POUDNIOWOSOWIASKIE ZESZYTY NAUKOWE

Jzyk Literatura Kultura 6, 2009

ISSN 1733-4802

Zoran T. Jovanovi (Belgrad)

KOMEDIJA RODOLJUPCI JOVANA STERIJE POPOVIA

IZMEU PROLOSTI I SADANJOSTI

Zbivanja u komediji Rodoljupci, koja je tema mog saoptenja, deavaju se

burne 1848. godine, kada je gori cela Evropa. To je godina prolea naroda,
u kojoj se revolucija munjevito iri od Francuske, preko Italije, Maarske do
male banatske varoi Vrca, u kome se veim delom zbiva radnja dela. Taj gradi je rodno mesto pisca Jovana Sterije Popovia (18061856), najznaajnijeg
srpskog komediografa XIX veka.
Da bi se shvatile istorijske okolnosti u kojima je delo nastalo i gde se radnja
dela deava, valja rei da je Vojvodina bila, sa veinskim srpskim ivljem, deo
Austro-Ugarske monarhije, dok je Srbija samostalna Kneevina.
Sterija je zauzimao visoke poloaje u Srbiji, u koju je pozvan u jesen 1840.
za profesora prirodnog prava u kragujevakom Liceju, a ve 1842. postavljen je
u Beogradu za naelnika Ministarstva prosvete. Bio je izuzetno aktivan u irenju
prosvete i kulture u Srbiji: uestvovao u osnivanju Drutva srpske slovesnosti
(dananje Srpske akademije nauka i umetnosti), Narodnog pozorita i Narodnog
muzeja u Beogradu. Poetkom 1848. vratio se u rodni Vrac, ali posle burnih
dogaaja u Banatu, morao je da se aprila 1849. skloni u Srbiju, iz koje e se,
posle smirivanja bune, vratiti 1850. u Vrac, gde stvara do prerane smrti 1856.
godine.
Istorijski dogaaji direktno su uslovili radnju komedije. Srbi pod maarskom
vlau nisu imali svoju autonomiju, pravo na jezik, upravljanje kolama, srazmerno uee u dravnoj upravi. To su bili i njihovi osnovni zahtevi da bi se
pridruili Maarima u buni protiv bekog dvora. Kada su odbijeni srpski zahtevi
u 17 taaka, nastala su nemiri, spaljivanje maarskih protokola.
Mitropolit srpski bio je primoran da sazove Narodnu skuptinu u Sremskim
Karlovcima 1. maja, na kojoj je proglaena Srbska Vojvodina, koju Maarska
vlada nije priznala. U meuvremenu, Hrvati su zauzeli protivmaarski stav,
a vlada Kneevine Srbije poela je da pomae ugarske Srbe aljui u leto 1848.
dobrovoljce iz Srbije. Tako je otpoeo optenarodni rat izmeu junih Slovena
i Maara. U tom ratu su goreli gradovi, civili bivali ubijani, pljakani i proterivani. Austrija je ve od avgusta reila da upotrebi Srbe i Hrvate protiv Maara.

166

Zoran T. Jovanovi

Novi car Franja Josif potvrdio je odluke Majske skuptine, ali nije definisao
teritoriju Vojvodine. U prolee 1849. usledila je maarska protivofanziva,
i u Banatu je dolo do sloma srpskog pokreta. Izbeglica je bilo 3040 hiljada
u Beogradu i Srbiji. Tek je slom Maara u ratu s Rusima okonao rat u Vojvodini.
Ova, prividno komedija predstavlja dragoceno svedoanstvo prave istorijske tragedije malih ljudi u velikim vremenima koja unitavaju itav svet kakav su poznavali, stavljajui ih pred politike i moralne izbore koje ne razumeju ili kojima nisu dorasli [predrag Markovi 2006: 100].

Delo je nastalo etiri-pet godina od pomenutih istorijskih zbivanja, a pisac

u predgovoru izriito kae da delo nije istorijska drama, ve privatna povesnica
srpskog pokreta, te da e sve to je bilo dobro, opisati istorija, a da se u njegovom delu samo predstavljaju strasti i sebinosti. Sterija se unapred pravda:
Moja namera nije s otim ljagu bacati na narod, nego pouiti ga i osvestiti, kako
se i u najveoj stvari umeju poroci dovijati.
*
*
*
Kakva je sudbina zadesila Sterijinu komediju?
Pisac je na koricama rukopisa napisao: Gotovo za peatnju (tampu). Ali
delo, ipak, nije za ivota tampao. Svoju satirinu sliku vojvoanskog malograanstva iz velike bune 1848. godine nije pokazao savremenicima. Sterijin sjajan
dar zapaanja i iskreni patriotizam dali su objektivnu sliku, koja ide do satirinog slikanja lanog i verbalnog patriotizma ispoljenog u srpskom pokretu 1848.
godine. Moda je autor ocenio da je njegovo delo isuvie gorka pilula za savremenike, koju ne mogu progutati.
Zato su Rodoljupci ostali meu njegovim rukopisima i prvi put prikazani tek
pedeset godina posle pieve smrti., 30 decembra 1904. u Narodnom pozoritu
u Beogradu (tampano pet godina kasnije 1909). Uvodnu re pre premijere, odrao je univerzitetski profesor Jovan Skerli (18771914), najznaajniji srpski
kritiar i istoriar knjievnosti tog vremena, rekavi da je to veselo pozorje crna
i alosna slika, satira otra i gorka, ali da pieve poruke nikada ne umiru, da
su mlade, svee i uvek korisne da se uju.
Kritiar Skerli ali to Sterija nije vie razvio peto dejstvije Rodoljubaca,
koje se 1849. deava u Beogradu, jer je tada veliki broj maarskih, rumunskih
i poljskih emigranata bio u njemu, meu kojima i legija poljskog grofa Zabojskog.
Skerli posebno istie da je Sterija
Udariv(i) energino na grlate fariseje i podmukle tartife rodoljublja, svojim savremenicima rekao: uvajte se onih kojima je uvek na ustima re patriotizam; ne mislite da

Komedija Rodoljupci Jovana S. Popovia

167

voleti svoj narod znai bili slep pred njegovim manama i gresima i varvarski mrzeti ljude
druge rase i vere; klonite se kobnih samoobmana, a svom duom svojom mrzite la, jer
je istina prva dunost prema narodu, jer je istina, na kraju krajeva, najvii moral i najmonije orue napretka [Skerli 1905].

*
*
*
Dakle, posle pedeset godina ame, od 1878. uvan u Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu, Sterijina gorka komedija izala je na pozornicu, kojoj je
i bila namenjena.
Od poetka XX veka do danas, Sterijini Rodoljupci premijerno su izvedeni
preko etrdeset puta u gotovo svim srpskim profesionalnim pozoritima, u Bosni
i Hercegovini (Sarajevo, 1922, 1946), Sloveniji (Maribor, 1923) i Hrvatskoj
(Osijek, 1930). Prva postavka, ve je reeno, bila je 1904. u Narodnom pozoritu
u Beogradu, poslednja 2003. u Jugoslovenskom dramskom pozoritu, takoe,
u Beogradu.
Delo je tokom jednog veka imalo raznovrsna rediteljska itanja shodno
duhu vremena. Na jedan nain do Prvog svetskog rata, na drugi nain izmeu
dva svetska rata, a na trei posle 1945. do danas.
Svaka naznaena epoha ostavljala je svoj istorijski peat na individualne
rediteljske poetike koje su davale razliita tumaenja Sterijine veito aktuelne
teme o lanim rodoljubima.
*
*
*
Pozorini kritiar Milan Grol (18761952), jedan od najznaajnijih pozorinih linosti prve polovine dvadesetog veka, pozdravio je pojavu Rodoljubaca na
sceni Narodnog pozorita, istiui da je pisac imao oka da vidi i nalije epopeje, i smelosti da iznese u satiri dogaaje, a da njegovi junaci utilov, Smrdi,
erbuli, ili utilaj Bidei i Kioji, kako kad ustreba, s maarskim kokardama na
prsima kada sklapaju srpske odbore, ili s maarskim i srpskim kad je to praktinije, s bujicom patriotskih fraza na ustima, i uvek s gotovou da za srebrnike,
izdaju najsvetije opte stvari, sebini, hvalisavi, prljavi, gramzivi, uvek najdalje
od opasnosti i uvek najblii plenu, kukaviki u strahu, nemilostivi u vlasti: to su
vam politiki gavrani kako ih je naslikao Sterija u svojim nesrenim Rodoljupcima.
Kritiar lakonski konstatuje da je predstava bila istinska premijera, da je
prola vrlo dobro, da je bila doista dobra igra glumaca, uz napomenu da su
bile skromne dekoracije starog Beograda u petom inu. Najbitnije je, tvrdi
Grol na kraju, da su Sterijini junaci iako u komediji jedinstveni i prilino apstraktni stvorovi, oiveli ove veeri, oiveli prvi put posle pedeset godina od svoga postanka, prvi put se ovaplotili, pokrenuli, prvi put izili pred svet [Grol
2007: 1415].

168

Zoran T. Jovanovi

Ignotus u listu Pravda belei da nikada stari Sterija nije mogao toliki trijumf ponjeti kao onomadne uvee na predstavi Rodoljubaca Svet je gledao
komediju s dosta znatnim brojem aljivih situacija, pa teko da se naoe jedna
usta da se razvuku na smej. Vie sa bolnom rezignacijom pratio je poteni i inteligentni gledalac ta rade sramni junaci pozorine glume utilov, erbuli, Lepri i Zelenika, intelektualni preci njegovih suseda i prijatelja. Recenzent nalazi
da ova otra satira, kojoj kominost situacija nije kadra da razblai gorinu,
kojom je Sterija zainio, mora teko padati na srca naih naivnih Vojvoana.
U zakljuku pie: to su nai glumci sa uspehom prikazivali ovu drutvenu
satiru, nije se uditi. Bogati materijal, nae drutvo u kome su, bio im je pri ruci
[Ignotus 1905].
Nije sauvan premijerski plakat iz 1904, te ne znamo imena glavnih protagonista, ali je zabeleeno da je prvi reditelj bio Ilija Stanojevi, glumac i reditelj.
I naredne dve inscenacije u Narodnom pozoritu u Beogradu postavio je Ilija
Stanojevi, prvu 31. decembra 1911, a drugu, kao obnovu, 13. januara 1921,
interpretirajui utilova.
Na osnovu oskudnih kritikih osvrta iz tih godina, moe se zakljuiti da su
predstave Rodoljubaca bile verno tumaenje pisca, s dobrim glavnim glumakim
interpretacijama.
*
*
*
Tek e postavka reditelja dr Branka Gavela iz 1929. godine predstavljati
prvo modernije tumaenje Sterijinog dela.
Gavela se, po svemu sudei, u scenskoj adaptaciji Rodoljubaca poveo za
piscem, koji u Predgovoru dela pie: Nastojee pozorje nisam izmislio, nego
sve to se u njemu nahodi, pak i same izraze i rei, pokupio sam, koje iz ivota, koje iz novina. Reditelj se temeljito pripremao za postavku Sterijinog dela,
o emu govore njegove pretpremijerske izjave u novinama.
List Politika dva puta (3. i 8. marta 1929) najavljuje premijeru Sterijinog
dela istiui da je Gavela reirao delo po originalnom principu konstruktivnog
realizma posle linih studija u Sterijinom zaviaju. Gavela, dalje, govori da je
izabrao Rodoljupce jer smatra da oni
Od svih Sterijinih stvari daju najire pozorine mogunosti, pruaju najarolikiju
galeriju tipova, a ujedno, meu svim Sterijinim delima, imaju najistaknutiju socijalnoistorijsku pozadinu. Oni su puni neke gogoljevske gorine, mada je u njima Sterija najmanje pazio na definitivnu umetniku formu, na scensku konstrukciju. Ja sam bio gotovo
primoran da ih ponovo scenski orkestrujem i da svu koliinu motiva iznova postavim
i veem. Tako sam uveo u dramu neke nove linosti iz Sterijine ture indikacije mnotvo graanstva. Ja sam ih dodao drei se strogo Sterije i dokumenata onoga vremena
[Anonim 1929a].

Komedija Rodoljupci Jovana S. Popovia

169

Gavela u drugom listu Vreme, uz objanjenja da je neke Sterijine motive

embrionalno rasporeene, proirio i razvio daje sledee pojedinosti za nain
kako je do njih doao:
Te sve momente naao sam, blagodarei g. Lazi (treba Joci) Vujiu iz Sente, koji
raspolae sa sjajnim dokumentima toga doba. Isto tako, bilo mi je od velikog znaaja
i ono to sam dobio od Matice srpske preko g. Kamenka Subotia iz Novog Sada. Tu se
nalazi i jedan manifest iz onog doba iz koga sam neke znaajne reenice preselio u Sterijino delo. Posluio sam se i jednom maarskom knjigom iz koje sam mogao povaditi
nekoliko lepih reenica, fraza, koje su bile tipine i za to doba i za preanske Srbe.
U jednoj sceni, da bi imala ivahnosti, ja sam dao licima da igraju karte, stari vojvoanski fircig1 od koga su u tekst uneseni i neki veoma interesantni termini. Nita nisam
izmenio, samo sam dopunjavao [Anonim 1929].

Tragom ove Gaveline izjave utvrdio sam da je odista bio u prepisci sa dr

Kamenkom Subotiem (18701932), bibliotekarom Matice srpske o emu svedoe dva Gavelina pisma (od 28. novembra i 7. decembra 1928):
Hteo bih da u toj predstavi to vernije i interesantnije iznesem sliku iz ivota Vojvodine 1848. godine. Zato mi je potreban kulturno-istorijski materijal iz toga doba, novine
sa ilustracijama, slike enterijera, portreta, itd.2

Suboti je pozitivno odgovorio i Gavela je doao 10. decembra u Novi Sad

da bi prouio ponueni materijal.
*
*
*
Najpre se postavlja naelno pitanje da li je re o rediteljevoj adaptaciji ili
preradi Sterijinog teksta. U Reniku knjievnih termina (Beograd, 1986) nema
pozorine adaptacije odnosno pozorine prerade, ve se italac upuuje na
odrednicu pozorina obrada, a ona se definie kao svojevrsni stvaralaki pristup originalnom dramskom delu od strane reditelja i dramskog pisca: original
moe biti slobodno tumaen, bitno izmenjen ili korien kao osnova za stvaranje
novog pozorinog komada. Autorka ove jedinice Mirjana Mioinovi pojam
pozorine obrade ralanjava dalje u tri mogua znaenja, od kojih je prvo posledica odreene rediteljske koncepcije, stila reije.
Za ilustraciju navodi Mejerholjdovu reiju Gogoljevog Revizora (1926)
U kojoj se reditelj pridrava originalnog teksta dijaloga, no znatno menja kompoziciju, deli komad na brojne epizode, stvara nove situacije i uvodi mnoge neme linosti
od bitnog znaaja za tok dramskog zbivanja; time se samo neznatno menja karakter
glavnih junaka i osnovni duh dela.

1
2

Fircig, nem. vierzig = etrdeset (obino kao figura u kartakoj igri napsl).
Rukopisno odeljenje Matice srpske, Novi Sad, inv. br. 20249, 20250.

170

Zoran T. Jovanovi

Gavela se, tokom boravka u Moskvi na proslavi tridesetogodinjice MHATa 1928, videvi tog Mejerholjdovog Revizora inspirisao da postavi na gotovo
identinom rediteljskom principu Sterijine Rodoljupce.
Dakle, re je o pozorinoj obradi reditelja, tada jo uvek u nas neuobiajenoj,
a danas u pozorinoj praksi je svakodnevna pojava.
Na osnovu ocena suvremene kritike, oigledna su bila dva osnovna Gavelina
ugledanja na moskovskog Revizora: uvoenje nemih linosti i konstruktivistiko
reenje scene. Ruski teatrolog Natalija Vagapova dodaje i trei: Mogue je da
je i povorka graana u Rodoljupcima podstaknuta seanjem na uvenu scenu
Povorke kod Mejerholjda, podseajui da je i sam princip graenja predstave na osnovu satire nacionalnog klasika neosporno mejerholjdovski [Vagapova
1981].
Na osnovu plakata predstave da se zakljuiti da je Gavela dopisao tekst za
pet uloga graana (sa navedenim glumakim imenima) i etiri omladinca (takoe imenovana), a zatim, meu neimenovanim statistima nalazi se vie graana,
omladinaca, seljanki i seljaka. Iz ovoga se vidi da je reditelj dopunio tekst sa tri
agirajue skupine ili akcione grupe.
U prvoj su seljaci-paori, nemi, sede na rubovima pozornice.
Drugu grupu, u prvom inu, predstavljali su buni omladinci, predvoeni
Lepriem, koji su izgovarali uglavnom stihove. Tu grupu, kako jedan kritiar
primeuje, reditelj, u kasnijem toku radnje, funkcionalno ne koristi.
Trea i najvanija grupa su graani, kojima je Gavela dao vanu funkciju
i najvie teksta, provlaei ih kroz celu predstavu.
Na drugom sauvanom primerku Rodoljubaca ima vie rediteljskih trihova
i dopuna. Na osnovu ovog primerka Sterijinog dela moe se delimino ui
u tajne Gaveline rediteljske radionice, saznati ta je dopisivao i koje je preinake
Sterijinog teksta vrio. Posebno su u tom pogledu znaajne za teatroloku rekonstrukciju predstave prve tri scene prvog ina (dodatih na 12 stranica kucanih
pisaom mainom).
Predstava je poinjala muzikom i pesmom na ulici, uzvicima grupe graana
sa utilovim na elu. Kad se povede re o dvanaest punktova, i posle njihovog
itanja, Gavela utilovu daje u zadatak da ih prisutnim graanima objasni. Tiradom utilova efektno sa zavrava prva scena, a druga se odigrava u kafani.
U treoj sceni Nanika i Milika dovode deka Edena, a uskoro e se pojaviti i Lepri sa svojom grupom, ime e se pojaati dinaminost radnje, oivljene upadicama predstavnika dvaju suprotstavljenih grupa. Lepriu dugo ne daju
da doe do rei te njegovu repliku uestalo prekidaju, koju zapoinje tiradom:
Gospodo i brao, vi znate ta su Srblji bili u staro doba. Od Duana
Kada Lepri, napokon, doe do rei i izgovori slovo o slavjanstvu i panslavizmu, utilov e mu uzvratiti reima, kojih kod Sterije nema: Gledajte kako su

Komedija Rodoljupci Jovana S. Popovia

171

lude ti Raci, koji bi hteli da budu narod, a onamo nisu nita drugo nego neka
fajta. Na to e se pobuniti Leprievi omladinci i u optem meteu, grupa
maarona utilova odlazi, a scena se zavrava dopisanim monologom Lepria.
Monolozima utilova i Lepria Gavela je scenski oiglednije suprotstavio dva
oprena stava i podele u Buni.
U treem inu, u petoj sceni Gavela je morao da brie replike Zelenike
i Lepria, jer su mogle zapasti za oko cenzorima tek zavedene estojanuarske
diktature u Kraljevini Jugoslaviji, a koje glase:
Zelenika: Jeste li itali novine, neae?
Lepri: E, novine su nam zabranili.
Zelenika: [] Ko jot zabranjuje narodu pisati i itati?

U etvrtom inu ima dopisanih kraih replika, sa duhovitim i dvosmislenim

upadicama i aluzijama koje su se mogle ticati savremenosti.
Peti in je duhovito i reljefno reen, jer je scenografija omoguila funkcionalno razigran mizanscen. U hotelskom holu su petoro vrata, iza kojih obitavaju
glavni junaci, dok se u jednim nalazi kancelarija Komesara, oko koga svi obigravaju. Dizanjem i sputanjem zavesa sa pojedinih vrata, otvarao se enterijer
soba glavnih junaka.
Zavrna scena mizanscenski je reena tako da se posle uvene Gavrilovieve replike: O, rodoljupci, rodoljupci, idem pripovedati svetu ta ste radili, svi
junaci pomole glave na vratima i njihovim uzmicanjem se predstava zavrava.
Kroz celo Sterijino delo Gavela je unosio funkcionalne izmene premetanjem scena, zamenama replika, delei Sterijin tekst na vie dopisanih lica graana, ime je postizao ivost, jae osvetlio pojedine junake. Dopisivanja su minimalna jer je reditelj unutar samih scena uspevao da dramaturki tako rasporedi
replike, ime je saimao radnju i skraivao trajanje. Kompletna Gavelina rediteljska verzija Rodoljubaca, ako je i postojala, nije sauvana u Arhivu Narodnog
pozorita u Beogradu.
Nita manje interesantno nije bilo ni likovno reenje scene ove postavke
Sterijinog dela. I u tome je Gavela ispoljio originalnost i izvanrednu dosetljivost.
U izjavi pre premijere kae: U spoljnoj inscenaciji probao sam nov stil, tzv.
konstruktivni i pojednostavljeni realizam; od dekora samo ono to je potpuno
u vezi sa radom i reima glumaca Uzeo sam na pozornicu samo onaj nametaj
koji je apsolutno potreban da ga glumac upotrebi u tom inu. Likovno opremanje scene poverio je slikaru, a ne scenografima iz Kue. Njegov izbor je pao na
mladog Ivana Radovia (18941973), rodom Vranina, kome je ovo bila prva
(i jedina!) scenografija.
O tome dr Olga Milanovi, ugledni pozorini istoriar, pie:

172

Zoran T. Jovanovi

Gavela je u okvirima svog rediteljskog eksperimenta sa dramskim delom iz nae

batine doao na ideju da inscenaciju poveri istom slikaru, koji je poticao iz iste sredine
u kojoj je iveo Sterija, a koji je svojim slikama vojvoanskih pejzaa ispoljio iskrenu
neposrednost kao i oseanje za dekorativno Gavelin pokuaj da Sterijin komad odvoji
od turog realizma i izvue u prvi plan otru i gorku satiru rezultirao je podvlaenjem
ekstrema crno-belim kontrastima, to je uticalo na izraajnost Rodoljubaca [Milanovi
1983: 372].

*
*
*
Indikativna je injenica da se Gavela, posle odlaska iz Beograda, ponovo
latio postavke Rodoljubaca, ovog puta u Novosadsko-osjekom kazalitu u Osijeku, godinu dana kasnije, marta 1930. godine. Tim povodom reditelj je objavio
svoj pledoaje o Steriji u vie listova (Osijek, Zagreb, Split), pre izvoenja Rodoljubaca u tim gradovima.
Gavelin podui napis, pisan u ispovednom, esejistikom tonu, viestruko je
interesantan jer sadri njegove stvaralake pobude da oivi Sterijino delo, ali da
izrekne svoj rediteljski kredo i iznese vlastite aktuelne idejne i umetnike poruke.
Posebno je vredno svedoanstvo o tome kako Gavela gleda na svoju preradu
Sterijinog najznaajnijeg dela:
Ja svoju preradbu Rodoljubaca ne osjeam kao neko svoje djelo. Meni se kod posla
uvijek inilo kao da se stari, vjeno ivi Sterija, ulja u svom dugakom salonroku oko
mene, kao da mi doaptava svoje opaanje i zadovoljno klimne svojom pametnom glavicom kad opazi da djelo njegovog duha prima i danas 1930. aktuelnu formu. Ja sam,
dodue, dodavao i premetao, ali nikada nisam osjetio da je to neko krpanje ili skrivanje
nedostataka. Naprotiv sam osjeao kako mi se pod rukama rudimenti, koje je Starac sam
nagovijestio, pa ih onda u svojoj temperamentnosti ostavio samo na pola izraene, razvijaju do potpunih scenskih oblika. On je genijalno nabacio i skicirao svoje figure, a nama
ostavio da ih drapiramo i obuemo u kostime iz njegove bogate, nikad dovoljno iskoriene riznice.
On je u svom Predgovoru rekao da njegovo pozorje ima da bude kao privatna
povesnica pokreta 1848. godine i ja nisam nita drugo uinio nego tu liniju privatnog
ivota jasnije izvukao i konturirao. A ako se tkogod nae koji e da kae da smo moda
pretjerali u negativnom i satirinom pogledu, ja mu odgovaram i opet rijeima deda
Sterije da moja namera nije s otim ljagu baciti na narod nego pouiti ga i osvestiti
[Gavella 1930].

*
*
*
Za teatroloku rekonstrukciju predstave od vanosti su svedoenja pozorine
kritike, jer su se recenzenti delimino doticali i pitanja rediteljevih izmena
i dopuna Sterijinog dela. U est objavljenih osvrta moe se sagledati i nain
razmiljanja beogradskih kritiara izmeu sva svetska rata. Klatno naklonosti
prema rediteljevom postupku kree se od blage upitanosti Milana Bogdanovia
do odricanja prava takvog odnosa prema klasiku Velimira ivojinovia, ali i on

Komedija Rodoljupci Jovana S. Popovia

173

je u prvoj reenici napisao: Rodoljupci su prva uspela reija g. Gavele na naoj

pozornici [ivojinovi 1926: 357].
Stav Milana Bogdanovia je da je nain Gavele radikalan je i smeo, jer je
dopustio sebi da menja, da izostavlja i da dodaje, da prekraja sasvim slobodno,
da bi sutinu komedije potencirao i da bi joj dao potrebnu dramsku saetost. Ma
koliko to izgledalo smelo, ako ide u prilog piscu a ne falsifikuje njegovo delo,
stvar se da primiti [Bogdanovi 1926]. Dakle, Bogdanovi je stvar primio.
Dimitrije ivaljevi je sasvim, bezrezervno, na strani Gavele:
Postoje dve teorije u reiranju komada. Ili se komad igra onako, kako je napisan,
potujui piev tekst i podelu, ili se vre izvesna izbacivanja, spajanja, scene vezuju, itd.
Reditelj Rodoljubaca g. Gavela je pristalica ovog (drugog) principa. On je stvorio
komad, koji se da gledati, i koji nije dosadan. On je uneo i nov tekst, pa je uneo i nova
lica. Uneo je mase da uokvire linosti u komediji, i da ih to reljefnije istakne [ivaljevi
1929: 311].

Duan Kruni se, takoe, osvrnuo na rediteljeve intervencije:

G. Gavela je poao ovde za onim rediteljima, koji po svojim shvatanjima rediteljske
umetnosti, imaju pravo da dopunjuju pisca Sve je to bilo u duhu komada [Kruni
1929].

Recenzent Politike Milan Dedinac bio je, takoe, blagonaklon prema inovacijama:
I g. Gavela nije samo svoju ud zadovoljio to je perom nekoliko puta prevukao
preko Sterijinog teksta, nego je katkad i po neto novo dodao. Da li bi mu to Sterija
ubrojao u greh? Mi svakako ne bismo [D. 1929].

etvrti recenzent Milutin eki smatrao je da je Sterijin tekst samo materijal za samostalnu scensku formu, koju e izgraditi stvaralaka fantazija reisera, odobravajui rediteljevu slobodnu stilizaciju Sterijinog dela, uz sledee
obrazloenje:
Dopunjujui autorov tekst naroito u scenama s masom samim Sterijinim reima, ili tekstom potpuno u duhu dela i vremena u kom se radnja dogaa, g. Gavela je
itavom tekstu dao loginu, prirodnu i scenski ivu redakciju [M 1929].

A ivojinovi, nasuprot njima, ima izdvojeno miljenje, iz koga navodimo

tek kljune argumente kojima se slui:
Poznato je, u ophoenju sa tekstom na pozornici, smanjivanje, eliminiranje pojedinih delova; mada se na dobrim pozornicama, tamo gde se ima pravi i nuan respekt
prema umetnikim tvorevinama, i to sredstvo upotrebljava vrlo oprezno i samo po najveoj nevolji. Ali dometanje teksta je neto novo; s tom nijansom to nije istovremeno
i dobro Pravi umetnik ima, meutim, prema tuem delu uvek toliko respekta da mu ni

174

Zoran T. Jovanovi

na pamet ne pada da u tuu sliku unosi svoje boje. Ispravnost g. Gavelinog postupka
u tom pogledu ide samo dotle, dokle on upotrebljava umetanje statisterije za svoje kombinacije. Njegovi domeci teksta delovali su, naprotiv, neukusno i inili samo da se
komad, dovoljno ispunjen ponavljanjima i zato psiholoki dug, produi i uini poslednju
sliku, uprkos dobrom glumakom davanju, dosadnom [ivojinovi 1926: 359360].

Vratiemo se Dedinevom prikazu jer konkretno navodi u emu su izmene:

On (Gavela) je na nekoliko mesta izbrisao Sterijin tekst ili ga iz jedne scene prebacio u drugu. Uneo je itava dva govora, a izvukao na pozornicu dve nove linosti, koje
su uspele da oive pojedine neveto povezane scene. Za svaki zavretak ina pronaao je
po jednu poentu. Izbacio je Sterijine nevetine, naroito u poslednjem inu, i sve one
dosadne pozorine fraze uobiajene pri uvoenju novih linosti na scenu.

Dedinac je ve u uvodnim reenicama prikaza naglasio da je Gavela izneo

na pozornicu novog Steriju, modernizovanog i osveenog, ispravljenog i dopunjenog, scenski, takorei, iznova konstruisanog, da je re o znaajnom umetnikom eksperimentu, o smelom i ozbiljnom artistikom shvatanju na naoj sceni, koja nam, naalost, veoma, veoma retko prua takva iznenaenja, ime
Sterija ulazi sada, kako nam se ini, u jednu novu etapu, pojavljuje se pod drugim nebom, u novom okviru [D. 1929].
*
*
*
Jedina strana Gaveline predstave koja nije bila sporna u kritikim prosuivanjima sve estorice recenzenata su glumaka ostvarenja. U oceni glumakih
kreacija kritiari su bili izdani.
Dimitrije ivaljevi smatra da su glumci svi su bili na jednom nivou. Tu
nije bilo ni ispadanja, niti je neko trao na sceni. Pominjati dobre glumce, znailo bi ispisati celu pozorinu listu.
Milutin eki smatra da nismo skoro imali sluaj da su se glumci tako predano udubili u svoje role, a posebno istie Bou Nikolia (utilov), Radenkovia (Smrdi), Tucakovia, Duanovia, Turinskog, a od glumica Anu Paranos,
anku Stoki i Nevenku Urbanovu, koji su dali izvanredno markantno ocrtane
tipove. Predstava u celini, po njegovom miljenju, znai smeo, originalan
pokuaj u inscenaciji domaih dela, koji zasluuje svaku panju [M 1929].
Duan Kruni je dao skupnu pohvalnu ocenu: Glumci su dali finu i ukusnu
igru Rodoljupci su bili jedna lepa i evropska predstava.
Najvie prostora glumakoj igri posvetio je kritiar Politike Milan Dedinac. On, najpre, konstatuje da su se glumci dobro kretali po uputstvima
g. Gavele, a govorei o pojedinanim kreacijama kree od anke:
Ga Stoki (Zelenika) imala je i nerva i poleta. Ona je uvek dolazila na scenu kao
osveenje. G. Boa Nikoli kao utilov, i pored iznenadnih pojava u emociji i glumi,

Komedija Rodoljupci Jovana S. Popovia

175

dao je uglavnom reljefno patriotu-pekulanta. G. Goi (erbuli) strog i uproen

u svojoj roli. G. Radenkovi (Smrdi) je primio lepe aplauze. Njegove rei publika je
redovno pozdravljala. To isto vai i za g-cu Urbanovu (Milika) koja je najbolje govorila
preanski dijalekt. G-i Paranos (Nanika) poeleli bismo vie odsenosti i ritma.
G. Tucakovi kao Na Pal bio je izvrstan. G. Duanovi, kao Lepri, dao je jednu od
svojih najboljih rola. Najzad, g. Gini, kao Gavrilovi, imao je u ime Sterije da se bori
protiv celog ansambla.

Velimir ivojinovi Masuka smatra da

poslednji uspeh g. Gavele lei ba u faktu to se ovom predstavom vratio onom pouzdanom, oprobanom postupku u glumakom davanju kakav poznajemo kod sviju uistinu
velikih binskih tumaa, kao to su Hudoestvenici, Rajnhard, Vojan, tj. psiholokoj
interpretaciji teksta iz koje stilska interpretacija nuno izrasta. Uspeh komadu dala je
gluma, gluma u punom smislu te rei, a ne dekor, i ne nita drugo Pre svega, podela
uloga je bila izvrsna; tako dobra da je, skoro bi se moglo rei, svako lice u komadu bilo
gotovo do kraja ostvareno; tako dobro da su i lica sporednija, nevanija bila uoljivo
konkretna; ta vie, izvesni mlai glumci imali su prilike da se tu ispolje jae no ikada
dotle.

ivojinovi u svom nastojanju da, po svaku cenu, umanji Gavelin rediteljski

uinak svodi uspeh predstave samo na glumake kreacije, kao da su one mogle
doi same od sebe, bez jasne i precizne vizije reditelja i njegove umene pedagoke ruke.
Valja se osvrnuti na znaaj Gaveline postavke Rodoljubaca u svetlu ocena
savremenika, ali izreenih posle Drugog svetskog rata.
I predratna i poratna pozorina kritika je pridavala veliki znaaj Gavelinom
stvaralatvu u scenskom tumaenju dela domaih klasika (Dria, Gundulia,
Sterije, Vojnovia, Krlee), nalazei da je u svojim rediteljskim postavkama bio
najblii originalnom stilu, u kome se, iza produhovljenog realizma i suptilne
stilizacije, oseala trea dimenzija simbolikog tumaenja idejne strane sutine
dela.
Znaajno je seanje Velibora Gligoria (1965):
Pamtimo i Gavelinu reiju Sterijinih Rodoljubaca, kad je dinamino ekspresivno
razotkrio violentnost satire Sterijine i vrtoglavicu sveta njegove komedije [Gligori
1965: 119].

Velimir ivojinovi Masuka, nasuprot predratnoj krajnje negativnoj, zapisuje 1956. pozitivnu ocenu:
Izmeu dva svetska rata, u Gavelinoj reiji, dati su u beogradskom Pozoritu Rodoljupci. ini mi se, koliko se seam, da je mera koju je on u ostvarenju te predstave primenio upravo ona mera koja najvie odgovara nainu na koji valja prikazati Sterijine
komedije [ivojinovi 1956: 112113].

176

Zoran T. Jovanovi

Reditelj Mata Miloevi se, takoe, prisea (1984):

U predstavi nisam igrao, a samo sam je jednom gledao Znam da sam je smatrao
odlinom predstavom. Seam se da je Gavela uneo da se u prvom inu itaju neki autentini politiki proglasi. Seam se i da me je u poslednjem inu impresionirao timung
pospane krme starog Beograda [Miloevi 1984].

Istaknuti hrvatski pozorini istoriar Slavko Batui lapidarno daje (1956)

sud o Gavelinim Rodoljupcima:
U naem predratnom razdoblju svakako najsmioniji ne samo redateljski nego i dramaturki zahvat u Sterijinu komediju zahvat tako kreativan i uspjean da je ova predstava ostala u tradicijama osjeke i beogradske drame kao umjetnika realizacija sasvim
naroitog formata [Batui 1956].

Moda je najsaetiju ocenu Gavelinoj reiji dala prvakinja Drame Narodnog

pozorita Nevenka Urbanova, uesnik predstave (Milika), posle sedamdeset
i sedam godina, zabeleivi:
Gavela je Sterijine Rodoljupce reirao smelo, moderno, novatorski. Neke delove
teksta je prilagodio svojim zamislima, dopunio novim fragmentima i napravio Rodoljupce, do tada neviene. To bi se danas zvalo kultnom predstavom [Urbanova 2006].

Ako bismo najkrae sveli sud o Gavelinim Rodoljupcima onda bismo mogli
tvrditi da je Gavelinu reiju tog Sterijinog dela odlikovala duboka i svestrana
studioznost, veoma odreeno rediteljsko miljenje, istraivaka smelost i matovitost postavke, uz galeriju uspelih glumakih kreacija. Gavela je uzornom reijom Rodoljubaca pre osamdeset godina dao obrazac kako studiozno i istraivaki valja prilaziti klasici, kako se, uz duno potovanje duha pievog dela, moe
dati sopstvena rediteljska vizija i njome izrei estetski i idejni stav prema drutvenoj stvarnosti u datom politikom trenutku, bez iskrivljavanja pievih poruka i nasilnikog odnosa prema tekstu.
*
*
*
Seme koje je Gavela posejao 1929. u modernom tumaenju Sterije, posle
dve burne decenije, nii e u postavci Mate Miloevia ovog besmrtnog Sterijinog dela (premijera: 23. maj 1949).
Kao to je Gavela u dva navrata postavljao Rodoljupce, tako e i tri reditelja
najznaajnih postavki od Drugog svetskog rata do naih dana, po dva puta reirati ovo provokativno i izazovno Sterijino delo. Mata Miloevi u dve verzije e
prikazati svoje Rodoljupce (1949, 1956), a takoe i drugi reditelj Stevo igon
imae dve postavke (1981, 1989), kao i trei Dejan Mija, koji postavlja Rodoljupce u dve verzije (1986, 2003).

Komedija Rodoljupci Jovana S. Popovia

177

Nije li i ova injenica ilustracije koliko je Sterija iv i posle sto godina,

i dovoljno inspirativan za graenje novih mostova izmeu prolosti
i sadanjosti?
Moda jo ubedljivije kazuje podatak da su se Rodoljupci upravo pojavljivali na sceni u godinama kada su njihovi reditelji nalazili brojne analogije sa svojim vremenom. Posebno su karakteristine osamdesete i devedesete godine prolog veka, kada se pojavilo desetak varijanata slika izobliene nacionalne svesti. Pozorini kritiar Dragan Klai prikazujui (1983) jednu od tih rediteljskih
varijanti nalazi da se taj
vraki kermes vrti i danas na ovim prostorima pod osavremenjenim obrazinama:
traje u fantazijama o nacionalnoj dravi i nacionalnoj ekonomiji, u tvrdoglavom autonomatvu, u snovima o etniki istoj teritoriji, u svojatanju istorijskih veliina,
u ovinistikoj netrpeljivosti [Klai 1983].

Umetnost je, bezuspeno, upozoravala na simptome koji e dovesti do raspada drave, ali ta upozorenja nisu dopirala do svesti politiara bilo koje od bivih jugoslovenskih republika. Posledice su ve dobro znane!
*
*
*
Zadraemo se na samo dve razliite postavke u beogradskom Jugoslovenskom dramskom pozoritu, prve u reiji Mate Miloevia, a druge u reiji Dejana Mijaa (1934). Oba reditelja spadaju u sam vrh modernog srpskog pozorita,
a Jugoslovensko dramsko pozorite u vodee pozorine kue (osnovano 1947, ali
se i danas tako zove mada Jugoslavije vie nema!).
Mata Miloevi (19011997), glumac i reditelj, postavio je Sterijine Rodoljupce najpre 1949, kao prvog srpskog klasika u novoosnovanom reprezentativnom pozoritu koje je okupljalo najbolje glumce iz cele Jugoslavije. Svoju rediteljsku knjigu (Regiebuch) tampao je 1950, sa izmenama i dopunama originalnog Sterijinog teksta. Na osnovu ovog osnovnog izvora moe se dosta verno,
koliko to pisani dokumenat dozvoljava, rekonstuisati rediteljska postavka Mate
Miloevia. Najkrae reeno, reija je nastojala da masovnim scenama (uz
pomo mnotva pomonih uloga), matovitim pokretima i raznolikim fizikim
radnjama likova, prevlada retoriku jednolinost pojedinih inova, osobito uvodnog prvog, a potom da saimanjem teksta i razmetajem duih replika na druga
lica, oivi predstavu u celini. Predstava je inspirisala vie kritiara i knjievnika
da ostave zapise o glumakim kreacijama u Rodoljupcima. Pesnik i dramaturg
Milan Dedinac autor je sjajnog, antologijskog eseja Smrdi i erbuli prodaju
Vojvodinu (1950), a kritiar Vladimir Petri pie ogled Majstori karakterizacije
(1957), dok se njima i sam reditelj Miloevi pridruuje seanjem Nezaboravni
Smrdi i erbuli (1981), u tumaenju Viktora Staria i Milana Ajvaza. O igri

178

Zoran T. Jovanovi

dvojice glumaca, iz ove znamenite predstave, ostalo je svedoanstvo, ako ne ve

samo umetniko delo, o tome kako su se glumci
strasno zaloili da iznau scensko reenje za savremeno prikazivanje jedne od najopakijih i najotrijih satira nae knjievnosti, trajno istinite, uzbudljivo ive ak i posle sto
godina [Dedinac 1950].

Povodom obeleavanja stopedesetogodinjice roenja i stogodiljice smrti

Jovana Sterije Popovia, reditelj Miloevi obnavlja svoju postavku Rodoljubaca marta 1956, koja maja iste godine postie veliki uspeh na Sterijinom pozorju,
jugoslovenskom festivalu domae drame u Novom Sadu.
Pozorina kritika bila je veoma izdana u komplimentima Miloeviervoj
reiji. Bora Glii smatra da su Rodoljupci komedija na samim vrhuncima svetske komediografije, da je ona ponos nae dramaturgije, a da je Mata Miloevi postavio u najpotpunijem umetnikom postupku pravog scenskog sustvaralatva s piscem Tekst je, odista, genijalna klica iz koje je reijom i glumom
buknulo potpuno pozorino delo. Kritiar smatra da je Sterijina komedija,
pomalo staromodno troma u pogledu akcije, sva usredreena u tipovima koji,
ustvari, daju samo jedan lik rodoljubaca bez tzv. scenskih komentara
u reiji Mate Miloevia je sva preobraena u pokret, u akciju, u dramske linosti, koji, u punom reljefu, otkrivaju sterijevski naene konflikte. Kritiar se
pozabavio i stilom glume u predstavi, jer je, po njemu, ona bila novost:
Kako bi se realistiki izrazilo krajnje ludilo, pomama, besovi sebinosti koja, realno,
premaa normalne ljudske mere, u glumi je pronaeno ono ime se scena odslikava
u svesti publike. Ta nova gluma, iako izlazei (ili ba zbog toga?) iz ortodoksnog realizma, bivala je praena aplauzima na otvorenoj sceni. Nije li i to dokaz da gledaoci svakog
novog doba trae sebi savremene mogunosti glume? [Glii 1987: 4243].

Hugo Klajn se najvie zadrao na komentarisanju scenografskog reenja, za

koje nalazi da je uspenije nego na premijeri 1949 (uklonjen je masivni
dekor), a u zakljuku pie:
Mata Miloevi je jo jednom pokazao onu dragocenu rediteljsku osobinu da svoje
efektne scenske slike i akcente ne nakalemljuje, nego ih izvlai iz svesno prouenog
dela, da ih zasniva na tano protumaenoj misli autorovoj i usklauje sa karakterima
likova i prirodom date situacije [Klajn 1956].

*
*
*
Mata Miloevi je tumaio Sterijine Rodoljupce kao otru, duboku, beskompromisnu satiru lanog rodoljublja, a Dejan Mija, na istoj sceni, posle trideset
godina (31. maj 1986) prilazi Sterijinom delu kao aktuelnom komadu, razobliujui nacionalistike zanose, egoizam i kameleonstvo koji vode narod u nitavilo.

Komedija Rodoljupci Jovana S. Popovia

179

Dejan Mija (1934) pozorini reditelj s najvie osvojenih nagrada, na svom

umetnikom putu viekratno se susretao s delima Sterijinim, kojima je davao
novo rediteljsko vienje i scensko tumaenje (Pokondirena tikva, 1973; enidba
i udadba, 1976; Nahod Simeon, 1981) bez napadnih dramaturkih preinaka
i spoljanjih intervencija.
Svoju pobude da postavi Sterijine Rodoljupce, reditelj ovako obrazlae:
Ponovo sa pojavljuju veliki zagovornici nekih arhetipskih ideala kao ideala, a zapravo se iza toga vidi iardijski cilj. Zato su Rodoljupci vrlo aktuelni. U mojoj predstavi
oni su groteskni. To je svet koji moe da izazove smeh, ali ne moe da otkloni utisak
opasnosti. Njihovo prisustvo je drutvena opasnost. Takvi kakvi su kod Sterije pokazani,
oni su vrlo markantni, ali taj monstrum rodoljupca poiva u svakom od nas, u manje-vie
u svim vremenima [Pai 1986].

Kritiari su unisono izrekli pozitivne ocene Mijaevoj postavci. Vladimir

Stamenkovi istie rediteljski pristup koji je Rodoljupce
protumaio kao uzdranu tragikomediju ljudske grupe, iji su primerci, dok stoje na
periferiji povesnih zbivanja, manje uoptene, preterane personifikacije Zla i Dobra, primerene neemu to podsea ili na simplifikovanu satiru ili srednjovekovne moralitete,
a vie karakteri s grotesknim beketovskim crtama, izgubljeni u istorijskoj situaciji, koja
nadilazi sve lino, privatno, uobiajeno u ljudskom ponaanju, manipulie ljudima, ini
ih zarobljenicima, primorava ih da u ime slobode i jednakosti, u ime velike magijske
nade novog doba prolivaju suze i krv, vre nasilje, grabe i zloine.

Kritiar u zavrnoj sceni ita rediteljevu poruku:

Kad se radnja okona, i protagonisti komada, i junaci sa slika, i srebrnaste devojke
s obzorja, lee mrtvi na zemlji kao da su se meusobno poubijali. U toj velianstvenoj
sceni je olien moral ove predstave. Ona je protest protiv lanog, verbalnog patriotizma
u ivotu i u umetnosti, podsea gledaoce da je svakom narodu potrebnija od praznih
pria o nekadanjem junatvu, otrenjavajua istina gde je pogreio, gde skrenuo s puta
[Stamenkovi 1986].

Laslo Vegel istie da Mija, uzdrano baratajui humorom, svet nije ironizirao spolja, nego je iznutra osvetljavao njegov emocionalni, politiki i antropoloki provincijalizam Mija ne rekonstruie nego stvara jedan svet. Istorija ga
zanima samo ukoliko moe biti nosilac dugotrajnog, i danas aktuelnog pijanstva. Prikaz zavrava ocenom da je ovo jedna od Mijaevih najpoleminijih
i najsubjektivnijih predstava [Vegel 1986].
Sa vienjem predstave kritiara Petra Volka moemo zakljuiti:
Rodoljupci su iznad onog trenutnog u pozorinom izrazu, studiozno i matovito
zamiljeni, zanimljivih boja, privlanog oseanja za stil, fine ironije, savremene distance
i novih kvaliteta koji e predstavu uiniti znaajnom i podsticajnom za dalja istraivanja
i otkrivanja sveta Jovana Sterije Popovia [Volk 1986].

180

Zoran T. Jovanovi

Posle sedamnaest godina (2003) Dejan Mija je ponovo reirao Sterijine

Rodoljupce, u novoj postavci, kao prvu predstavu u obnovljenoj zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorita (zgrada je izgorela u poaru 17. oktobra 1997).
Ovog puta reditelja nije interesovalo rodoljublje, ve ljudi koje je Sterija nazvao
ironino rodoljupcima, a koje Mija definie kao antigraane [Mija 2008].
Kritiar Muharem Pervi naglaava da je Mija eleo da kao rodoljupce prepozna svoje savremenike, one iz komiluka, sa periferije grada, ili junake naeg
doba, naeg ivota, televizije, publicistike, krimi-hronika [Pervi 2003]. A za
V. Stamenkovia ti likovi su odvratna grupa ratnih profitera, po karakternim
osobinama bliski roaci dananjih bankara, vlasnika holding kompanija i televizijskih magnata, te zato insinuiranje je potisnuto direktnim imenovanjem, koje
suzbija i ograniava ulogu gledaoeve mate, umanjuje intenzitet njegovog
doivljaja [Stamenkovi 2003].
Publika je dosta uzdrano primala ovu predstavu, izostale su vidljive emotivne reakcije, te se nije dugo odrala na repertoaru, za razliku od prve iz 1986.
koja je imala vie od 170 repriza.
Postavkom Dejana Mijaa iz 2003, pria o Sterijinim Rodoljupcima nije
zavrena. Oni e ponovo, sigurni smo, doi na repertoar kada se bude trebalo
prepoznati u ogledalu nekih buduih istorijskih dogaanja.
*
*
*
Sterijino delo inspirisalo je srpskog reditelja i dramskog pisca Radoslava
Zlatana Doria da tampa 1997. godine komad o Steriji pod naslovom Gorko
putovanje u nita iliti Moram napisati Rodoljupce [Dori 1997].
Dakle, Sterija i njegovi Rodoljupci su, i posle vie od sto pedeset godina,
neosporno i dalje ivi, provokativni, inspirativni i na svoj nain aktuelni u srpskom pozoritu.
Bibliografia
[Anonim 1929] Anonim, Direktor Drame g. dr Gavela o svojoj preradi Sterijinih
Rodoljubaca, Vreme, 27.02.
[Anonim 1929a] Anonim, Pred otvaranje Manea, Politika, 27.02.
[Bogdanovi 1929] N. Bogdanovi, Sterijini Rodoljupci, SKG, NS, knj. 26, br. 6.
[Batui 1956] S. Batui, Sterija na zagrebakoj pozornici, [w:] idem, Knjiga
o Steriji, Beograd, SKZ.
[D. 1929] D. (M. Dedinac), Rodoljupci u preradi g. Gavele, Politika, 10.03.
[Dedinac 1950] M. Dedinac, Smrdi i erbuli prodaju Vojvodinu, Knjievne novine, 13.04.
[Dori 1997] R. Z. Dori, Vojvoanska dramska trilogija, Prosveta, Beograd.
[Gavella 1930] B. Gavella, Rodoljupci od Sterije Popovia na osjekoj pozornici,
Hrvatski list, br. 67, 9.03.
[Gligori 1965] V. Gligori, Portreti, Beograd.

Komedija Rodoljupci Jovana S. Popovia

181

[Glii 1987] B. Glii, Sterijin jubilej, [w:] idem, iva umetnost glume, Teatron, br.
56/57/58.
[Grol 2007] M. Grol, Rodoljupci, [w:] idem, Pozorine kritike i eseji, Beograd.
[Ignotus 1905] Ignotus, Rodoljupci, Pravda, br. 7, 9.01.
[Klai 1983] D. Klai, Nedokuena satira, Politika, 4.09.
[Klajn 1956] H. Klajn, Sterijin humor, Borba, 18.03.
[Kruni 1929] D. Kruni, Jedna privatna povesnica u Maneu, Pravda, 10.03.
[Markovi 2006] J. Markovi, Istorijska pozadina Rodoljubaca uticaj velike istorije na privatnu povesnicu, Teatron, br. 134/135.
[M 1929] M (Milutin eki), Nova inscenacija Rodoljubaca, Vreme, 10.03.
[Mija 2008] D. Mija, Rodoljupci su antigraani, Teatron, br. 123.
[Milanovi 1983] O. Milanovi, Beogradska scenografija i kostimografija 18681941,
Beograd, Muzej pozorine umetnosti Srbije i Univerzitet umetnosti u Beogradu.
[Miloevi 1984] M. Miloevi, Sterijini Rodoljupcina sceni, [w:] idem, Moje pozorite, Belgrad.
[Pai 1986] Z. Pai, Vreme je za Rodoljupce, TV Novosti, 27.06.
[Pervi 2003] M. Pervi, Rodoljubi i kako ih prepoznati, Politika, 27.05.
[Skerli 1905] J. Skerli, O Rodoljupcima Jovana Sterije Popovia, Odjek, 5, 12.
i 19.02.
[Stamenkovi 1986] V. Stamenkovi, Sterija, na savremenik, NIN, 8.06.
[Stamenkovi 2003] V. Stamenkovi, Poruka bez milosti, NIN, 30.05.
[Urbanova 2006] N. Urbanova, Gavelini Rodoljupci, Politika, 1.04.
[Vagapova 1981] N. Vagapova, Rodoljupci Jovana Sterije Popovia i problem
postavljanja na savremenu scenu klasine komedije, Javna tribina Sterijinog pozorja, Novi Sad.
[Vegel 1986] L. Vegel, as anatomije provincijalizma, Politika, 10.06.
[Volk 1986] P. Volk, Rodoljupci, Ilustrovana Politika, 17.06.
[ivaljevi 1929] D. ivaljevi, Rodoljupci, ivot i rad, sv. 16.
[ivojinovi 1926] V. ivojinovi, Repriza Rodoljubaca, Misao, br. 5 i 6.
[ivojinovi 1956] V. ivojinovi, Stilizacija Sterijinih komedija, Naa scena, br.
112113, 13.04.
Zoran T. Jovanovi
COMEDY THE PATRIOTS BY JOVAN STERIJA POPOVI
BETWEEN THE PAST AND THE PRESENT TIMES
(Summary)
The most important Serbian comedian in the XIX century, Jovan Sterija Popovi
(18061856), wrote his best play satiric comedy The Patriots around the year 1853.
The word patriots, in the title, Sterija used in the ironic meaning false patriots. Although, the writer wrote on the cover of his play that it was ready for printing, the play
was printed after his death. Through The Patriots, Sterija gives us a satiric and objective
view on the middle-class mentality in Vojvodina (today it is an autonomous region in
Serbia, but in the period in which Sterija lived it was part of Hungary), from the period
of the Revolution of 1848. In that period, among Serbian people in Vojvodina, there was
a lot of false patriotism, demonstrated just with words, not by means of action.

182

Zoran T. Jovanovi

Fifty years after Sterijas death, in the year of 1904, for the first time The Patriots
performed in the National theatre in Belgrade. Jovan Skerli, in that period the most
important Serbian historian of literature, in his speech before the performance said that
Sterijas play was the sad picture, that told us satire sharp and bitter, but the writers
messages never dies, and like this it would be good to hear them again, just for remind.
From the beginning of the XX century up to present times, Sterijas play The Patriots was performed in over forty different performances, in almost every Serbian professional theatre, and in some theatres in Croatia.
Every period of performing The Patriots put a special mark on the general meaning
of the performance. In one way it was performed before The First World War, in
a second between two World wars, and in a third after 1945. and to the present times. In
every of this periods Sterijas false patriotism was interpreted in a different way.
This work is about that different performance, and the directors that leave special
trail, like Branko Gavela (performed The Patriots two times in 1929, and 1930), Mata
Miloevi (performed The Patriots two times in 1949, and 1956), Slobodan Unkovski
(performed The Patriots in 1986) and Dejan Mija (performed The Patriots two times in
1986, and 2003).
Sterijas play was the inspiration for Serbian director and theatre writer Radoslav
Zlatan Dobri to print in 1997. play about Sterija with the title Bitter travel into the
nothing or I must write The Patriots.
We can see that Sterijas The Patriots are still current in Serbian theatre.