INTERVJU

Sreten Ugri~i}, knji`evnik i upravnik Narodne biblioteke Srbije

MIJENJATI NE[TO, ZN

Povodom odbijanja da u|e u razmatranje za dodjelu NIN-ove nagrade, Sreten Ugri~i} za Dane govori o
stanju dru{tvene svijesti u Srbiji i regiji, o kulturnoj dekontaminaciji, Kosovu, Srebrenici, poslovanju
Narodne biblioteke Srbije na ~ijem je ~elu...
Razgovarao: Amer Tikve{a
DANI: Gospodine Ugri~i}u, skoro ste odbili da u|ete
u razmatranje za dodjelu NIN-ove nagrade. Razlozi za odbijanje su navedeni u pismu. Izme|u
ostalog, tamo stoji: NIN-ova nagrada presudno
uti~e na kanonizaciju savremenog doma}eg romanesknog stvarala{tva, a po{to je roman dominantni i privilegovani `anr, i na artikulaciju ukupne predstave knji`evnosti i njenog statusa na kulturnoj i javnoj sceni. Bilo bi dobro da objasnite
ovo presudno uti~e.
UGRI^I]: To prosto nije neophodno dodatno tuma~iti. ^ak i laik zna da je NIN-ova nagrada jedina relevantna knji`evna nagrada u Srbiji, jedina ima odjeka u naj{irem ~itala~kom okru`enju, a i u stru~nim krugovima. U tom smislu ona presudno uti~e na kano-

nizaciju odre|enog autora i odre|enog dela. E sad, problem je u tome {to takav autoritet i priviliegovan dru{tveni i kulturni status u poslednjih dvadeset godina
nije potvr|ivan nego je pre~esto zloupotrebljavan u svrhu ideolo{ke i politi~ke manipulacije. S Milo{evi}em
je instaliran poredak koji opstaje upravo na upropa{}avanju i vulgarizaciji svega {to je vredno i smisleno. A bojim se da jo{ uvek, uprkos nekim pomacima, iz takovog poretka nismo iza{li, bojim se da je
i dalje dominantan i delotvoran, sa katastrofalnim posledicama, kratkoro~nim i dugoro~nim, kako za kulturu, tako i za celo dru{tvo.

Zaslu`ni izuzeci
DANI: U kojoj su mjeri knji`evnici svjesni toga o
~emu pri~ate i u prethodnom odgovoru, a i u pismu? Jer dobitnici NIN-ove nagrade su Dragan Ve-

liki} i David Albahari, tu su jo{ Svetislav Basara,

Vladimir Pi{talo, da ne spominjem prijeratne: Dubravka Ugre{i} ili Mirko Kova~. Ne mo`e se re}i
da se radi o lo{im piscima niti ideolo{ki nesvjesnim, a te{ko i da su za sistem vrijednosti koji je
izrodio Milo{evi}a.
UGRI^I]: Pre svega, ponavljam da se moje pismo
odnosi na poslednjih dvadeset godina istorijata ove
nagrade u kojima, nisam usamljen u proceni, stvari stoje tako da je mo`da dvadeset posto nagrada
bilo relevantno i adekvatno, a ostatak, na`alost, nije, nego je upravo potpao pod ovaj sindrom na koji ukazujem u svome pismu. Ovi pisci koje ste vi spominjali su nagradu zaslu`eno dobili, ali oni su izuzeci. Ve}ina je sporna. Konsenzus, i stru~ni i {iri,
postoji, dele ga ~ak oni koje kritikujem, da je ve}ina
knji`evnih nagrada u Srbiji u tom periodu kompro-

Imate scene u kojima Srbijom {partaju hladnja~e pune le{eva, ima

58

DANI 14. 1. 2011.

ZNA^I MIJENJATI SVE

mitovana i devalvirana jer su primenjivani kriterijumi koji nisu primarno knji`evni.
DANI: Da li se kanon uklju~ivanjem spomenutih
pisaca mijenja nabolje ili ih on na neki na~in reinterpretira u skladu s vrijednostima koje propagira?
UGRI^I]: Status stvari je trenutno takav da pisac svojim pristajanjem i u~e{}em u toj igri daje legitimitet
nagradi koja je kompromitovana i problemati~na, a ne
obrnuto. Da je stvar normalna i zdrava, onda bi nagrada svojim autoritetom i vredno{}u davala legitimitet
piscima koji se kandiduju i koji je dobijaju. Predsednik
aktuelnog NIN-ovog `irija je knji`evni kriti~ar nedeljnika Pe~at. Nedeljnik Pe~at vode Milorad Vu~eli} i Aleksandar Vulin, a ti su ljudi, da podsetim, bili desna ruka Slobodana Milo{evi}a i leva ruka Mire Markovi}.
Vrlo je te{ko uzeti u~e{}e u takvom ne~emu, konkurenciji i selekciji, gde saradnik jednog takvog ~asopisa i iz tog okru`enja predsedava `irijem. Ili Mladen
[ukalo, sa u~inkovitim referencama kvaziintelektualne podr{ke ratu, Radovanu Karad`i}u i sli~nim kvaziknji`evnicima. Me|utim, pisci koje vi spominjete ne
mogu biti kompromitovani ni aktuelno ni retroaktivno,
jer njihova dela stoje kao autonomna i knji`evno utemeljena, njih nikakvo okru`enje tipa Pe~at Jagnje
bo`je i Zvijer iz bezdana ne mo`e kompromitovati.
DANI: Mo`e li ovaj Va{ ~in utjecati na pluralizaciju kanona i mo`e li ona i{ta zna~iti bez institucionalizacije tih par tikulariteta zasnovanih na
identitetima koji nisu nacionalni? Npr. LGBTQ
knji`evnost, `ensko pismo i sl. Ima li Srbija potencijala za takvo ne{to?
UGRI^I]: Verujem da srpska knji`evna scena, i njen
zvani~ni kanon i njen alternativni kanon, ve} poseduju to bogatstvo, i poeti~ko i individualno i svako drugo, koje je po svim mogu}im merilima bogato i zna~ajno, verovatno najja~e u regionu. Samo {to to nije adekvatno prepoznato, valorizovano, kroz nagrade, kroz
fakultetske i {kolske programe, istra`ivanja, medije...
Bitno je su`ena perspektiva i knji`evni horizont
o~ekivanja, na nacionalni kanon u kojem su marginalizovani svi oni koji ne insistiraju na pripadnosti tzv.
srpstvu. U sintagmi nacionalna knji`evnost, na`alost,
akcenat je na nacionalna, a ne na knji`evnost. I onda ispadaju mnoge knji`evne vrednosti, literarnost sama, ali ona ne mo`e biti potpuno zanemarena niti zaboravljena, ona stoji i kad-tad izlazi na videlo. Pada
mi na pamet, recimo, status jednog fantasti~nog pisca Vojislava Despotova, koji je sredinom devedesetih umro. Bio je izvanredan neoavangardni pesnik, inventivan, duhovit, jezi~ki neponovljiv, a pred kraj karijere je napisao i trilogiju vanserijskih nekanonskih
romana. Despotov je vrednost evropskog ranga, ali ga
u srpskom centralnom kanonu jo{ uvek nema. Ili, da
se prisetimo istorijata i statusa, recimo, buntovnog i
beskompromisnog Ljubomira Mici}a, njegovog zeni-

tizma i njegovog ~asopisa koji je okupljao najzna~anija imena avangardne i moderne umetnosti Srbije, Jugoslavije, Evrope i sveta. A gde je Mici} u na{em konzer vativnom nacionalisti~kom kanonu nigde.

Dekontaminacija kulture
DANI: [ta s obzirom na to mo`ete u~ini ti s pozicije ~elnog ~ovjeka Nacionalne biblioteke Srbije?
UGRI^I]: Narodna biblioteka Srbije mo`e da u~ini pre
svega u smislu obrade i ~uvanja nacionalne ba{tine
u naj{irem smislu re~i. Kao {to je i misija svake nacionalne biblioteke, to je da ~uva, obra|uje i u~ini dostupnim za sada{njost i sve budu}e generacije sve {to
se produkuje u jednoj kulturi, pa tako to i mi ~inimo.
Mi nemamo mandat kao nacionalna biblioteka da defini{emo knji`evni kanon, usko stru~no govore}i. To
rade knji`evni kriti~ari, knji`evni histori~ari, akademije nauka, fakulteti, instituti, i nagrade, itd. Mi pro-

i knji`evno vrlo stru~an, bira od tih 25 najbolju knjigu za tu godinu. To je kombinacija i kvantitativnog i
kriterijuma kvaliteta. Na ovaj slu~aj osvrtali su se i u
Hrvatskoj povodom dodele nagrade Kiklop. Kao {to znate, roman Kiklop je najve}i roman hrvatske knji`evnosti 20. veka, mo`da i svih vremena hrvatske literature, i sada{nji `iri je prosto prinu|en istim kvantitativnim merilom da to znamenito ime dodeli jednoj striptizeti i oni su to odbili i u debatama su spominjali dobar primer kako je takva situacija na valjan na~in izbegnuta pravovremenom izmenom koncepcije nagrade Narodne biblioteke Srbije. Drugi primer ti~e se Desanke Maksimovi}, a NBS je jedan od osniva~a njene zadu`bine. Jedan od glavnih zadataka te zadu`bine, pored izu~avanja i promocije lika i dela Desanke
Maksimovi}, jeste i dodeljivanje godi{nje nagrade Desanka Maksimovi} za ukupno poetsko stvarala{tvo i
ta je nagrada, ~ini mi se, u prvih 12 godina svoga postojanja, dodeljivana uvek mu{karcu. I ja kao ~lan Upra-

ZAPE^A]ENO STANJE DUHA Da je stvar normalna i zdrava, onda bi nagrada

svojim autoritetom i vredno{}u davala legitimitet piscima koji se kandiduju i
koji je dobijaju. Predsednik aktuelnog NIN-ovog `irija je knji`evni kriti~ar
nedeljnika Pe~at. Nedeljnik Pe~at vode Milorad Vu~eli} i Aleksandar Vulin,
a ti su ljudi, da podsetim, bili desna ruka Slobodana Milo{evi}a i leva ruka
Mire Markovi}
sto moramo da ~uvamo sve, bez obzira na neki vrednosni, poeti~ki, ideolo{ki predznak. Zenit smo, na primer, kompletan reizdali fototipski pre par godina, digitalizovali, objavili prvu sveobuhvatnu studiju, uvrstili ga u Europeanu i Svetsku digitalnu biblioteku. Tako radi NBS.
DANI: Me|utim, ipak kad se pogleda rad NBS-a
lako je zaklju~iti da ~esto djelovanjem ulazite u
polje kulturne dekontaminacije.
UGRI^I]: Mogu da navedem neke primere. Jedan je
slu~aj kada smo mi promenili koncepciju nagrade koju ba{ na{a biblioteka dodeljuje. Nekada je to bila nagrada za naj~itaniju knjigu u Srbiji na osnovu ankete
provedene u javnim bibliotekama u Srbiji. Primenjivan
je ~isti statisti~ki, kvantitativni kriterijum. Onda se desilo da je jedan autor, tj. autorka, tri-~etiri puta dobijao tu nagradu i izgledalo je kao da }e to tako ve~no
biti, a u jednom trenutku postojala je realna opasnost
da }e nagrada biti dodeljena ili u {umi ili u zatvoru,
jer su u tom trenutku u svim bibliotekama u Srbiji
naj~itanije bile knjige, recimo, Radovana Karad`i}a ili
Ulemeka Legije, itd. U tom trenutku, uz podr{ku Upravnog odbora Biblioteke i uz podr{ku svih biblioteka u
Srbiji, poveli smo jednu javnu raspravu, promenili smo
koncepciju te nagrade, tako da smo ostavili ovu proceduru biranja naj~itanijih, kojom odre|ujemo 25 naslova koji su naj~itaniji, ali onda `iri koji je i bibliote~ki

vnog odbora te zadu`bine vi{e sam puta insistirao da

bi nagrada trebala biti dodeljena i nekoj `eni, savremenoj pesnikinji. Nije mogu}e da u savremenoj srpskoj
poeziji posle Desanke ne postoji nijedna `ena koja zaslu`uje nagradu sa njenim imenom. Tako da smo od
tog vremena ve} dve te nagrade dodelili pesnikinjama, Radmili Lazi} pre tri godine, i pro{le godine Mirjani Stefanovi}. Evo, to su dva primera legitimnog uticaja na ar tikulaciju kanona od strane NBS-a.
DANI: Kako, uostalom, NBS kao institucija od nacionalnog zna~aja, najstarija kulturna institucija u Srbiji, uspijeva biti van doma{aja kreatorima
sociosimboli~kog poretka o kojem govorite u pismu, naprimjer, kako je opstala van doma{aja SANU-a?
UGRI^I]: Da vas podsetim, do{ao sam na ~elo NBSa sa vladom Zorana \in|i}a, to je vreme neposredno
posle pada Milo{evi}a, vreme na{eg entuzijazma da
je totalna reforma srpskog dru{tva mogu}a. \in|i} je
jednom rekao: Ako `elimo ne{to da promenimo, moramo da menjamo sve. I u tom klju~u NBS vodim sve
do danas. Nemojte misliti da nemam mnogo problema zbog takvog opredeljenja. Imam ose}aj da glavno
radimo uprkos sistemu, a ne uz podr{ku sistema koji se vi{e deklarativno zala`e za korenite reforme. Bilo je ozbiljnih poku{aja i opse`nih operacija moje smene, i sa tzv. najvi{eg mesta tj. Ministarstva kulture,

imate specijalne jedinice za ~i{}enje terena, takozvanu asanaciju

DANI 14. 1. 2011.

59

INTERVJU
kao i bo~no, ~ar{ijski, a ~ar{ija je nekad u Srbiji institucija iznad i ispod svih institucija. A ovih dana novinari po~inju svoja pitanja sa konstatacijom: Vama
je, Sretene, izgleda dosadilo da upravljate Narodnom
bibliotekom. ^ude se, jer znaju da javno delovanje
koje ne preza da ka`e direktno kako stoje stvari ne
mo`e da pro|e neka`njeno. U me|uvremenu sam, naravno, okupio oko sebe tim stru~njaka, kolega koji dele sa mnom i u stru~nom pogledu i u ovom naj{irem
kulturno-javnom domenu takvu reformsku i progresivnu orijentaciju, misiju, i za sve ovo vreme, slede}e
godine }e biti deset godina, mi smo postigli zaista zavidne rezultate koji nas isti~u ne samo u regionu, nego i u naj{irem evropskom i svetskom kontekstu. Tako smo me|u prvima bili i suosniva~i Evropske biblioteke, gde sam ja i danas u Upravnom odboru, zatim
mo`da najve}eg i najambicioznijeg panevropskog kulturnog projekta, to je Evropeana kao digitalni trezor
ukupne evropske kulturne ba{tine, i sli~an globalni projekat najvi{ih merila i razmera, koji su inicirali Biblioteka Kongresa iz Washingtona i UNESCO, a to je WDL,
Svetska digitalna biblioteka, gde je NBS zbog rezultata koje smo postizali i posti`emo u primeni najsavremenijih digitalnih i informaciono-telekomunikacionih tehnologija i bibliote~kih standarda pozvani da
se me|u prvih pet institucija na svetu kao suosniva~i
pridru`imo, a ja sam danas kopredsednik Selekcione
komisije Svetske digitalne biblioteke. Internet stranicu na{e biblioteke pose}uje dnevno izme|u 10 i 15 hiljada ljudi. Nudimo u slobodnom pristupu milion digitalnih dokumenata, preko dva miliona bibliografskih
zapisa, preko 35.000 naslova najpresti`nijih stranih
akademskih ~asopisa na stranim jezicima, itd. To su
cifre koje nikada u istoriji srpske nacionalne biblioteke nisu postizane, a to je napredak i dostignu}e
koje ulazi u sam vrh nacionalnih biblioteka sveta u poslednjih nekoliko godina.

Vulgarnost tr`i{ta
DANI: Da se vratimo pri~i o kanonu, {ta je po Vama pogubnije, da literaturom i kulturom uop}e ravna tr`i{te ili kanon koji je nacionalisti~ki postuliran?
UGRI^I]: Pogubno je naravno i jedno i drugo. Mi smo
iza{li iz jednog perioda u kojem je, mislim na socijalizam u biv{oj Jugoslaviji, kada je taj ideolo{ki uticaj
bio dominantan i to nije bilo dobro. Samo da dam primer, evo opet iz istorijata NIN-ove nagrade. Prva NINova nagrada je dodeljena Dobrici ]osi}u, iste godine
kada je u konkurenciji bio Ivo Andri} sa remek-delom
Prokletom avlijom. To je samo jedan od mnogo
sli~nih primera kako je onda{nje ideolo{ko represivno
okru`enje uticalo na ar tikulaciju literarnog kanona. Sada se paradigma promenila i ono {to dominantno uti~e
na status pisca i odre|enog dela jeste tr`i{te u ovom
najvulgarnijem smislu re~i i to tako ustvari da vi imate pojavu da je ne{to {to je pseudo-literatura ujedno
ne{to {to je najpopularnije, najtra`enije i naj~itanije
na tr`i{tu. Zna~i, tu se pojavljuju estradne zvezde, striptizete, TV voditelji, kolumnisti, glumci, filmski reditelji, rep peva~i, da ne zaboravimo najte`e kriminalce, psihijatre itd. koji su zauzeli, premre`ili scenu, a
literatura je pora`ena, jako marginalizovana i ~ak ignorisana. To je za samu knji`evnost jednako pogubno
kao i ona prethodna dominacija, dominacija ideologije. Vreme vulgarnog straha smenjeno je vremenom
vulgarne zabave. Nekad je strah imao funkciju da ide-

60

GRA\ANI ILI PODANICI? Mi i dalje ostajemo u jednom kulturnom i politi~kom

okru`enju koje je ustvari kontrola uverenja, a morali bismo da pre|emo iz tog
poretka kontrole uverenja u poredak kontrole posledica uverenja. Jer to je
klju~na razlika izme|u zdravih dru{tava, slobodnih demokratskih dru{tava,
gra|anskih i ovih drugih koja su ustvari podani~ka dru{tva i podani~ke kulture
olo{ki kontroli{e i da pretnjom sile legitimi{e gra|anski i demokratski nelegitiman sistem. A danas zabava ima funkciju da ostvaruje goli profit i pere novac,
kao i da anestezira narod, koji `ivi u bedi i konfuziji.
Ali, u mom pismu, insistira se pre svega na jednom
ideolo{kom kontinuitetu koji nije o~igledan. Uprkos istorijske promene koja je na prvi pogled nesumnjiva,
ista matrica i dalje traje, i dalje uti~e. Ona manje uti~e
na tr`i{ni aspekt knji`evne produkcije, ali uti~e na ovaj
politi~ki. Promena paradigme se desila tako {to je nekada postojala podela i transformacija ogoljenog socijalisti~kog realizma u naizgled benigniji socijalisti~ki
estetizam, ali sa dominacijom nacionalizma kao primarnog tabua koji je nasledio primarni tabu komunizma mi u knji`evnosti, u njenom mejnstrimu i njenom
kanonu, imamo u stvari podelu na ogoljeni nacionalisti~ki realizam i na naizgled benigni nacionalisti~ki
estetizam. Samo je ideolo{ki parametar ispred zamenjen, ali je stanje ostalo, na`alost, isto po knji`evnost.

Bez tre}eg ideolo{kog fronta

DANI: Na toj liniji socijalizam nacionalizam raspala se Jugoslavija. Za{to nije bilo nekog tre}eg
ideolo{kog fronta?
UGRI^I]: To je pravo pitanje. To je pitanje slobode.

1989. godine civilizacijski i istorijski je pao komunizam, a mi smo imali inauguraciju nacionalizma na Kosovu Polju. Pred milion ljudi Milo{evi} obele`ava 600
godina od Kosovske bitke i iznosi svoj program koji
ka`e: Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo. I njemu ceo narod, prakti~no, plebiscitarno pru`a
poverenje na osnovu takve politike i takve poruke. Ja
sam se time bavio u nekoliko svojih tekstova, to je ustvari bekstvo od slobode. U trenutku kada jedan sistem u kojem se gra|ani tretiraju kao podanici, kada
gra|ani ne grade svoju slobodu, ne uzimaju stvari i
sudbinu u svoje ruke, nego umesto toga biraju ponovo da postanu podanici samo pod druga~ijim re`imom,
pod druga~ijom ideolo{kom krinkom. Za{to je to tako, pa mo`da zato {to su prethodno predugo `iveli u
prividu da je taj podani~ki `ivot na veresiju, bez preuzimanja odgovornosti i autonomije, kako pojedina~ne
tako i kolektivne, mogu}, lep, lagodan i jednostavan,
pa kad je njima neko to ponudio samo pod drugom
agendom, pod drugim mitom, pod drugom iluzijom,
ve}ina je to prihvatila radije nego da se zasu~u rukavi, da se radi, da se misli, da se bude slobodan i svoj,
da se stvar uzme u svoje ruke.
DANI: ^esto se de{ava da napade na srpski nacionalizam lijevo i liberalno orijentiranih inteleDANI 14. 1. 2011.

ktualaca iz Srbije drugi nacionalizmi iskori{tavaju za vlastitu afirmaciju. Kako to izbje}i?

UGRI^I]: To je vrlo te{ko, zato {to je to samo jedan
u arsenalu mnogih manipulacija i ideolo{kih instrumentalizacija kojima se takvi re`imi i takve ideologije i opcije slu`e i vi, sve i da ho}ete, tome ne mo`ete
dosko~iti. Jer ~ak i kad toga ne bi bilo, onda bi se nacionalisti~ki demagozi poslu`ili i najdirektnijim la`ima
za svoje potrebe. Mislim da je beskorisno poku{avati razmi{ljati o tome. Klju~no je da svako u svojoj sredini mora da obrati pa`nju i kritikuje pojave samozavaravanja, neprincipijelnosti, nemorala, dvoli~nosti, pristranosti, ksenofobije i svega {to proizlazi iz tako jednog nacionalisti~kog duhovnog okvira. To je tipi~no za jednu takvu ideologiju, ona ne bira sredstva
za svoju reprodukciju. Pa tako ono {to je za strani nacionalizam pohvalno ovde je stra{no, a {to je za doma}u svrhu pogubno to je kad se de{ava kod kom{ije pohvalno. Ovde se npr. obo`ava Dobrica ]osi} ili Matija Be}kovi}, a istovremeno se mrzi jedan Aralica u
Hrvatskoj ili Brkovi} u Crnoj Gori, koji su isti takvi nacionalisti kakve oni ovde obo`avaju. Gade se Tompsona u Hrvatskoj, a cene sli~ne estradne zvezde iz Srbije. Slavi se Noam ^omski i kako on kritikuje svoju
zemlju, a doma}i pandani ^omskog progla{avaju se
za auto{oviniste i izdajnike. I tako dalje. Dakle, to je
ta tipi~na dvoli~nost nacionalisti~kih ideologa i praktikanata koja samo potvr|uje da je u stvari porazna
snaga i duboka ukorenjenost te ideologije upravo u njenoj neargumentovanosti, dvoli~nosti, povr{nosti, trivijalnosti, zatucanosti, mediokritetstvu intelekta,
ukusa i morala.

Dnevna upotreba
nacionalizma
DANI: Ali ipak ima primjera gdje se afirmacija
tu|eg nacionalizma mo`e izbje}i. Nedavno je u Sarajevu ^edomir Jovanovi} dobio nagradu Isa-beg
Ishakovi} za promociju kulturne ba{tine Sarajeva na me|unarodnom planu. Sasvim je ostalo nejasno {ta je on u tom smislu uradio. Me|utim, jedna od kategorija za koju se dodjeljuje nagrada
je i istinsko domoljublje. Dobio ju je Emin [vraki}, osniva~ i predsjednik Udru`enja Zelene beretke. Zelene beretke su poslije rata uz najvi{e ratne po~asti sahranile posmrtne ostatke Mu{ana
Topalovi}a Cace, odgovornog za niz ubistava srpskih civila u Sarajevu. [ta }e Jovanovi} u tom
dru{tvu, da li se trebao odre}i nagrade?
UGRI^I]: Naravno da je pomenuti ^eda Jovanovi} tu
nagradu iskoristio iz razloga svoje direktno politi~ke
i javne koristi, za medijsku promociju na jednodnevni,
najkra}i mogu}i rok. A su{tinski, on je naravno morao odbiti tu nagradu i ne u~estvovati u njoj iz principijelnih razloga i iz razloga politike za koju se programski zala`e on i njegova par tija. To je samo jo{ jedan od primera te politi~ke manipulacije i dvoli~nosti. Moram da ka`em jo{ ne{to su{tinsko u vezi sa svim
tim ideologijama i uvre`enim predrasudama koje nas
i dalje toliko unaza|uju. Mi i dalje ostajemo u jednom
kulturnom i politi~kom okru`enju koje je ustvari kontrola uverenja, a morali bismo da pre|emo iz tog poretka kontrole uverenja u poredak kontrole posledica
uverenja. Jer to je klju~na razlika izme|u zdravih dru{tava, slobodnih demokratskih dru{tava, gra|anskih
i ovih drugih koja su ustvari podani~ka dru{tva i podani~ke kulture. Zna~i, u okru`enju i politi~koj sredi-

DANI 14. 1. 2011.

NAGRADA U [UMI ILI U ZATVORU

Onda se desilo da je jedan autor,
tj. autorka, tri-~etiri puta dobijao tu
nagradu i izgledalo je kao da }e to
tako ve~no biti, a u jednom trenutku
postojala je realna opasnost da }e
nagrada biti dodeljena ili u {umi ili u
zatvoru, jer su u tom trenutku u
svim bibliotekama u Srbiji naj~itanije
bile knjige, recimo, Radovana
Karad`i}a ili Ulemeka Legije, itd
ni kontrole uverenja, svi su, ustvari, ili ve}ina gra|ana
su podanici, a ne autonomne li~nosti, slobodni samosvesni gra|ani. I to je na{ problem, {to smo s padom
tog samoupravnog socijalizma, jednopar tijske diktature, u{li u samoupravni nacionalizam i vi{epartijsku diktaturu. Poredak kontrole uverenja je nesmetano nastavio da `ivi, da parazitira na nama i na buOdlomak iz pisma Sretena Ugri~i}a upu}eno
Glavnom uredniku NIN-a Neboj{i Spai}u i direktoru Izdava~ke ku}e Laguna Dejanu Papi}u
O nacionalizmu kao formi intelektualne i moralne
korupcije mislim isto {to i Danilo Ki{, Mario Vargas
Ljosa, Jovan Sterija Popovi}, Tomas Bernhard,
Radomir Konstantinovi}, Milan Kangrga, Ivan ^olovi}
i toliki drugi slobodoumni i slobodoljubivi autori, `ivi
ili jo{ `ivlji, iz Srbije ili jo{ srpskiji.
Taj poredak besramno i neprestano la`e svoje podanike da im obezbe|uje integraciju i komunikaciju
sa svetom i sa samima sobom, a u stvari se tek i po
svaku cenu samoizoluje i samoreprodukuje, beskrajno jalovo opona{aju}i stvaranje dru{tvenog i duhovnog
kapitala, beskrajno jalovo opona{aju}i vlastitu kompetenciju i produktivnost. U tom poretku sve je pseudo i sve je imitacija, vrednosti se marginalizuju, ili ignori{u ili ~ak osu|uju. Taj poredak je opasna,
samoreprodukuju}a avet, bez eti~kih, esteti~kih i saznajnih upori{ta, jer stara su izgubljena, izigrana, prodata, potro{ena, istrulela, odba~ena i zaboravljena,
a za druga~ija se nema volje, znanja, integriteta, snage,
potrebe.
Taj poredak ne `ivi nego opona{a `ivot, zato mu
treba i takva knji`evnost, takva umetnost, takva kultura, nac-realisti~ka i nac-esteti~ka. U tom poretku
saznajno-eti~ko-estetski horizont o~ekivanja je vrlo
uzak i petrifikovan, a svako prekore~enje te
ograni~enosti biva ka`njeno bez milosti. Ovde nije
du}nosti na{e dece, a `eljeni poredak kontrole posledica uverenja nije ni na vidiku.
DANI: Neke od klju~nih rije~i srpskog nacionalizma, da ne ka`em najskupljih, su Srebrenica
i Kosovo. [ta su ta dva pojma za Vas i kako bi se
spram njih trebalo odrediti srbijansko dru{tvo?
UGRI^I]: Da vam ka`em i direktno i indirektno. Time se bavim i pi{em desetak godina, petnaest, mo`da
i vi{e. I kada je u pitanju Kosovo, tamo sam tokom devedesetih jedno vreme i `iveo, i pisao sam ~ak i u vreme Slobodana Milo{evi}a, kada sam u jednom tekstu
izrekao ocenu da je to {to njegov re`im ~ini pored
nepojmljivog zla i {tete koju je naneo svima u biv{oj

Jugoslaviji - u stvari, isisavanje moralne supstance sopstvenog naroda i kod te ocene i danas stojim, a jedna
od najefikasnijih ideolo{kih zamki i na~ina da se to u~ini
bila je i ostala je, bojim se i danas, kad Milo{evi}a vi{e nema, upravo manipulacija mitovima kao {to je kosovski. A {to se Srebrenice i sli~nih zverstava ti~e, ja
sam pisao naravno o takvim strahotama u mom poslednjem romanu, Neznanom junaku. Imate scene u
kojima Srbijom {par taju hladnja~e pune le{eva, imate specijalne jedinice za ~i{}enje terena, takozvanu
asanaciju. Naravno, i na`alost, u Srbiji knji`evna dela sa tim temama jo{ uvek nemaju pravo da budu ravnopravno tretirana i ~itana i kanonizovana na na~in
koji smo eto u ovom razgovoru obja{njavali. A povodom Srebrenice tako|er sam se bavio i jednim od najte`ih moralnih pitanja, to je pitanje odnosa izme|u
po~inilaca i `rtava, odnosno pitanjem opro{taja i eventualnog pomirenja. O tome sam odr`ao i javna predavanja u Sarajevu i u Vukovaru. Zauvek }u pamtiti katarzi~ne reakcije mojih slu{alaca. Sva ova aktuelna
serija formalnih i politi~kih izvinjenja kojima smo svedoci su na politi~koj ravni potrebna, korisna i dobrodo{la, ali ona nemaju na`alost jo{ uvek supstanci-

nikakav problem ako neko pravi probleme, vr{i

zlo~ine - na primer masovne, ili pojedina~ne, ratne ili
civilne - ne, nego je problem ako se neko usudi da
uka`e da imamo problem i u ~emu je taj problem i kako
je do njega do{lo.
jalno, moralno utemeljenje, jer se uvek uz izvinjenje
spominje i zlo~in na drugoj strani kao da je to nekakva olak{avaju}a okolnost, kao da je re~ o nekakvoj
matemati~koj ili statisti~koj jedna~ini, a ne o ljudima,
a ne o ljudskosti. Umesto toga, moralo bi se govoriti
o razumevanju i svesti o tome kako je uop{te bilo mogu}e da do jednog takvog stra{nog zlo~ina do|e. Moralo bi se iskazati kajanje, gri`a savesti, iskrena tuga i o~aj zbog zla i poni`enja nanetog drugom i zbog
sopstvenog moralnog i ljudskog pada s kojim treba nekako `iveti, a kako? Bez toga i takvog samopropitivanja, ne mo`emo biti sigurni da se varvarstvo i zlo~ini
mo`da ne}e ponoviti, ne daj Bo`e. 
61