AL kulturnaUslovljenostObrazacaTekstualizacije

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost
Jelena Kostid Tomovid

Jelena K. Kostid Tomovid*
Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet
Srbija
Obrasci tekstualizacije i njihova jezika i kulturna uslovljenost

na primeru porodinih oglasa
Ovaj se prilog bavi jezikom i kulturnom uslovljenodu obrazaca tekstualizacije. Izlaganje se sastoji iz tri
segmenta. Prvi obrauje dva kljuna pojma lingvistike teksta, a to su vrsta teksta i obrazac tekstualizacije. Nakon
kratke definicije vrsta teksta i obrazaca tekstualizacije, slede osnovne informacije o tome kako i zato oni nastaju
i razvijaju se. Dok, naime, pojedine vrste teksta nastaju i razvijaju se spontano ili preteno spontano, kao skup
nepisanih pravila koja pripadnici jezike/kulturne zajednice primenjuju nesvesno ili gotovo nesvesno, pojedine
vrste teksta jezike/kulturne zajednice ciljano oblikuju, pa ih ak i zakonski normiraju. Receptivne i produktivne
vetine koje se tiu ove prve grupe vrsta teksta stiu se empirijski, dok se takve vetine koje se tiu druge grupe
stiu svesno, najede specijalnom obukom. Obe su grupe jeziki i kulturno uslovljene, ali su vrste teksta koje ne
podleu zvaniinom ili ak zakonskom normiranju po pravilu znatno zanimljivije s antropolingvistikog,
etnolingvistikog i sociolingvistikog stanovita, upravo zbog toga to nastaju i razvijaju se (relativno) spontano,
pa su i direktno izloene uticajima raznovrsnih sociokulturnih inilaca. Drugi segment rada nudi pregled
svojstava i tipova porodinih oglasa, uporeuje ih sa srodnim formama u drugim medijima i obrazlae zato su
oni znaajan izvor materijala za sinhrona i dijahrona lingvistika, antropoloka, etnoloka i socioloka
istraivanja. Tredi i poslednji segment pokuava da prikae jeziku i kulturnu uslovljenost obrazaca
tekstualizacije na primeru tzv. porodinih oglasa u optim informativnim dnevnim novinama u Srbiji, Crnoj Gori i
SR Nemakoj. Re je o vrstama teksta koje su veoma pogodne za antropolingvistika, sociolingvistika i
kontrastivna tekstoloka istraivanja, zato to su lako dostupne, dobro poznate irokoj italakoj publici,
nevelikog obima i jednostavne strukture, a pre svega usled toga to odradavaju drutvenu, ekonomsku i
politiku realnost. Pored toga, oni se mogu posmatrati kao savremeni vid folklorne tradicije. Najvie panje u
ovom prilogu posvedeno je ituljama, kao jedinom tipu porodinih oglasa koji se u optim informativnim
dnevnim novinama u javlja sve tri kulturne sredine.
Kljune rei: vrsta teksta, obrazac tekstualizacije, prototip, kontrastivna tekstologija, kontrastiranje kultura,
makrostruktura, mikrostruktura, porodini oglas
1. Vrste teksta i obrasci tekstualizacije

1.1. Vrsta teksta
Vrstu teksta ini klasa tekstova koji ispunjavaju istu osnovnu komunikativnu funkciju (ili vie
takvih funkcija) i koji se upravo zato zasnivaju na istom obrascu tekstualizacije, tj. imaju ista ili slina
sutinska svojstva. Jednostavnije reeno, tekstovi koji pripadaju istoj vrsti imaju istu funkciju, pa su im
zato i osnovne odlike iste. Tako, recimo, svi mali oglasi za izdavanje stana imaju ista sutinska svojstva,
ba zato to njihovi sastavljai tee istom cilju tome da pronau zakupca za stan, a da pritom na oglas
potroe to manje novca.
Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet, Studentski trg 3, 11000 Beograd; e-mail: jelenakt@inbox.com

Ilustracije 1 i 2: Oglasi za izdavanje stana u Srbiji i u Nemakoj
Evo jo nekoliko primera iroko rasprostranjenih vrsta teksta: kudni red, ugovor o zakupu,
preporuka za stipendiju, prijava na konkurs za radno mesto, kontaktni oglas, seminarski rad, diplomski
rad, testament, izvetaj lekara specijaliste, post na Fejsbuku ili Tviteru, pozorini program, red vonje itd.
Lingvistika literatura nudi vie definicija vrste teksta, koje su meusobno ponekad prilino
srodne, ali se poneke od njih i osetno razlikuju jedna od druge. ak i veoma saet predlog razliitih
shvatanja zahtevao bi zasebno razmatranje (isp. Kostid 2003). Zato se ovom prilikom nedemo uputati u
takav prikaz, ved demo se ograniiti na jednu funkcionalnu/pragmatiku definiciju, na koju demo se i
oslanjati u daljem toku izlaganja. Poznati nemaki lingvista Klaus Brinker vrste teksta definie, naime, na
slededi nain: Vrste teksta su konvencionalni obrasci za obavljanje sloenih jezikih radnji i mogu se
opisati kao tipini spojevi kontekstualnih (situativnih), komunikativno-funkcionalnih i strukturalnih
(gramatikih i tematskih) svojstava. (Brinker 1992, 132)4
1.2. Obrasci tekstualizacije
Obrasci tekstualizacije su pravila koja odreuju to koje de vrste teksta uopte postojati u jednoj
jezikoj/kulturnoj zajednici, ali i obeleja svake pojedinane vrste teksta. Ta su pravila najede manje
kruta od gramatikih. Ona uglavnom dozvoljavaju vie varijacija, ali su ipak obavezujuda za lanove
odgovarajude jezike/kulturne zajednice.
Obrasci tekstualizacije obuhvataju sledede elemente:
1. tipove5 i vrste teksta,
2. makrostrukturu vrste teksta (osnovne elemente teksta tj. dominantne ilokucije6),
1
Radi utede prostora u radu nismo uvali originalne dimenzije ilustracija, ved su dimenzije svake od njih smanjene koliko god je to bilo
mogude, a da pritom svi njihovi verbalni i neverbalni elementi i dalje budu jasno vidljivi.
2
https://www.google.rs/search?q=mali+oglasi&safe=active&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=mXjBUqr4KsSUswaG2IHQBA&sqi=2&ved=0CAcQ
_AUoAQ&biw=1280&bih=854#facrc=_&imgdii=_&imgrc=oSILu6nhaU9rNM%3A%3Bm_lXSJCndiwrOM%3Bhttp%253A%252F%252Fmalioglasi.co.
rs%252Fwp-content%252Fuploads%252F2011%252F06%252Fmali-oglasi.jpg%3Bhttp%253A%252F%252Fmalioglasi.co.rs%252Finternetoglasavanje-ili-oglasi-u-novinama%252F%3B640%3B480 [30.12.2013]
3
https://www.google.rs/search?q=mali+oglasi&safe=active&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=mXjBUqr4KsSUswaG2IHQBA&sqi=2&ved=0CAcQ
_AUoAQ&biw=1280&bih=854#q=imobilienanzeigen&safe=active&tbm=isch&facrc=_&imgdii=_&imgrc=STdaFD9UVdN4pM%3A%3BGmnUpfnSqs4dM%3Bhttp%253A%252F%252Fkopo.de%252Fwpcontent%252Fuploads%252FImmobilienanzeigen%2525C2%2525A9Lagom_Fotolia_24898358_M.jpg%3Bhttp%253A%252F%252Fkopo.de%252
Fblog%252F2013%252F07%252F08%252Furteil-stromsteuer-keine-ausnahme-fur-strasenbeleuchtung%252F%3B800%3B533 [30.12.2013]
4
Textsorten sind konventionell geltende Muster fr komplexe, sprachliche Handlungen und lassen sich als jeweils typische Verbindungen von
kontextuellen (situativen), kommunikativ-funktionalen und strukturellen (grammatischen und thematischen) Merkamalen beschreiben. (Prev.
autor)
5
Pod tipom teksta podrazumevamo skup vrsta teksta koje su meusobno veoma srodne u pogledu funkcije i makrostrukture.

3. frekventnost elemenata makrostrukture teksta,
4. mikrostrukturu vrste teksta (unutranju strukturu osnovnih elemenata teksta i njihovu jeziku
realizaciju, tj. podreene ilokucije i jeziku realizaciju ilokucija) i
5. frekventnost elemenata mikrostrukture teksta.
Poznavanje vrsta teksta i vladanje obrascima tekstualizacije neophodan je deo jezike,
komunikativne i kulturne kompetencije. Ne moemo smatrati da zaista vladamo nekim jezikom ako na
njemu ne znamo da napiemo adekvatan privatni i poslovni imejl, da sastavimo SMS ili kratko
obavetenje ili da popunimo formular. Pored ovih produktivnih vetina, svakako moramo posedovati i
odgovarajude receptivne vetine, npr. sposobnost da pravilno i potpuno razumemo novinske lanke,
uputstva za upotrebu, uobiajne administrativne tekstove itd.
1.3. Nastavak i razvoj vrsta teksta i obrazaca tekstualizacije
Proizvodedi tekstove lanovi jezike/kulturne zajednica pokuavaju da reaguju na odreene
situacije i da ree razliite probleme. Tako, primera radi, estitke piemo zato da bismo reagovali na
sklapanje braka ili na roenje deteta u bliskom okruenju, telegrame saueda aljemo zato da bismo
reagovali na smrt lana porodice naih prijatelja, kolega ili poznanika, male oglase objavljujemo zato da
bismo prodali kola ili stan, fakture izdajemo zato da bismo naplatili robu ili usluge i sl.
Kako se situacije i problemi ponavljaju, tako se vremenom oblikuju i odgovrajudi obrasci
reagovanja, tj. odgovarajude vrste teksta. Ti obrasci reagovanja prerastaju u drutvene konvencije, koje
onda svaki lan zajednice usvaja tokom socijalizacije.
to je drutvo sloenije i razvijenije, tim de vedi broj vrsta teksta razviti. Drutvo koje nema
razvijen pravni sistem po prirodi stvari nede razviti ni pravne tekstove poput zakona, uredbi i sl.; da nije
medicine i zdravstva ne bi postojali ni lekarski recepti, uputi, izvetaji itd., ba kao to bez tamparske
tehnike i iroke italake publike ne bi bilo ni brojnih vrsta novinskih tekstova, bez televizije televizijskih
priloga i reklama, a bez interneta postova na Fejsbuku i Tviteru, blogova, raznovrsnih sajtova i sl.
Obrasci tekstualizacije i vrste teksta oblikuju se kroz praksu i menjaju se vremenom, u tenji za
tim da to bolje zadovolje svoju funkciju (ili funkcije) u izmenjenim uslovima. Kod pojedinih vrsta teksta
ti su obrasci skup nepisanih pravila, a pripadnici jezike/kulturne zajednice pridravaju ih se polusvesno
ili nesvesno. To znanje stie se empirijski i po pravilu ga je teko ili nemogude eksplicirati (Sommerfeldt
1997, 24). Niko nas, primera radi, ne ui tome kako treba da izgledaju SMS poruke ili postovi na
Fejsbuku, niti nas bilo ko primorava da posvete u poklonjenim knjigama oblikujemo tano na odreeni
nain, ali mi uprkos tome pozanjemo konvencije koje vae u naoj jezikoj/kulturnoj zajednici i sledimo
ih.
Kod nekih vrsta teksta obrasci tekstualizacije oblikuju se, meutim, ciljano ili se ak zakonski
propisuju (npr. pravni, administrativni i akademski tekstovi, pojedine vrste teksta u poslovnoj
komunikaciji itd.). Takvi se obrasci tekstualizacije svesno primenjuju, a mogu biti i detaljno opisani.
Pripadnici jezike/kulturne zajednice odgovarajuda pravila tada esto usvajaju ciljno, ak i kroz specijalnu
6
Zaetnik teorije govornih inova D.L. Ostin ilokuciju tj. ilokucioni in definie kao izvoenje nekog ina u kazivanju neega, nasuprot
izvoenja ina kazivanja neega (Ostin 1994, 116). Jednostavnije reeno, ilokucija je funkcija govornog ina (npr. pruanje informacije,
upozorenje, zahtev, molba itd.).

obuku u obrazovnim institucijama7. Fakulteti studentima danas tako, primera radi, po pravilu nude
kurseve akademskog pisanja i/ili kurseve iz tehnike naunog rada, ne bi li ih osposobili za to da ispitne
radove, poput seminarskih radova, master-radova ili doktorskih disertacija, oblikuju u skladu s aktuelnim
normama akademskog diskursa, tj. da ih napiu onako kako i treba.
To koje de se vrste teksta normirati i kako zavisi od zajednice (jezike, kulturne, drutvene ili
politike). Nemaka nacionalna organizacija za standardizaciju DIN8 do najsitnijih projedinosti odreuje,
recimo, elemente koje treba da sadri poslovno pismo na nemakom jeziku, njihov raspored na stranici i
njihovu grafiku obradu. Nasuprot tome, neke druge jezike/kulturne zajednice nisu smatrale da je tu
vrstu teksta neophodno ba tako detaljno normirati, pa to nisu ni uinile.
Ilustracije 3 i 4: Izgled poslovnog pisma prema normi DIN 5008
1.4. Vrste teksta kao prototipske kategorije

Vrste teksta su prototipske kategorije. Prototip je najbolji primerak, najbolji predstavnik ili
centralni element kategorije (Sommerfeldt 1996: 24). Kod vrsta teksta to su npr. tipina biografija (CV),
tipino motivaciono pismo, tipina roendanska estitka, tipina pozivnica na venanje, tipian mali
oglas za prodaju automobila itd.
Prototip pritom ne mora stvarno da postoji ba u tom idealnom, preidenom obliku. On moe
biti i apstrahovan na osnovu izvesnog broja primera, a ne mora biti ni celovit, tj. ne mora sadrati
redundantna svojstva. Pored toga, prototip unutar jedne jezike/kulturne zajednice moe ak u izvesnoj
Isp., primera radi, informacije o predmetu Komunikologija i poslovno komuniciranje na Fakultetu tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu:
http://www.komunikologija.komuniciranje.rs/index.php [02.01.2014].
8
Deutsches Institut fr Normierung (Nemaki institut za standardizaciju)
9
https://www.google.rs/search?q=din+5008&safe=active&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=SX_BUr_7Eca1hAfb5oCoBg&sqi=2&ved=0CAcQ_A
UoAQ&biw=1280&bih=854#facrc=_&imgdii=_&imgrc=hP3R4N6ND1WFxM%3A%3Buuw5a9PlJ6t2yM%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.ptmediengestaltung.de%252Fbilder%252FDIN-5008-A-B-A4-IB.gif%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.ptmediengestaltung.de%252Fbriefvordruck.html%3B524%3B652 [30.12.2013];
https://www.google.rs/search?q=din+5008&safe=active&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=SX_BUr_7Eca1hAfb5oCoBg&sqi=2&ved=0CAcQ_AU
oAQ&biw=1280&bih=854#facrc=_&imgdii=_&imgrc=3yo8eHlENvyt6M%3A%3B79jB9GvglATQyM%3Bhttp%253A%252F%252Fiwork.intexpublishing.de%252Fpages%252Fdin676%252Ffiles%252FBIGpagesschnappschuss001.jpg.jpg%3Bhttp%253A%252F%252Fiwork.intexpublishing.de%252Fpages%252Fdin676%252Ftemplates.html%3B910%3B1178 [30.12.2013]

meri varirati od grupe do grupe, pa i od osobe do osobe (Fleischer, Michel, & Starke 1993, 31), pogotovo
ako vrsta teksta nije eksplicitno normirana.
Kada sastavljaju tekstove pripadnici jezike/kulturne zajednice trude se da njihov tekst to bolje
odgovara prototipu. Ukoliko jo uvek nisu usvojili prototip odreene vrste teksta, oni de pre pisanja
pokuati da ga izgrade prouavajudi nekoliko odgovarajudih tekstova, a onda teiti tome da sastave tekst
po ugledu na njih. Pre nego to prvi put sastavi biografiju (CV) ili motivaciono pismo da bi konkurisao za
stipendiju ili za posao svaki de se mladi ovek, tako, sigurno prvo potruditi da pribavi par uzoraka, npr.
od prijatelja, kolega ili s interneta, da bi ih potom analizirao i tek se onda latio pisanja sopstvenog teksta,
po ugledu na ove uzore.
1.5. Posledice ogluavanja o obrasce tekstualizacije
Govornici se obrazaca tekstualizacije pridravaju zato to su ti obrasci oproban put do cilja u
odgovarajudoj jezikoj/kulturnoj zajednici. Ukoliko se, naime, pridravamo konvencija koje su usvojili i
primaoci nae poruke moemo biti sigurni u to da de nas oni ispravno razumeti, ili u najmanju ruku u to
da smo uinili sve to je do nas da bi nas oni ispravno razumeli. Pored toga, potujudi obrasce
tekstualizacije pokazujemo to da poznajemo i potujemo pravila svoje jezike/kulturne zajednice, tj. da
smo spremni da se uklopimo u drutvo i da se ponaamo onako kako nae okruenje to od nas i oekuje.
To nas u oima sagovornika ini pouzdanim, pa im komunikacija i saradnja s nama izgledaju srazmerno
jednostavne, predvidljivei bezopasne, pa time i poeljne.
Kada se iz neznanja ili namerno ogreimo o obrasce tekstualizacije rizikujemo neuspeh. Drugim
reima, onda nam se moe dogoditi to da ne ostvarimo cilj zbog koga smo tekst uopte i sastavljali.
Ukoliko, primera radi, profesori studentu napiu preporuke koje ne zadovoljavaju aktuelne konvencije u
ciljnoj jezikoj/kulturnoj zajednici, taj student veoma verovatno nede dobiti stipendiju. Isto de se
dogoditi i ako se sam student ogrei o konvencije piudi prijavu, motivaciono pismo ili biografiju. Autori
seminarskih radova i master-radova koji ne potuju pravila akademskog pisanja nede dobiti prelaznu
ocenu, prezentacija preduzeda na internetu koje se oglue o vaede obrasce tekstualizacije nede privudi
klijente itd.
Zbog toga to ogreenje o obrasce tekstualizacije moe imati ozbiljne posledice, vanim se
vrstama teksta pridaje izuzetno velika panja. Onima koji trae posao ili pokuavaju da ostvare neki drugi
znaajan profesionalni ili privatni cilj nudi se esto niz prirunika u elektronskom ili tampanom obliku,
koji mogu biti i veoma obimni.
Primera radi, nemaki prirunik Bewerbungsstrategien fr Hochschulabsolventen (Hesse &
Schrader 2009), namenjen akademski obrazovanim mladim ljudima u potrazi za poslom, ima tako ak
361 stranicu, koje su najvedim delom posvedene upravo jezikom i grafikom oblikovanju konkursne
dokumentacije. Slino tome, prirunik Briefe und E-Mails gut und richtig schreiben renomirane
nemake izdavake kude Dudenferlag (Dudenverlag) savetima za sastavljanje optimalnih privatnih i
poslovnih pisama posveduje ak 608 stranica (Duden 2010). Taj je prirunik doiveo ved niz izdanja, to
jasno ukazuje na to da su lanovima odgovarajude jezike/kulturne zajednice takve informacije zaista
neophodne, kao i na to da su oni potpuno svesni te injenice.
I za pisanje seminarskih i diplomskih radova, master-radova i doktorskih disertacija takoe
postoji niz prirunika, pa i na srpskom jeziku (npr. Kleut 2008, Sakan 2005, Konstantinovid 2009,

uvakovid 2010, Kuzmanovid-Jovanovid, Andrijevid, & Filipovid 2012 itd.). Njihov broj neprekidno raste,
kako se povedava broj mladih ljudi koji stiu visoko obrazovanje, kao i onih koji i nakon zavretka
osnovnih studija nastavljaju formalno obrazovanje, tj. upisuju master-studije i doktorske studije.
2. Jezika i kulturna uslovljenost obrazaca tekstualizacije
Obrasci tekstualizacije, tj. vrste teksta i njihova svojstva, variraju od jezika do jezika i od kulture
do kulture. Za uspeno sastavljanje tekstova na stranom jeziku, ba kao i za prevoenje, nije dovoljno
poznavati samo gramatiki i leksiki sistem tog jezika, ved je ova znanja neophodno proiriti i znanjima o
specifinim konvencijama koje vae za date vrsta teksta.
Vrste teksta koje postoje u jednoj jezikoj/kulturnoj zajednici mogu se, naravno, podudarati s
vrstama teksta u drugim jezikim/kulturnim zajednicama, ali se moe dogoditi i to da van te zajednice
budu nepoznate ili gotovo nepoznate. ak i kada je jedna vrsta teksta zastupljena u dve jezike/kulturne
zajednice (ili u vie njih), to ne znai da ona u svakoj zajednici ima ista svojstva. Razlike se pritom mogu
ticati manje vanih pojedinosti, ali isto tako mogu biti i od sutinskog znaaja.
Primera ima mnogo, i za podudaranje i za nepodudaranje, a ovde demo, ilustracije radi, navesti
samo jedan. Profesorska pisma preporuke, npr. za stipendiju, strunu praksu ili posao, imaju vrlo slinu
makrostrukturu na nemakom i engleskom (a i na srpskom) jeziku. Drugim reima, njihovi se elementi
uglavnom podudaraju, dok su im najznaajniji elementi isti (informacije o tome od kada i koliko profesor
poznaje kandidata, ocena kandidatovih strunih sposobnosti, ocena kandidatovih linih kvaliteta i
preporuka za posao ili stipendiju). U pogledu mikrostrukture, tj. strukture pojedinanih elemenata i
njihove forme, uoavamo, meutim, znatno vie razlika. Najvie svakako pada u oi bezlino-objektivni
ton nemakih preporuka, dok je ton preporuka na engleskom jeziku takoe objaktivan, ali ne i bezlian.
itaoci koji vladaju engleskim i nemakim jezikom detalje mogu prouiti uz pomod materijala u prilogu
(v. Prilog 1, Prilog 2, Prilog 3 i Prilog 4).
Grana lingvistike koja pokuava da objasni i prikae jezike i nejezike konvencije koje odlikuju
pojedinane vrste teksta u razliitim jezikim/kulturnim zajednicama naziva se kontrastivna tekstologija.
Ona se intenzivno razvija tek od ranih osamdesetih godina 20. veka (Eckkrammer 1996, 7-11). Saznanja
do kojih je ova disciplina dola, dolazi i dodi de trebalo bi da budu od velike pomodi pri produkciji
tekstova na stranom jeziku, kao i pri prevoenju, pre svega neknjievnih tekstova (Kostid 2002, 36-37).
Kulturna uslovljenost obrazaca tekstualizacije dolazi do izraaja u brojnim vrstama teksta. U
ovom radu pokuademo da je razmotrimo na primeru tzv. porodinih oglasa. Pre kontrastiranja
porodinih oglasa u tri kulturne sredine, u Srbiji, Crnoj Gori i u Nemakoj, ime demo se baviti u polavlju
4, u poglavlju 3 objasnidemo to ta su porodini oglasi i zato su ba oni pogodni za poreenje obrazaca
tekstualizacije u razliitim jezikim/kulturnim zajednicama, a pozabavidemo se i uticajem drutvenih
promena na obrasce tekstualizacije.

3. Porodini oglasi
3.1. Porodini oglasi, njihovi tipovi i njihova svojstva
Porodinim oglasima nazivaju se oglasi koje u tampi, a danas i u drugim medijima masovne
komunikacije, povodom prelomnih dogaaja u ivotu pojedinca, kao to su roenje, veridba, venanje i
smrt, objavljuje sama ta osoba ili osobe iz njenog najblieg okruenja (porodica, rodbina, prijatelji,
kolege i sl.). Objavljivanje porodinih oglasa znak je potovanja drutvenih konvencija, zato to su oni
deo rituala vezanih za roenje, sklapanje braka, smrt ili neki drugi kljuni dogaaj u ivotu pojedinca koje
je razvila i koje neguje jedna drutvena/kulturna zajednica (isp. Ivanetid 1994, 109110, Kostid 2002, 39).
Dodatan motiv za objavljivanje porodinih oglasa esto je, dodue, i elja obinog oveka da,
makar na trenutak, izae iz anonimnosti. Ovaj momenat takoe istie K. Freze, pozivajudi se pritom i na
zapaanja drugih autora: Na to ukazuje i Valter fon Cur Vesten, koji naglaava to da svaki ovek arko
eli da svoje ime jednom vidi u novinama, dok Ingrid Veber-Kelerman tom eljom prosenih graana
objanjava i obiaj, koji danas naroito na selu uzima maha, da se u novinama objavljuju i izrazi
zahvalnosti na ukazanom sauedu, ali i raznovrsne estitke, npr. povodom konfirmacije10. [...] Izgleda da
ljudi imaju, i da su oduvek imali, uroenu potrebu da makar jednom izau iz svakodnevne anonimnosti,
da im ime izae u novinama i da tako dokau da i oni imaju ta da kau. [...] Ukoliko eli da privue
panju, normalnom oveku ne preostaje ... nita drugo do da pie pisma italaca ili da objavi (porodini)
oglas, pri emu de porodini oglas verovatno privudi vedu panju. Iz te elje za samoprikazivanjem
neretko proistie i veoma usiljena originalnost, odnosno pokuaji oglaivaa da budu duhoviti, koji
nezainteresovanim posmatraima deluju neshvatljivo, skoro neprijatno. Takvi su pokuaji naroito esti
u dananjim oglasima. (Frese 1987, 6566)11
Prema U. Frizu (Fries 1990, 539541), strunjaku za lingvistiku teksta, dijahronu tekstologiju i
korpusnu lingvistiku, koji se, izmeu ostalog, intenzivno bavio i novinskim tekstovima, porodini oglasi
imaju sledede odlike:
1. kratak tekst,
2. nekoliko obligatornih verbalnih i/ili neverbalnih elemenata i niz fakultativnih elemenata,
3. konvencionalnost, koja se tie i jezikog izraza (socijalno i regionalno specifine konvencije),
4. visok setepen intertekstualnosti12 (usled ugledanja na sline oglase prilikom sastavljanja
teksta) i
10
Konfirmacija (nem. Konfirmation) je u Rimokatolikoj crkvi Sveta Tajna miropozmazanja, koju obavlja episkop nad decom uzrasta od 7 do 12
godina, a u Protestantskoj crkvi in koji oznaava crkveno punoletstvo dece izmeu 14 i 16 godina (Jandrokovid 2007, 82).
11
In die gleiche Richtung gehen die Bemerkungen Walter von Zur Westens, der die 'heie Sehnsucht' eines jeden Menschen hervorhebt,
einmal seinen Namen in der Zeitung gedruckt zu sehen, und Ingrid Weber-Kellermann fhrt den heute besonders auf dem Land immer mehr
zunehmenden Brauch, Danksagungen fr erwiesene Teilnahme bei Trauerfllen, aber auch Glckwnsche zum Beispiel zur Konfirmation, in die
Zeitung zu setzen, auf diesen Wunsch des 'Durchschnittsbrgers' zurck. [...] Dem Menschen schien und scheint das Bedrfnis eigen zu sein,
einmal aus der alltglichen Anonymitt auszubrechen, seinen Namen gedruckt zu lesen und damit zu zeigen, da er auch etwas zu sagen hat.
*+ Dem 'normalen Brger' bleibt folglich nichts anderes brig, als einen Lesebrief zu schreiben oder eine (Familien-)Anzeige aufzugeben, will er
von sich reden machen, wobei die Familienanzeigen wahrscheinlich eher eine Chance haben, von einem greren Rezipientenkreis zur Kenntnis
genommen zu werden. Aus dem Wunsch nach Selbstdarstellung resultiert nicht selten eine recht krampfhafte Originalitt, eine fr den
Auenstehenden kaum noch nachvollziehbare und fast schon peinliche Form von Witzigkeit vor allem in den heutigen Inseraten. (Frese 1987,
6566)
12
Pod intertekstualnodu se, pojednostavljeno reeno, podrazumeva unutranja povezanost teksta s drugim tekstovima. Njome se odlikuju i
knjievni i neknjievni tekstovi.

5. kontekstualnost (uklopljenost u kulturni, drutveni i lini kontekst, koji je neophodan za
njihovo razumevanje).
U razliim jezikim/kulturnim zajednicama zastupljeni su razliiti tipovi porodinih oglasa. Pored
toga, u okviru tih tipova razvijaju se razliite vrste teksta i njihovi podtipovi, ija se svojstva onda takoe
mogu razlikovati u manjoj ili vedoj meri.
U optim informativnim dnevnim novinama, barem u evropskim kulturama, uglavnom se mogu
sresti slededi tipovi porodinih oglasa, ili barem neki od njih:
1. novinski oglasi povodom roenja deteta,
2. novinski oglasi povodom veridbe,
3. novinski oglasi povodom venanja i
4. posmrtni i komemorativni oglasi.
Ilustracija 5: Oglas povodom roenja deteta, nemaki jezik
Ilustracija 6: Oglas povodom veridbe, nemaki jezik
13
14
Porodinim oglasima u irem smislu smatraju se, pored toga, jo i estitke povodom znaajnih
porodinih dogaaja, obavetenja o preseljenju, kontaktni oglasi i sl. Poslednja dva tipa oglasa nemaju,
13
https://www.google.rs/search?q=Geburtsanzeige&safe=active&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=G3PEUsKwH4fwhQegxICYAw&ved=0CAcQ
_AUoAQ&biw=1280&bih=854#facrc=_&imgdii=_&imgrc=aOIS4wFzCRRzZM%3A%3BpCLMNe4NLEyrVM%3Bhttp%253A%252F%252Fhermannha
un.de%252Fblog%252Fwp-content%252Fuploads%252F2008%252F11%252F26112006-11-5820_0001.jpg%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.hermannhaun.de%252Ftag%252Fgeburtsanzeige%252F%3B966%3B782 [01.01..2014]
14
https://www.google.rs/search?q=Geburtsanzeige&safe=active&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=PnTEUquyF86ihgea3YHIBw&ved=0CAkQ_A
UoAQ&biw=1280&bih=854#q=Verlobungsanzeige&safe=active&tbm=isch&facrc=_&imgdii=_&imgrc=I0BVGtf5OmeaxM%3A%3BpDPZJsVuVMWsM%3Bhttp%253A%252F%252Fanzeigen.swp.de%252Fadpres%252FOnlineServlet.do%253FanzId%253D2112301%3Bhttp%253A
%252F%252Fanzeigen.swp.de%252Fadpres%252Fanzeige-2112301.html%3B801%3B443 [01.01.2014]

meutim, dva sutinska svojstva porodinih oglasa, a to su ritualnost (oglas kao deo rituala) i vezanost za
prelomne dogaaje u ivotu pojedinca, koji se, izmeu ostalog, obeleavaju i objavljivanjem oglasa u
optim informativnim novinama. Zbog toga njih u ovom radu nedemo ni razmatrati, iako su i oni, a
naroito kontakti oglasi, izuzetno zanimljivi za lingvistiku, sociologiju i druge discipline.
3.2. Porodini oglasi u optim informativnim novinama i srodne forme u drugim medijima
Kljuni dogaaji u ivotu lanova zajednice mogu se, naravno, obeleavati oglasima i u drugim
tipovima novina, a ne samo u optim dnevnim informativnim novinama. Medijska ponuda poslednjih je
decenija izuzetno bogata, a neprekidno se i dalje bogati. Zahvaljujudi tome, mediji ne samo da nude po
neto za svaiji ukus, nego je izbor zaista nepregledan. U tako velikoj konkurenciji malo je koji medij
uspeo da sauva ekskluzivnost, pa praktino svako ko to poeli danas uz skroman trud i mali troak moe
dospeti u novine i asopise, ali i na radio, televiziju i internet.
Ne treba takoe izgubiti iz vida ni to da se od irenja elektronskih medija obavetenja o
odluujudim dogaajima u ivotu pojedinca ne javljaju vie samo u vidu novinskih oglasa, ved i u neto
drugaijem obliku, npr. u radijskim emisijama posvedenim eljama, estitkama i pozdravima, u vidu
tekudeg teksta (kajrona) na televizijskim kanalima, na internetskim sajtovima ili kao postovi na Fejsbuku i
na drugim drutvenim mreama. Ko eli moe naruiti ak i itavu reportau, poput priloga u
poarevakom listu Svatovac i u njegovom elektronskom izdanju15, koji izvetavaju iskljuivo o
gastarbajterskim svadbama u istonoj Srbiji (isp. Antonijevid 2013, 177197).
I pored ovako bogatih i raznovrsnih mogudnsoti, oglasi u optim informativnim dnevnim
novinama i dalje su posebno vani i zanimljivi za lingvistika, entlnoka, socioloka, antropoloka i druga
istraivanja, ba zbog opteg karaktera tog medija i njegove usmerenosti ka irokom, aspecifinom krugu
italaca. Iako ih irenje drugih medija primorava na to da se prilagoavaju novim okolnostima, ili ak da
uzmiu pred konkurencijom, opte informativne dnevne novine i dalje su svima poznate i imaju prilino
brojnu i heterogenu publiku.
Imajudi u vidu sve to, sadraje koje objavljuju opte informativne dnevne novine i dalje moemo
smatrati opte prihvadenim, ili u najmanju ruku veoma iroko rasprostranjenim u odgovarajudoj
jezikoj/kulturnoj zajednici. Isto tako, drutvene konvencije koje zadovoljvamo objavljivanjem
(porodinih) oglasa u takvim novinama moemo smatrati optedrutvenim konvencijama, tj.
konvencijama koje vae za sve lanove drutva, pa zato i govore neto o drutvu kao celini. Reportae u
listu Svatovac ili pozdravi u radijskim emisijama dragocen su izvor za istraivanje pojedinanih drutvenih
grupa, dok porodini oglasi u optim informativnim novinama (jo uvek) nude materijal za analizu
optedrutvenih fenomena.
Zahvaljujudi dugoj tradiciji opte informativne novine, osim toga, i dalje uivaju i izvesan ugled i
poverenje, to u ovom kontekstu nikako nije bez znaaja. Publika de pratiti svakojake medije, rukovodedi
se razliitim ukusima i interesovanjima, pukom radoznalodu, eljom za razbibrigom, pomodarstvom itd.,
ali o kljunim dogaajima u linom ivotu ili u ivotu blinjih nede eleti da se oglaava ni na mestu, a ni
u formi za koje nije potpuno ubeena da de se pozitivno odraziti na sliku o oglaivau i njegovoj porodici
u javnosti. Poznato i priznato ovde zato esto ima prednost nad onim to je novo i jo uvek nije dovoljno
15
http://svatovac.wix.com/svatovac/ekskluzivno

oprobano. Ovo naroito vai za posmrtne i komemorativne oglase. Dok demo kod radosnih dogaaja,
kao to je npr. venanje, moda i eleti da eksperimentiemo, kod smrti bliske osobe uvek demo biti
neuporedivo oprezniji i posebnu demo panju pokloniti dostojanstvu forme i sadrine. Vest o veridbi,
venaanju ili roenju deteta veoma smo brzo, tako, poeli da delimo s prijateljima na drutvenim
mreama, ali se niko ne uri da na svojim blinjima proveri to da li su one podjednako pogodne npr. i za
izjave saueda.
3.3. Zato su porodini oglasi zanimljiv predmet prouavanja?
Porodini oglasi zanimljivi su za lingvistiku, etnologiju, sociologiju i za pojedine druge discipline
kao odraz drutvenih, politikih i ekonomskih prilika u odreenom trenutku (Frese 1987, 15), zato to
sadre bogat (kulturno)istorijski materijal (Frese 1987, 15)16.
Informiudi itaoce o dogaajima u njihovom okruenju, porodini oglasi vre tzv. sociointegrativnu funkciju. Oni uspostavljaju komunikaciju meu iteljima odreene oblasti, jaajudi tako
osedaj zajednitva i identifikacije s neposrednim okruenjem, drutvenom grupom i irom zajednicom
(Frese 1987, 5960).
Datu socio-integrativnu funkciju porodini oglasi ne bi mogli obavljati da nisu veoma itano
tivo. Iako itaoci to ne priznaju uvek, porodini su oglasi, naime, izuzetno popularni (isp. Frese 1987,
5460, Lage-Mller 1995, 9295). Zabeleeno je, tako, da su pored porodinih oglasa za koje su im
oglaivai pladali, tj. koji su u pravom smislu te rei objavljeni u datom listu, pojedine novine u prolosti
pretampavale i porodine oglase iz drugih glasila ili preuzimale podatke iz lokalnih matinih slubi, da bi
tako obogatile ponudu i privukle to vie italaca (Frese 1987, 5455). Istraivanja na nemakom
govornom podruju pokazala su, primera radi, da su porodini oglasi za tamonje itaoce svojevremeno
bili ved na petom mestu meu omiljenim rubrikama u lokalnim novinama (Frese 1987, 57). Prema
podacima K. fon der Lage-Miler, ispitivanja koja su za sopstvene potrebe sproveli vajcarski listovi Valizer
bote (Waliser Bote) i Bindner cajtung (Bndner Zeitung) pokazala su, isto tako, da se porodini oglasi
ubrajaju u njihove najitanije rubrike, dok je list Lucerner nojeste nahrihten (Luzernen Neueste
Nachrichten) umalo ostao bez italaca i bankrotirao nakon to je nesmotreno tj. verujudi anketama u
kojima su ispitanici, oigledno neiskreno, uglavnom tvrdili da ih takvi sadraji uopte ne interesuju
prestao da objavljuje posmrtne i komemorativne oglase (Lage-Mller 1995, 92-93, isp. Kostid 2002, 76).
O drutvenoj strukturi i o odnosima unutar drutva govore i rezultati istraivanja, takoe s
nemakog govornog podruja, prema kojima ene porodine oglase itaju znatno vie nego mukarci, ili
je barem tokom istorije po pravilu bilo tako (Frese 1987, 5559). Vede interesovanje ena za porodine
oglase proizilazilo je iz njihove drutvene uloge, tj. iz njihove vezanosti za porodicu i domadinstvo, s
jedne strane, i nedovoljnih mogudnosti da se angauju u poslovnom i javnom ivotu, s druge strane
(Freze 1987, 58). One su uglavnom (bile) zaduene i za negovanje odnosa s roacima, pirjateljima,
susedima itd., pa je to oblikovalo i njihove italake navike. Jo 1987 K. Freze pie: Iz tradicionalnih
vrednosnih shvatanja koje je oblikovala i uvela graanska klasa neizbeno proizilazi veliko interesovanje
*ena+ za brana i porodina pitanja, za vaspitavanje dece i za informacije koje olakavaju kupovinu.
Poto se moraju intenzivno posvetiti sopstvenoj porodici i svemu to je u vezi s njom, nemajudi mnogo
16
...Abbild der jeweiligen sozialen, politischen und wirtschaftlichen Situation einer Zeit sei und reichhaliges (kultur)geschichtliches Material
erhalte (Frese 1987, 15) (prev. autor)
10

drugih mogudnosti, ene se veoma interesuju za novosti iz drugih porodica.17 (Frese 1987, 59) Korenite
promene u ulozi ene u (Zapadnoj) Nemakoj, koja je sve do kraja prolog veka vaila za zemlju
domadica (bukvalno 'domadika republika', nem. Hausfrauenrepublik) donele su tek prve decenije 21.
veka, pa bi zanimljivo bilo videti da li se u skladu s tim, ali i u kontekstu razvoja drutvenih mrea,
promenila i italaka publika porodinih oglasa.
To koji sve tano motivi navode itaoce optih informativnih novina da prate i porodine oglase
veoma je, naravno, tekto ustanoviti. Pored zanimanja za znaajne dogaaje u ivotu ljudi koje
poznajemo i potrebe da potujemo drutvene konvencije izvesnu ulogu verovatno igra i puka prirodna
radoznalost. Ba kao to oglaivai, izmeu ostalog, pokuavaju i to da na trenutak privuku panju ire
zajednice, tj. da izau iz anonimnosti, tako i itaoce, pored ostalog, motivie i elja za tim da saznaju
poneto o osobama, porodicama i krugovima u iji ivot inae nemaju uvida.
3.4. Porodini oglasi kao savremeni folklor
U okviru etnologije porodini oglasi posmatraju se i kao savremeni vid folklorne tradicije.
Etnolozi u njima vide proizvode naeg vremena u kojima, meutim jo ivi duh tradicije (olovid 2000,
13). Oni pritom u folklor ubrajaju one anrove simboline verbalne komunikacije koje odreena
zajedica ili njen takozvani temeljni sloj sankcionie kao sredstava pogodna za razmenu kolektivnih
iskustava i za reavanje izvesnih metafizikih problema (smrt, sudbina, ljubav, ustaljenost itd.) sa
kojima se pripadnici te zajednice, odnosno tog sloja susredu u svom linom i porodinom ivotu (olovid
2000, 1011).
Posmatrajudi ih iz tog ugla, Ivan olovid u knjizi Divlja knjievnost (olovid 2000) pokazuje to
kako su novinski posmrtni i komemorativni oglasi, kao i epitafi na nadgrobnim spomenicima, u Srbiji
tokom druge polovine 20. veka preuzeli niz svojstava tradicionalne usmene tubalake komunikacije,
ukljuujudi i njene topose. Iz tradicionalnih tubalica u posmrtne i komemorativne oglase prelio se, tako,
niz motiva, kao to je npr. prekorevanje pokojnika zato to je ostavio najblie i tako ih unesredio,
opisivanje praznine koju je njegov odlazak ostavio, obedavanje umrlom da nede biti zaboravljen itd.
Odreeni motivi u novom su mediju komunikacije, meutim, izgubili smisao, pa su zato i
naputeni. To se dogodilo npr. s pozivima preminulom da se podigne i doeka goste koji dolaze u kudu
da bi zajedno s domadinima oformili pogrebnu povorku, pokazivanje pokojniku njegove vene kude u
trenutku kada se ta povorka priblii groblju, molba pokojniku da prenese pozdrave ranije preminulim
srodnicima kada ih sretne itd. (olovid 2000, 4854).
Analizirajudi nove epitafe na nadgrobnim spomenicima podignute tokom ezdesetih i
sedamdesetih godina 20. veka na beogradskim grobljima, Ivan olovid uoava sledede etiri grupe
toposa tubalake komunikacije, koji se javljaju i u posmrtnim i komemorativnim novinskim oglasima:
1. toposi koji se tiu objanjavanja uzroka smrti,
2. toposi koji se tiu vrednovanja mrtvih,
3. toposi koji se tiu ivota oalodenih nakon pretrpljenog gubitka i
4. toposi koji ograniavaju dejstvo smrti (olovid 2000).
17
Aus traditionellen, im Brgertum entstandenen und in die Praxis umgesetzten Wertvorstellungen resultiert zwangsweise das groe Interesse
an Ehe- und Familienproblemen, Kindererziehung und Einkaufshilfen. Da die Frau so sehr in ihre Familie und alles, was damit zusammenhngt,
eingebunden ist und vergleichsweise wenige ber diesen Zusammenhang hinausgehende Perspektiven hat, ist sie auch so stark an Nachrichten
aus anderen Familien interessiert. (Frese 1987, 59)
11

3.4.1. Topisi koji objanjavaju uzrok smrti18

Zajedniko razliitim toposima iz ove grupe je to da pokuavaju da objasne smrt. Oni to ine na
raznovrsne naine, ali uvek tako da smrt ne izgleda ni sluajna ni apsurdna. ak i kada se predstavlja kao
neka zla sila, smrt je upravo u tom svom zlu dosledna i logina (olovid 2000). U oglasima koje smo
analizirali najzastupljeniji meu ovim toposima bili su oni koji smrt prikazuju kao boju volju, a osobito
topos prema kome bog prvo uzima upravo najvrednije i najbolje, one koji najvie zasluuju da ive.
Dragi moj / (fotografija) / Boko /Bog nas je sastavio, Bog nas je rastavio... (Novosti, 05.02.2001)
Sredo, zar je Bog eleo da ti podari ivot na Malu Gospojinu, a uzme na dan roenja Isusa Hrista....
(Politika, 09.02.2001)
Dragi tata / (fotografija) / Savo / Sve smo uinili za tvoje spasenje. Bog je tako hteo... (Politika,
09.02.2001)
...Voljeni sine, u narodu postoji verovanje da bezgreni i plemeniti ljudi umiru na velike dane. Ti si nas
zauvek napusito na dan Hristovog roenja, na Boid... (Politika, 09.02.2001)
...ivot je surov i uzima najmilije. Bog je hteo tebe, jer ljudi kao ti se jednom raaju... (Veernje
novosti, 06.02.2001)
(fotografija) / Nele / svi kau da Bog bira najbolje, a mi znamo kako nam je, na mili anele...
(Veernje novosti, 10.02.2001)
...Ti si samo prvi otiao tamo gde prerano odlaze najbolji... (Veernje novosti, 10.02.2001)
3.4.2. Toposi koji se tiu vrednovanja preminulog

Ovi toposi istiu (navodne) hvale vredne osobine preminulog. Ovo vrednovanje nasleeno je iz
tradicionalnih posmrtnih obreda prelaza19, ija je svrha bila ta da pripreme preminulog za onaj svet
(olovid 2000). Ovo isticanje pozitivnih osobina ne bi, meutim, trebalo samo da bude od pomodi
pokojniku prilikom prelaza u drugi svet, ved bi pre svega trebalo da koristi njegovoj porodici i drutvenoj
zajednici (Lebda 1998, 141). Upravo se zato nikada ni ne istiu neke osobine koje su zaista krasile ba tog
pokojnika. Preminuli se uvek kiti ogranienim brojem uvek istih vrlina koje naalost nisu ba od
prevelike praktine koristi samim njihovim nosiocima, ali su zato od sutinskog znaaja za opstanak
porodine i drutvene zajednice. U te vrline ubrajaju se npr. skromnost, potenje, portvovanost,
dobrota, privrenost, idealizam, ljubav prema blinjima, spremnost da im se pomogne savetom i na
druge naine itd.:
...Bila nam je i ostade uzor i olienje skromnosti, estitosti, ljudskosti, odanosti i panje prema svima
oko sebe, a najvie prema onima koje je posebno volela. Skromna u zahtevima za sebe, a velikoduna
18
Poglavlja 3.3.1, 3.3.2, 3.3.3. i 3.3.3.4 preuzeta su uz neznatne izmene iz autorovg magistarskog rada Umrlice u nemakoj i srpskoj tampi
(Kostid 2002).
19
obiaji i rituali oznaavaju vane, to jest prijelazne trenutke ljudskog ivota. To su ponajpre samo roenje, zatim odrastanje ili stjecanje
zrelosti, sklapanje braka i zasnivanje obitelji i napokon smrt. Rje je o prijelazima iz jednog ivotnog i drutvenog stanja u drugo, pa ak iz jednog
prostora u neki drugi. Ti se prijelazi dogaaju odvajanjem, separacijom iz prvog stanja i ukljuivanjem, integracijom u drugo ili naredno. Proces
je propraden nikim stalnim, prilino vrsto zadanim radnjama i ponaanjima. Drutvene, prostorne i ivotne prijelaze ljudske zajednice
obiljeavaju obiajima i ritualima (Rihtman-Augutin 1988, 177).
12

prema svima oko sebe, bogato nas je darivala ljubavlju, odanodu, portvovanjem i nenodu....
(Politika, 02.02.2001)
...Bila je olienje dobrote, plemenitosti i portvovanja. ak i kada se borila za ivot, ona je brinula za
sve nas... (Politika, 09.02.2001)
...Veno demo pomtiti njegovu dobrodunost i portvovanost. Voleo je ivot i ljude... (Politika,
12.02.2001)
...Njena briga, dobrota, toplina i blagost ostade trajno u nama... (Politika, 06.02.2001)
...sedanje na tebe, potenog, plementiog i pametnog oveka, ostade uvek u nama... (Politika,
06.02.2001)
3.4.3. Toposi koji se tiu osedanja blinjih nakon pretrpljenog gubitka

Razliiti toposi iz ove grupe prikazuju neutenu tugu blinjih, koja se vremenom ne smanjuje,
nego, naprotiv, postaje sve intenzivnija (olovid 2000).
...Vreme prolazi a tuga i bol veno ostaju... (Veernje novosti, 08.02.2001)
...Vreme koje prolazi ne umanjuje tugu za tobom. Utjehe nema, a zaborav ne postoji... (Veernje
novosti, 09.02.2001)
...Prola je godina, godina bola i praznine... (Veernje novosti, 09.02.2001)
...Kako dani prolaze sve je tee bez tebe... (Politika, 09.02.2001)
...Nade vie nema, suza vie nema, samo praznina i bol... (Veernje novosti, 10.02.2001)
...Dragi moj Duko, rastanak sa tobom teko svi podnosimo, ne zna se ko vedi bol u dui svojoj skriva,
da li ja kao tvoj brani drug ili tvoja dera kako si joj tepao Zorica, koja je sve uinila da svom tati
bolest i bol ublai, sin Zoran, naa prva radost u ivotu, sestre i brada kojima si bio drugi otac...
(Politika, 09.02.2001)
3.4.4. Toposi koji ograniavaju dejstvo smrti

Smisao ovih toposa je da pokau to da smrt nije konana i potpuna. Ovo se pokuava tvrdnjama
da preminuli i dalje ivi u srcima ili sedanjima onih koji su ga poznavali i voleli, ili na nekom drugom svetu
(olovid 2000).
...Nastavide da traje u svima koji su je poznavali, potovali i voleli, a posebno u nama koji smo imali izuzetnu
sredu i privilegiju da budemo sa njom itavog ivota.... (Politika, 02.02.2001)
...Dok ivi sedanje, ivede i ti... (Veernje novosti, 09.02.2001)
...Majko, dokle god budemo iveli, ivede i ti u naim srcima... (Veernje novosti, 09.02.2001)
...Zauvek u naim srcima uvademo te od zaborava kada nismo mogli od zle sudbine... (Politika, 02.02.2001)
...Voljeni ne umiru, dok ive oni koji ih vole... (Veernje novosti, 12.02.2001)
...ivi u sedanjima, prekriven uspomenama... (Veernje novosti, 12.02.2001)
13

...Ako je smrt jaa od ivota, nije od ljubavi i sedanja... (Veernje novosti, 09.02.2001)
Zanimljivo je da u ituljama na nemakom jeziku moto preuzima veoma sline funkcije kao
tubalaka komunikacija u oglasima na srpskom jeziku. U njemu se nalaze ak poptuno isti toposi kao i u
srpskim i drugim balkanskim ituljama.20
3.5. Porodini oglasi kao ogledalo drutvenih promena
S obzirom na to da postoje ved preko 200 godina, barem u pojedinim zemljama, porodini su
oglasi bili svedoci i pratioci brojnih drutvenih promena. Neke od tih promena ostavile su traga (i) na
njima, pa se zato otale mogu i iitati. Zato bi analiza ograniena iskljuivo na jezika svojstva porodinih
oglasa ostavila po strani mnoge zanimljive informacije, pre svega iz oblasti drutvene istorije, sociologije
i etnologije svakodnevnog ivota.
Karin Freze, koja je detaljno analizirala oglase povodom roenja deteta na nemakom govornom
podruju od 1790. do 1985. godine, zato i tvrdi: ...nekadanji i dananji oglasi povodom roenja deteta i
poreenje starinskih i modernih oglasa nisu zanimljivi samo s lingvistikog stanovita (kao dokumenti
jezikih promena i osnova za leksiku i stilsku analizu neke epohe), ved nam povrh toga omogudavaju i
brojne uvide u drutveni i porodini ivot naih predaka *...+. Uprkos tome to su vremenom postajali sve
stereotipniji, oglasi povodom roenja deteta ... ne odraavaju samo jezik odreenog perioda, ved na
osnovu njih moemo donositi zakljuke o odnosima izmeu mukarca, ene i deteta (ili dece), o stavu
prema detetu, kao i o eventualnoj promeni vrednosnog sistema unutar porodice.21 (Frese 1987, 16)
Tako, primera radi, ved i samo irenje oglasa povodom roenja deteta u novinama na nemakom
jeziku govori o promeni dejeg statusa u porodici i drutvu. Novinski oglasi povodom roenja deteta
uzeli su naime, maha tek onda kada se u porodicama broj novoroene dece, barem u viim drutvenim
slojevima, znatno smanjio, a njihovi izgledi da doive zrelo doba osetno porasli. Kako je prirodni prirataj
opadao, tako je rastao i znaaj svakog pojedinanog deteta, a roditelji su oglasima poklanjali vedu
panju: Iz razliitih razloga ... deca se vie ne uzimaju zdravo za gotovo, a roditelji se vedinom svesno
odluuju za potomstvo ili protiv njega. to je raanje deteta podlonije planiranju, tim je ono i rea
roba. ini se da i tim vie mladih majki i oeva oseda potrebu da iz sveg glasa objavi taj dogaaj, koji de
moda biti jedinstven u njihovom ivotu.22 (Frese 1987, 285)
Pored toga, na broj oglasa povodom roenja deteta, kao i na njihova svojstva, odrazio se i niz
drugih promena u drutvu, kao to su porast standarda, irenje obrazovanja i pismenosti, ublaavanje
neravnopravnog poloaja ena, sve znaajnija uloga osedanja u porodinim odnosima, ravnopravniji (a
kasnije i privilegovani) poloaj dece u porodici itd.
20
itaoci koji vladaju nemakim jezikom i/ili koje ta tema zanima odgovarajude priloge mogu nadi u Dodatku.
...die Geburtstagsanzeigen frherer und heutiger zeit und der Vergleich der alten und modernen Inserate sind nicht nur in
sprachwissenschaftlicher Hinsicht (als Dokumente sprachlichen Wandels zur Wortschatz- und Stilanalyse einer jeden Zeit) von Interesse,
sondern sie bieten darberhinaus zahlreiche Mglichkeiten, Einblicke in das gesellschaftliche und Familienleben unserer Vorfahren zu gewinnen
*...+. Geburtsanzeigen ... obwohl im Laufe der Zeit zunehmend der Stereotypisierung ausgesetzt ... spiegln nicht nur den Sprachgebrauch
einer Zeit wider, sondern ermglichen auch Rckschlusse auf die jeweilige Form des Zusammenlebens von Mann, Frau und Kind(ern), auf
Einstellungen zum Kind und einen mglichen Wertwandel in der Familie. (Frese 1987, 16)
22
Kinder sind aus unterschiedlichen Grnden ... keine Selbstverstndlichkeit mehr, sondern die Entscheidung fr oder gegen den
Nachwuchs wird von den meisten Eltern bewut getroffen. Je geplanter aber und damit seltener der 'Artikel Kind' wird, um so lautstarker,
so scheint es, meinen immer mehr junge Vter und Mtter, dieses fr sie nun unter Umstnden 'einmalige' Ereignis ankndigen zu mssen.
(Frese 1987, 285)
21
14

Na poetku je tako, primera radi, oglase povodom roenja deteta objavljivao otac, i to po pravilu
samo u vlastito ime. Ime majke u oglasu nije se ni javljalo, nego su oglaivai supruge pominjali takorei
samo kao kanal ili sredstvo kojim su doli do deteta. Nisu saoptavali ni ime novoroeneta, ved
eventualno njegov pol i zdravstveno stanje, a nisu osedali ni potrebu za izlivima radosti i slinih osedanja.
Iz dananje de perspektive to mnogima sigurno izgledati udno, ali zato nije bilo nimalo neobino u
vreme kada je u porodici u proseku bilo ak estoro ivoroene, a uz to i nekoliko mrtvoroene dece
(Frese 1987). ak i ako bi dete dolo na svet ivo, vrlo je neizvesno bilo to da li de i koliko poiveti, a
pogotovo to da li de doiveti zrelo doba, pa nije ni bilo uputno radovati se prerano.
Za razliku od pojedinosti o majci i detetu, koje su u to vreme bile nedovoljno vane, oglasi
povodom roenja deteta neizostavno su, meutim, obuhvatali informacije o oevom drutvenom
statusu, tj. njegovu titulu, in u vojsci, zanimanje ili sl. Poto su samo pripadnici najviih slojeva, dakle
aristokratije i bogatog graanstva, bili zaista pismeni i dovoljno imudni da se pretplate novine, svaki je
oglaiva bio plemid, visoki oficir ili dravni slubenik, ili u najmanju ruku fabrikant.
Dokle god je poroaj bio skopan s velikim opasnostima za porodilju i dete oglasi su ukljuivali i
naznake o njegovom toku i ishodu. S obzirom na veliku smrtnost porodilja i jo vedu smrtnost
novoroenati, napomena da je poroaj sredno protekao nije, meutim, znaila to da je on proao brzo i
srazmerno bezbolno, ved samo to da je majka preivela i da ima izgleda da de se oporaviti. Pre sto i
dvesta godina savremenici se, primera radi, nimalo nisu udili napomeni da je dete umrlo nekoliko sati ili
dana posle srednog poroaja (Frese 1987).
Kako se poloaj ene u drutvu poboljavao, tako je sve vie oglasa povodom roenja deteta
pominjalo i ime majke, da bi na kraju, u drugoj polovini 20. veka otac i majka konano postali
ravnopravni oglaivai. Ime deteta sada je neizostavan element, dok informacije o profesionalnom i
drutvenom statusu roditelja vie nisu obavezne. esto se navode samo titule poput doktorske, koje se u
Nemakoj smatraju sastavnim delom imena, ili eventualno skradenica Dipl.-Ing. (diplomirani inenjer),
verovatno zbog prestia. Starija brada i sestre potpisuju se uz roditelje, ili im ovi ak preputaju ulogu
oglaivaa.
Kako je antiautoritarno vaspitanje ulazilo u modu, u oglase povodom roenja deteta poele su
da prodiru i formulacije koje odraavaju takav duh (npr. nun werden wir wohl eine Weile nach seiner
Pfeife tanzen mssen / izgleda da demo sada neko vreme morati da igramo kako on svira; ich habe die
Erziehung meiner Eltern bernommen / od sada du ja vaspitavati svoje roditelje; seit ... speil Klaus Martin
bei uns die Hauptrolle / od tada Klaus Martin kod nas igra glavnu ulogu) (Frese 1987, 294295). Neretko
roditelji formalno sasvim preputaju re prinovi, kao da ona sama oglaava svoj dolazak na svet (npr. ich
bin da / tu sam; hallo Jungs, hier bin ich / dao, momci, eto i mene) (Frese 1987, 288).
Od sedamdesetih godina 20. veka oevi i majke u Nemakoj sve ede pokuavaju da privuku
panju originalnim i/ili duhovitim oglasima, raznovrsnim neverbalnim elementima, nesvakidanjim
grafikim reenjima itd. U drutvu koje sutinski obeleavaju idustrijska proizvodnja i masovna potronja
simptomatino je to da oni svoju prinovu pritom neretko porede s proizvodom, nazivajudi je novim
modelom (nem. neues Modell), bestselerom (nem. Bestseller) ili ak bukvalno novim proizvodom (nem.
neues Fabrikat) (Frese 1987, 302).
U periodima velikih drutvenih i politikih previranja, kao to je u Nemakoj bilo vreme
antiautoritarnih, ekolokih i pacifistikih pokreta takom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog
15

veka, oevi i majke ponekad koriste priliku i da obznane svoje politike stavove, pa novog lana
porodice, primera radi, pozdravljaju kao pojaanje u borbi protiv atomskog naoruanja, zagaenja
ovekove okoline ili izgradnje nove piste na frankfurtskom aerodromu (Frese 1987, 305307).
Veliki potresi, poput ratova, odraavali su se i na druge elemente oglasa povodom roenja
deteta, pa ak i na njihov broj. Zbog razdvojenosti porodica nije se raalo toliko dece koliko u mirnim
godinama, pa je i broj oglasa opadao. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata ovakve su oglase, osim toga,
majke esto objavljivale same, uz napomenu da su oevi odsutni, tj. na forntu, u vojnoj bolnici ili u
zarobljenitvu, ili ak da su pali u borbi. One su oglase ponekad obogadivale i informacijama o jedinici u
kojoj otac slui, o njegovom inu, o delu fronta na kome se bori ili gde je izgubio ivot, a neke su
dodavale i krade rodoljubive poruke (Frese 1987).
Tokom poslednje decenije 20. veka uticaj tj. odraz ratnih sukoba na porodine oglase prouavali
su i hrvatski etnolozi Dunja Rihtman-Augutin i Lela Rodenovid (Rihtman-Augutin 1993, RihtmanAugutin 2000, Rodenovid 1992). Dunja Rihtman-Augutin (Rihtman-Augutin 1993) utvrdila je, tako, da
tokom nasilnog raspada Jugoslavije rat u hrvatskim novinama nije bio prisutan samo u mnogobrojnim
vestima i u drugim lancima, nego i u posmrtnim i komemorativnim oglasima posvedenim osoba koje su
poginule u borbama ili su ih sukobi na neki drugi nain kotale ivota. Njena analiza posmrtnih i
komemorativnih oglasa u zagrebakom Veernjem listu iz 1991. i 1992. godine pokazal je, izmeu
ostalog, i to da su itulje posvedene vojnim i civilnim rtvama rata ekspresivnije od mirnodopskih, a da uz
to imaju i snaniju individualnu notu, verovatno usled toga to porodice poginulih i nastradalih u tim
oglasima traile i nalazile izvesnu utehu, ali moda i zato to tu nije bilo utabanog puta kojim bi mogli idi,
tj. razraenih i iroko prihvadenih obrazaca kojih bi se mogli drati. Dok su neki od posmrtnih i
komemorativnih oglasa koje je analizirala D. Rihtman-Augutin odraavale neizmeran bol oalodenih,
druge su odisale katolikim duhom, ili su pak izraavale snana patriotska ili nacionalistika osedanja,
ukazujudi na to da porodica smrt mladog oveka doivljava kao herojsku rtvu za domovinu. Nasilnu
smrt vojnih i politikih voa pratili su u tom periodu veoma specifini oglasi koji su poginulog prikazivali
gotovo kao mitskog heroja. HOS23 i HDZ, kao i ratni drugovi palih boraca, objavljivali su uz to kolektivne
itulje u istom duhu (Rihtman-Augutin 1993)24.
Zanimljivo je, meutim, to da su se porodini oglasi pokazali prilino otpornim na neke druge, ne
manje vane drutvene promene. U drugoj polovini 20. veka ni u nekadanjoj Istonoj Nemakoj, a ni u
SFRJ, pokuaj izgradnje socijalistikog drutva nije, tako, izazvao vede, statistiki relevantne promene u
strukturi posmrtnih i komemorativnih oglasa, barem ne u smislu znaajnijeg prisustva sadraja vezanih
za komunistiku ideologiju. Do znaajnijih promena nije doveo ni pad komunizma krajem 20. veka, ba
kao to ni sekularizacija drutva nije sasvim istisnula religijske elemente iz obavetenja o smrti i slinih
oglasa, dok su, nasuprot tome, urbanizacija, masovni prelazak stanovnitva iz sela u gradove i porast
standarda nakon Drugog svetskog rata osetno izmenili posmrtne i komemorativne oglase u bivoj
Jugoslaviji. Iz ovog zakljuujemo da odnos izmeu drutvenih kretanja i obrazaca tekstualizacije nije ni
pravolinijski ni jednoznaan, pa pri tumaenju uvek treba biti veoma oprezan.
23
24
Hrvatske obrambene snage, oruane formacije Hrvatske stranke prava

Ovaj pasus preuzet je uz neznatne izmene iz Kostid 2002, 67.
16

4. Porodini oglasi u Srbiji, Crnoj Gori i Nemakoj kao primer jezike i kulturne uslovljenosti obrazaca
tekstualizacije
Nakon to smo u prethodnom poglavlju, nadamo se, itaocu predoili to kako znaajni politiki
dogaaji i korenite drutvene promene mogu uticati na obrasce tekstualizacije, na narednim demo
stranicama pokuati ukratko da prikaemo i to kako na njih utiu kulturni inioci. Kao materijal i ovog de
nam puta posluiti porodini oglasi, i to u tri kulturne sredine: u Srbiji, Crnoj Gori i Nemakoj.
Analiza porodinih oglasa u optim informativnim novinama u navedene tri drave, koju smo
svojevremeno sproveli, pokazala je, naime, da se meujezike i meukulturne razlike u obrascima
tekstualizacije mogu ticati slededih aspekata tekstualizacije:
1. zastupljenosti tipova i vrsta teksta (tj. njihovo postojanja ili nepostojanja),
2. frekventnosti tipova i vrsta teksta,
3. makrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata i
4. mikrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata mikrostrukture.
4.1. Razlike u pogledu zastupljenosti tipova i vrsta teksta25
Razlike izmeu Srbije, Crne Gore i Nemake javljaju se ved na prvom nivou, tj. u pogledu
zastupljenosti vrsta teksta. Dok su u nemakim optim informativnim dnevnim listovima uobiajni
porodini oglasi posvedeni roenju deteta, veridbi i venanju, kao i smrtnim sluajevima, u Srbiji i Crnoj
Gori u tom su tipu novina rasprostranjeni samo porodini oglasi posvedeni smrtnim sluajevima (itulje),
tako da se sva dalja razmatranja mogu ticati iskljuivo ovog poslednjeg tipa porodinih oglasa.
Tabela 1: Klasifikacija porodinih oglasa posvedenih smrtnim sluajevima
PORODINI OGLASI POSVEENI SMRTNIM SLUAJEVIMA

povod za
objavljivanje
posmrtni oglasi
izjave
zahvalnosti
privatan ili zvanian

karakter
funkcija oglasa
privatni
obavetenje o
smrtnom
sluaju
i sahrani
solidarnost s
oalodenima
izjava saueda
zvanini
privatni
komemorativni
oglasi
privatni
obavetenje o
komemorativnom
obredu
solidarnost s
oalodenima
izjava saueda
izjava
zahvalnosti
obeleavanje
pomena
25
Poglavlje 4 preuzeto je uz izvesne izmene iz Kostid 2002.
17

Poreenje porodinih oglasa posvedenih smrtnim sluajevima u ove tri jezike/kulturne sredine
pokazalo je, zatim, to da se u okviru tog tipa teksta u Nemakoj javljaju etiri, u Srbiji pet, a u Crnoj Gori
ak est vrsta teksta. U sve tri sredine uobiajne su pritom sledede tri vrste teksta:
1. obavetenja o smrti (informativni posmrtni oglasi ili posmrtnice),
2. zvanini posmrtni oglasi i
3. komemorativni oglasi (tzv. sedanja).
Pored navedenih vrsta teksta u Nemakoj su redovno zastupljene jo i izjave zahvalnosti, koje se,
dodue, javljaju i u Srbiji, ali samo sporadino. I u Srbiji i u Crnoj Gori uobiajni su jo i tzv. poslednji
pozdravi i komemorativni informativni oglasi (obavetenja o pomenu), dok je u Crnoj Gori takoe
rairena i kombinacija komemorativnih informativnih oglasa s izjavama zahvalnosti, koja nije potpuno
nepoznata ni u Srbiji, ali nije uobiajna, tanije reeno potpuno je marginalna (Kostid 2002, 190191).
4.2. Razlike u pogledu frekventnosti vrsta teksta
Tri analizirane jezike/kulturne sredine razlikuju se i u pogledu frekventnosti vrsta teksta unutar
ovoga tipa.
Tabela 2: Zastupljenost pojedinih vrsta posmrtnih i komemorativnih oglasa u Srbiji, Crnoj Gori i Nemakoj
Frekventnost pojedinih vrsta posmrtnih i komemorativnih oglasa
obavetenja o smrti
poslednji pozdravi
zvanini posmrtni oglasi
izjave zahvalnosti
sedanja
pomeni
pomen + izjava zahvalnosti
Srbija
22%
32%
5%
24%
17%
-
Crna Gora
7%
22%
0,51%
59%
8%
0,38%
SR Nemaka
62%
14%
19%
2%
-
Na osnovu tabele moe se videti to da je osnovna funkcija umrlica u SR Nemakoj upravo samo
obavetavanje o smrti, a sve preostale funkcije znatno zaostaju za njom. U Crnoj Gori takoe dominira
jedna funkcija, naime obeleavanje pomena, dok sve su ostale funkcije u drugom planu. U Srbiji je
situacija drugaija nego u Nemakoj i Crnoj Gori, jer tu nijedna funkcija ne odnosi uoljivo prevagu.
Poslednji pozdravi kao najzasupljenija vrsta posmrtnih i komemorativnih oglasa u Srbiji ine svega 32%
oglasa ovog tipa, to je dvostruko manje nego kod dominantnih vrsta teksta u Nemakoj i Crnoj Gori.
Najmanje zastupljene vrste posmrtnih i komemorativnih oglasa, a to su pomeni, u Srbiji je svega
petnaestak posto manje nego poslednjih pozdrava, kao najzastupljenije vrste teksta ovog tipa (17%
naspram 32%) (Kostid 2002, 191).
18

Na osnovu izloenog namede se zakljuak da se u Nemakoj i Crnoj Gori izdvojila po jedan
osnovna funkcija posmrtnih i komemorativnih oglasa, dok u Srbiji oni ispunjavaju vie funkcija, koje se
mogu smatrati podjednako znaajnim.
Zvaninih ih je posmrtnih oglasa u sve tri analizirane sredine znatno manje nego privatnih.
Najzastupljeniji su u Nemakoj (4%), u Srbiji ih je 5%, dok je u Crnoj Gori njihov udeo u ukupnom broju
posmrtnih i komemorativnih oglasa gotovo zanemarljiv (0,51%). ini se da se u Nemakoj osobito
mnogo zvaninih oglasa posveduje izrazito uspenim poslovnim ljudima, menaderima koji su bili lanovi
upravnih odbora vedeg broja preduzeda, saraivali s jo vedim brojem njih, a pored toga su bili aktivni i u
razliitim telima i organizacijama. U Srbiji i Crnoj Gori najvie se zvaninih itulja posveduje istaknutim
strunjacima, osobito ukoliko se samo njihovo zanimanje smatra prestinim i/ili ukoliko su igrali
(relativno) znaajnu ulogu u politikom ivotu.
Razlike u pogledu zastupljenosti kod sedanja su jo izraenije nego kod obavetenja o smrti i kod
zvaninih posmrtnih oglasa. U Nemakoj su sedanja, koja su tamo ujedno i jedini oblik komemorativnih
oglasa, veoma retka, pa tako njihov udeo u ukupnom broju itulja iznosi svega 2%. Nasuprot tome, u
Srbiji sedanja zauzimaju znaajnije mesto, ba kao i druga vrsta komemorativnih oglasa, pomeni. Sedanja
ine 24%, a komemorativni oglasi zajedno ak 41% svih oglasa ovog tipa u srpskim optim informativnim
dnevnim novinama. U Crnoj Gori komemorativni oglasi su ak i znatno brojniji od posmrtnih (70%
naspram 30%).
U srpskom, a osobito u crnogorskom drutvu ovakav nain obeleavanja pomena, odnosno
pokazivanja toga da se uva uspomena na preminule srodnike i druge bliske osobe, oigledno igra
neuporedivo znaajniju ulogu nego u Nemakoj. Ovo se, po svemu sudedi, moe objasniti razlikama u
shvatanju smrti u pravoslavnom hridanstvu, s jedne strane, i katolikom i protestantskom hridanstvu, s
druge strane. Prema shvatanju uvreenom u srpskoj i crnogorskoj tradiciji prelazak umrlog iz sfere ivota
u sferu smrti postepen je i traje itavih godinu dana, tokom kojih se polako prekidaju spone koje su
umrlog vezivale za zemaljski ivot i za ive. Nasuprot tome, prema katolikom shvatanju sve veze izmeu
ovozemaljskog i zagrobnog ivota prekidaju se naglo, odjednom, u samom trenutku smrti (Lebda 1998,
141, Zeevid 1982). Obiaj objavljivanja komemorativnih oglasa uporite je, osim u narodnim
verovanjima i tradiciji, verovatno naao i u skrivenoj, ali zato snanoj ljudskoj potrebi za besmrtnodu
koja se ne izraava toliko u strahu od fizike smrti, koliko u strahu od zaborava (Tomid 2000, 178).
I u Srbiji i u Crnoj Gori sedanja, i komemorativni oglasi uopte, najvie se objavljuju povodom 40
dana, pola godine i godinu dana od smrti. Objanjenje i u ovom sluaju nudi tradicija, koja je nalagala da
se u navedenim intervalima odravaju pomeni: Nesumnjivo najvaniji pomen u ciklusu prireivan je
posle 40 dana. Smatralo se da se do tog dana dua krede ovim svetom i obilazi mesta gde je boravila za
ivota, a onda naputa ovaj svet i polazi na put prema drugome. (...) Polugodinji pomen je predstavljao
jednu etapu na munom putu due ka drugom svetu, pa joj je i tada trebalo pomodi. Godinjem (sic!)
pomenom se zavravao uobiajen ciklus, poto se smatralo da je dua posle tog vremena prispela na
drugi svet i da joj pomod vie nije potrebna. (Zeevid 1982, 74).
19

4.3. Ostale razlike
Od ostalih razlika izdvojidemo razlike u formatu, bogatstvu neverbalnih elemenata, drutveno
propisanom ispoljavanju emocija i u trenutku objavljivanja obavetenja o smrti. Izmeu posmrtnih i
komemorativnih oglasa u Srbiji, Crnoj Gori i SR Nemakoj postoje, dodue, i raznovrsne druge razlike, ali
bi zalaenje u sve pojedinosti znatno prevazilo okvire ovog rada.
4.3.1. Format posmrtnih i komemorativnih oglasa
Dok su u Nemakoj sve itulje veliki oglasi, u Srbiji i Crnoj Gori u dananje vreme meu njima
dominiraju mali oglasi. Veliki se oglasi, dodue, i u dve bive jugoslovenske republike redovno sredu, ali
su oni tamo izuzetak, a ne pravilo. Zato su i veoma upadljivi, a moglo bi se redi da presti i popularnost
uivaju pre u okviru tzv. populistikog ili novokomponovanog nego u okviru standardnog kulturnog
modela,26 koji ih danas doivljava kao znak rasipnitva i loeg ukusa (to svakako nije bio sluaj u vreme
kada su itulje i u bivoj Jugoslaviji po pravilu bili veliki oglasi, pre nestaice papira osamdesetih godina
20. veka).
4.3.2. Neverbalni elementi u posmrtnim i komemorativnih oglasima
Repertoar neverbalnih elemenata u srpskim i u crnogorskim ituljama znatno je skromniji nego u
nemakim. Dok je u svim srpskim i crnogorskim novinama fotografija preminulog visokofrekventan,
gotovo obligatoran element, crni rub je u Srbiji vezan samo za umrlice velikog formata, dok su u
crnogorskoj Pobjedi njime uokvirene sve umrlice. Od neverbalnih simbola u Srbiji se redovno premda
retko sredu jo i krst i petokraka zvezda, dok su svi drugi simboli usamljene, marginalne pojave.
Nasuprot tome, nemake itulje nikada ne sadre fotografiju preminulog, ali zato pored crnog
ruba gotovo uvek imaju i neki sloeniji neverbalni elemenat, kao to su npr. krst, golubica, sklopljene
ake, polomljeno klasje, rua itd. Za razliku od srpskih i crnogorskih itulja, nemake uz to mogu sadrati
i odgovarajudi moto27.
Raznovrsnosti neverbalnih simbola u nemakim ituljama ne treba, meutim, pridavati preveliki
znaaj. Nemake novine oglaivaima jednostavno nude vie mogudnosti u tom pogledu, tj. bogatiji
izbor. Izvesnu ulogu verovatno igraju i estetski faktori, poto se s fotografijom preminulog znatno bolje
uklapa veoma jednostavan neverbalni element poput krsta, nego relativno sloeni elementi, kao to je,
recimo, slomljeno klasje.
4.3.3. Konvencionalni izrazi osedanja
Srpske i crnogorske itulje raznovrsnije su u pogledu konvencionalnih izraza osedanja, koji
povremeno prerastaju u tubalaku komunikaciju. Tuenje za pokojnikom u nemakim ituljama
praktino se ne moe sresti, to ne udi ako se ima u vidu to da se radi o kulturnoj sredini iji obrazac
komunikacije nalae izbegavanje javnog ispoljavanja emocija u nizu ivotnih situacija, pa tako i kod smrti
26
Milena Dragidevid-eid razlikuje slededih pet osnovnih grupa kulturnih modela (Dragidevid-eid 1994, 11-24): 1. dominantni kulturni model,
dominantan sa stanovita ideoloke i kulturoloke poeljnosti, kulturne politike i vlasti, u okviru koga se izdvajaju prosvetiteljsko-dogmatski
model i elitna kultura, 2. kulturne modele masovne kulture, koji obuhvataju standardni model, populistiki (novokomponovani) model i rokkulturu kao masovnu kulturu mladih, 3. alternativne kulturne modele (obuhvataju razliite muzike potkulture, umetniko-stvaralake,
pomodne intelektualne i disidentske umetniko-intelektualne potkulture), 4. tradicionalne kulturne modele (agrokulturni model i modeli
kulturnog ivota pojedinih etnikih grupa) i 5. marginalne kulturne modele (narkomanska potkultura i delikventska potkultura).
27
U prilozima na kraju rada reprodukovano je nekoliko itulja iz nemakih novina.
20

bliske osobe. Taj obrazac komunikacije, meutim, nije vezan iskljuivo za Nemaku, ili za zemlje u kojima
se govori nemakim jezikom. On se, naprotiv, moe sresti i u mnogim drugim zemljama i kulturnim
sredinama, pa tako izmeu ostalog i u Srbiji. Uprkos tome, razlika u odnosu na Nemaku postoji, u tom
smislu to u Srbiji ovaj obrazac nije jedini. Njime se rukovodi samo deo stanovnitva, i to onaj koji je
ukorenjen u graanskoj tradiciji, tj. u tradiciji koja nalae uzdranost u ispoljavanju emocija. Dok je,
naime, prema graanskim normama ponaanja javno pokazivanje emocija neprikladno, u tradicionalnoj
seoskoj usmenoj kulturi, kojoj se i deo gradske populacije jo uvek priklanja, dominira obrazac
komunikacije koji ne samo da dozvoljava, nego ak i nalae verbalizovanje (stvarno prisutnih ili prosto
drutveno propisanih) osedanja u nizu prilika, u koje se ubraja i smrtni sluaj u bliem socijalnom
okruenju. Radi se, kao to je u vezi sa ponaanjem uesnika na pogrebnim sveanostima tvrdio Dirkem
(Durkheim), o drutveno propisanim izrazima osedanja, ije je unutarnje-psiholoke ekvivalente teko
odrediti (Streck 1987, 231). Dolazedi masovno u gradove u drugoj polovini dvadesetog veka, seosko
stanovnitvo donosilo je svoje obrasce ponaanja i nastavljalo je da se vlada u skladu s njima,
prilagoavajudi ih novoj sredini i novim medijima komunikacije samo u onoj meri u kojoj je to bilo
neizbeno. Tako su izmeu ostalog, kao to smo ved ranije i napominjali, prema tumaenju Ivana olovid
(olovid 2000), i usmene tubalice u osmercu i desetercu, i ostali oblici naricanja, kukanja i tuenja
pretoeni u novi kalup, odnosno u formu novinskog oglasa. Evo nekoliko primera.
Srbija
Dragom / fotografija /Milosavljevid Radovanu /Rajku /
Tebi: koga voleh i ja kao svog roenog brata.
Tebi: koji de to uvek u mom srcu biti.
Tebi: koji ne moe znati, koliko boli kada se nekom ko se voli alje poslednji pozdrav koji nede uti,
mnogo suza koje nede videti i nikada nede znati koliko de nedostajati nama, oboje smo te mnogo
voleli.
Tebi: koji si se radovao ivotu, koji ti je doneo zlu sudbinu, a meni nama venu tugu.
Tebi: aljem suze i ako ne mogu da te vrate, a kada bi mogle podarile bi ti venost.
Tebi: hvala za svu bratksu ljubav i dobrotu... ( Veernje novosti, 10.02.2001)
Naa neizmerno voljena i nikada prealjena / (fotografija) / Mrdak Natalija / 14.VII 2000 3.II 2001.
/ iznenada nas ostavi da ivimo u neverici i neizrecivom bolu i tuzi. Obuze nas velika praznina u dui.
Natalija, Naco, Cole, Cokilo, Colence, Zazo, Gorane, sredo naa, zato nas ostavi. Anele na uvek
nasmejani tvoj svetao i vedar lik veno de ostati da ivi u nama. Zauvek tvoji... (Veernje novosti,
06.02.2001)
Crna Gora
Dragi tata / (fotografija) / Perko / Tuga slama, srce plae, ode mi bez pozdrava i rijei. Zato? Puno
te volim i nikada te nedu prealiti. /Tvoji: kderka Mira, zet eljko i unuk Radivoje (Pobjeda,
15.02.2001)
Anele na / (fotografija) / Tina / Jo milion suza ne bi pomoglo da se umanji ovaj bol koji je u naim
duama. Neshvaljivo je da piemo dijelu sebe, da moramo da kaemo zbogom jedinoj sredi u ivotu.
Ne razmiljamo o sjutra, kada zatvorimo vrata kude i ostanemo u surovoj stvarnosti bez tvog
osmijeha i tvog glasa. Neka nam Bog uslii molitve da bude najvelianstveniji aneo meu
anelima. Vole te tvoje sestre, ostavljene u venoj tuzi. / Nela, Maja i Milica (Pobjeda, 16.02.2001)
21

ivote na / (fotografija) / Kristina / Nema rijei koja bi opisala ono to se trenutno deava u nama.
Dvadeset godina dan za danom svjetlost je obasjavala na dom. Koliko svijetlosti toliko ponosa to si
se borila za nas i tvoje sestre vie nego za sebe. Umorilo se to veliko lavlje srce zaspao je na borac i
odnio svu svjetlost iz naih ivota. Plaemo, ali nijedna suza ne odnosi ni djelid bola, on de tu ostati
sve dok te majka i tata opet ne zagrle, ivote na. / Tvoji roditelji (Pobjedan, 16.02.2001)
Poslednji pozdrav / (fotografija) / Tijani / Sa tugom i bolom moemo da pretpostavimo kako je
ranjenom majinom srcu kada se zauvjek rastaje od voljenog eda. Danas su se ugasile nae potajne
nade da de uz okean ljubavi tvojih roditelja uspjeti da pobijedi okrutnu dugogodinju bolest koja te
nije pustila ni djetinjstvo da proivi kao tvoji vrnjaci. Poivaj u miru anele na. / Kolege tvoje mmae
iz / Jugobanke AD Podgorica (Pobjeda, 13.02.2001)
4.3.4. Naknadno objavljivanje obavetenja o smrti

U Nemakoj je relativno est sluaj to da se o smrti bliske osobe javnost obavetava tek nakon
sahrane. Tradicionalni obiaji i pravila ponaanja ovde su, za razliku od Balkana, osetno izgubili na
znaaju. Tako, primera radi, minhenski list Ziddoje cajtung (Sddeutsche Zeitung) u broju za subotu i
nedelju, 28/29. jul 2001. godine donosi 20 itulja, a od toga 17 s informativnom funkcijom. Dva od ovih
17 oglasa nisu sadravala nikakve podatke u vezi sa sahranom, dok je meu preostalih 15 bilo deset
(66,6%) objavljenih pre i ak pet (33,3%) objavljenih tek nakon pogreba. I pored toga to se ovakva
praksa u Nemakoj ne smatra neobinom ili neprilinom, oglaivai se ipak ponekad pozivaju na izriitu
elju preminulog ili preminule.
U Srbiji i Crnoj Gori iskljuivanje ireg okruenja s pogreba i posmrtnih i komemorativnih obreda
(jo uvek?) je veoma neuobiajno. Pogreb se i dalje doivljava kao drutveni dogaaj na kome je
prisustvo svih srodnika, ali i prijatelja i saradnika preminulog dobrodolo, tj. praktino obavezno. Meu
1116 srpskih itulja koje smo analizirali nali smo, tako, svega desetak naknadno objavljenih oglasa,
odnosno manje od 1%. Uglavnom se pritom radilo o prilino starim osobama, iji su drutveni kontakti
po svemu sudedi i bili ogranieni na lanove porodice. Razlozi za objavljivanje itulje tek nakon sahrane i
odravanje obreda u krugu najue porodice mogu biti i drugaije prirode, npr. raznovrsni privatni
motivi nepoznati itaocima. Re je ponekad i o veoma poznatoj osobi, ija porodica pokuava da izbegne
dolazak velikog broja ljudi koji preminulog znaju jedino po uvenju, a ponekad i o tome da porodica
nain na koji je preminuli izgubio ivot doivljava kao sramotu koju treba sakriti (samoubistvo, droga i
sl.). ta god bio razlog, oglaivai u Srbiji oigledno su svesni toga da kre odreenu drutvenu normu, pa
vedina njih oseda potrebu da takvu odluku objasni i/ili opravda, pozivajudi se najede na volju pokojnog
ili, neto ree, na vlastita osedanja:
...Po elji pokojnice, sahrana je obavljena 5.II 2001. na Topiderskom groblju, u najuem krugu
porodice i iskrenih prijatelja... (Politika, 09.02.2001)
...Sahranjena je 7. februara 2001. godine po izriitoj elji u prisustvu svoje ue familije... (Politika,
09.02.2001)
Polaganje urne / fotografija / prim. dr Radivoja Grida / ginekologa / obavljeno je dana
1.2.2001.god. Na naem poslednjem rastanku elela sam da budem sama sa njim... (Politika,
02.02.2001)
Mogu se, meutim, kao i u Nemakoj, nadi primeri toga da ovaka obrazloenja izostaju.
22

Preminula je naa mila derka, sestra i sestriina /fotografija / Maja Dragidevid / Sahranjena je
1.2.2001. godine na Novom groblju u krugu najblie porodice i prijatelja. Njeni....2 (Politika,
02.02.2001)
Naknadno objavljivanje umrlice nije, osim toga, uvek znak tenje za mirom i privatnodu, ono je
pravilo i u onim situacijma kada je preminuli umro i sahranjen daleko od mesta iz koga potie, ali u kome
jo ivi njegova porodica (udaljeni grad, drugi region, druga drava), to znaajno smanjuje obaveze
oalodenih prema neposrednom okruenju, a i tog okruenja prema oalodenima. Jasno je npr. da se
od kolskog druga, kolege, komije, daljeg roaka itd. ne moe oekivati da prisustvuje pogrebu koji se
odrava u mestu stotinama ili hiljadama kilometara udaljenom od onoga u kome ivi.
U crnogorskim listovima naknadno objavljivanje posmrtnih oglasa potpuno je nezamislivo.
5. Zakljuak
Razlike izmeu jezika, osobito u pogledu leksike, semantike i obrazaca tekstualizacije, esto
proizilaze iz meukulturnih razlika u shvatanju vanjezike realnosti, tj. iz razliitog naina gledanja na
svet, na pojave i dogaaje u njemu. Poreenje nemakih, srpskih i crnogorskih posmrtnih i
komemorativnih oglasa pokazalo je to da se prototipi odgovorajudih vrsta teksta u navedenim
jezikim/kulturnim zajednicama zaista razlikuju, kao i to da je neophodno biti svestan te injenice i
poznavati prototipe specifine za jednu jeziku/kulturnu zajednicu, ukoliko elimo da oblikujemo tekst
koji odgovara potrebama, normama i ukusu date sredine.
Tu nije re samo o specifinost nemake, srpske i crnogorske srediti, niti se radi o usamljenom
sluaju jednog tipa vrste teksta, ved to pravilo vai za sve jezike i sve vrste teksta. To potvruje
konstataciju iznetu na poetku ovog rada, da ovladavanje stranim jezikom ne podrazumeva samo
upoznavanje njegove fonetike, leksike i gramatike, ved i sticanje znanja o konvencijama koje vae za
pojedine vrste teksta u datoj jezikoj/kulturnoj zajednici.
S donoenjem zakljuaka o kulturnoj uslovljenosti obrazaca tekstualizacije, tj. s pokuajima da se
jezike razlike objasne kulturnim (sociolokim, etnolokim, antropolokim i sl. faktorima) uvek, meutim,
treba biti izuzetno oprezan, imajudi u vidu okolnost da kontrastivna lingvistika jo uvek ne raspolae ni
koherentnom teorijom, a ni metodama neophodnim za takvu vrstu istraivanja (Rein 1983, 6, 88, Kniffka
1995, 9, 25).
23

Dodatak
Toposi u motu itulja na nemakom jeziku28
1. Toposi koji objanjavaju smrt i tako joj pruaju odreeni smisao
U okviru ove grupe dominiraju dva toposa: smrt kao rezultat Boje volje i smrt kao izbavljenje od
zemaljskih muka, pri emu se ovo izbavljenje (nem. Erlsung) ne vidi toliko u skladu sa tradicionalnim
hridanskim shvatanjima, koliko bukvalno, u smislu osloboenja od bolova koje donosi teka bolest.
Von Gott kommen wir und zu Ihm kehren wir zurck. (Rhein-Neckar-Zeitung, 02.08.2001)
Vader in'n Himmel!
Wenn du dat wullt, denn kannst du redden un gesund maken.
Hest du dat anners beslaten,
Denn bgt wi uns nner dienen hiligen Willen. (Hamburger Abendblatt, 06.07.2001)
Wenn die Kraft zum Leben nicht mehr reicht,
ist Sterben Erlsung. (Badisches Tageblatt, 01.08.2001)
2. Toposi koji se tiu vrednovanja mrtvih

Kao sto de slededi primeri pokazati, u okviru mota nemakih umrlica uvek se istiu gotovo iste
one osobine koje smo mogli da sretnemo i kod balkanskih novinskih tubalica: skromnost,
jednostavnost, portvovanje, predanost, ispunjavanje obaveza i sl.
Du warst im Leben
so bescheiden,
wie schlicht und einfach lebtest Du,
mit allem warst Du
stets zufrieden,
nun schlafe wohl
in stiller Ruh! (Leipziger Volkszeitugn, 31.07.2001)
Was Du im Leben hast gegeben,
dafr ist jeder Dank zu klein,
Du hast gesorgt fr Deine Lieben.,
Von frh bis spt, tagaus, tagein.
Nun ruhe sanft, geliebtes Herz,
Dir der Friede, uns der Schmerz. (FAZ, 07.08.2001)
Du warst so gut in deinem Leben
und dachtest nie an dich,
fr die Familie stets zu sorgen,
war deine grte Pflicht. (Badisches Tageblatt, 07.08.2001)
Stets bescheiden war dein Leben,
nur Pflicht und Arbeit kanntest du,
du hast geschafft fr deine Lieben,
hab' Dank und schlafe sanft in stiller Ruh. (Thringer Allgemeine, 4.08.2001)
28
Dodatak je preuzet iz Kostid 2002.
24

3. Toposi koji se tiu osedanja blinjih
Kao to se moe i oekivati, tematizuju se osedanja tuge, bola i praznine zbog pretrpljenog
gubitka.
Eine Stimme, die uns vertraut war, schweigt.
Ein Mensch, der immer fr alle da war, hat
uns verlassen.
Schwer ist es, diesen Schmerz zu ertragen,
Denn ohne ihn wird alles anders sein. (Mannheimer Morgen, 03.08.2001)
Es gibt nichts, was uns die Abwesenheit
eines geliebten Menschen ersetzen kann.
Man trgt das Vergangene wie ein Geschenk in sich. Dietrich Bonhoeffer (Hamburger Abendblatt,
06.08.2001)
Wenn uns etwas fortgenommen wird,
womit wir tief und wunderbar zusammenhngen,
so ist viel von uns selbst fortgenommen. Reiner Maria Rilke (SZ, 07.08.2001)
4. Toposi koji ograniavaju dejstvo smrti

I ovde dominiraju dva toposa koja su bila najzastupljenija i u balkanskim ituljama: mrtvi
nastavljaju da ive u sedanjima i srcima onih koji su ih voleli, ili u nekom drugom svetu, u tom sluaju
po pravilu u skladu sa hridanskim verovanjima i predstavama.
Wer im Gedchtnis seiner Lieben lebt,
ist nich tot sonder nur fern
tot ist nur, wer vergessen ist. (Badisches Tageblatt, 01.08.2001)
Ich bin die Auferstehung und das Leben.
Wer an mich glaubt, wird leben,
auch wenn er stirbt. (Joh.11,25) (Badisches Tageblatt, 02.08.2001)
Nun schlumm're sanft in Gottes Frieden,
Gott lohne dich fr deine Mh',
Wenn du auch bist von uns geschieden,
In unserem Herzen stirbst du nie. (Thringer Allgemeine, 07.08.2001)
Gott suchen ist das Leben.
Ihn finden ist das Sterben.
In Ihm sei,n ist die Ewigkeit. (FAZ, 06.08.2001)
25

Prilozi
Prilog 1: Profesorska preporuka na nemakom jeziku
29
29
https://www.google.rs/search?q=empfehlungsschreiben+professor&safe=active&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=_JTBUpmYIuSGyQO6ooG
oCw&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1280&bih=854#facrc=_&imgdii=_&imgrc=ri0Y5_F0gqLEHM%3A%3BUKUccyK8hAfrbM%3Bhttp%253A%252F%2
52Fwww.raphael-schmehl.de%252Flebenslauf%252Fjung.jpg%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.raphaelschmehl.de%252Flebenslauf%252Fempfehlungsschreiben_jung.html%3B2468%3B3346
26

Professor Dr. Claudia Musterfrau
Universitt zu Kln
Mathematisch-Naturwissenschaftliche Fakultt
50923 Kln
Technische Universitt Mnchen
Lehrstuhl fr Naturwissenschaften
80333 Mnchen
Kln, den 11. August 2012
Empfehlungsschreiben fr Herrn Stefan Muster, B.Sc.

Als hervorragenden Bachelor-Absolventen, engagierten Studenten und zuverlssigen Mitarbeiter kann ich Herrn Stefan Muster,
geboren am 20. April 1986 in Kln, sowohl aufgrund seiner guten Leistungen als auch aufgrund seiner persnlichen
Qualifikation fr ein Master-Studium empfehlen.
Vom Wintersemester 2010/2011 bis zum Sommersemester 2012 hat Herr Muster an meinen Vorlesungen zu den
Schwerpunkten Entwicklungsbiologie und Evolutionsbiologie teilgenommen. Auch die begleitenden Seminare hat er mit
besonderem Engagement und groem Erfolg besucht.
Herr Muster zeichnet sich durch ein auergewhnlich gutes Verstndnis auch komplexer Zusammenhnge aus und verfgt
zugleich ber fundierte Fachkenntnisse auf dem Gebiet der Entwicklungsbiologie und Evolutionsbiologie. Seine sehr guten
Prfungsleistungen zeigen seinen Ehrgeiz und werden durch ein stetiges Engagement auch ber den Seminarbetrieb hinaus etwa am Max-Planck-Institut fr Evolutionsbiologie oder als Tutor komplettiert.
Im Hauptstudium des Studienganges Biowissenschaften hat Herr Muster die Vertiefungsrichtung Genetik gewhlt. Er hat mit
Fallstudien zur Genetik seine besonderen Kenntnisse bewiesen und erfolgreich an einem praktischen Projekt in
Zusammenarbeit mit einem externen Partner teilgenommen.
Seine fachliche Kompetenz drckt Herr Muster stets offen und freundlich aus. Deswegen ist er nicht nur bei Kommilitonen,
sondern auch bei den Mitarbeitern meines Lehrstuhls beliebt. Seine erfolgreiche Tutorenttigkeit am Lehrstuhl fr Genetik ist
nicht zuletzt auf seine ausgezeichnete Team- und Kommunikationsfhigkeit und sein Selbstvertrauen zurckzufhren.
Sehr gerne empfehle ich Herrn Stefan Muster fr ein Master-Studium der Biowissenschaften an der Technischen Universitt
Mnchen. Fr seine weitere akademische Laufbahn wnsche ich ihm alles Gute.
Mit freundlichen Gren

Professor Dr. Claudia Musterfrau
30
Prilog 2: Profesorska preporuka na nemakom jeziku
30
http://www.mba-master.de/master/bewerbung/empfehlungsschreiben/muster-empfehlungsschreiben.html
27

Prilog 3: Profesorska preporuka na engleskom jeziku
31
31
https://www.google.rs/search?q=letter+of+recommendation&safe=active&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=7qXBUveoEcS9ygONpIG4Cg&v
ed=0CAcQ_AUoAQ&biw=1280&bih=854#q=letter+of+recommendation+professor&safe=active&tbm=isch&facrc=_&imgdii=_&imgrc=bboSHQ8ky14M%3A%3BK7kMzyTcofqjUM%3Bhttp%253A%252F%252Ffriendsofscottalvord.org%252Fabout%252FWang_Letter_of_Recommendation.jpg%
3Bhttp%253A%252F%252Ffriendsofscottalvord.org%252Fabout%252FRecommendationLetters.html%3B500%3B654
28

Prilog 4: Profesorska preporuka na engleskom jeziku
32
32
https://www.google.rs/search?q=letter+of+recommendation&safe=active&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=7qXBUveoEcS9ygONpIG4Cg&ve
d=0CAcQ_AUoAQ&biw=1280&bih=854#q=letter+of+recommendation+professor&safe=active&tbm=isch&facrc=_&imgdii=_&imgrc=hBHu5dqlr
L4d7M%3A%3BiIWNFmGKf6MauM%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.conniecave.com%252FrecommendationKarlin.jpg%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.conniecave.com%252Frecommendations.html%3B750%3B1096
29

Prilog 5: Hamburger Abendblatt, 02.08.2001.
Prilog 6: Mannheimer Morgen, 06.08.2001.
Prilog 7: Schsische Zeitun, 04/05. 08.2001.
30

Literatura
Antonijevid, D. (2013). Stranac ovde, stranac tamo. Antropoloko istraivanje kulturnog identiteta
gastarbajtera. Beograd: Filozofski fakultet.
Brinker, K. (1992). Linguistische Textanalyse. Eine Einfhrung in Grundbegriffe und Methoden. Berlin:
Erich Schmidt Verlag.
olovid, I. (2000). Divlja knjievnost. Beograd: XX vek.
Dragidevid,eid, M. (1994). Neofolk kultura. Politika i njene zvezde. Sremski Karlovci: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovida.
Duden. (2010). Briefe und E-Mails gut und richtig schreiben. Mannheim: Dudenverlag.
Eckkrammer, E. M. (1996). Die Todesanzeige als Spiegel kultureller Konventionen: Eine kontrastive
Analyse deutscher, englischer, franzsischer, spanischer, italienischer und portugisischer
Todesanzeigen. Bonn: Romanistischer Verlag.
Fleischer, W., Michel, G., & Starke, G. (1993). Stilistik der deutschen Gegenwartssprache. Frankfurt am
Main: Peter Lang.
Frese, K. (1987). Wie Eltern von sich reden machen. Sprachliche Analyse von Geburtsanzeigen in
Tageszeitungen zwischen 1790 und 1985. Heidelberg: Carl Winter.
Fries, U. (1990). A Contrastive Analysis of German and English Death Notices. U Frisak, J. (ed.). Further
Insights into Contrastive Analysis, 540560.
Hesse, J., & Schrader, H. Ch. (2009). Bewerbungsstrategien fr Hochschulabsolventen. Frankfurt am
Main: Eichborn.
Ivanetid, N. (1994). Todesanzeigen in kroatischen und deutschen Tageszeitungen. U Zagreber
Germanistische Beitrge, 3, 109125.
Jandrokovid, M. (2007). Nemako-srpski i srpsko-nemaki teoloki renik. Beograd: Hridanski kulturni
centar.
Kleut, M. (2008). Nauno delo od istraivanja do tampe. Novi Sad: Akademska knjiga.
Konstantinovid, S. (2009). Kako se pie maturski, seminarski i diplomski rad. Novi Sad: Ljubitelji knjige.
Kostid, J. (2002). Umrlice u nemakoj i srpskoj tampi. Magistarski rad. Beograd: Filoloki fakultet.
Kostid, J. (2003). Tekst u germanistikoj lingvistici izmeu 1970. i 2000. Philologia, 1, 2131.
Kuzmanovid-Jovanovid, A., Andrejevid, M., & Filipovid, J. (2012). Prirunik iz akademskog pisanja.
Beograd: igoja.
Lage-Mller, K. (1995). Tesxt und tod. Eine handlungstheoretisch orientierte Textsortenbeschreibung am
Beispiel der Todesanzeige in der deutschsprchigen Schweiz. Tbingen: Gunter Narr.
Lebda, R. (1998). Izraavanje vrednosti u tekstovima itulja (na srpskom i poljskom). U Slavistika, 2,
140156.
Ostin, D. L. (1994). Kako delovati reima. Predavanja na Harvardu 1955. godine. Novi Sad: Matica
srpska.
Rihtman-Augutin, D. (1988). Etnologija nae svakodnevice. Zagreb: kolska knjiga.
Rihtman-Augutin, D. (1993). We Were Proud to Live with You, and Nowe Immensely Sad to Have Lost
You. A Chronicle of the War through Newspaper Death Notices. U Narodna umjetnost, 30,
279302.
31

Rihtman-Augutin, D. (2000). Junaci i klijenti. U Rihtman-Augutin, D. Ulice moga grada. Antropologija
domadeg terena. Beograd: XX vek, 167192.
Rodenovid, L. (1992). rituali oko smrti poginulih boraca (primjer Samobora). U Etnoloka tribina, 15.
Sakan, M. (2005). Izrada strunih i naunih radova. Novi Sad: Prometej.
Sommerfeldt, K.-E. (1997). Gestern so und heute anders. Sprachliche Feldr und Textsorten in der Presse.
Mnchen: Iudicium Verlag.
Streck, B. (ed.) (1987). Wrterbuch der Ethnologie. Kln: Peter Hammer Verlag.
uvakovid, U. (2010). Akademsko pisanje u drutvenim naukama. Beograd: Dosije.
Tomid, Z. (2000). Komunikologija. Beograd: igoja.
Zeevid, S. (1982). Kult mrtvih kod Srba. Beograd: Vuk Karadid.
32

AL kulturnaUslovljenostObrazacaTekstualizacije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

AL kulturnaUslovljenostObrazacaTekstualizacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Jelena Kostid Tomovid

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika i kulturna uslovljenost

1. Vrste teksta i obrasci tekstualizacije

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Ilustracije 1 i 2: Oglasi za izdavanje stana u Srbiji i u Nemakoj

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Ilustracije 3 i 4: Izgled poslovnog pisma prema normi DIN 5008

1.4. Vrste teksta kao prototipske kategorije

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Ilustracija 5: Oglas povodom roenja deteta, nemaki jezik

Ilustracija 6: Oglas povodom veridbe, nemaki jezik

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

3.4.1. Topisi koji objanjavaju uzrok smrti18

3.4.2. Toposi koji se tiu vrednovanja preminulog

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

3.4.3. Toposi koji se tiu osedanja blinjih nakon pretrpljenog gubitka

3.4.4. Toposi koji ograniavaju dejstvo smrti

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Hrvatske obrambene snage, oruane formacije Hrvatske stranke prava

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

PORODINI OGLASI POSVEENI SMRTNIM SLUAJEVIMA

privatan ili zvanian

Poglavlje 4 preuzeto je uz izvesne izmene iz Kostid 2002.

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Frekventnost pojedinih vrsta posmrtnih i komemorativnih oglasa

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

4.3.4. Naknadno objavljivanje obavetenja o smrti

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

2. Toposi koji se tiu vrednovanja mrtvih

Dodatak je preuzet iz Kostid 2002.

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

4. Toposi koji ograniavaju dejstvo smrti

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Prilog 1: Profesorska preporuka na nemakom jeziku

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Empfehlungsschreiben fr Herrn Stefan Muster, B.Sc.

Mit freundlichen Gren

Prilog 2: Profesorska preporuka na nemakom jeziku

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Prilog 3: Profesorska preporuka na engleskom jeziku

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Prilog 4: Profesorska preporuka na engleskom jeziku

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Prilog 5: Hamburger Abendblatt, 02.08.2001.

Prilog 6: Mannheimer Morgen, 06.08.2001.

Prilog 7: Schsische Zeitun, 04/05. 08.2001.

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

Obrasci tekstualizacije i njihova jezika I kulturna uslovljenost

You might also like