POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA

SOMBOR DOO SOMBOR

Savremena
tehnologija gajenja
kukuruza i soje

Savremena tehnologija gajenja

kukuruza i soje

Jelena Ivan, dipl.in.

Broura je napravljena u u okviru Projekta Edukacija poljoprivrednih

proizvoaa o aktuelnom sortimentu i savremenoj agrotehnici u
proizvodnji kukuruza i soje koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za
poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo AP Vojvodine

Savremena tehnologija gajenja kukuruza

Tehnologiju gajenja ine agrotehnike mere koje se primenjuju u
proizvodnji svake ratarske biljke, pa i kukuruza. Osnovni zadatak
tehnologije gajenja kukuruza je stvaranje povoljnih uslova za rast i razvie
biljaka, odnosno za to bolje iskoriavanje genetskog potencijala hibrida.
Kvalitetno i blagovremeno izvedene agrotehnike mere ublaavaju
nepovoljno dejstvo spoljnih inilaca na prinos kukuruza.

Izbor parcele
Gajenju kukuruza najbolje odgovaraju zemljita ravniarskog
reljefa do 300m nadmorske visine. Kukuruz daje visoke prinose na
zemljitima koja su plodna, rastresita, sa dobrim kapacitetom za vodu.
Kukuruzu odgovaraju zemljita koja imaju znatne rezerve zemljine vlage
ali su istovremeno dobro aerisana. Ovakve osobine imaju zemljita srednja
po mehanikom sastavu, dobre strukture i bogata organskim materijama
kao to su ernozem i gajnjae.
Teka i zbijena zemljita su znatno manje povoljna za proizvodnju
kukuruza. Ovakva zemljita treba podrivati i ubriti organskim ubrivima
u cilju popravke njihovih osobina ime se stvaraju povoljniji uslovi za
razvoj gajenih biljaka. Za gajenje kukuruza manje odgovaraju laka,
humusom siromana zemljita jer imaju mali kapacitet za vodu. Popravka
ovakvih zemljita moe se izvesti unoenjem organskih ubriva, najee
stajnjaka.
Na razvoj useva kukuruza velik uticaj ima i pH vrednost zemljita.
Gajenju kukuruza najvie odgovaraju
zemljita neutralne reakcije
zemljinog rastvora. Ako je pH vrednost zemljita manja od 5 zemljite se
ne koristi za proizvodnju kukuruza bez prethodnih mera popravke
zemljita. Kukuruzu ne odgovaraju ni zaslanjena zemljita kod kojih je pH
vei od 8.5, naroito u sunim godinama koncentracija soli na ovakvim
zemljitima se dodatno poveava.

Plodored
Kukuruz treba gajiti u plodoredu, a ne u monokulturi. Dobri
predusevi za kukuruz su strna ita, prvenstveno ozima ali i jara strna ita.
Dobar predusev kukuruzu su i leguminoze, u praksi je to najee soja a
na znatno manjim povrinama i graak, pasulj. Povoljan predusev
kukuruzu moe biti i suncokret, dok je eerna repa manje povoljan
predusev kukuruzu jer naputa zemljite kasnije od drugih preduseva i
veliki je potroa vode.
Zbog visokog uea u strukturi setve kukuruz se jo uvek gaji u
monokulturi na znatnim povrinama i pored konstantnih upozorenja
strunjaka da je ovakva proizvodnja rizina. Kukuruz je biljka koja moe
da podnese monokulturu, ali je treba maksimalno izbegavati iz veeg broja
razloga. U monokulturi se zemljite jednostrano iskoriava, dolazi do
vee pojave otpornih korova, a kukuruzna zlatica moe desetkovati prinos
kukuruza u monokulturi.

Obrada zemljita
Obrada zemljita je kompleksna agrotehnika mera koja se deli na
osnovnu obradu zemljita i predsetvenu pripremu. Osnovni zadatak
osnovne obrade zemljita je stvaranje povoljnog vodnog, vazdunog i
toplotnog reima u zemljitu kao i dobre mikrobioloke aktivnosti, sve u
cilju osiguranja povoljnih uslova za rast i razvoj useva kukuruza. Veoma
je vano blagovremeno izvoenje osnovne obrade zemljita. Ako je
predusev kukuruzu strnina prvi korak pri osnovnoj obradi je obrada
strnita. Ova operacija esto se naziva jo i ljutenje strnita, odnosno
ugarenje. Obradom strnita uva se zemljina vlaga, provocira se nicanje
korova a zaoravaju se i etveni ostaci ime se stvaraju uslovi za
mikrobioloke procese i razgradnju zaorane mase. Prema viegodinjim
podacima najbolji prinosi kukuruza ostvaruju se ako je osnovna obrada
izvedena u prvim rokovima obrade, ranije u jesen. Sa kanjenjem osnovne
obrade dolazi do smanjenja prinosa kukuruza, naroito ako se osnovna

obrada izvede u prolee u godini u kojoj se gaji kukuruz. Na kasno

obraenom zemljitu ne postoji povoljna struktura, predsetvena priprema
je oteana, klijanje i nicanje je neujednaeno, to sve dovodi do znatno
niih prinosa kukuruza. Osnovna obrada najee se izvodi oranjem na
dubinu 20 do 30 santimetara, u zavisnosti od tipa zemljita, preduseva,
koliine etvenih ostataka i dr. Orati treba kada je zemljite u stanju
fizike zrelosti za obradu, odnosno pri povoljnoj vlanosti zemljita. Ako
je zemljite vlanije oranjem se stvara kaiava plastica kao i nepropusni
sloj ispod dubine oranja. Ako se ore suvie suvo zemljite dolazi do s
tvaranja veih grudvi koje se kasnije teko razbijaju. Zatvaranje zimske
brazde je mera koja se preporuuje nakon izvedene osnovne obrade.
Kvalitetna i blagovremena predsetvena priprema veoma je vana
jer seme treba da ima"tvrdu posteljicu, a mek pokriva". Osnovni zadatak
predsetvene pripreme je uvanje vlage, ravnanje zemljita, unitavanje
eventualno izniklih korova, sve u cilju stvaranja povoljnih uslova za
razvoj mlade biljke kukuruza. Dubina predsetvene pripreme treba da je 8
do 10 santimetara, ova mera izvodi se kombinovanim oruima kako bi se
smanjio broj prohoda mehanizacije.

ubrenje
Kukuruz spada u grupu ratarskih biljaka sa najveom
proizvodnjom organske materije po jedinici povrine. Za formiranje
velikog prinosa potrebno je obezbediti znaajne koliine hraniva. Kukuruz
treba ubriti na bazi agrohemijske analize zemljita kako bi unete koliine
ubriva odgovarale potrebama useva kukuruza kao i stanju plodnosti
parcele na kojoj e se gajiti kukuruz. ubrenje na bazi agrohemijskih
analiza zemljita je racionalno i u funkciji zatite ivotne sredine. U
razliitoj literaturi nalaze se razliite preporuke za potrebne koliine
ubriva za kukuruz, veina autora navodi da je za prinos od 10 t/ha
potrebno 100-180 kg/ha N, 70-120 kg/ha P2O5 i 40-120 kg/ha K2O.
Osnovno ubrenje za kukuruz treba izvesti u jesen, pred osnovnu obradu
zemljita. Ovom prilikom unose se celokupne koliine fosfora i kalijuma
kao i deo azota putem kompleksnih mineralnih ubriva. Preostale
potrebne koliine azota potrebno je primeniti u prolee, pre predsetvene

pripreme. Tana koliina azotnog ubriva moe se u prolee utvrditi na

osnovu N-min metode. U savremenoj agrotehnici kukuruza prihranjivanje
tokom vegetacije se ne preporuuje.

Setva
Setva je jedna od najznaajnijih agrotehnikih mera u proizvodnji
kukuruza. Kako bi se setva izvela kvalitetno potrebno je pravovremeno i
kvalitetno obaviti predsetvenu pripremu zemljita. Zemljite treba da je
dobro usitnjeno, ravno i rastresito. Setva je kompleksna agrotehnika
mera, sastoji se od vie elemenata: vremena, dubine i gustine setve.
Greke koje se uine u setvi samo delimino mogu da se poprave, ova
agrotehnika mera ubraja se u najznaajnije u proizvodnji kukuruza.
Vreme setve uslovljeno je biolokim osobinama kukuruza,
agroekolokim uslovima odreenog rejona kao i duinom vegetacije
odabranog hibrida i namenom kukuruza, za zrno ili za silau. Kukuruz
treba sejati u dovoljno zagrejano zemljite, sa setvom kukuruza se poinje
kada se zemljite na dubini od 10 cm zagreje na 10C. Ovakvi uslovi
omoguavaju da, uz dovoljno
vlage, nicanje bude za
petnaestak dana.
U naem regionu
najvee
povrine
pod
kukuruzom poseju se u
periodu od 10. do 30. aprila.
Ukoliko
zemljite
nije
dovoljno zagrejano, seme
bubri ali dugo ne klija, deo
semena se zarazi i gljivinim
oboljenjima, usevi zbog toga mogu biti proreeni.
Drugi nedostatak rane setve je eventualno oteenje od kasnog
mraza, te mnogi proizvoai izbegavaju ranu setvu. Rana setva ima i
svojih prednosti, ranije sejani usevi ranije i niu, pa tako ranije i metlie,
svilaju, pre i dozrevaju, bre otputaju vlagu iz zrna jer sazrevaju u
toplijem periodu. Ovakvi usevi razvijaju snaan korenov sistem do sunog

perioda, te lake podnose suu. Iz svih ovih razloga setvu kukuruza treba
poeti u prvoj dekadi aprila, najvee povrine treba posejati u drugoj
dekadi aprila, do kraja ovog meseca treba zavriti setvu kukuruza. Setva
hibrida pune vegetacije u maju mesecu je nesigurna, ako moramo sejati u
maju treba sejati hibride krae vegetacije. Kasna setva je rizina jer je
moe pratiti nedostatak vlage u zemljitu to moe produiti klijanje
kukuruza.
Dubina setve zavisi prvenstveno od tipa zemljita, odnosno
njegove vlanosti.
Pri normalnim uslovima vlanosti na zemljitima tipa ernozem
kukuruz treba sejati na 6 cm dubine, izuzetno 1 do 2 cm dublje. Na
zemljitima teeg mehanikog sastava koja su vlanija setva treba da je 1
do 2 cm plia.
Veoma vaan inilac proizvodnje kukuruza je broj biljaka po
hektaru, tj. sklop. Broj biljaka po jedinici povrine je prva komponenta
prinosa i veoma je vano setvom kukuruza na zadato rastojanje stvoriti
uslove za eljeni broj biljaka u etvi. Razliiti hibridi kukuruza imaju
razliite zahteve prema gustini setve. Gustina setve menjala se poslednjih
nekoliko decenija s tendencijom poveanja broja biljaka po hektaru. Tome
je doprinela pojava novih hibrida koji podnose gui sklop, te se danas
srednje rani i srednje kasni hibridi seju na 57 do 68000 biljaka po ha, rani
hibridi na 68 do 79000 biljaka po ha, dok se kasni hibridi seju na 5560.000 biljaka po ha. Na sklop u velikoj meri utiu i klimatski uslovi kao i
kvalitet zemljita.
U suvim uslovima i na slabijim zemljitima treba planirati manji
sklop i obrnuto.
U uslovima navodnjavanja praktikuje se gua setva, kao i kod
hibrida koji se gaje za silau.
Na tritu se nalazi veliki broj hibrida, od FAO 300 do FAO 700.
Izbor hibrida zavisi u mnogome od proizvodne orjentacije gazdinstva, ali
da bi proizvodnja bila stabilnija vano je odluiti se za hibride razliite
duine vegetacije.

Mere nege
Nega kukuruza obuhvata niz operacija koje se obavljaju po potrebi,
a to su: valjanje, razbijanje pokorice, meuredna kultivacija, zatita od
tetoina, korova i bolesti i navodnjavanje.
U naim uslovima prolea su esto sa malim koliinama padavina,
pa kukuruz nakon setve treba valjati kako bi se obezbedio bolji kontakt
semena i zemljita i sauvala dragocena vlaga u zemljitu. esta je pojava
pokorice nakon jakih pljuskova u fazi klijanja kukuruza, u ovakvim
situacijama vano je razbiti pokoricu i time omoguiti nesmestano nicanje
useva kukuruza. Od mera nege koje se promenjuju u usevu kukuruza
jedno od najznaajnijih mesta pripada
suzbijanju korova. Prilikom upotrebe
herbicida vano je imati u vidu kako
populaciju korova na konkretnoj
parceli tako i potovati uputstvo za
upotrebu
proizvoaa
pesticida.
Zatita kukuruza od tetoina izvodi
se kako tretmanom semena kukuruza
kao i drugim tretmanima u zavisnosti
od intenziteta napada konkretne
tetoine.
Meuredna kultivacija veoma
je vana mera nege kukuruza koja
obezbeuje spreavanje gubitka vlage
iz zemljita u vegetaciji kukuruza, kao
i
suzbijanje
poniklih
korova,
unitavanje pokorice, popravljanje
vodno vazdunog i mikrobiolokog
reima zemljita. Meurednu kultivaciju treba izvesti u ranijim fazama
razvoja kukuruza, kada kukuruz ima tri do etiri lista prvi put i kada biljke
kukuruza imaju est do osam listova drugi put. Prva meuredna kultivacija
obavlja se na dubini od 6 do 8 cm, dok se drugi put kultivira plie, na
dubini od 4 do 6 cm. Pri meurednom kultiviranju treba obratiti panju na
zatitnu zonu do biljaka kukuruza, koja pri prvoj kultivaciji treba da bude
10 do 12 cm, a pri drugoj kultivaciji ova zona je ira i treba da iznosi 15

do 20 cm. U naem regionu pojedini poljoprivrednici zagru kukuruz

tokom vegetacije, ali ova mera nema opravdanja u savremenoj proizvodnji
kukuruza jer se zagrtanjem poveava povrina sa koje dolazi do
isparavanja i gubitka vlage iz zemljita.

Navodnjavanje
Prinosi kukuruza u regionu variraju znaajno od godine do godine
u vrlo irokom rasponu u zavisnosti od koliine i rasporeda padavina u
vegetaciji kukuruza. Prosene potrebe kukuruza za vodom su: april 35mm,
maj 90mm, jun 95mm, jul 120mm, avgust 75mm i septembar 40mm, sve
ukupno 450mm. U vegetaciji
kukuruza
prosean
nedostatak
padavina iznosi 150 do 250 mm.
Posledice sue na smanjenje prinosa
prvenstveno zavise od duine
perioda bez padavina, visine
temperature
vazduha,
vodnog
reima zemljita, zahteva biljaka za
vodom i stepena tolerantnosti prema
sui, kao i od nivoa primenjene
agrotehnike.
Kukuruz
najvee
potrebe za vodom ima u fazi
cvetanja, sua u ovoj fazi moe da
utie na smanjenje prinosa zrna koje
je dva do tri puta vee u odnosu na
njenu pojavu u bilo kojoj drugoj fazi
razvoja kukuruza. Velika osetljivost
kukuruza na nedostatak vode i
visoke temperature u vreme cvetanja
proizilazi iz potrebe istovremenog
razvijanja mukih i enskih cvetova koji su na biljci prostorno udaljeni
30do 100 cm i potpuno su izloeni spoljnim uticajima. Zato se biljka sama
titi zakanjenjem pojave svile u odnosu na metlicu, ime se period
izlaganja svile tetnom delovanju sue skrauje, a to u uslovima

dugotrajne i jake sue dovodi do poveanog broja jalovih biljaka. Efekat

sue u pojedinim godinama je katastrofalan,jer su postignuti prinosi
kukuruza manji nego ozimih strnina. U ekstremno sunim godinama na
pojedinim parcelama prinosa kukuruza uopte nije bilo. Efekat
navodnjavanja na prinos kukuruza u naim uslovima veoma je znaajan. U
uslovima navodnjavanja ostvaruju se visoki i stabilni prinosi kukuruza
od12 do 13t/ha, pa i vie. Razliiti autori navode da je efekat
navodnjavanja na poveanje prinosa kukuruza 30% pa i vie zavisno od
godine.
Potrebe za navodnjavanjem kukuruza na naim prostorima su
veoma izraene, jer je sua esta i zahvata velika prostranstva, znaajno
umanjuje prinose i nanosi ogromne tete proizvodnji kukuruza, kao i
poljoprivrednoj proizvodnji u celini. U odnosu na uslove i realne
mogunosti navodnjavanje kod nas je veoma malo zastupljeno. U
narednom perodu odnos prema
navodnjavanju kao veoma vanom
iniocu poveanja i stabilizacije
prinosa kukuruza treba menjati i
prilagiavati potrebama proizvoaa.
Kukuruz se kod nas obino poinje
navodnjavati od sredine meseca jula, i
nastavlja se u mesecu avgustu kada
obino jo uvek traje nedostatak
prirodnih padavina. U uslovima sue
navodnjavanje je u potrebno najee
obaviti dva do etiri puta sa zalivnom
normom od 30 do 40mm. Vreme
zalivanja treba utvrditi nekom od za to
predvienih metoda, ne treba zalivati
samo na osnovu izgleda biljaka ili
ispucalosti zemljita i sl. Kakvi su
efekti navodnjavanja u 2013. godini
vidi se u rezultatima makroogleda
kukuruza koje je u uslovima suvog ratarenja i u uslovima navodnjavanja
izvela PSS "Sombor" u 2013. godini.

Tabela 1: Rezultati makroogleda kukuruza kompanije KWS u 2013. god.

Lokalitet: Ogledno polje PSS Sombor Bili
Red.
br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21

Hibrid
KXA 0470 KASSIUS
KXA 0386 BALASCO
KXB 1382 KONFITES
KXB 2543
KXA 0485 KALIGULAS
KXB 1548 KILIC
KXB 2491
KRABAS
KARMAS
KWS 3381
KREBS
KALIMNOS
KITTY
KERBANIS
LUCE
MIKADO
KORIMBOS
KLIMT
KONSENS
KERMESS
GRECALE
Prosek

Broj
biljaka/ha

Vlaga
%

72000
69500
70000
68500
69500
70000
69000
71500
68000
69500
68000
68500
68000
67000
67500
65500
68000
65000
67000
66500
66000

16.9
17.9
17.4
17.9
18.3
17.3
16.7
16.7
18.1
18.6
18.0
17.0
19.2
20.0
21.7
21.4
20.0
19.0
18.8
22.5
19.2

Prinos
kg/ha
14% vlage
7249
7940
8458
7317
7436
6586
6792
7582
7455
7255
7464
7397
7048
8040
7275
6409
6371
6912
7391
8230
7354
7332

Rang
15
4
1
12
8
19
18
5
7
14
6
9
16
3
13
20
21
17
10
2
11

Tabela 2: Rezultati makroogleda kukuruza kompanije KWS u

navodnjavanju u 2013. godini
Lokalitet: Ogledno polje PSS Sombor Toplana
Red.
br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27

Hibrid
KRABAS
KARMAS
KWS 3381
KREBS
KALIMNOS
KITTY
KERBANIS
LUCE
MIKADO
KORIMBOS
KLIMT
KONSENS
KERMESS
GRECALE
KXA 0470 KASSIUS
KXA 0485 KALIGULAS
KXA 0386 BALASCO
KXB 1382 KONFITES
KXB 2543
KXB 1548 KILIC
KXB 2491
KXB 2477
KXB 2486
KXB 3481
KXB 3483
KXB 2553
KXB 2566
Prosek

Broj
biljaka/ha

Vlaga
%

71500
70500
72000
68500
68000
71500
71000
70500
68500
68000
68500
65500
65000
68000
71500
71000
72000
70500
71000
71500
72000
75000
74000
72000
75000
71500
70000

18.9
18.5
19.5
20.0
21.8
22.8
23.4
26.8
26.5
28.2
27.2
29.6
28.0
31.9
19.3
20.1
19.8
18.1
19.1
25.5
23.4
19.5
19.4
20.5
20.0
21.9
29.0

Prinos
kg/ha 14%
vlage
16658
13877
17571
16638
15705
17197
16612
14585
16684
14927
14753
15706
16433
15543
11136
14713
15064
12030
13837
12446
14115
10363
15139
17559
13033
14614
15164
14893

Rang
5
21
1
6
10
3
7
19
4
15
16
9
8
11
26
17
14
25
22
24
20
27
13
2
23
18
12

Berba kukuruza
U ranijem periodu gotovo celokupna koliina kukuruza koji se
proizvodio na privatnom posedu brala se u klipu beraima i skladitila u
koevima tj. ardacima koji su najee bili drvene, a ree metalne
konstrukcije. Ovakav nain proizvodnje podrazumevao je i znaajno
angaovanje radne snage. Tokom poslednjih deset godina situacija se
izmenila jer sve znaajnije mesto zauzima kombajniranje kukuruza u zrnu.
Kod individualnih poljoprivrednih proizvoaa jo uvek
preovladava berba kukuruza u klipu kada se kukuruz smeta u ardak i
troi se postepeno, prema potrebi. Ovim nainom nema trokova suenja
kukuruza ali je vano kontrolisati proces skladitenja kako ne bi dolo do
pojave plesnivosti klipa kukuruza. Kvalitet skladitenog kukuruza
znaajno zavisi od vlage u zrnu tokom berbe i skladitenja. Ako je vlaga u
zrnu do 25% i ako je skladini prostor manji i dobro aerisan nema potrebe
za povremenim premetanjem
kukuruza. Ako je vlaga 25 do
30% potrebno je povremeno
premetanje klipova, dok se
skladitenje kukuruza preko
30% vlage ne preporuuje.
Praksa je da se prvo beru
hibridi krae vegetacije, a da
se vlaniji kukuruz skladiti u
gornjem delu ardaka, zbog
boljeg suenja. Za ovakvo
skladitenje obino se gaje hibridi FAO grupa 500, 600 i 700. Berba
kukuruza u zrnu sve je znaajnije zastupljena na posedima poljoprivrednih
proizvoaa u poslednjih desetak godina. Za ovakav vid ubiranja kukuruza
veoma je bitan sadraj vlage u zrnu u momentu kombajniranja. Procenat
vlage u zrnu u momentu berbe ne bi smeo da bude vei od 20%., jer pri
veim vlagama izuzetno rastu trokovi suenja zrna kukuruza. Za berbu u
zrnu pogodniji su hibridi krae vegetacije, prvenstveno FAO grupa 300 i
400.

Savremena tehnologija gajenja soje

Izbor zemljita
Soja najbolje uspeva na dubokim, plodnim zemljitima dobrih
fizikih osobina, odnosno dobrog vodnog, vazdunog i toplotnog reima.
Najbolji prinosi soje ostvaruju se na ernozemu, livadskom zemljitu kao i
na dubokom aluvijalnom zemljitu. Soja se moe uspeno gajiti i na
smonicama i gajnjaama, ali se mora obratiti panja na kvalitetnu i
blagovremenu osnovnu obradu zemljita. Teka, zbijena, hladna i veoma
vlana zemljita nisu pogodna za gajenje soje. Izrazito laka, rastresita
zemljita koja su veoma propusna i nedovoljno vlana nepogodna su za
proizvodnju soje. Najpovoljnija pH vrednost zemljinog rastvora za
proizvodnju soje je 6.6 do 7.2. Soja tee podnosi kisela zemljita, dok su
slana zemljita potpuno nepodesna za setvu soje.

Plodored
Soju treba gajiti u plodoredu. Soja moe u plodoredu da se gaji
posle skoro svih useva, iskljuujui jednogodinje i viegodinje
leguminoze. Soju ne treba gajiti nakon suncokreta i uljane repice zbog
mogue pojave zajednikih bolesti. Kukuruz je najei predusev soji, ako
se nakon berbe kukuruza kvalitetno i blagovremeno zaoru etveni ostaci,
te osnovna obrada obavi blagovremeno on je dobar predusev soji .Ako se
nakon skidanja kukuruza kasno i nekvalitetno obavi zaoravanje etvenih
ostataka ili ukoliko je parcela sa kukuruzom bila veoma zakorovljena
ovakav usev je manje pogodan predusev soji. Strna ita su veoma dobar
predusev soji jer naputaju zemljite rano i ostavljaju dovoljno vremena za
kvalitetnu i blagovremenu osnovnu obradu zemljita. Dobar predusev soji
je i krompir. U intenzivnoj proizvodnji eerna repa je dobar predusev za
veinu ratarskih biljaka, ako se repa intenzivno ubri i ako je efikasna
borba protiv korova. U uslovima manjka padavina i smanjene upotrebe
organskih ubriva eerna repa je manje pogodan predusev soji.

Soju ne treba gajiti u monokulturi zbog bolje kontrole korova,

boljeg iskoriavanja zemljita i pojave bolesti soje. Soja relativno rano
naputa zemljite, ostavlja ga uglavnom nezakorovljeno i u dobrom
fizikom stanju kao i obogaeno azotom. Iz svih navedenih razloga soja
predstavlja izuzetno dobar predusev za gotovo sve ratarske kulture. Soja je
odlian predusev strnim itima, a posebno ozimoj penici. Na parcelama
na kojima je u planu setva ozimih strnina treba gajiti sorte soje neto krae
vegetacije.

Obrada zemljita
Obradi zemljita za soju treba posvetiti naroit znaaj, kako u
smislu njenog blagovremenog izvoenja tako i u smislu kvaliteta sa ciljem
stvaranja rastresitog sloja zemljita povoljnog vodnog, vazdunog i
toplotnog reima. Na ovaj nain stvaraju se uslovi za kvalitetnu
predsetvenu pripremu i setvu soje.
Vreme i nain osnovne obrade zemljita zavise od
preduseva,odnosno vremena etve prethodnog useva, kao i od
agrometeorolokih uslova gajenja. Ako se soja gaji nakon strnina prvo se
zaorava strnite na dubinu od 15 cm ili se tanjira tekom tanjiraom na
dubinu od 12 cm. Nakon ove operacije ore se na dubinu od 25 do 30 cm
krajem leta i poetkom jeseni. Ako je predusev soji kukuruz neophodno je
prvo dobro usitniti etvene ostatke, a zatim sledi njihovo zaoravanje na
dubinu od 30 do 35cm, to omoguava njihovo blagovremeno razlaganje.
Ako je predusev soji eerna repa nakon njenog vaenja odmah se ore na
dubinu od 30 do 35cm. Kvalitetno izvedena osnovna obrada ostavlja
mogunost prezimljavanja zemljita u otvorenoj brazdi. Ako je oranje
izvedeno manje kvalitetno dobro je u toku jeseni obaviti grubo ravnanje
razora i slogova.
Predsetvena priprema zemljita treba da obezbedi ravan, rastresit,
topao i vlaan povrinski sloj zemljita za kvalitetnu setvu i brzo i
ujednaeno klijanje i nicanje soje. Veoma je vano da se predsetvenom
pripremom zemljite dobro poravna kako bi gubici u etvi bili manji s
obzirom da soja ranijih grupa zrenja nie formira prve mahune. im se u
prolee moe ui u parcelu izvodi se zatvaranje zimske brazde i ravnanje

zemljita, najbolje je da se ova mera izvodi setvospremaima, dijagonalno

na pravac oranja. Neposredno pred setvu izvodi se fina predsetvena
priprema, na dubinu od 4 do 5cm, u pravcu setve.

ubrenje
Veina autora se slae da za 100 kg zrna i prateu vegetativnu
masu biljke soja iznosi proseno7,5 do 9.5 kg azota, 3 do 5 kg kalijuma i
1.5 do 2.5 kg fosfora. Koliine hraniva koje usvoje biljke zavise od visine
prinosa. Znaajnu koliinu azota koju usvaja biljka soje obezbeuje se
azotofiksacijom iz vazduha, a zatim i usvajanjem azota iz zemljita.
Azotofiksacijom se obezbeuje velika koliina azota, 100 do 150 kg/ha, pa
i vie, ali samo pod uslovom da se soja gaji na zemljitu boljih osobina,
neutralne reakcije i da se inokulacija semena kvrinim bakterijama
obavila pravilno. Zbog mogunosti azotofiksacije kao i zbog neto
skromnijih zahteva prema hranivima od drugih kultura ranije je postojala
praksa da se soja ne ubri ili da se primenjuju male koliine ubriva za
njenu proizvodnju. Danas znamo da soja za dobar prinos zahteva ubrenje
bazirano na rezultatima agrohemijske analize zemljita. Ukupne koliine
kalijuma i fosfora kao i deo azota treba primeniti u vidu kompleksnih
mineralnih ubriva u jesen, pre osnovne obrade zemljita. U prolee treba
predsetveno primeniti manju koliinu azotnih ubriva. Usled injenice sa
se soja azotofiksacijom snabdeva azotom iz vazduha prohranjivanje soje
azotnim ubrivima u daljem toku vegetacije nema efekta.

Setva
Blagovremena setva soje treba da obezbedi brzo i normalno
klijanje i nicanje useva, ravnomeran raspored semena u horizontalnom i
vertikalnom smeru, kao i optimalnu gustinu useva. Soju treba sejati kada
je temperatura zemljita od 10-12oC, dakle vreme setve soje uvek treba
vezivati za temperaturu setvenog sloja, a ne strogo za datum. U naim
klimatskim uslovima setva u optimalnom agrotehnikom roku jedan je od

osnovnih inilaca koji utiu na visinu i stabilnost prinosa. Ako soju

posejemo suvie rano to e dovesti do usporavanja klijanja, hladno i
vlano vreme dovodi do pojave bolesti semena i ponika to za posledicu
moe da ima proreen sklop soje. Poznato je da je mlada biljica soje
otpornija na niske temperature od ponika kukuruza, moe da podnese
kratkotrajne mrazeve (od -3oC do -4oC), pa je opasnost od izmrzavanja
manja nego kod kukuruza. Ako soju posejemo rano period od setve do
nicanja traje due. Datum setve manje utie na prinos sorti krae
vegetacije, dok je negativan efekat
kanjenja setve kod sorti due vegetacije
vie izraen. Usev posejan u poetku
optimalnog agrotehnikog roka bolje
izbegava kritian suni period u julu i
avgustu. Smanjenje prinosa usled
prekasne setve ne moe spreiti niti
poveana koliina semena u setvi. U
naem regionu sorte druge grupe zrenja
treba sejati poetkom aprila, ranostasne
sorte treba sejati tokom aprila, sorte
krae vegetacije moemo sejati tokom
aprila, ali i poetkom meseca maja.
Gustina useva manje utie na
prinos soje nego to je to sluaj kod
kukuruza. Nije redak sluaj da se
preteruje sa koliinom semena soje u setvi, no treba imati u vidu da vea
gustina utie na poveanje visine donjih mahuna, da je usev u gustom
sklopu osetljiviji na suu, to je poslednjih godina kod nas vrlo aktuelno.
Takoe, u pregustom sklopu vea je opasnost od poleganja i bolesti. Ako
je usev soje rei no to je optimalno, biljke se intenzivnije granaju, ali su
donje mahune nie, to za posledicu moe imati vee gubitke u etvi soje.
Za sorte druge grupe zrenja preporuuje se sklop od 350 do 400 000
biljaka po hektaru, za sorte prve grupe zrenja 400 do 450 000 biljaka po
hektaru, za sorte nulte grupe zrenja 500 000 biljaka po hektaru.
Preporuen sklop za sorte 00 grupe zrenja je 550-600 000 biljaka po
hektaru. to se tie meurednog razmaka u setvi soje istraivanja
pokazuju da nema znaajnih razlika u prinosu pri meurednom razmaku

od 50 i 70cm, ali ako se seje na 70cm meuredno u redu treba sejati gue,
odnosno svaka sorta treba da se seje na preporueni sklop.
Krupnoa semena i klijavost veoma variraju od godine do godine,
pa se potrebna koliina semena za setvu rauna uzimajui u obzir ove
karakteristike semena. Dubina setve soje izuzetno je vana jer soja
prilikom nicanja iznosi kotiledone na povrinu zemljita. Ako posejemo
soju suvie duboko a zemljite je hladno, period nicanja soje bie dug.
Ako je setva soje suvie plitka lako moe doi do isuivanja povrinskog
sloja zemljita, to takoe moe negativno uticati nicanje useva.
Optimalna dubina setve soje je 4 do 5cm. U hladna i teka zemljita sa
nepovoljnom strukturom treba soju sejati plie, a na lakim, peskovitim i
struktarnim zemljitima neto dublje. Ako je setva kasna, a ima dovoljno
vlage u zemljitu moe se posejati i neto plie, radi breg nicanja useva.
Veoma je vano da je dubina setve soje ujednaena jer to utie na
ujednaeno nicanje i poetni porast mladih biljaka soje.
Veoma je vano da se seme soje pre setve inokulira, odnosno
zarazi kvrinim bakterijama. Poznato je da soja kao leguminoza ima
sposobnost da svoje potrebe u azotu podmiruje njegovim usvajanjem iz
vazduha putem simbioze sa kvrinim bakterijama na svom korenovom
sistemu. Tokom klijanja i nicanja biljka soje koristi ovaj i druge hranljive
elemente iz kotiledona. Prve kvrice na korenu soje poinju da se javljaju
oko 7 dana nakon nicanja useva, a nakon 10-14 dana one su sposobne da
hrane biljku azotom iz vazduha. Iz ovih razloga veoma je vano upotrebiti
mikrobioloko ubrivo za soju, koje do upotrebe treba uvati na
temperaturi od 4oC, poto su u pitanju bakterije, dakle ivi organizmi.
Mikrobioloko ubrivo treba upotrebiti prema uputstvu koje se
nalazi na njegovom pakovanju, uz propisanu koliinu vode, i obavezno u
hladu, jer pri neposrednom dejstvu suneve svetlosti kvrine bakterije
mogu da izgube svoju vitalnost. Iz ovih razloga inokulaciju semena treba
vriti neposredno pre setve, a tretirane vee koliine semena koje se isti
dan ne utroe preporuljivo je sutradan ponovo inokulisati.
Pri izboru sortimenta proizvoai treba da se rukovode kako
ciljevima proizvodnje na gazdinstvu tako treba teiti i to stabilnijoj
proizvodnji, sa to manje rizika. Izborom sorti soje razliitih grupa zrenja
proizvodnja na gazdinstvu je stabilnija, a organizacija radova je olakava.
Kao orijentacija za izbor sortimenta soje proizvoaima mogu posluiti

rezultati ogleda koje PSS Sombor postavlja na svojoj teritoriji

delovanja.

Tabela 1: Rezultati makroogleda soje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz

Novog Sada u 2013. godini
Lokalitet: Karavukovo
Redni
broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20

Sorta/linija
Valjevka
Galina
NS Zenit
NS Virtus
NS Princeza
NS-L-201360
Prosek 0 GZ
Balkan
Sava
Diva
Victoria
NS Maximus
NS Optimus
NS Apolo
NS-L-210391
Prosek I GZ
Vojvoanka
Venera
Rubin
Trijumf
NS Zita
NS Sirijus
Prosek II GZ
Prosek ogleda

Grupa
zrenja
0
0
0
0
0
0
I
I
I
I
I
I
I
I
II
II
II
II
II
II

Prinos kg/ha (sveden

na
13% vlage)
3083
3030
3714
3505
3431
3428
3365
3043
3401
3062
3276
3616
3130
3472
3456
3307
3381
3452
3658
3141
3314
3156
3350
3332

Rang
17
20
1
4
8
9
19
10
18
13
3
16
5
6
11
7
2
15
12
14

Tabela 2: Rezultati makroogleda soje Delta Agrar u 2013. godini

Lokalitet: Karavukovo
Redni
broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9

Sorta/linija
BG-L-461
BISER
DANA
DUKAT
BG-L-1370
BG-L-4601
GALEB
VOLOA
GORTAK

Prinos kg/ha (sveden

na
13% vlage)
3310
3276
3186
3164
3318
3230
3724
3291
3854

Grupa
zrenja
0
0
0
0
I
I
I
II
II

Prosek

Rang
4
6
8
9
3
7
2
5
1

3373

Tabela 3: Rezultati makroogleda soje kompanije Syngenta u 2013.

godini
Lokalitet: Karavukovo
Sorta: Giulietta
Redni
broj
1
2

Varijanta
Kontrola
Tretman semena - Cruiser

Prinos kg/ha
(sveden na
13% vlage)
3276
3542

%
vlage
14.5
14.0

Rang

Tabela 4: Rezultati makroogleda soje kompanije Raiffeisen Agro

u 2013. godini
Lokalitet: Karavukovo
Redni
broj
1

Sorta/linija
ANGELA

Grupa
zrenja
II

Prinos kg/ha
(sveden na
13% vlage)
3209

2
1

Nega
Mere nege soje su jedan od neophodnih preduslova za uspenu
proizvodnju soje. Ako je od osnovne obrade do setve sve uraeno
blagovremeno i kvalitetno, mere nege je mnogo lake primeniti. Nega
podrazumeva mehanikoi hemijsko suzbijanje korova, zatita useva od
tetoina kao i navodnjavanje useva soje.
U proizvodnji soje veoma je vano suzbijanje korova.
Korovi viestruko negativno deluju na
visinu prinosa soje: konkuriu biljkama soje
u hrani i vodi, poveavaju zasenenost,
oteavaju etvu soje i smanjuju kvalitet zrna.
Protiv korova primenjuju se mehanike i
hemijske
mere
borbe.
Meuredno
kultiviranje predstavlja mehaniku meru
borbe protiv korova, kojom se takoe razbija
i poljanica i vri se rastresanje povrinskog
sloja zemljita, te se ovom merom smanjuje
gubitak vlage iz zemljita. Uobiajeno je da
se usevi soje kultiviraju dva puta u toku
vegetacije, pri emu se kultivirati prvi put
moe kada usevi soje imaju prve stalne
listove. Soja se moe kultivirati vie puta,
sve do zatvaranja redova. Meuredna kultiviranja, osim unitenja
korova i rastresanja povrinskog sloja zemljita, ima i blagotvorno dejstvo
i na rad mikroorganizama koji razlau organsku materiju, a ovom merom
se i poboljava funkcionisanje inih bakterija, to se pozitivno odraava
na visinu prinosa soje.
Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti blie
redovima, dok se u narednim kultivacijama mora voditi rauna o
napredovanju korenog sistema, te je preporuljivo da se ide na manju
dubinu, i da zatitna zona bude ira, kako se ne bi otetio koreni sistem.
Mnogo je faktora koji utiu na uspenost meuredne kultivacije.
Meuredna kultivacija dae dobre rezultate ako korovi nisu prerasli,
zemljite koje se kultivira mora biti prosueno, ne sme biti suvie vlano,

jer e se kultiviranjem suvie vlanog zemljita unititi mrviasta

struktura. Pri meurednoj kultivaciji, dubina rada radnih organa treba da
bude ujednaena, na dubini 4-6 cm, ne vie da ne bi dolo do povreivanja
korenog sistema, zemljite nakon kultivacije treba da bude to ravnije, da
povrina zemljita koja odaje vodu bude to manja, ako je u pitanju prvo
kultiviranje soje treba kretati radnom brzinom od 6 km na as, kako ne bi
dolo do zatrpavanja mladih biljaka.
Protiv korova u soji se borimo i pravilnim i blagovremeno
izvedenim agrotehnikim merama, poevi od izbora parcele, plodoreda,
kvalitetnom i blagovremenom osnovnom obradom zemljita, a zatim i
hemijskim merama borbe. Herbicidi se primenjuju pre setve, mogue ih je
primenjivati posle setve, a pre nicanja, a najee je to nakon nicanja
useva soje.
Proseni prinosi soje pokazuju znatno variranje jer su u direktnoj
zavisnosti od koliine i rasporeda padavina tokom vegetacije. Iz ovih
razloga, navodnjavanje je veoma vana mera nege soje. Soja ne troi vodu
istim tempom u periodu svoje vegetacije. U nicanju i poetnim fazama
svoga razvoja soja troi veoma malo vode, daljim tokom vegetacije
zahtevi soje za vodom rastu, pri emu su posebno osetljive faze razvoja
soje faza cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna. U vreme faze cvetanja i
oplodnje niska relativna vlanost vazduha moe izazvati slabu oplodnju i
pad prinosa zrna. Nedostatak vode dovodi do niza vidljivih promena na
biljkama, visina stabla je jedno
od svojstava koje najvie
reaguje na nedostatak vode.
U uslovima sue biljke ostaju
niske, sa smanjenim brojem
nodusa.
Daljim dejstvom
sue dolazi do formiranja
manjeg broja mahuna, manjeg
broja zrna u mahuni, a seme
ostaje
sitno.
Visoke
temperature utiu na skraenje
vegetacije, pa se skrauje i
faza nalivanja zrna.

Da bismo izbegli sve ove negativne efekte, treba soju

navodnjavati, ako postoji mogunost za to. U fazi cvetanja i oplodnje
poeljno je navodnjavanje useva soje, kako bi se poveala relativna
vlanost vazduha, mada se to ree primenjuje u praksi. najcelishodnije je
navodnjavati soju od polovine jula do polovine avgusta, kada prolazi
najkritinije faze razvoja nalivanja zrna. Kada je zrno soje naliveno i
poinje zrenje, potrebe biljaka za vodom se smanjuju, te je navodnjavanje
nepotrebno, a suviak vlage moe usevu soje i da teti.

etva
Pravilan odabir momenta etve veoma je
vaan u procesu proizvodnje soje. etvu soje
treba obaviti u tehnolokoj zrelosti, odnosno
kada je sadraj vlage u zrnu 13-14%. Indikator
sazrevanja soje je opadanje listova, nakon
opadanja listova u periodu 3-5 dana sadraj
vlage u zrnu soje pada na 13%. U poslednjoj
deceniji meutim, esta je pojava da usled
visokih temperatura i sue biljka ubrzano prelazi
faze razvoja, te je zrno zrelo i niske vlage, a na
biljci se jo uvek nalaze listovi koji oteavaju
etvu. etva soje moe poeti i pri veim
vlagama (16,17%) ukoliko je mogue vriti
dosuivanje semena. etva soje vlage preko 18% se ne preporuuje, zbog
oteanog vrenja ove operacije, kao i zbog nagnjeenja zrna. Ukoliko zreo
usev dugo stoji na polju, dolazi do pucanja mahuna i gubitaka prinosa pre
etve, to je jo izraenije pri smeni vlanog vremena sa toplim i suvim
periodima. Takoe, deava se da zbog kia ne moe da se poanje ve zreo
usev.

etva soje izvodi se itnim kombajnima podeenim za

kombajniranje soje. Znaajno je podesiti rastojanje izmeu bubnja i
podbubnja, broj obrtaja bubnja (500-600 obrtaja u minutu), uskladiti broj
obrtaja vitla i brzinu kretanja kombajna, podesiti otvore sita. Veoma je
vano
uskladiti
brzinu
kretanja
kombajna sa stanjem
useva, visina reza
kose treba da je to
nia, kao bi se i
najnie
mahune
ponjele.
Brzina
kretanja kombajna ne
bi trebalo da je vea
od 5 km/h, a u
zakorovljenom usevu
i manja od 3 km/h.
Plivajui
heder
omoguava kopiranje terena, dobro podeeni kombajni imaju visinu reza
5-8 cm, ve u visini preko 10cm znatno se poveavaju gubici u etvi soje.
Proseni gubici u etvi soje su 10%, mogu ii i do 20%, pravilnim
podeavanjem kombajna mogu se smanjiti na 5%, to je prihvatljiv nivo
etvenih gubitaka. Podeenost kombajna samo je jedan od inilaca koji
utiu na nivo gubitaka u etvi soje. etva soje moe se smatrati kritinom
operacijom, u etvi se ispoljavaju svi propusti u tehnologiji proizvodnje
soje, poev od osnovne obrade zemljita, pa do kraja vegetacije ovog
useva. Poravnatost parcele veoma utie na nivo etvenih gubitaka, oni
mogu biti manji ako se razori u jesen zatvore, ako je predsetvena priprema
izvedena kvalitetno, sve ovo omoguava ujednaenu i nisku kosidbu
useva. Izbor sortimenta takoe je od znaajnog uticaja na visinu gubitaka
u etvi soje. Sorte soje razliite duine vegetacije dospevaju za etvu u
razliito vreme, tako se duina etvenog perioda poveava, etva svake
sorte moe se obaviti pri optimalnoj vlanosti zrna i laka je organizacije
etve. Gustina useva takoe bitno utie na kvalitet etve, pregusti usevi
skloni su poleganju, to etvu oteava i poveava etvene gubitke. U
retkom usevu biljke soje se vie granaju, formiraju mahune na niim

nodijima koji ostaju neponjevani. Prilikom etve soje potrebno je voditi

rauna i o kretanju vlage u semenu soje tokom dana, poto se ona znatno
menja, u podne moe biti celih 4-5% manja no u jutarnjim asovima,
poto zrelo seme soje lako upija i otputa vlagu. Shodno ovim promenama
treba podeavati i kombajn tokom etve soje.

Gajenje soje u postrnoj setvi

U naim agroekolokim uslovima mogue je soju proizvoditi ne
samo u redovnim rokovima setve, nego i u postrnoj setvi. Nakon etve
ozime penice koja je na naim poljima zastupljena na znaajnim
povrinama, zemljite obino ostaje bez useva do kraja vegetacije. etva
penice obino se obavlja poetkom jula, nakon etve ozime penice i
drugih strnina pa sve do pojave prvih mrazeva ostaje period od 90 do 120
dana u kome se uspeno, uz odgovarajue preduslove moe gajiti postrna
soja kako za zrno tako i za zelenu masu. U pojedinim godinama soja ne
moe prirodno da sazri, ako se eli i tada proizvesti soja za zrno mogu se
primeniti sredstva za ubrzavanje
sazrevanja, tj. pribegava se
desikacija useva.
Za postrnu proizvodnju
soje gaje se sorte kratke
vegetacije, sorte iz 00 i 000
grupe zrenja, ija vegetacije traje
80-120 dana. Ukoliko se ove
sorte seju u prvoj dekadi jula,
sazrevaju polovinom oktobra.
Pored odgovarajueg sortimenta,
za uspenu postrnu proizvodnju soje potrebni su i drugi preduslovi,
prvenstveno sistem za navodnjavanje. U naim agroekolokim uslovima
koliina padavina varira po godinama, naroito u letnjim mesecima.
Prosene viegodinje koliine padavina po mesecima govore nam da su
za proizvodnju postrne soje padavine u toku leta nedovoljne, pa je
proizvodnja postrne soje van sistema za navodnjavanje nesigurna i ne
preporuuje se. U pojedinim godinama ukupna suma padavina u letnjem

periodu je povoljna u odnosu na potrebe postrne soje, no obino je i tada

njihov raspored nepovoljan, te je i u ovakvim godinama potrebno
navodnjavati postrnu soju. Postrna soja naroito je zahtevna za vodom u
periodu nicanja i intenzivnog rasta biljaka.
Za uspenu proizvodnju postrne soje veoma su vani zemljini
uslovi. U periodu setve zemljite je obino suvo, a u kratkom vremenskom
roku potrebno je pripremiti zemljite za setvu. Iz toga razloga, za postrnu
proizvodnju preporuuju se zemljita lakeg mehanikog sastava, npr.
aluvijumi, peskovite ilovae, ernozemi, dakle zemljita dobre strukture i
povoljnih vodno- vazdunih reima, na kojima se moe obaviti kvalitetna
obrada i priprema u sunim uslovima.
Posle etve ozimog jema ili ozime penice najvanije je da se to
naposrednije nakon etve ovih strnina pripremi parcela za setvu postrne
soje, jer se sa svakim danom zakanjenja u postrnoj setvi znaajno
smanjuje uspenost ove proizvodnje. Razlog mnogo veeg uticaja roka
setve na prinos u odnosu na ovaj uticaj u takozvanim redovnim rokovima
setve jeste to se sa jednim julskim danom kanjenja gubi mnogo vie
energije, odnosno efektivnih temperatura nego to je to sluaj sa danima u
aprilu mesecu. Kasnijim nicanjem postrni usev kasnije ulazi u faze
nalivanja i sazrevanja useva, u kasniju jesen to znaajno produava
sazrevanje i oteava etvu. Iznoenje slame sa parcele na kojoj se planira
postrna proizvodnja znaajno bi odloila setvu, te je najbolje da se slama
usitni sitnilicama jo u toku kombajniranja strnih ita. Najpovoljniji i
najracionalniji vid pripreme zemljita u ovakvim situacijama je tanjiranje
zemljita na dubinu od 10 cm, ovakva obrada zemljita uspeno e
zameniti oranje. Minimalna obrada povoljna je jer je mogue obaviti u
kratkom vremenskom periodu, sa manje gubitaka vlage. Nakon obrade
zemljita bitno je postrnu soju to pre posejati. Kao to je ve navedeno, u
letnjim mesecima zemljite nema dovoljno vlage za nicanje i poetni rast
biljaka, te je postrnu soju potrebno navodnjavati. U isto vreme ve
razvijene biljke soje iz redovnih rokova setve, budui da imaju dobro
razvijen korenov sistem opstaju crpui vodu iz dubljih slojeva zemljita,
gde je njen sadraj postojaniji. Zalivanje parcela za postrnu setvu ponekad
se obavlja i pre setve, ako je to potrebno, kako bi se zemljite lake i
kvalitetnije pripremilo za setvu. Postrna soja se zaliva vetakom kiom,

nakon setve obino sa zalivanom normom od 30mm, kasnije, zavisno od

potreba, sa 50mm.
Prinosi postrne soje u proseku su 2-2,5 t/ha, uz potovanje
navedenih agrotehnikih mera i dobru kontrolu korova u postrnom usevu
soje.

Sadraj
Savremena tehnologija gajenja kukuruza
Izbor parcele
Plodored
Obrada zemljita
ubrenje
Setva
Mere nege
Navodnjavanje
Berba kukuruza
Savremena tehnologija gajenja soje
Izbor zemljita
Plodored
Obrada zemljita
ubrenje
Setva
Nega
etva
Gajenje soje u postrnoj setvi

Poljoprivredna struna
slubaSombor doo
telefon: 025 5412488; 025 5414351
fa: 025 5422855
e-mail: agroso@open.telekom.rs
web site: www.psssombor.rs
25000 Sombor, Staparski put 35