. Od samog pocetka oni koji su dosli u
Antroposofsko drustvo su predodredeni za mucnij i, mno
go tezi dozivljaj karme nego drugi ljudi.
I ako pOkusamo
:.L
a zao 1 emo taJ tezl ozivljaj, ako hocemo a udobnije

15 1

prozivimo nasu kanllLl, to ce narn se svakako osvetiti na

ovaj iIi onaj nacin. Moramo da budemo antroposofi i u
nasern dozivljaju karme. Da bismo bili istinski antropo
so 1, moramo da budemo u stanju da posmatramo nas
dozivljaj karme sa neprestanorn, nadasve budnom pa
znjom. UkoIiko to ne radimo, tada ce se nase udobno,
lagodno dozivljavanje karme iii radije nasa zelja da je
tako dozivimo , odrazi ti i osvetiti se u fizickim bolestima,
fizickim nesrecama i slicno.
! i finij i zivotni odnosi moraju svakako ,d a se sa
gledaju iQosmatraju, jer tad a cerna videti i n1.nogo toga
drugo . N a' bolj a pri 'r ema za istinsko i pravo duhovno
0 pa 7 anje jes te r a7.1j ivo pos matranje ti hin i n 'j i l .!' . 'o t
nih odnosa. . Zelj a- za razv"ijanjem svih vrsta abnormalnih
vizionarskih stanja je pogresan princip. S druge strane
7uzetno j .. pr 'no aa se za ku p ' m S \ , ' nl o n ;m sto se
mnogo 1nije i intin1nije odlgrava u su binsk1m vezama
koje mo zemo a prepoznamb.
..
Zar mi sada ne vidimo kako ovo postaje nasa kar
ma, dragi moj i prij atelj i: mi zivimo iii smo ziveli, pored
ljudi koji su sasvim spreceni, unutrasnje spreceni da se
priblize antroposofij i. Oni su spreceni uprkos svemu sto
smo im mi - necu reci dali od antroposofije - vee sto
smo mogli da im damo da su oni to hteli da uzmu. Mi
nesumnjivo vidimo da se to desava. Sada to takoae spa
da meau vel ike odluke sadasnjeg zivota. Jer stvari koje
se odigravaju na ovaj nacin bice od velikog karmickog
znacaja, podjednako za one koji dolaze u antroposofski
pokret kao i za one koji ostaju izvan njega. To ce biti od
izuzetnog znacaj a.
Zamislimo da se ti tjudi ponovo sretnu u buducoj
inkarnaciji. Mi znamo da je one sto ce nam se dogodJti u
buducim inkamacijama vee priprernljeno u ovoj sadasnjoj.
.

152

K
...

o
,
c

v
s
t

~~

r
1

Ponovni susret sa Ij udi rna za ko ' e smo vezani, na nacin

(oJ 1 sam uRravo opisao , bice takav da ce uobicajena
otu enost izmedu coveka - i coveka biti znacaJno, pove
cana. er Nfihailo deluje sve do u fizicke simpatiJe i an
tlpatlje . Sve ovo se Qdigraya v~c sada u vidu pripreme,
za svakog antrop'osofa. Za antroposofa je od ogromne
vaznosti da proucava upravo one karmicke odnose koji
se od"igravaju izmedu njega i ne-antroposofa . Upravo u
tim vezama odigravaju se stvari koje dosezu do sledeceg
carstva hijerarhija. Jer vidite , postoji suprotnost onome
sto sam upravo opisao , kada sam rekao da se Mihailov
impuls pojavljuje takoreci kao graditelj rasa. Postoji i
'

sup rotnos t to m e .

U zmimo sledeci karmicki primer. N eko j e izu

zetno obuzet impulsima antroposofije. Oni su obuzeli
nje govo re i urn b 17e l i njegQvu dt S 1 i du h . T tc (yom slucaju nesto ce se obavezno dogoditi sto, izrazeno
recima, zvuci zaista veoma cudno, a opet to je neophodno.
U takvom slucaju Andeo coveka nesto mora da nauci.
To je stvar od neizrecive vaznosti. Sudbina antroposofa
- sudbina koja se odigrava izmedu antroposofa i ne
antroposofa - doseze cak do svetova Andela. O'na vodi
do razilazenja duhova, cak i u svetu Andela. Andeo koji
prati antroposofa do nj egove sledece inkarnacij e uei da
se jos dublje upozna sa duhovnim carstvom nego sto je
to mogao ranije, dok se Andeo koji pripada drugom eo
veku - onome koji ne moze da ude - spusta. U sudbini
Ande a mozemo prvo da vidimo kako se odigrava to
veliko razavajanje. Prema tome bih, dragi moji prijatelji,
usmerio vasa srca. Sada se dogada, da se srazmerno
L.e dinstveno carstvo Andela pretvara u dva carstva, j edno
carstvo Andela koje je usmereno navise ka visim sveto
vima i drugo koje je usmereno prema nizim svetovima.
153

*t

Dok se ovde na Zemlji obrazuje Mihailova za

jednica~ mi mozemo gore iznad nje da vidimo Ai10ele
koji se uzdizu i spustaju . Posmatrajuci dublje danasnj i
svet, neprestano se mogu posmatrati te struje, koje su
. takve da nas do temelja potresaju.
Rekao sam da se oni koj i ulaze u antroposofski
zivot dele na dye grupe. Tu su oni koji jos uvek unose u
njega znanje iz starih paganskih vremena i imaju malo
iskustva 0 hriscanskom razvoju koji se odigrao tokom
Kali luge; Oni su nastavili da se razvijaju iz starih pa
ganskih izvora i sada ulaze u hriscanstvo koje ce opet
postati kosmicko. Oni su duse sa paganskom predodre
denoscu koje . l.l stvari , tek sada ulaze u hrisc ans tvo .
Drugi su duse koje su malo umorne od paganstva, iako
to sebi ne priznaju. Oni od samog pocetka ulaze u an
troposofs kl pokret zbog nj egovo g hriscansk og ka rQlrtera ,
ali ne zalaze tako duboko u antroposofsku kosmologiju ,
antroposofsk u antropologiju i tako dalje. Oni radije ulaze
u vise apstraktnu religioznu stranu. Te dye grupe treba
j as no razIikovati.
Za .......
grupu
onih vise paganski predodredenih, po

sebno je neophodno da prlhvate punom snagom duse

nosece snage antroposofije. Za tu grupu je od najvece
vaznosti da se bez oklevanja i ikakvog skretanja upute
pravo prema tim antroposofskim nosecim snagama.
Ove stvari mozemo da razumemo sarno onda
kada ih primimo u svoja srca; one moraju da udu u srca
antroposofa, j er sarno ee tada bi ti moguc pravi zaj ednicki
zivot unutar Antroposofskog drustva, na pravim antropo
sofskim osnovama. Kada vrste dusa koje su vise pagan
ske, ako ih tako mogu nazvati, iznesu svoje snage, koje
su u mnogo slucajeva vee u ovoj inkarnaciji duboko
unutar nj ihovih dusa, mada se one cesto tesko iznose
~

154

1,

r
r

kada, kao sto SaITI rekao, one iznesu snage koje su vee u
njima, tada ee se preko citavog Antroposofskog drustva
rasiriti atmosfera napredovanja u potpuno Mihaiiovoln
smislu.
Da bi se to dogodilo moramo imati hrabrosti da
pogledamo 'pravo u zestoku borbu koja se odigrava iz
Inedu onoga sto Mihailo lTIOra da preduzme da bi ispunio
svoj veliki zadatak i onoga sto Ariman neprestano pod
meee na njegov put.
Ariman . e vee zahvatio u odredene tendencije u
razvoju civilizacije i stavio ih u svoju sluzbu. Razmotrite
ovu cinjenicu: tek od XV veka coveku je postalo sasvim
moguce CIa ovlada inteligencijo111. rrek d t g v r In ena
dusa svesti je prisutna u coveku i dusa svesti je licno
covekova ; stoga on nloze da prisvoji inteligenciju, da
ona bude SaSVilTI nj egova. ' tavi se , tek od tog vre n1e a
kada su te stvari prisle Ijudima, oni su mogli izuzetn o
ostroumno, ako IllOgU tako da kazem, da ispolje svoju
licnu inteligenciju.
Probajmo jednu malu racunicu; ona obuhvata
izuzetno mnogo toga, iako je njena velicina sarno u pro
stornom sInisI u. Pokusaj te da izracunate ovo , dragi Inoj i
prijatelji. Saberite samo sve ono sto se smisli danas, u
jednom danu, od strane svih novinara u citavom svetu,
tako da IllOgU da se naprave neke novine. Pok:usajte da
zamislite ogromnu kolieinu inteligencij e koja je sazva
kana njihovim perima, stavljena na hartiju, odstampana
itd. Vidite sarno kakva ogromna kolicina liene inteligen
cije prepiavijuje svet. I sada se vratite nekoliko vekova
unazad u XIII vek i pogledajte da Ii uopste postoji takva
neka stvar. Toga naprosto tamo nema, nema govora 0
njenom postojanju.
155

I)acu vaIn drugl pri 01er. Zamisli te san10 - danas

je nedelja, to je dobra prilika - koliko je Iunogo politi
ckih sastanaka odrzano od Zapada do Istoka - ne treba
za sada da idemo dalje od Evrope. Koliko je u ovom
slueaju lict)e inteligencije preplavilo atmosferu Zem~e!
Sada zamislite sebe u XIII veku. Ljudi su mogli i bez
novina I
sastanaka. Nista od tih slYar.i nije postojalo.
Uporedite XIII vek sa danasnim vrem~nom. Stoga mo
-zemo da kazemo: kada se prenesete u XIII vek i pogle
date na svet, vas vidik .e jasan i neometen. Ne postoje
urednieke kancelarije, nema politiekih skupova, nista od
toga. V i led ate jasno i sasvim slobodno. Ali danas kada
gledate na sveL svuda vas zaplj uskuje buj ica liene inte
llgenc ij e. O na j e sv uda. Vi naprosto ne rnozete da se
probijete. To je duhovni vazduh koji se moze sect no
zem, to je kao u nekoj sobi za sastanke gde svi puse
~ uj lui iIi cl gare , gde se dimi kao iz dinlnJaka. -r ak va
j e danasnja duhovna atmosfera.
a ve razlike se luoraju razmotriti, ako hocete
pravedno da sudite 0 nasleou istorijskih epoha. I(ada ei
tate istorieare kakav je Ranke, ne vidi se nista od ovih
stvari , pa ipak su one stvarne istorijske einjenice.
Sve to sto se dogodilo otprilike oko XVIII veka,
sta je to? To je duhovna hrana za arimanske sileo U toj
oblasti one su prvo mogle"cia napadnu. Od tada su mogu
cnosti a Artman preuzme civilizaciJ'u sve vece. r akvi
du ovi akav je _Ariman nisu ' tu da se lnkarniraju u fi
ICKa tela na Zemlji. Ipak, oni mogu tu ,. da ' deliiju, na
ravno ne inkarnirajuci se, vee ugradujuci (inkorporieren)
se za Izvesno vreme; kana se u ne om ~oveku clogodi
ono sto sam spoinenuo ranije: pomracenje . ill skretanje
svesh.
takvim trenucima covek ob ~ ~be(tuje ovoj i
nman je u stanju - ne da se inkarnira, all da se ugradi i
aa ejsfvuj e putem sposo nosti doticnog coveka.

ez

156

Moj dalj i zadatak bice da yam govorim 0 toj vrsti

delatnosti arimanskih sila. Pokazacu yam, na primer kako
se Ariman pojavio u noviJe vreme cqk kqo autor. T o ce
yam u (azati na stvari na koje danas moraju da obrate
paznju oni koji hoce da posmatraju stvarnost.

***

*Og,~(;LOO0;.*

157

Dornah, 4. avgust 924. godine

Osnovno osecanje koje sam zeleo da prizovem
je ovo: pojedinci koj i se naau u antroposofskom pokretu
treba da poc nu da osecaju nesto od neobicnog karmickog
polozaja koji coveku daje impuls ka antroposofiji. Ne
mozemo a da ne priznamo da u obicnom zivotu covek
veoma malo oseca svoju karmu. On se suocava sa sop
stvenim zivotom kao da su se stvari koje su postale nje
go vo zi votna iskustvo dogoJde slucajnom povezanoscu
okolnosti. On pridaje malo znacaja cinjenici da ono sa
cim se srece u zema1jskom zivotu od roaenja do smrti,
sauri.i UL1 UlraSl1Je, karmicke veze sudbine. Iii, ako ne
razmislja o vako, onda je lsuvise sk10n da veruje da se tu
izrazava neka vrsta fatalizma i da je stoga Ijudska slo
boda dovedena u pitanje i sl icno.
Cesto sam govorio da sto jace prodremo u kar
micke veze, to vise vidimo pravu sustinu slobode. Stoga
ne bi trebalo da se plasimo da cemo time sto iscrpno
posmatramo karmicke veze izgubiti svoj e nepristrasno
videnje sustine 1judske slobode. Opisao sam stvari po
vezane sa prethodnim zemaljskim zivotima onih koji su
dosli u Mihailovu zajednicu i sa njihovim zivotima iz
meau smrti i novog rodenja. Videli ste da je sa svim
takvim Ijudima - odnosno da kazemo svin1a varna - od
najveceg znacaja to sto duhovno igra duboku i znacajnu
ulogu u citavom unutrasnjem sk10pu duse.
U nasem materijalistickom dobu, sa svim njego
vim uslovima zivota, obrazovanjem i vaspitanjem, covek
158

Jec
so
on
no
tOl
ko
si~

cv
de
u

sa
10
de

SC
k2

n,

ar

,...
n

51

s
c
1

jedino iskreno moze da dode do stvari kakva je antropo

sof~a - u suprotnom njegov dolazak do nje nije iskren
on jedino do nje moze iskreno da dode ukoliko u sebi
nosi karmicki impuls koji ga usmerava ka duhovnom. U
tom karn1ickom impulsu je sabrano celokupno iskustvo
koje je prosao, onako kako sam opisao, pre nego sto je
sisao u sadasnj i zemalj ski zi vot.
Sada, dragi moji prijatelji, kada je covek tako
cvrsto spojen sa duhovnilTI ilTIpulsima koj i neposredno
deluju na njegovu dUSll, on ee, spustajuei se iz duhovnog
u fizicki svet, uei manje intenzivno, slabije ee se spoj iti
sa spoljasnjom telesnoseu. Svi oni koj i su usli u Mihai
Iovu struju, kao sto smo vee objasnili, su stoga predodre
deni da udu u ovo fizicko telo sa odredenom uzdriano
seu, ako tako mogu da kazem. ~ro takode lezi duboko u
karmi dusa antroposofa.
U onima, s druge strane, koji se iz unutrasnjeg
nagona sasvim svesno i sa strahom drze po strani od
antroposofskih stvari, uvek eemo videti kako su u pot
punosti i cvrsto uteme!" eni II fizickoj telesnosti. U da
nasnjem coveku koji se okreee duhovnom zivotu kakav
aJe antroposofija, mi pronalazimo svakako labaviji od
nos astralnog tela i Ja organizacije sa fizickom i eter
sKorn organizacijom.
Ovo znaci da takav covek neee lako izaci na kraj
sa svojim zivotom. Njernu ee suocavanje sa zivbtorn biti
teze iz jednostavnog razloga sto ima vise mogucnosti da
bira od drugog coveka. On ce lako izrastati iz istih onih
stvari u koje drugi covek lako urasta. Pomislite sarno,
dragi moji prijateUi, do kog izuzetnog stepena su mnogi
ljudi danasnjice ono kakvirn ih je nacinio spoljasnji zi
vot. Nema surnnje da se takav covek uklapa u te prilike,
rna koliko osporiva ta stvar moze nekada bi ti u nekom
159

drugom smistll. Vidimo ga kao cinovnika, trgovca., zi

dara, graaevinara, fabrikanta itd. On je ono sto jeste po
prirodi stvari. To nije u pitanju. Istina, takav covek ce
ponekad reci da oseca da se rodio za nesto bolje ili bar
za drugaciji zivot; ali takve reci se ne uzimaju ozbiljno. I
sada uporedite neizmerne teskoce koje nalazimo u onima
koji sujednim unutrasnjim impulsom privuceni antropo
sofskom duhovnom zi votu. Mozda se to ne vidi nigde
bolje nego kod mladih, a najuocljivije kod najmlaaih
meau mladilna.
Uzmite, na primer, starije ucenike valdorfske sko
te, one u najvisim razredima. Mi nalazimo, podjednako
kod nasih decaka i devojcica, da oni srazmern o hr7()
napreduju u razvoju dllsevno-duhovnog. Ali to zivot ne
cini nista laksim za mlade Ijude. Naprotiv, on uglavnom
postaje tezi, zamrsenij i. Mo gucnosti posta i 1 vee i opc; e
znije. U obicnom toku savremenog zivota, ako zanema
rimo neke izuzetke, nij e previse tesko uci telj ~ma i vas
pitacima mladih da naau nacine i sredstva da daju isp
rayne savete. Ali kada nasa valdorfska deca uznap1'eduju,
postaje mnogo teze da se da savet, iz jednostavnog 1'az
loga sto je ono opste Uudsko razvijenije u njima. Sirina
vidika koju sticu decaci ili devojcice u valdorfskoj skoli,
iznose pred njihovo dusevno oko veci broj mogucnosti.
Stoga je tako neophodno za valdorfske ucitelje
koje je njihova karma dovela do tog poziva - da steknu
siroke poglede, siroka gledista, poznavanj e sveta i zdrav
osecaj za ono sto se dogaaa u svetu. Na toj tacki sva de
taljna obrazovna nacela i metode su mnogo manje vazni
od sirine pogleda. Ovde opet, u karmi takvog ucitelja,
vidimo kako broj mogucnosti raste; postaje mnogo,
mnogo veci nego u obicnom zivotu. Dete ili adolescent
stoji pred valdorfskim uciteljem, opet, ne sa konacnim i

160

odr

clre
lac
ne

ve~

ras
fOr

ree
-(

pel
no)
ant

ko'
Iju
na

1ill

po
re(

ka
ad

dt

ar

zl
dl

odredenim, vee sa mnogostrukim zagonetkama, diferen

ciranim u svim zamislivim pravcima.
Pravi karmicki predznaci svega onoga sto priv
laci coveka antroposofij i ce se naj bolj e razumeti ukoliko
ne govorimo u pedantnim definicijama, vee radije nago
vestavajuci stvari na ovaj iii onaj nacin, vise opisujuci
raspolozenje u kome se, ako tako mogu da kazem, ant
roposofi razvijaju i u kome prozivljavaju svoje zivote.
Sve ovo omogucava antroposofu da obrati paznju
na preduslov svoje karme, preduslov koji je svakako u
njemu u visokom stepenu prisutan. Mnogo toga se moze
reci - i mi cemo jos uvek morati mnogo toga da kazemo
- 0 uzrocima zbog kojih je ovaj ili onaj karakter ili telTI
perament privucen antroposofiji pos1e dogadaja duhov
nog sveta koje san1 opisao. Ali svi ti nagoni koji dovode
antroposofa do antroposofije imaju takoreci jednu sliku,
koju je Duh sveta nacinio Jacom u njemu nego u drugim
ljudima.
Sve te mnoge mogucnosti koje postoje u odnosu
na najrazlicitije stvari u zivotu, zahtevaju od antroposofa
inicijativu - unutrasnju inicijativu duse. Mi moramo da
postanemo svesni toga. Za antroposofa mora da vazi ova
recenica: "Sada kada sam postao antroposof kroz moju
karmu, teznja koja me je privukla antroposofij i zahteva
od mene da budem pazljiv i budan. Tako ce u mojoj
dusi, manje ili vise duboko, iskrsnuti nuznost pronalaska
unutrasnje inicijati~ u zivotu, inicijative duse koja ce
mi omoguciti da iz mog najdubljeg bi6a preduzmem ne
sto iii da donesem neki sud iii odluku".
To je zaista zapisano u karmi svakog pojedinog
antroposofa: "Budi covek od inicijative i cuvaj se da
zbog prepreka sopstvenog tela iii prepreka koje ti na neki
drugacij i nacin staju na put, ne nades srediste svoga bi6a,
161

u kojem je izvor tvoje inicijative. U tvom zivotu sva

sreea i tuga, sva radost i bol ee zavisiti od pronalazenja
ili nepronalazenja sopstvene inieijative". To bi nepre
. kidno trebalo da stoji ispisano zlatnim slovima pred
dusom antroposofa. Inieijativa lezi u njegovoj karmi i
mnogo toga, sa eim se sreeemo u ovom zivotu, zavisiee
od stepena Ll kome ee on voljno postati svestan toga.
Pomislite sarno koliko je mnogo toga ovim re
ceno. U nase vreme postoji neverovatno mnogo onoga
sto moze eoveka da odvede stranputieom, s obzirom na
sve sto moze da rukovodi i upravlja neeijim sudom, a
bez .lasnog suda 0 zivotnim prilikama, inieijativa se neee
pokrenuti iz dubokih dusevnih osnova. A sta je to sto nas
rnoze dovesti do jasnog suda 0 zivotnim stvarima, poseb
no u ovom nasem dobu? Dragi moji prijatelji, razmotrimo
ovde jednu od najvaznij ih karakteristika naseg vremena.
Odgovorimo na pitanje: kako mozemo, uprkos svemu,
doei do j asnog suda?
Odmah eete videti da u onome sto ell yam sada
reei imamo neku vrstu "IZolumbovog jajeta". Smisao
Kolumbovog jajeta je da se dosetimo resenja, odnosno
kako da jaje postavimo tako da moze da stoji. U onome
sto eu yam sada reei stvar je takode u tome da se dose
timo resenj a.
Mi zivimo u doba materijalizma. Sve sto se do
gada oko nas i unutar nas od strane sila sudbine, -stoj i u
znaku materijalizma s jedne strane i intelektualizma koji
je vee uveliko rasiren, s druge. Juee sam opisao taj inte
lektualizam kada sam govorio 0 novinarstvu i 0 teznj i
koja se siri svuda u svetovnim stvarima u javnim okup
Uanjima, zborovima i slienom. Moramo postati svesni do
kog stepena je covek danasnjice podlozan utieajima te
dye struje vremena. Jer gotovo je nemoguee pobeei od te
l62

dye
nerr
n

Sl

jedr
zna
stva
ueu
v'

IZal~

da j
ne r
rijal
..
nlJe

ad;

ovu

nasl

urn;

sva
svrl

lZU:

ne l
koj

pn~

om

ray
nJe

rno
rno
~

jed

Mi

ra\

dye struje, od intelektualizma i materijalizma, kao sto je

nemoguce ne pokvasiti se na kisi bez kisobrana. Te stva
ri su svuda oko nas. Najzad, postoje neke stvari koje mi
jednostavno ne mozemo da znamo, a opet moramo da
znamo, osim ako ih ne procitamo u novinama. Ima nekih
stvari koje ne. mozemo da naucimo, a moramo da ih na
ucimo, osim ako ih ne naucimo u smislu materijalizma.
I(ako danas cove k moze da postane lekar ako nij e vo Ij an
da jednim do brim delom prihvati materijalizam? Covek
ne moze da ucini nista drugo do da takode prihvati mate
rijalizam. On to po prirodi stvari mora da uradi i ukoliko
nije za to voljan ne moze da postane pravi lekar u smislu
. 1o z nl
sa d asnJeg vremena. M
__ 1 srno stoga n rre 1(ld 0 1Z
ovim stvarima. 1~ 0 svakako zadire neo bicno snazno u
nasu karmu.
Sve ()V e <:; rv8 ri k(-l() da SlJ namerno stvoren e da
umanje.. inicijativu u dusama Ijudi. Svaki javni sastanak,
svako okupljanje na koje odlazimo , ispunjava svoju
svrhu kao takvu, samo ako je inicijativa pojedinca, sa
izuzetkom govornika i voda, potkopana. Cak ni novine
ne ispunjavaju svoj cilj ukoliko ne stvore "raspolozenje"
(oje umanjuje individualnu inicijativu.
Te se stvari moraju videti. Stavise, moramo da se
prisetimo da ova svakodnevna svest coveka zauzima ve
oma mali odeljak u dusi, dok sve sto se oko njega odig
rava, kako sam upravo opisao, ima ogromnog uticaja na
njegov podsvestan zivot. I najzad, mi nemamo drugu
mogucnost. Pored cinenice da smo mi ,s
0 ljudi",
i
f!lQ.Lamo da budemo savremenici naseg vremena. Neki
ludi misle da e mo uce da se u datom vremenu bude
jednostavno "sarno covek", ali i to vodi do propadanj a.
Mi takode morarno da budemo ljudi svoga doba. Na
ravno da j e lose ako nismo nista drugo do to, ali ml
v

--'

163

moramo da budemo savremenici svoga doba, odnosno,

mi moramo da imamo osecaj 0 onome sto se desava u
nasem vremenu.
Tacno je da mnogi antroposofi dozvoljavaju da
budu otrgnuti od zivog osecaja onoga sto je prisutno u
njihovo vreme: ani vise vole da se brckaju u bezvreme
nosti. U tom smislll dozivljavaju se najneobicnija isku
stva u razgovorll sa antroposofima . Oni su vrlo svesnl,
na primer, ko je bio Likurg25 ali njihovo neznanje 0 sop
stvenim savremenicima povremeno je prosto dirljivo.
To je takode zato sto je takav covek predodreden
za otkrivanje unutrasnje inicijative. Posto ga je njegova
k a rnl a 111 cst i a II sv e l sa ti n) svOjSt V O ll1 , (n se lla L..t/i II
polozaju, izvinite na poredenju, peele koja ima zaoku ali
ju je strah da j e upotrebi u pravom trenutku. Zaoka je
inicij ntivc, a l i j c covcka s t ah d ' j ' 1 )r is li. On j .' pre
svega, uplasen da ne llbode u arimansku 0 blast. N e da se
on plasi da ce time povrediti arimansko. Ne, on se plasi
da ce zaoka odskociti u njegovo sopstveno telo. To je u
izvesnoj meri ono cega se on plasi. Stoga kroz neodre
den strah od zivota inicijativa ostaje neaktivna.
Postoje stvari koje moramo da prozremo. Na sve
strane, teoretski i prakticno, srecemo se sa materijaliz
mom naseg vremena. On je mocan i mi dozvoljavamo da
on zavara nasu inicijativu. Ako antroposof ima osecaj za
te stvari uvidece kako je zbunjen, zavaran, u svakom
pogledu odgurnut 0 strane materijallzma teoretski i
prakticno, cak i u najdubljim impulsima svoje volje. To
na neobican nacin oblikuje karmu. Ako biste sebe istin
SkI posmatrah, otkrili biste to u svojim zivotima dan za

de
IS

te

i1
01
Z:i

rr
v
Ii

11

S
v

f
r

I
25

Spartanski zakonodavac (IX vek p.n.e.) .

164

danom, od jutra do veceri" I iz svega toga tu prirodno

iskrsava kao prevladava"Llce osecanje: kako cu dokazati,
teoretski i prakticno, lainost materijalizma? Taj nagon
zivi u srcima i dusama mnogih antroposofa. N a ovaj iii
onaj nacin oni zele da okrive materijalizam za laz. To je
zagonetka zivota, zagonetka koju je zivot postavio mno
gima od nas teoretski i prakticno: kako cemo dokazati
lainost, netacnost materi" al i zma?
Na primer, neki covek koji je prosao kroz skole i
postao ucen - naci cete mnoge takve primere u Antropo
sofskom drustvu - bio j e po buden da postane antroposof.
On oseca ogroman nagon da pobija materijalizam, da se
s nj im b or t, d3 kaze sve m o guce pro tiv njega" T a k() on
pocinje da napada i pobija materijalizam i mozda misli
d a samim tim cinom najvise stoji u struji Mihaila. Ali,
kao po fa ' il , on im a nl a l l spe h a 1 m konacno mo
ramo da priznamo da ove stvari koje su recene pro tiv
materijalizma, iako one cesto proisticu iz sasvim dobre
volje, ne uspevaju. One ne ostavljaju utisak na materij a
liste u teoriji iii praksi. Zasto?
To je upravo ona stvar koja ometa jasnost naseg
suda. Ovde je antroposof. Da ga ne bi ometali u njegovoj
inicijativi , on hoce da mu bude jasno sta je to sto mu se
suprotstavlja u materijalizmu. On hoce da istrazi pogre
snost materijalizma u njegovim osnovama, ali kao po
pravilu ima malo uspeha. On veruje da opovrgava mate
rijalizam, ali ovaj se opet uspravlja. Zasto je to tako?
Sada dolazi ono sto sam nazvao Kolumbovim
jajetom. Zasto je to tako, dragi moji prijatelji? To je
usled j ednostavne cinj enice da j e materij alizam tacan .
Rekao sam to mnogo puta. Materijalizam nije pogresan,
on je sasvim tacan. Ovde lezi uzrok i antroposof treba da
nauci na veoma poseban nacin lekciju da je materijalizam
165

tacan. On treba da je nauci na ovaj nacin: materijaIizam

je tacan ali on je pravilan sarno u fizickoj telesnosti.
Drugi, oni koj i su materijalisti, poznaj u sarno fizicko iii
6ar oni misle da ga poznaju. Ovde lezi greska, a ne u
samom materija 'izmu.
. Kada UClmo anatomiju iii fizi
ologij u ili prakticni spolj asnj i zivot na materij alisticki
nacin, mi ucimo istinu, ali ona vazi sarno u fizickom.
Ovo se mora r.riznati u covekovoj najdubljoj unutras
n' osti . Mislim, ]?riznanje da je materijaIizam ispravan na
njeg ovorn podrucju - ne, jos vise da je izuzetno dostig
nuce naseg vremena otkrice onoga sto j e tacno i istini to
na podrucju materijalizma. Ali stvari takode imaju svoju
pra le n 1, <a rmic ko-prakticnu stranu.
To ce se dogoditi u karmi mnogih antroposofa,
On ce imati osecaj: ovde sam ja, zivim sa ljudima sa
Jr().im m ie karma spoj ila. Juce sam 0 tom e g \'ol-io .
Ovde zivim zajedno sa ljudima koji poznaju sarno ma
terijalizam. Oni jedino znaju sta je istina u fizickom
zivotu i ne mogu da pridu antroposofiji jer su odbijeni
samom ispravnoscu znanja koje poseduju.
Dragi moji prijatelji, mi zivimo u doba Mihaila i
u nasim dusama je intelektualnost koja je otpala od Mi
haila. I(ada je Mihailo vladao kosmickom inteligenci
jom, te su stvari bile drugacije. Kosmicka inteligencija
je, iz materijalizma toga vremena, neptekidno oslobadala
dusu. Postoj ali su, naravno, materij alisti cak i u [(inij im
vremenima, ali ne kao u nase do ba. U ranij im vremeni
rna covek je mogao da bude materijalista. Tada bi svojim
Ja i astralnim telom bio utisnut u svoje fizicko i etersko
telo. On je osecao svoje fizicko telo. Ali kosmicka inte
Iigencija, kojom je vladao Mihailo, je stalno oslobadala
njegovu dusu od tog tela. Danas zivimo pored ljudi - a
zaista smo cesto karmicki spojeni - sa kojima stvar stoji
l66

a
11

d
n
n

b
n

lj

n
n

n
r

c
r

"k

c
f

s
g

ovako. Oni isto tako imaju fizieko tela; ali kosmieka

inteligencija koja je otpala od Mihaila zivi individual no
lieno takoreci - u coveku, te stoga Ja - sve dusevno
duhovno - ostaje u fizickom telu. Zato oni stoje pored
nas, Ijudi cije je dusevno-duhovno duboko zaronjeno u
njihovo fizicko telo.
Kada stojimo uz druge ne-duhovne ljude, mo
ramo da vidimo te stvari u skladu sa istinom. To sto
stojimo pored njih ne sme u nama da prizove sarno sim
patiju iii antipatiju u uobicajenom smislu. To mora da
bude dozivljaj koji duboko dotice nasu dusu i to zaista
moze da bude potresno iskustvo, dragi moji prijatelji.
Da bistc shvatil i kolil je tra g ic no , k o liko j e du
boko potresno to iskustvo - stajati tako pokraj materija
lista koji su, kao sto sam ranije rekao , u pravu na svoj
nacin -- trcha arno da p o ~le d :lmo on n1eaU nj ima k oj i
su cesto veoma nadareni i koj i iz odredenih instinkata
mogu da imaju zaista veoma dobre nagone , pa opet ne
mogu da pridu duhovnosti. Potresno je posmatrati velike
nadarenosti i plemenite vrednosti mnogib koji su mate
rijalisti. Jer, na kraju, ipak ce oni, koji u ovo doba velikih
odluka ne nadu put do duha naneti stetu svom dusev
nom zivotu za sledecu inkarnaciju. Ma kako velike nj i
hove vrednosti mogu da budu, oni ce biti osteceni. I kada
vidimo kako danas izvestan broj fjudi, kroz s.opstvenu
karmu, ima unutrasnju teznju ka duhovnosti dok joj dru
gi ne mogu prici, kada posmatramo tu razliku, nas za
jednicki karmicki zivot zajedno sa takvima kakve sam
pomenuo , to treba duboko da dirne nase duse. Trebalo bi
duboko da nas potrese. Dok se to n e desi, nikada necemo
prihvatiti nasu so stvenu karmu. ' Jer ukoliko saberemo
sve sto sam rekao 0 mihaelizmu, ako sada mogu tako da
ga nazovem, onda cemo razumeti da su u svojim dusama
r

167

mihaelisti zaista zahvaceni snagom koja trazi da deluje

iz duhovnog u eelokupno ljudsko bice, sve dole do fi
zickog. Opisao sam to juce ovako. Rekao sam: ti Ijudi ce
odbaeiti element rase - element koji, iz prirodnih osnova
postojanja, daje coveku ovakvo iIi onakvo obelezje.
lJkoliko jecoyek toliko zahvacen duhom u ovoj zemalj
skoj inkarnaeij i da postane antroposof, on se time pri
prema da t l buducnosti postane covek koj i se neee vis e
odredivati takvim spoljasnjim osobinama, vee onim sto
je bio u sadasnjoj inkarnaeiji. Budimo , smerno, svesni
sledeeeg: doci ce vreme kada ce u tim Ijudima duh ot
kritl sopstvenu sposobnost da obrazuje fizionomiju, da
!!'V' V '
\'1
U O OII C Cl tdV cO e l<l)V U(.
v

Takva stvar se jos nikada nije pokazala u istorij i

t sveta. Do sada su fizionomije Ijudi bile obrazovane na
o no vu nj iho vc I a cio nalnos t', iL fiL, iCku g . DalLd S ju:'
uvek mOZelTIO da pogodimo, po Ijudskoj fizionomij i,
odakle dolaze- posebno kada su mladi, kada brige il i
radosti zivota i bozanski entuzijazam zivota jos uvek
nisu ostavili traga. Ali u doba koje dolazi bice ljudi po
cijoj ce fizionomij i, po samim ertama liea moci da se
kaze sta su bili u prosloj inkarnaeiji. Znaee se da su u
njihovoj prosloj inkarnaeiji doprli do duhovnih stvari.
Da 1i ce tada drugi s taj ati uz nj ih i s ta ce onda znaci ti
njihova karma? Uobicajeno karmicko srodstvo ce biti
odbaceno.
Dragi moji prijatelji, u ovom pogledu onaj ko
zivot uzima ozbiljno, pre svih ce yam reci: covek se
karmicki sjedinio iIi se jos uvek karmicki sjedinjuje sa
mnogima koji ne mogu da nadu svoj put u duhovnost.
Covel( se oseca manje-vise duboko otuden, opravdano
otu en, 1 pored mnogobrojne rodbine. Karmicka veza,
a 0 bi se odigravala u obicnom Zlvotu, bi otpala,
\68

P
k
h
k
b
,
c

o
\I

c
t

nestala. Ali ona opstaje zbog neceg drugog. To bih ova

ko objasnio: izmeau coveka koji stoji napolju u oblasti
Inaterij alizlna i coveka koj i stoj i u oblasti duhovnosti,
vise neee biti kanne, ali jedna stvar ee ostati, to da on
mora tog coveka da vidi. On ee postati predusretljiv
prema njemu. Mozemo gledati na vreme u buduenosti ,
kada ee oni koj i tokom XX veka sve vise ulaze u du
hovne stvari, stajati pored onih koj i su sa njima bili
karmicki ujedinjeni u proslom zivotu na Zemlji. U tom
budueein vremenu, kannicke srodnosti, karmicke veze
ee se manje oseeati. Al i od svih karmickih veza ova ee
ostati: oni koji stoje u oblasti materijalizma ee morati da
vide i da budu sveJoci onih kOjl stoje u oblast i d ul ov
nosti. Oni koji su danas bili materijalisti moraee u budu
enosti neprekidno da gledaju na one koj i su dosli do du
hovnih stvari. To ee ostati od kanne.
Opet j edna potresna cinjenica, dragi moj i prij a
telji. A cemu to? Zaista to lezi u mudrom bozanskom
koslnicko111 planu. Jer kako bi materij alisti danasnj ice
dozvolili da im se bilo sta dokaze? Samo ako imaju
nesto pred svojim ocima, ako su u moguenosti da to
dotaknu svojim rukan1a. Oni koji stoje u oblasti mate
rijalizma moci ce da vide svojim ocima i dotaknu svojim
rukama one sa kojima su nekada bili karmicki udruzeni,
posmatrajuci u njihovoj fizionomiji, u njihovom citavom
izrazu, sta je zaista duh, jer ce ovaj postati oblikotvoran,
oblikovace izgled. N a takvim ljudima ce biti dokazano,
biee ociina vidljivo, sta je duh kao stvaralacka snaga u
svetu. I to ce biti deo karme antroposofa da prikazu,
onima koji stoje danas u oblasti materijalizma, da je duh
zaista prisutan i da se pokazuj e u samom coveku, kroz
mudre odluke Bogova.
l69

Ali da bismo dosli do ovoga, neophodno je da se

suocimo sa intelektualizmom, ne na nejasan i maglovit
nacin, vee istinski. Ne smemo da izademo napolje, dragi
moj i prij atelj i, bez kiso brana. U stvari, mi smo izlozeni
svemu onome sto sam opisao gore kao dye struje - svim
.
..
.
.
.
.
.
plsanJlma U , nOVlnama, SVlm govonma na Javnlm sastancima. I(ako ne mozemo da pobegnemo, pokvasimo se
ako izademo bez kisobrana, tako nas ove stvari takode
preplave, ne mozemo im pobeei. U osetljivom dobu mla
dosti - kada imamo dvadeset do dvadeset cetiri godine
mi moramo da studiramo i ucimo, stagod to bilo, porno
eu materijalistickih knjiga. U to osetljivo doba mladosti,
doha od dvad esete d o dvadeset cetv rte, "nc su sc Pl bri
nule da ispune i dobro pripreme nas unutrasnji zivot. Jer,
dok studiramo ono sto je pred nama, mi se samom stru
l tufom i ~k lop() m recen ic a obucav amo u mQter ij 'l lizmu .
M i smo sasvim nezastieeni. Za to nerna pomoei.
Takvoj stvari se ne moze suprotstaviti sarno obic
nim dokazima. Mi ne mozemo da drzimo coveka danas
njice podalje od izlozenosti intelektualnom materijaliz
mu. Danas pisati nematerijalisticke prirucnike 0 botanici
iIi anatomij i, jednostavno ne bi bilo moguee. Zivotne
prilike to ne bi dozvolile. Sustina je, dragi moji prijatelji,
da treba da ovladarno ovim stvarima ne sarno u formal
nom srnislu, vee u stvarnosti. Mi moramo da shvatimo
da od kada Mihailo ne izvlaci dusevno-duhovno iz fi
zicko-telesnog kao u prosla vremena, Ariman moze da
igra svoju igru sa dusevno-duhovnim onako kako ono
zivi u telu. Kada je dusevno-duhovno jako nadareno a
opet veoma privezano za telo, tada posebno moze da
bude izlozeno Arimanu. Tacnije, u najdarovitijirn lju
dima Ariman nalazi svoj plen - tako da otkida inteligen
ciju od Mihaila, otima je od Mihaila. Na ovoj tacki se
r

170

pl
te

dl
pi
U

Jt

o
d
g

Z,

It

1'1

c
r
b

1
I

nesto dogada sto u nase vreme igra znacajniju ulogu

nego sto se to obicno misli. Arimanski duhovi, iako ne
mogu da se inkarniraju, mogu da se ugrade; oni mogu
privremeno da prodru u ljudske duse, da prozmu ljudsk a
tela. U takvim trenucima briljantan, sjajan, izvanredan
duh arimanske inteligencije je jaci od bilo cega sto covek
poseduje - mnogo, mnogo jaci. Tada, rna koliko on bio
inteligentan, rna koliko toga da je naucio, a posebno ako
je njegovo fizicko telo u potpunosti posednuto svim
onim sto je naucio, arimanski duh moze na neko vreme
da se ugradi u nj ega. Tada j e Ariman taj koj i gleda nj e
goyim ocima, Ariman koji pomera njegove prste, Ari
man k oj i trcs e nj e ~ o .' n s, A.xi man koj i hoda .
Antroposof ne sme da ustukne pred ovakvim sa
znanjem. Jer sarno takva stvar moze da dovede realnost
intelektuL tizm a pred a"e d " . .Ar man j e velika i lzvan
redna inteligencij a.i on zeli da prodre u ljudski razvoj .
On oristi svaku priliku. Ukoliko se duhovno cvrsto uko
renilo u covekovu telesnu prirodu, ukoliko j e duhovno
obuzelo telesnu prirodu do te mere da je svest stoga sraz
merno osamucena iIi smanjena iIi osteeena - Ariman
koristi priliku. I tada se dogada - jer u nase doba je ovo
postalo moguce - da briljantan duh posedne coveka,
prevlada ljudsku licnost; i takav duh, koji boravi unutar
Ijudske licnos 1 naavladavsi je, moze da deluje na Zem
Ij i, moze da radi bas kao covek.
To je pre svega Arimanova teznja, i ona je jaka.
Ja sam yam vee re <ao, dragi moj i prlj atelj i, sta ee se
dogoditi krajem ovog veka sa onima koji sada dodu do
duhovnog i prihvate ga sasvim ozlJiljno. Ovo je pre
svega vreme ' koje arimanski duhovi najsnaznije J?okusa
va'u da iskoriste. Ovo je vreme koje oni hoee da isko
riste jer Ijudi su sasvim obuzeti inteligencijom koja ih je
171

preplavila. ()ni su postali tako neverovatno pametni. Pa

nas Je danas zaista strah pred parneeu Iju~ ~ koje sreeemo!
i jedva da mozerno izbeei taj strah, jer gotovo su svi
-p -a rnetni.

Mi zaista ne mozerno da izbegnerno taj stra~ od

covekove , pameti. Ali 'u istinu pamet koja je tako odga
jana kOrl sti Ariman. A kada su osim toga tela posebno
pogodna za moguce potamnjenje svesti, maze se do go
ltl a se sam Ariman
pojavi,
da se ugraal. II Ijuaski
.
.
,
obrik. Vee je dva puta pokazano da se Ariman na taj
naCln pOJavio "kao pisa'c. A za one koji kao astroposof i
ze e Jasno I tacno da posmatraju zivot, nece biti moguee
nik (ve gres e~ ca ( nl I I takvom sucaj u.
Jer ka kva je korist od to na, c ragi moji prij atc lj i,
ako neko negde nade knjigu i napise svoje ime na njoj a
on nije pisac? Pravi pisac je neko drugi. I ukoliko je
Ari m an tvo ra -. k jige . kako m Z
l o bi 0 lr ~- 'e
koristi ako ne opazimo ko je istinski pisac , vee smatramo
da JU je napisalo Ijudsko bice? Ariman svojom izuzetnim
nadarenoscu moze naci svoj put u bilo sta, on moze skli
znuti u sam stil coveka. Sta aobro moze nastati iz toga
ako je Ariman pravi pisac a mi ga pobrkamo sa Ijudskim
radom? Apsolutno je neophodno sticanje sposobnosti
razli ovanja u ovoj oblasti , dragimoj i prijatelji.
Zeleo sam da dodemo do ove tacke, opisujuci
tako uopsteno pojavu koja takode igra svoju ulogu u
nasem sadasnjem vremenu. U predavanju sledeceg"petka
govoricu detalj nij e 0 toj poj avi.
.

***

172

Dornah, &. avgust ] 24. godine

Vee duze vremena govorilTIO 0 karmickim cinj e

nicama vezanim za antroposofski pokret, za Antroposof
sko drustvo i za pojedince koji su iz unutrasnje cestitosti
podstaknuti da izaberu svoj zivotni put unutar ovog po
kreta. Ostaee jos mnogo toga da se kaze 0 tim karmicki m
pitanj ima posle mog povratka iz Engleske, gde ell prove
1
'lL oslaldl\:
av clht J. . 26 a I'lana , 1.1 nasem p te d J. m _r e
davanju pre mog odlaska, voleo bih da dovedem do neke
vrste zakljucka ono 0 cemu sam govorio. Stoga eerno u
Jan snj en1 pre c.l vanj 11 0 izvesne me -e zao kr 7i . m ' ~ Ii
koj e sam mogao da yam saopstim U ovim nasim karm.i
ckim razmatranj ima.
Svi ste vi primetili, dragi moji prijatelji, kako su
mnogostruki oblici kojima je karma nekog antroposo fa ~
prolazila u prethodnim zivotima na Zemlji kao i izmec1u
smrti i novog roc1enja. Posebno smo u poslednja dva pre
davanja bili u moguenosti da nagovestimo veliki znacaj
koji ove stvari mogu da imaju za antroposofa i njegovu
karmu. Videli smo da je karma antroposofa po~.ezana sa
razvojem Mihailovog principa kroz duge vremenske
epohe. Videli smo, najpre na vise apstraktnan nacin,
kako je uprava kosmickom inteligencijom - kako smo je
nazvali - prestala da bude u Mihailovoj vlasti. U prastara
vremena zaista je bilo tako da Ijudi nisu mogli sebi da
v

*
*t
1

Dr Stajner je u to vreme u Engleskoj (11-30 . avgusta) odrzao dvadeset

sedam predavanja.
26

173

pripisu susti nu inteligenc ije. Oni su pripisivali nadahnu

eu visih sila sve sto su mogli inteligentno da izraze, i oni
koj i su poznavali te stvari znali su da su vise sile koj e su
ovde umesane bile iste one koje su kasnije, u hriseanskoj
terminologij i, bile oznacene kao sile Mihaila. Takoae sam
yam govorio 0 VIII iIi IX veku nase ere, kao vremenskoj
prekretnici u evoluciji civilizovanog eovecanstva, kada
se kosmicka inteligeneija postepeno spustila na Zemlj u,
uo leI a u mnoge pojedinacne kapljiee koje su potom
nastavile da zive kao liena inteligeneija u individualnim
Ij udsl im dusama. los sam yam rekao, dragi moji prijate
lji, (a (o Je o pazanje i razumevanje kosmicke inteligen
cije - odnosno stare vladavine Mihaila - nastavll da 7i
'i II traJicij l, sa izvesnim stvarnim uvidom. Pogledajmo,
na primer, one koji su u mnogim pogledima izuzetni ,
uceni Ijudi, koji su bili povezani sa arabizmom i ar ts 0
lcllZn101TI 1 oj i SLl nastavili da zive u Aziji od vremena
ldeksandra. Isto tako aristotelizam j e prozeo misticizam
t Isto ka ispunjavajuei ga, takoreei, inteligencijom. Sve je
to preneseno kroz Afriku do Spanije i nastavilo je tamo
da deluje u mudrosti Mavara, u takvim izuzetnim licno
stima kakav je bio Averoes; i u ucenjima tih mavarsko
spanskih ucenih Ijudi mi nalazimo veoma realan odraz
tih starih pogleda koji su jos uvek bili uprti u kosmicku
inteligeneij u.
Pokusajmo da steknemo zivu predstavu 0 tome
kako se razumela kosmieka inteligeneij a. Daeu yam gru
bu skieu toga sto su ti mavarsko-spanski ueeni Ijudi po
ducavali svoje ucenike u Spaniji u X, XI i XII veku, u
doba kada su u ostalim delovima Evrope prevladavale
takve stvari kakva je bila skola u Sartru, 0 kojoj sam yam
tako mnogo govorio. U Spaniji su uceni M_avari-lJoduca
vali , a pre svih licnost kakva je Averoes da inteligenci' a
174

sv

un

td
Ze
A---tel
no

---co
-

za

tO I

no
le~

nl :

or
va
de
bi
bi
zl
Zt

n;
v

C(

S1

z:
-

t::
I

svuda vlada. Citav svet~ citav kosmos je ispunjen svepro

--zima 'ucom inteligencijom. JU 1, ovde dole na Zemlji ,
imaj u mnoga svojstva, ali ne poseduju sopstvenu, licnu
in
teligenciju.
-.
- Naprotiy, svaki put kada je covek delatan
na Zemlj i, kap inteligencije, zrak inteligencije izaae iz
Un"iverzalne inteligencije i spusti se takoreci u glavu, u
telo indi vidualnog coveka. J ako da covek kada hoda
~ljom, po seduje deo sveopste kosmicke inteligencije.
A kada umre, kada prode kroz dveri smrti, njegova in
teligencija se vraca u sveopstu inteligenciju, potece po
!:ovo nazad. Stoga, sve misli, svi pojmovi i ideje koje
covek poseduje u zivotu izmeau rodenja i smrti teku na
zad u zaj e ni c ki rezervoar sveopste inteligencije . Prema
.
tome , ne m oze da se kaze da stvar od neprocenj i ve vre
- u covekovoj dusi, naime njegova inteligencija, pod
nosti
1ge1icnoj be smrtnosti.
Za i ta se ucilo, od strane spansko-mavarsk ih u ce
nih Ij udi , d covek ne poseduje licnu besmrtnost. Istina,
on nastavlja da zivi , ali , govorili su uceni ljudi , ono naj
vaznije sto se tice njega tokom zivota, cinjenica da moze
da razvije
inteligentno znanje , to ne ostaje sa njegovim
.
bicem. Mi stoga ne mozemo da kazemo da inteligentno
bice poseduje licnu besmrtnost. Vidite, to j e bilo ono
zbog cega su uceni ljudi iz dominikanskog reda vodil i
zestoki rat. Trebalo je dokazati licnu besmrtnost coveka.
I u to vreme to nij e moglo da se pokaze ni na j edan drugi
nacin nego onako kako s1.1 to objavljivali dominikanci:
covek je licno besmrtan i ucenja Averoesa na ovu temu
su krivoverje, apsolutna jeres. Danas to moramo da izra
zimo drugacije, ali u ono vreme je bilo razumljivo da je
covek, kakav j e bio A veroes u Spanij i, koj i nij e prihva
tao licnu besmrtnost coveka, bio proglasavan jeretikom.
Da:!as moramo da proucimo realnost ove stvari . Moramo
.

---

---

175

da kazemo: covek je postigao besmrtnost - u odnosu na

svoju du,(:u svesti on je zaista postigao besmrtnost, tj.
nastavlj anje liene svesti posle prolaska kroz dveri smrti
ali je to postigao tek od vremena kada je dusa svesti
zauzela svoje mesto u zemaljskom eoveku. Prema tome,
ako bismo mogli da zapitamo Aristotela iIi Aleksandra
sta oni misle 0 besmrtnosti, sta bi bio nj ihov odgovor?
Reei, naravno , nisu vazne, ali da su ih to pitali, oni bi
odgovorili, nasom hriscanskom terminologijom, ovako:
nasu dusu primamo od Mihaila i nastavljalTIO da zivimo
, u zajednici sa Mihailom. - Ili bi to izrazili kosmoloski.
U stvari, u drus tvu kakvo j e bilo u vreme Aleksandra iIi
Aristote la, Qovorilo bi se kosmiekim terminim a i rekl o hi
se ovako: dusa coveka j e inteligentna na Zemlji, ali ta
inteligencija j e kap iz obi lj a onoga sto Mihailo izliva kao
ki su inteli enci je preko eovecanstva . Ova ki sa roti c _ ~a
Sunca i Sunce prirrla ljudsku dusu pono vo nazad u sopst
veno bice. Lj udska dusa kakva postoji izmedu roaenj a i
smrti zrac i se dole na Zem~ju sa Sunea. Stoga bi oni na
Suneu trazili Mihailovu viast, i takav bi bio njihov odgo
vor, govorec i kosmoloski.
Ovo shvatanje je otislo put Azije, zatim se vratilo
iz Azije i proevetalo meau Mavarima u Spaniji u isto
ono vreme kada se skolastieka filosofij a podigla u odbra
nu Iiene besmrtnostL N e smemo da kazemo, zaj edno sa
ueenim skolasticima, da je to shvatanje bilo zabluda, ~ vec
moramo da kazemb da je evolueija eoveeanstva doveia
do ojedinaene i Iiene besmrtnosti eoveka. To je ono sto
su prvenstveno naglasavali ueeni skolastiei dominikan
~og reda, dok j e s druge strane drevna istina - ona koj a
vise nije tacna za to doba u evoIueiji Ijudskog roda
iznosena u akademijama kojima su rukovodili Mavari u
Spaniji. Jer mi danas ne smemo da budemo tolerantni
__

----

"'-

176

/1 \,

{ 1111

I\ai
hIl(

l ur

kul

---

\ '1i

~e

da

.\!TII

l,bj

11rel
~u

ka .

doz

'<lmo prelna svoj im saVremenlClnla. Mi moranlo da hll

llcmo to lerantni i prema onima koj i su s i rill drevna llce
'\i a Takva tolerantnost nije bila moguca U ona vrenlena.
\loga je za nas vazno da to sebi neprekidno ponavljanl0:
licna beS111rtnost, koju su pominjali dominikanski uceni
,'-,kolastici, je bila istinita sarno od vrelnena kada je Ju.~u
.\vesti polako i postepeno pocela da ulazi u covecanstvo .
Mi takoae lTIOZernO sasvim inlaginativno da opi
:-cmo te stvari. I(ada danas covek umre - covek koj i je
/aista bio sposoban tokom svog zemalj skog zivota J a
IHozlne svoju dusu istinskom inteligencUom - prosavs i
dveri snlrti, on gleda unazad na svoj prosli zernaljski
/ 1.
. \ idi ga 1--( I sa
~ - a l c: n 7ivot 1 ~1 7en Iji f I r ;:)r~ i iinl
\ckovima, covek j e, prosavsi kroz dveri Sl11rti i posnla
ll'ajuci svoj prosli zivot na Zemlji, video kako se u ko~'
! HI . 1 r a s t , -a
r c:. k n t o> 1 P() t () n .' r r() 1<.17 j () k r( 7 cl tl
~cvno podrucje, ponovo prozivljavajuci dogadaje
brt u
llll:l redosledom. Tadaje mogao sebi da kaze: "Tak ) M i
11ailo, posredstvom Sunca, uprav lj a onim sto j e ran ij e
hilo l11oje". To je velika razlika. Ali nli rnozemo da ra
/llmemo takav razvoj u evolucij i sarno kada gledamo l T l
I\ lliisa posto'an'a, opazajuci duhovno iza tnaterijalnog .
\1i mOralTIO da vidimo spoljasnje doaaaaje u covecan
...;tvu kako se obliku'u iz duhovnog sveta.
Dragi nl0j i prijatelj i, sada morate j os j ednonl da
~e unesete u sve ono sto sam sada rekao. Ne zaboravite
da je sa IX vekom nase ere okoncana velika kriza: ko
s1nicka inteligencija se spustila meau ljude. To je bila
u bj ekti vna cinj enica, to se zaista odigralo. A sada se
prenesite u sferu Sunca, gde vlada Mihailo i njegovi. Oni
~u giedali odiazak Hrista sa Sunca i njegovo putovanje
ka ZemIj i u Misterijumu Golgote i posle njega, oni su
doziveli kako se kosmicka inteligencija sve vise spusta

---

177

da oi po s tala i ndividualno Ij udsko znanj e. No, tu se od i

grao jedan vazan dogadaj koj i je ostavio dubok utisak
pre svega na one koji pripadaju Mihailu - koje sam u
nasen1 poslednjem predavanju nazvao ,,111ihaeliti". To je
bio znacajan dogadaj koji sam cesto porninjao sa neCilTI
drugim u vezi, ukazujuci na ulogu koj u je igrao u raz
vilku CI ilizacije na Zemlji. MeduLLIn sada 1110ran10 da
g a opi se n1o onako kako je izgledao sa aspekta S3111i h
11 ihael ita, nai111e sa SU11ca. Moran1o da ga opisen1o ona
l' led 0 je viden iz te perspckti ve _.. kada sc iz carstva
M ih a ila g le da dole na Ze111lju.
Qvaj vazan ovaj izuzetno znacajan dog a d aj se
o Ji ~r a ) go iine 869 nase ere. Na vr II vdselien sko 111 sa
)u ru, uJ i S L: oJrzao Le gociille u f(o nsLdnLinupoiju, o b
J avI.iena j e dogma da j e staro shvatanje trihoto ll1ij e, koja
go ori da se covek sastoji od tela , duse i ciuha, j e re tick o .
lliJ' l \ J c: I\ P .I ~ : Ce ve k po se J uj C S ell nuL e l i J II Su k oj a s 8.
dr7 i od re e lla duho vna svoj s lv a . Dok sc Lt ~ fl:: r i obj eI ,ti
~ 'lvarnosli ispunjavao prclazak inLeligencije u ind i
vidua lne Ij ude, na Zemlji je objavljen dekret: trihotomij a
je nesto pogresno, jeres. To je proglaseno na takav kona
can i odlucan nacin da niko u okviru evropske civiliza
cijl: nij e srne o tome da se suprotstavi. Od t3da je bil o
za branjeno da se kaze da covek poseduje telo, dUSll i
duh. Moglo je san10 da se govori 0 telu i dusi, pripisujuci
dusi neke duhovne osobine i snage. Tako se n~. Zemlj i
dogodilo nesto 0 cemu su u carstvu Mihaila Inogli sarno
dakazu: sada ce u dusama ljudi nastati ubec1enje da je
duhovno sarno osobina duse a ne bozansko koje vlada u
dole na Zemlju" - tako je
--razvoju covecanstva. "Gledajte
.
govorio Mihai to - "gledaj te dole na Zemlj u. posmatraj te
kako nestaje svest 0 duhu". Ali vi biste morali da vidite,
dragi moji prijatelji, da je to nestajanje svesti 0 duhu bilo
povezano sa oniIn 0 CelTIU danas zelimo da govorimo.

178

U '

sal

vek
sta
kad
din
dir
ap:
..[n

nas

**
*

Kao sto sa.m vec rekao, do sada sam opisao sarno

II apstraktnLm pojmovima kako se razvoj Mihailovog
carstva odigrao iza kul isa zemalj skog postoj anj a. Rekao
sa111: kosmicka inteligencija je sisla individualnom co
veku. Ali toje ~ dragi lTIoji prijatelji, sarno apstrakcija. Jer
sta je inteligencija? Ne bismo smeli da zamisljamo da
kada se uzdignemo II visa carstva nlOZemo tamo da do
dirn e nlo inte lige nci' 1 kao stn ov Ie u fizickom sv e tu dodirlljemo drvece i zbunje. Sta je inteligencija? 'fakva
apstraktna uopstavanja zaista ne postoje u stvarnosti . It
..Inteligencija" oznacava uzajamne odnose. uputstva po- ~
nasanja rneau visim hijerarhijama. Sta cine, kako se od11 ~l: .i 'rln ~l prcll a i n :2oi . ~ . , .il.~U ie' n::1 dru!:.:o
0 jc
kosmicka inteligencija. I s obzirom da mi kao Ijudi treb a
prvo da r zmotrimo carstvo koje nanl je najblize, ko n
l-rctl1o g') '01"2 ci -OSll ic -a it T ig L'nc;j~l bi Ilalll i ~ I'.hir
bi' hijerarhije Anaela. Ako govorimo konkretn ), l11i ne
bismo magii da kazemo "toliko i toliko intelige ncij "' ~
v c radije ,,toliko i toliko Andela". To je stvarnost.
Kada su crkveni oc i godi ne 869. nase ere ras
pravljali d 'l Ii covek llbuduce snle da govori 0 duhu to j e
bila poslecllca toga sto se izvestan broj andeoskih bic a
odvajao od carstva Miha ila gde II nekada bill. i da su
"'----~pretpostav Ij al i da ce od tada inlati posla sarno sa zemalj
sl(im_ silama; da ce se upravUanje ljudima od tad?- posti
zati sarno kroz zemaljske sileo Morate jasno da vidite
koje vrste je bio ovaj dogadaj . Andeli su bica koja vode
--------:----:Ijude od jedno do drugog zema!" sko zivota. Oni su
sledeca bica iznad nas u duhovnam svetu, koja nas vode
stazom u zivotu izmedu smrti i novog rodenj a i pokazuju
nam ut u povratak zemaljskom zivotu. Oni povezuju
nase zemaljske zivote u niz, oni spajaju nekolikozemalj
skih zivota u celinu. Sada su neka od tih andeoskih bica
L.

**
t

179

- bica ko.ja ilnaju taj 7adatak i koja su rani.je bila ujedi

nj ena sa Mi hai lovirn carstvom - istupi la i napustila car
stvo Mihaila. Pri takvom postupanj u anaeoskih bica,
sudbina ljudi nije nikako mogla da o s tane ne taknuta. 1(0
prvenstveno ucestvuje u razvijanju I.iudske kanne - u
smislu preraa~van.ia ze lnaljskih misli, zetllalj s kih dela i
ze maljskih osecanja iZlneaU srnrti i nnvo g rodenja? T o
_u anaeos ka bica! A ko su sada ta Cl n clc osk a h ic a h i1a L1
putpuno drugacijem polozaju u kosnl osu, ako su ta koreci
napLls tila ca rstvo Sunca i ako su postala ne v ise ne b sk i
Ana e li ve c zernaljski , sta je o nda 11loral o da se o digra?
()vde dol az ilTIO do tajne k )j a pro z ima C:[laV razvoj i is
tori ju v ro r e i
.c jl= sk -j .'e ;} ' ?a '-; '1 0 !jl ill Cil .jLllic8 .
lz vesni Anaeli su ostali u carstvu Mihai lao U toj vel ikoj
~ Ir o li sa poce tka XV veka , nll tak de ll a idZ il1l0 ancleoska
hi '(1 koja p 'i pel fl,' -' I' ll i i I ~l \- j ' '"
:'Il !:. ~ 'I i
C ~ 1" :-' ' l
M ihai la . va koj Ijudskoj dusi koja j e z ivel a u cars tv u
M ihaila i 0 koj ima sarn yam govo ri o , rrip ad alo je a nd e
os ko bice koje je ostalo u carstvu Mihaita . Ali bilo je
d rugih k o.1 a . . u ga napusti la i poistovetila se sa oniln s to
j e U lls tini bilo ze.m aljsko.
S ada cete se pitati, kako je mogucc da se odjed
nom dogodi izvesnoln broju Mihailovih Andela da napu
~ te njegovo carstvo ? Drugima se ne desava da odu, To
j e~ dragi moji prijatelji c moram priznati, jedno od najte
21 . pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa savremenim
razvojem covecanstva. To je jedno takvo pitanje koje
moze da pokrene sve unutrasnje snage coveka. To je pi
tanje duboko i tesno povezano sa sveukupnim coveko
'lim zivotom, Jer vidite, u osnovi toga lezi jedna kosmi
cka cinjenica,
Znate iz predavanja koja sam ovde odrzao, da je
ono sto se nazi va fizickom planetom u stvarnosti skup

dt
-'
CI

nc
lZ

ze

180

r
r

duhovnih biea. {(ada gledamo na zvezdu. koja nan1 se

cini fizicka, to je sarno njena spoljasnja pojava. lJ stvar
nosti imamo posla sa skupom duhovnih biea. No, postoji
izvesna razlika. Ta razlika je postojala od san10g pocetk a
zemaljskog razvoja. To je razlika izn1edu intcligeneija
svih planeta i inteligeneije Sunea. Zaista postoj i sa jedne
~-ane inteligencija Sunca, dok sa druge strane postoje
inteligenei.ie vise plancta. [ to je oduvek tako bil0 . da je
Sunceva inteligencija prvenstveno pod vladavinonl M i
hai la, dok su druge planetarne intel igene i.i e podrec1ene
drugim Arhanaelima. Stoga rnozen1o da kazen10:
P/al1(!/(lrl1 e

inteLigencUa

in{efi~encUe

M ih 3110

Merk lr : Rafae l
V ene ra: nacl
Mars : . 'cunael
Jupiter: Zaharij
Mesee: . 'avril
Saturn: Orifijel

S druge strane uvek j e bilo tako da se nij e 1110glo

reei da Mihailo sam vlada SuncevoD1 inteligencijoln. vee
radije da Mihailo vlada citavom kosmickom inteligen
' cijom izdeljenom na Suncevu inteligenciju i planetarne
inteligencije Merkura, Venere, Marsa itd. Vise biea iz
hijerarhije Arhandela uzima ucesea u toj vladavini, ali
nad njirna svirna opet vlada Mihailo. Stoga je citava ko
smicka inteligencija pod vladavinom Mihaila. Naravno,
svaki covek je bio covek cak i onda kada je Mihailo vla
dao kosmickom inteligencijom iz koje se sarno jedan zrak
spustao u pojedinacnog coveka. I zahvaJjujuei Suneu,
181

\J . c,i \)'~ ~ P..f\ 11 "N'

l k\
E,LOV LA~
* c~yek

J III gao na Zernlji da se oseti l ao co vek, 1110gao

je da se oseti kao pojedinae a ne sanlO kao puki nosilac

za zajednicku kosmicku inte1igenciju. Sva Ijudska inteli

geneija dolazi od Mihai1a na Suneu.

No, kada je poceo da se priblizava VIII, IX, X

vek nase ere, dogodi 10 se da j e planetarna in tel igencij a

pocela da racuna sa cinjen.iconl cia se Zetnlja promenila i

da se Sunee takoae promenilo .

I aI' j c ono sto se spolja odigrava, sto asLro norni

o pisuj u , sarno spolj asnja strana. Vi znatc da prib1izno *

svakib j danaest godina ima mo peri ode suncevih pega,

kada j e sve tlost Sunea koja pada na Zctnlju za tanlnjena

n 'l 0 lreae ninl nlestinl a, prekrivena pegarn a ili nlri jailla.

J., 1'u lije Ll 'ck )i1 o taka. j prasLara vrenlena Sunce je si

~ jalo dole kao j ednoobrazni svetlosni disk. Nij e bilo Sun

ce vih peo-a . S tavise, posle nekoliko hiljada ~odi n a Su nc e

ce Iln at i tn nogo vi e pega nego ': to il . ilna datlas . S unce

ro ldjC sve pcgavij e . rIo je opel spoljasnje ispoljavan e

ci~en i ee da je Mihailova snaga, da je kosinicka snaga

tnt 1igenc ije jos uvek u opadanju. LJ povecan.iu Suncevih

pega tOkOlll kosmicke evolueije objavljuj e se Suncevo

propad anj e . Sunce unutar kosrnosa ubrzano tamni i stari,

i u poj av i velikog broja Suncevih pega, druge p1anetarne

inte ligencij e prepoznaju da one sada vise nece biti pod

upravom Sunea. One odlucuju da ne dozvole da Zemlja

bu~e zavisna od Sunca, vee da postane neposredno-zavi

sna od celog kosmosa. To se odigralo kroz planetarne .

sabore Arhandela. Oslobadanje planetarne inteligencije

od Sunceve odigralo se pod VOGstVOlll Orifijela. To je

bilo potpuno razdvajanje kosmickih sila koje su do tada

bile jedinstvene. Sunceva inteligeneij a Mihaila i plane

tarne inteligencije postepeno su dosle u kosmicku opo

zie ij u j edna prema drugoj.

182

.1

Da, dragi 1110j i prijatelj L, iako prtplsujemo sasvim

drllgaciju vrstu unulrasnje p1'i1'ode - dusevne snage i du
evnog uredenja - bieima hiierarhi ~ AnGela i ak l1101'a
n;-o i nji1na p1'ipisati odluke, rasudivanja U odnosu na ono
sto se odigrava. Ni mi Ijudi ne donosimo svoje odluk e
cJugacije. Mi posmatramo stvari koj e se od,igrava"tl re d
l1an1a, pustamo da l1al11 cinenic,e govore a potoln , pod
Llticajem cinJenica. cleluj e lllo. Izm edu rodenja i smrti za
Ms SLl zenlaljske cinjenice jedinc ()dluCLl.jU l: c cinjcni ce,
dok Sll za bica hi.ierarhije Anctela to kosmicke cinjenice ,
kao o nda kada dolaz i do rascepa II planetarnom z ivotu.
S to ga sc jedno jato biea okre nulo ze lll a ljskoj in
leli ge ncij i i tin1e ka planetarno.i inteli~enci.ii. Drugo j ato
oS LaJe Vl.-r no carslVll Mi haila, Ud )i prC l cl l) U L:iL~ v u bu
ducnost ono vecno cime Mihailo rukovodi. I to je danas
o dl llCUjUe e pitanie. Sada kada je sva moe kod \judi, d a Ii
CC 'l ihall) l11 0c i d a sprovede Ll e Lla, u bllducn o 'L un) sto
j ve cn o u njeg v o nl radu , sada I' ada o n o st ) s poj av lj u
je II fi z ickom Sllncu postaje sve tamnije i polako nestaje ?
Tako vidinlo c kao isho d kosmickih dogadaja, ras
cep meGU Andelima koji su prethodno bili ujedinjeni s a
Mihailoffi . Ali i sarna ta biea imaju udela u karmick( 111
razvoju. Razmotrite sve ovo onako kako se odigrava II
z ivotu izmeau smrti i novog roaenja. Tu nije tako da
svaka Ijudska dusa moze da radi sta hoee, niti moze sva
ki Anaeo koji vodi coveka da radi sta hoee, vee hijerar
hija Andela radi zajednicki i u njihovom zajednickom
radu prozivljava se karma. Ukoliko smo u zemaUskom
zivotu bili udruzeni sa drugim covekom, mi eemo to pre
neti u nas sledeei zivot, i tada, prirodno, Andeo jednog
coveka mora da se uskladi sa Andelom drugog. i\10ra da
dode do saradnje. No, u mnogim slucajevima ovo se nije
dogodilo, i to je zaista potresno iskustvo. Vaseljenski
~-~--~----~~~~~~--

'*

183

sabol" koji sc odigrao ns Zemlj i 869 . god i ne nase ere, bio

je znak da se dogada nesto strahovito potlesno, rekao bih
cak poraz.avajuce . To je bio z nak da se ndto neverovat
no desava u duhovnom svetu. lzuzetno je potresno videti
ono !ito se vee desavalo a sve se vise i vise desava: da
Andeo jedne Ijudske duse, koja je karmicki blla poveza
na sa drugom dusom, ne moze da se s lozi sa andelom
ove druge duse. Od dve ljudske duse karmicki sjedinjene
jedna s drugorn , jedan Andeo je ostao sa MihaiJom dok
se drugi spus tio dole na Zernlju. Sta je onda moralo da se
dogodi? U doba osnivanja hri seanstva i doba duse svesli ,
koje je oznaceno pre svega IX vekom i godinom 869.
nase ere, karma ljudi se poremeti la. Ovo su jedne od naj
dubJjih i najvaznijih reci koje se mogll izreci u odnosu
na savreme nu isto riju covecanstva. Pometnja je usia u
karmu sadasnjeg covecanstva. U zivotima koji su usle
dili na ZemIji, dozivljaji Ijudi nisu vise bili pravilno us
kladivani sa njihovom karmom. To je haoticni element u
skorasnjoj istoriji. To u skorasnju istoriju unosi sve vise
socijalnog haosa, kuJturnog, civilizacijskog haosa; i ne
redu koj i je usao II Ijudsku karmu nikad kraja. To je zbog
rascepa u hijerarhiji Andela koji pripadajll Mihailu.
Sada mozemo da iznesemo ne.sto sto je duboko
povezano sa karmom Antroposofskog drustva. To je stvar
od ogromnog znacaja i, ako tako mogu da kazem, tek sa
tim s tizemo do prave nijanse osecanja. Samo sto svim
onim sto mozemo da izaberemo iz okruzenja, mi ne mo
iema iscrpno da opisemo sta se odigrava iza kl.1lisa u du
hovnim svetovima. Kakve god misli izabrali iz zemalj
skih okolnosti koje nas okruzuju, one nisu nista do slabe
i bJede . Posto smo izvrSlli sve ove pripreme mi moramo
da pribegnemo cistom opisl.1 dl.1hovnih stvari.
184

ZUPANIJA

...

ELEKTROTEHNICKA

"

~ odigrao na 2:emlji 86 9. godine nase ere , bio

~ Jugada nesto strahovito pOlresno, rekao bih
aiuce. To j e bio znak da se nesto neverovat
duhovnolll svetu. Izuze tno jc potresno videti
c desavalo a sve se vise i v ise desava: da
ljudske du sc, koja je karmi cki bila poveza
11 dUSOlll. ne moze da se s lozi sa aooelo m
se. Od dve ljudske duse karrn icki sjeclinjene
)m. jedan Andeo je ostao sa Mihailom dok
rio dol e na Zem lju . Sta je ond a moralo da se
,ba osnivanja hriscanstva i doll a due svesti,
:eno pre svega IX vekom i god inom 869.
1a ljudi se poremetila. Ovo Sll jedne od naj
'aznijih reci koje se mogu izreci u odnosu
I istoriju covecans tva. Pornetnja je usIa u
jeg covecanstva. U i i votima koji su usle
, dozivljaji ljudi nisu vise bili pravilno us
iihovol1l karmom. To je haoticni element u
Iriji. To u sko rasnju isto riju uno s i sve v ise
Isa, ku1tumog, civilizacijskog hao sa; i ne
10 u ljudsku karmu nikad kraja. To je zbog
arhiji Ande la koji pripadaju Mihailu.
lOzemo da iznesemo nesto sto je duboko
rmom Antroposofskog druStva. To je stvar
;nacaja i, ako tako mogu da kazem, tek sa
I prave nijanse osecanja. Samo sto svim
no da izaberemo iz okruzenja, mi ne mo
l opisemo s ta se odigrava iza ku1isa u du
ma. Kakve god mis1 i izabrali iz zema1j
:oje nas okruzuju, one nisu nista do slabe
1110 izvrsil i sve ove pripreme mi moramo
cistom opisu duhovnih stvari.

Prema tome, moramo da kazemo: sve sto je oku

pilo du se u Antroposofsko dru stvo, sve sto ih je dovelo u
zajednicu posredstvom iskreoe, unutrasnje zudnje nj i
110vih dusa, nema 'sumnj e, vred i. Pa opet , kako do toga
dolazi? Gde se nalaze te s il e koje u nase vrerne vode te
Ijud e da se nadu i ujedine u skladu sa cisto duhovnim
principima, kada su u obicnom svetu potpuni st ranci je
dni drugim a? Gde Ide te sile kojeih Udl-UZUjU? Dragi
moji prijatelji, one leZe u ovome nastupanjem Mihailo
ve v ladav ine, u Mihailovo doba u kome mi zivimo - sa
prodorom Mihaila u zemalj sku vladavinu , koja smenjuje
vladavinu Gavrila - sam Mihailo je doneo snagu koja
ponovo treba da unese red u karmu onih koji su otisli s
nj im. Stoga mozemo da kazemo: sta je to sto spaja cla
nove Antroposofskog drustva? Spaja ih to sto oni treba
ponovo da uspostave red u sopstvenoj karmi. To ih spaja.
I ukoliko bilo ko od njih primeti, tokom svog zivota, da
ulazi ovde iii onde u veze koje ne odgovaraju njegovoj
nadubljoj zudnji - veze koje mozda odstupaju na neki
n acin od onoga s to mozemo da nazovemo istinskom
harmonijom u coveku kakva j e izmeau dobra i zla
ukoliko on ima to s jedne stra ne , dok s druge poseduje
trajnu zudnju da ide napred u aD~roposofskom iivotu
cinjen ica je da takav covek stremi svojoj pravoj karmi.
On ponovo teZi da prozi vi istinsku karniu. To j e kosm i
cki zrak koji protice hoz antroposofski pokret i koji je
jasno vidljiv onome ko poznaje s tvari. To je uspostavlja
nje is tine u karmi.
Vidite, na ovaj nacin mozemo da razumemo mno
go toga, podjednako 0 sudbini pojedinaca u Antroposof
sko m drustvu i 0 su dbini citavog Drustva . Jer to naravno,
zadire jedno u drugo.
185

Takode morarno da shvatiiT1U s lcdece: ljudiLna koj i

su povezani sa onim bicima hijerarhije Andela koja su
ostala u carstvu Mihaila, tesko je ua nadu oblike inteli
gencije prikladne onome sto oni sada treba da razurneju.
Oni takode teze da odrze i licnu intel igenciju zajedno s a
istinskim postovanjem Mihaila . Tc duse koje, kao sto
sam vanl rekao. uzimaju ueesca u titn duhovninl pripre
m a ll1 3 LXV i XIX veku, Sll dosic n ' l 7 e nl1ju jos 1V o-. 1<:
posveceneMihailu i njegovoj seeri SVOjill1 najdubljim
unutrasnjilll teznjama. A opeL. U s klc.1du sa principiLna
lj udske evoluc ij e, one 1110 raj u da pri rne IIe nn i i ndi vidu
aInu inle ligencij u. rshod je rascep, rrlzd vaj a nj e koj se
iI' 1k nlor' l ra z r c .~ itid u h 0 \ II i 11 I' ~ l / \ U j L n1 . t JL , Ll S \' oj i n1
individualnim aktivnostima, 1110raj II da se udruze s a
onil11 sto im duhovni svetovi donose II sadasnj em vre
111enu il1Lellg n Ij -. )ne ull s e , .' d ru ge ~l r(l t1e , cij l f ndelt
tpad nu - s to je naravno VeZC1110 / ::1 nj ihovu ka rnlu , j r
Anete padne ako je povezan sa lj udskom karmom koj a
je u skladu s tim - one prinlaju svoju licnu inteligenciju
sasvim kao prirodnu stvar. To znaci da ona u nj inla de
luje automatski, kroz njihovu telesnu prirodu. Ona je
delatna na takav naein da te du.se 111isle, rnisle panletno,
ali nisu u potpunosti duboko i Ij udski angazovane u tome
sta misle. To je u stvari bio veliki sukob ko'i 'e toliko
dllgO traj ao izmedu dotninikanaca i franj evaca. Domini
kanci nisu mogli da razviju princip liene inteligencij e
rugaeije nego u najvecoj mogucoj privrzenosti sferi
Mihaila, ali franjevci , sledbenici Dunsa Skotusa - ne
Skotusa Erige n e - su ostali pot uni nominalisti. Oni su
I

John DUlls Scotus (oko 1266-1308), SkolSki ttanjevac . skolasticki filosof i

teolog,

27

186

s
o

s
-

tc
s.....
I

r
z
-

n
i

tc

s
b

28

govorili: inteligencija je sa1110 izvestan zbir reCl. 2 ~ S v e

sto se do odilo u tim raspravama i prep irkama izmedu
l' ud i je u stvarnosti bio odraz lnocnih sukoba koj i su se
? digrali iZlnedu jednog i drug og andeosko g jata.
Vidite , tako su bica hijerarhije Andela koj a su se A
sjedinila sa zel11aljskim principol11, zivela na Z elnlji o d J..
ako IX iIi X veka. l~ o je tako potresno, dragi moji p r i- ~
J,d e lj i. v d e na Z e lnlji_ lllaterijali zCl111 ras te. Lj udi - a pre
svih o ni naj na rednij i, naj painetnij i n1.ec1u nj lina - su
tako. n 2: tr_~jeni_ da opovr~ a vaju duh o ~~ o . Ol:i ~ e p~-~zr i vo *
LneJU IdeJ l da Ih o kruzuJu duhovna blea na lstl naCln ka o
i t lz ic ka Ijudska bica_ Tokom vreLllena koj im se n1ate ri
j a I i 7.a III : i r io 11 a 7 C ill 1j i, S \ .Lv i ~ L .\ n d ' a S L ' Pll.~ L'1 0 n a
Z ellliju i zivelo na njoj. Oni su bili ti k oj i su se U o dre c1e
na vremen a, kada se lj udska sve s t ZdlTIutila. ugrad ival i i
d l o\'~ Ii na ZCI11 ji . ! " iki ")roj an' t ' .. k ill ")ic:a 'L LJ7 Ir7a
va i dr7.i po strani, ali oni koj i po svoj oj kar111i kao an d Ii
toj e najblize silama Arimana, oni se ne u z drz av aj u ' II
o drede no doba oni se sjedinjuju sa Ijudinla. o ni se spus
taj u u ljude .
.F OtOlD tu nastaje ono sto san1 opi ' ao u nas em
poslednjem predavanju, kada sal11 rekao: ovde na Zem lji
je sada jedan takav covek. On p oseduje veliki Ijudski
ar, Ijudsku inteligenciju, koju on, mozda, genijalno
ispoljava. Ali jedno izvesno vreme , kada je . njegova
svest zatamnjena, arimanska andeoska inteligencija pre

biva u njemu. U takvo vreme moze se dogoditi ovo:

Nominalizam .k filosofska doktrina po kojoj SLI ops ti pojmovi sarno reei a

u stvarnosti irn ne odgovara ni sta, jet" postoje sa rno pojedinacne s tvari. Ta
kode, doktrine po kojitna naueni pojmovi i zakoni l1e dohvataju reall10st
nego su to sarno zgodno izabrani izrazi, formul e koj e nam sluze za snalaze
nje u svetU. (Filoso/ski re cnik, Svetislav Mal-ie.)

28

187

ovde je covek , on izgleda k210 da je obieno Ijlldsko biee,

pise ovo il i ono iz sopstvene Uudskosti. Sada Ar.i man

moze coveku n21j lakse da pride kroz ono sto Ijudi dana

snj ice prihvataju u obI icima inteligencij e. Covek mora u

~~punosti da dokaze svoju lienost, ukoliko ne zeli da
bude preplavljen sviln tim stvarima na koje sam ukazao
tokom poslednj ih predavanj a. Stoga se Ariman l1l0Ze
po.iaviti kao pisac. On, naravno, koristi anaeosko bie e .
On l11 Z da pise, i kako smo mi sada ujedinjeni u znakll
naseg Bozic nog osni vaekog zasedanj a, mi neeemo cutati
im stvarima. Stoga eu sada dodati sledece .
Vidi te, u sasvim drug21eijem polozaju bio j e j edan
na.isjaj ni ji h nUtnrc1 ~k()ras l.ih ' e l l 'EL .icc an d I :.lj .
vecih pisaca, pre nego sto su se njegovi poslednj i radovi
pojavili . I(ada sam napisao svoju knj igu N ice b orae pro
til ' "()r! ,remcno. sv . ~t().i rl ()~ l ( rl n j :l -, os i .i~ dJ j'"
N ic sjajan pisac, covek koj i je razvio ljudske sposo bn
sti 1 najv iseg stepena. T'ek se posle otkrilo ono sto j
Nic e pisao II periodu svog propadanja. Pre svih tu su dva
rad a \4 ntihrisl i Ecce Homo. Ta dva rada je napisao Ari
man a ne Nice_ To je bio arimans (1 U'1 U r
. a.
L
e prvl pu Ariman 0 avio k ao isac na Zemli. n
ce to nastaviti da radio Nice se na tome slomio. On se
[as ao u komade. Mi morarno da razumemo ravu Qri
rodu irnpulsa sa koima se suoeavamo kada stojimo red
ide ama ko e su zi vele u N ieeu u vreme kada j e na isao
sjajne ali davoljske radove Antihrist i Ecce Horno - za
ista inteli entna dela! Govorio sam 0 veliko i sveobu
hvatnoj intel i enci i Arimana. N e omalovazavamo deIo
nazivajuei ga arimanskim. Sarno glupi Ijudi mogu tako
da mlS e, oni koi ne znau velieinu koa moze da bude u
Arimanu. Veoma mnogo toga na Zemlji zavisi od njega.
1a zalsta mogu da kazem da mi je dusa krvarila kada sam

kod

l88

prvi put procltao Niceov ~ is Volj a za mo c" J(oji j e

potonl obj avljen na takav naein da Ijudi nisu lTIogli d a
steknu pravu predstavu 0 tome. Ali ako ste istovremeno
sposo 111 age ate u carstva koja su od vladavine Mi
haila, od 1880-tih, bila odvojena najtanjim zidom od
zemaljskog carstva, onda znate koliko se neposredno to
carstvo granici sa fizickin1 ~ tako da mozerno reci: "To je
ca rst v o nalik o l1 orne koie eovek pro la7i posle svoj e
smrti"~ ukoliko se moze g ledati u te stvari i videti k ako
su vel ike nastojanja u to m pravcu, tada se takode zn a sa
kOJ m illlpulsi vn o m s nago ll1 ona dolaze do izrazaj a u
ta(vnn s tvarima kakva s u Ecce .floJ11 o i Antrihri5:t. T re ba
~;:lln l '\ 1':.1/'1110 ril,1o ,(, ! i1 -~) .'U t"'ap O ill nc (ojc c jav jaLll
tl A ntzhrisi'il arimansk e . N c z nam da ii je taj pasus j o s
live l u islo m obliku u s ko ras nj im izdanj ima. To je pasu s
u \-n n 1C ~..: i.!. () ') " u
~ C II a \ ' 0 l i III do. 0 . . c. 0 n
lraze : .. Re na n opi s l~j e Tsu sa kao genij a" - Nice &,a ne v id i
kao gc n lJ3. j et' on nastavlj a: .,Govoreei strogo fi z io lo ski
tr ba lo bi da k o ristimo j ednu sasvim drugu re e ... " {J
mo m izdanju N iceovih radova postoje tri tacke na to nl
111 s tu , Ne Zn211TI da Ii je tako i u novijill1 izdanj inla , al i u
ru (0 isu na tom n1estu stoj i ree " idiot", napisana u got
punosti. Oa 'e Isus 0 isan kao .,IdIot" to . e ruka A ri
man a. I mnoge druge stvari te vrste sto' e tu napisane.
MOralTIO da se setimo da je u to vreme, kada j ,~ isao 0
ovinl stvanma, li
lceovoj ausi ostojala sldonost ka
kato lCl zmu. e smemo da zaboravimo da su se te stvari
odi grava e uporedo jedna sa drugom. 1(0 je znajuei ovo ,
mo gao a da ne pomisli da tu lezi skrivena duboka za 0
ne tka'? r ko e su zavrsne reei Antihrista'? One glase otpri
like ovako: ,~Voleo bih da to napisem na svakom zidu i
da o seduj em materij ale koj irna bih to n a isao bli s ta
vim slovima koja bi sijala nadaleko i nasiroko. Rado ell
I

,--.

[89

,t napisati sta je hri scanslvo. To je najvece prokletstvo za

covecanstvo". -- Tako se zavrsava knj iga. vakako ov e
leil problem. M o ramo zaista a VI lmo , (ako to carstvo
koje je bilo odvojeno sarn o tankim zidom od naseg i gde
su se sve duhovne bitke odigrale krajern i malo iza kraja
a 1 luge , moramo da vidimo kako to carstvo hoee da
pro re Ll lZlC ko carstvo Zemlje.
a te s tYe r i moranl O da gledarno a ko hOCe tll da
razumemo sta bi danas mogao da bude polozaj eoveean
stva, na stvari 1 o.ie rno raju da nastanu u civilizaciji kroz
svitanj e doba M iha i lao N a preiazu 1(ali luge, prelazu iz
mraeno g doba u doba svetlosti, zaista su se morale videti
s t\" a r i j c.b 11 (L Ci Ilj L II iLk i _ J d II h )\;\ I U I I i II [j z i ck U 111 / dj c cJ 11 0 .
u koiiko bi se opisalo - kao sto sam ja ueinio u uvodu
moj e knj ige Mistika u rat! lnju duhovnog iiv(Jta novog
l/nh I n ' 1ph lunll ll':)L~dtlj c Ll Lu \ lct11t: ka duhu VLlOLll i
t11a te rij a lnom . Iz svih prav aca bilo bi pozeljno d a se
saku pe sredstva izrazavanja da bi se opisao mocni prelaz
koji se odigrava u svitanje Mihailovog doba. 1 sa svim
onim s to Antroposofsko drustvo j este , moramo da se
osetilllo Ul1utar tih stvari. ler sve te moene, sve ri sutn e
cinjenice izrazavaju se za poeetak u ljudskoj karmi ko'a
se sada poremetila. Moramo da mislimo na veliku i uni
verzalnu istinu koja lezi prisutna u karmiekim vezama.
Pa ipak, svet je danas takav da eak i u te opste kar~ieke
zakone i veze, mogu da se umesaju odstupanja tokom
mnogih vekova. Sada je zadatak da se vrate ta kosmicka
odstupanja u svoj istinski tole Ako mislimo 0 tim stva
rima - jer to je zadatak, nlisija antroposofskog pokreta
oseticemo nesto od velikog i dalekoseznog znacaja ovog
pokreta.
To ce, dragi moj i prijatelj i, sada rriirovati u vasim
dusama. Morate sebi da kazete: oni koji iz ovih velikih

*'

190

Zt

s;

u
a

s
s

odluka osete u sebi podstrek da danas dodu Ll antroposof

ski zi vot, bice opet pozvani kraj ern XX veka, kada ce s
na njegovom vrhuncu odigrati naj"vece moguce sirenje
Antroposofskog polo"eta. Ali to ce se dogoditi sanlO uko
liko te stvari mogu da zive u nama, ako u nama ln07,e da
zivi Llvid 0 onome sta prodire kosmicki, duhovno, U zc
maljsko-fizicko. Tako ce biti saino ako tu prodre, cak i u
ze lnalj sku iJ1teli~cnci.iu, 11 opaz anj a ljudi , 7na nj e ) zn a
Caj u M i h a ,i Ia.
rraj impuls mora da bude salna dusa nase antro
posofske teznje. Sama dusa mora rosedovati volju d a u
potpunos ti stane 11 srediste antroposofskog pokreta. SLO
g a ce 1110 S L' l r u d II i, J r ~l g i t 11 uj i p t" ij ale Ij i. d a 1I \ n:~ III ~ rIII
koj e do lazi ponesemo u svoj tin dusanla misli znacaj ne i
dalekos e z ne prirode . Ali Ini ih necemo salno ellva ti, ve '
CCl1HJ ill U/ i VCli Ll
u j il 1 JU;' d tlld i l'dUL le 11li~li 1l..l;L,'
duse c r ti i razvijati se antroposofski, tako cia ce d usa
pus/ati o n ~ lo je i trebalo da postane pristupajuci antro
posofij i kroz sopstveni nesvesni impuls. Ponovo kazeln :
tako da bi dusa mogla da bude obuzeta misijom antropo
sofije. Govorio sanl vanl ove ozbiljne reci u ovaj pros li
sat, tako da lnozete da ih pustite da mirno i u tisini deluju
u vatna neko vreme, da dusa zaista bude obuzeta misijo111
antroposofije. Nastavicemo sa ovim predavanjinla kada
se ponovo okupimo, sto ce bi ti prvih dana septernbra. U
meduvremenu vol eo bih da sam uspeo da usadim u sva
vasa srca uno sto sam imao da kazem ove ve'ceri u vezi
sa karmOlTI svakog pojedinog antroposofa i Antroposof
skog drustva.

***

4~. aC'o .1()o<j .*~

19 1

ANTROPOSOFSKA BIBLIOTEKA
"EZOTERNA POSMATRANJA KARMICKIH VEZA"
- knjiga III Kannicke veze antroposofskog pokreta

Autor: Rudolf Stajner

Izdavac:

ANTROPOSO FSKIKUL URNI CEN AR

Prevod sa engleskog:

Aleksandra Andrijevic i

N ada Skondric

Korel Lura i priprelna za stalnpu:

Vojislav Kecman

CIP - KaTaJ10nnaUl1ja Y ny6JlI1KaUI1jl1

Hapo Ha 6116Jl I10TeKa Cp6I1je, Eeorpa,Ll,

279.99A; 279.99A - 187.5; 124.6

lllTAJHEP, pY)]'OJlCP , 1861-1925
Ezotema posmatranja kannickih veza : kannicke veze
antroposofskog pokreta Knj. 3 / Rudolf Stajner ; [prevod sa
engleskog A1eksandra Andrijevic i Nada Skondric]. - Beograd
: Antroposofski kultumi centar, 2009 (Batajnica : Grafeks).
191 str. ; 21 cm. - (Antroposofska biblioteka)
Prevedeno prema : Kannic Relationships III, Esoteric Studies /
Rudolf Steiner; Izv. stv. nasI. : Esoterische Betrachtungen
kannischer Zusammenhange - Tiraz 200 . - Napomene i
bibliografske reference uz tekst
ISBN 978-86-85339-18-9
a) AHTPono3o<pI1ja b) KapMa
COBISS. SR - ID 156347404