13

( )

(
)

(

)

,
. ,,

.




-

(,,
, )
,,
,

( , )


-

,



.
,
.

: ,,
I haven`t done nothing (
), .

: ,,
,
,
(, ).

, ,
.

:
,,

.

(1761)

-grupa 26
Maja Gvozden
Jovana urevi
Nemanja Markovi

Lingvistika
Opta

Deskriptivna

Lingvistika u irem smislu bavi se fenomenom jezika u

njegovom optem vidu i njegovim manifestacijama

Opta lingvistika bavi se prirodom i obelejima jezika kao

pojave
Deskriptivna lingvistika bavi se prouavanjem pojedinanih
jezika i jezikih grupa

Vienja
Vi enja deskriptivizma
Deskriptivna lingvistika

Deskriptivna gramatika

- Ukljuuje sinhronijske varijacije i

dijahronijske promene, genetska i
tipoloka poreenja itd.
- U praksi je tesno povezana sa nastavom
jezika, prevoenjem i drugim vanim
delatnostima

- Pristup koji opisuje gramatike

konstrukcije u nekom jeziku, bez davanja
vrednosnih sudova o njihovom statusu u
drutvu
- Sasvim uobiajena u lingvistici

Lingvistiki preskriptivizam bavi se kodifikacijom

jezika, dok se deskriptivna lingvistika bavi opisom
jezika

Deskriptivizam nastaje kao reakcija na

preskriptivizam

Preskriptivizam
Kodifikacija jezika

Jedan jeziki varijetet je vaniji od svih

drugih i zato ga treba nametnuti itavoj
jezikoj zajednici (gramatika, vokabular i
izgovor)

Deskriptivizam

Jezik u realnoj upotrebi

Opisivanje, a ne propisivanje

Usredsreivanje panje na oseanje za

jezike vrednosti

Ne tei ka vrednovanju jezikih varijacija

i zaustavljanju promena u jeziku

Slepe pristalice istorijske tradicije?

Ljudi koji ne vode rauna o standardima

jer sve jezike oblike smatraju jednako
dobrim?

Standardno propisano

Prirodni organski idiom

(rana lingvistika)

(naroito nakon De Sosira, javlja se

alternativno gledite, manje se bavi
standardizacijom, a vie injenicama
jezike upotrebe)

Interesovanje za pitanje jezike prihvatljivosti,

dvosmislenosti i razumljivosti

Moderna lingvistika je deskriptivna, ali je i

lingvistika preskriptivizma i dalje u upotrebi
zbog realne potrebe uspostavljanja
jedinstvenog jezikog standarda u svakom
drutvu

Pravilo u latinskom
jeziku

Preskriptivno pravilo

Deskriptivni
komentar

U latinskom jeziku
pravilno je da se posle
glagola biti koristi
nominativ

U engleskom jeziku
primena ovog pravila
definie reenicu "It is I"
("To sam ja")

"It is me"
me uobiajeno je
u jeziku obrazovanih
ljudi, a "It is I" smatra se
izuzetno formalnim i
gotovo da se uopte ne
koristi

Pravilo u pisanom
jeziku

Preskriptivno pravilo

Deskriptivni
komentar

U engleskom jeziku
pravilno je govoriti i
pisati "Whom did you
speak to?", a ne "Who
did you speak to?"

Realnost pokazuje da je
whom uobiajeni oblik u
pisanom jeziku i
formalnom govoru, ali je
who sasvim prihvatljivo
u neformalnom govoru

Pravilo matematike
logike

Negacija negacije daje

afirmaciju

Preskriptivno pravilo

Deskriptivni
komentar

U engleskom je
nepravilno rei "I haven't
done nothing" ("Nisam
nita uinio")

Postoji praktina
potreba za reenicom "I
haven't done nothing" ,
negacija negacije u
ovom sluaju potencira
negaciju, a ne dovodi do
afirmacije

Vanost deskritpivnog principa

Obezbeuje objektivan, sistematian, precizan i

sveobuhvatan uvid u stvarnu upotrebu jezika

Poznavanje stvarnog korienja jezika omoguava

realistine preporuke u oblasti nastave i stila

Predstavlja jedini nain da se pomire konkurentske

pretenzije razliitih standarda

Iva Panti
Milica Dimitrijevi
Milica Dodan

 Lingvistika se shvata veoma iroko

Ne diferencira se prema drugim moguim
jezikim naukama (language sciences)
Linguistik: Sprachwissenschaft
Lingvistika se oslanja na podatke filolokog
karaktera u opisivanju pojedinih jezika i
izgraivanju optih teorija

LINGVISTIKA
(fenomen jezika)
OPTA
(jezik)

1. LINGVISTIKA

2. PSIHOLINGVISTIKA

3. SOCIOLINGVISTIKA

..........

DESKRIPTIVNA
(jezici)

 U najirem smislu lingvistika je fenomen jezika.

Deli se na opti i posebni deo, dakle na optu i
deskriptivnu lingvistiku.
Opta lingvistika priroda i obeleja jezika
kao pojave
Deskriptivna pojedinani jezici i jezike grupe
u okviru kojih se nalaze sinhronijske i
dijahronijske promene, genetska i tipoloka
poreenja

Meuzavisnost opte i deskriptivne lingvistike

Tri glavna vida opte lingvistike opravdana su iz
sledeih razloga:
1. Panja je usredsreena na tri glavna aspekta
jezika
2. Obuhvata mnoga istraivanja pod razliitim
nazivima
3. Priznaje upotrebu osnovne nomenklature.
Lingvistika izuava strukturu i evoluciju jezika kao
koda ili znakovnog sistema
Psiholingvistika i sociolingvistika se bave pitanjima
usvajanja i upotrebe jezika: PITANJE EGZISTENCIJE

gde i kako jezik postoji

 Sve tri oblasti (lingvistika,

psiholingvistika i sociolingvistika)
dovedene su u vezu sa tri vida
postojanja oveka:
1. ovek kao pripadnik ljudske vrste
2. ovek kao pojedinac
3. ovek kao lan drutvenih grupa

 Shvatanje da je jedan jeziki varijetet vredniji od

drugog (pre svega za podruje gramatike,
vokabulara i izgovora).
Jedan varijetet je favorizovan, a sva odstupanja od
njega se smatraju nepravilnima.
Svim glavnim evropskim jezicima se pristupalo
preskriptivno.
Jezika upotreba: pravilna ili pogrena
Zadatak gramatiara: propisivanje

 Alternativno gledite
Ne bavi se standardima, ve injenicama
jezike upotrebe
Zadatak gramatiara: opisivanje
Dozef Pristli Osnovi engleske gramatike
(1761)
Govorna navika je izvorno i jedino pravino
merilo svakog jezika

 Deskriptivisti
ljudi koji ne vode rauna o

standardima (sve oblike smatraju jednako
dobrim)
Preskriptivisti
slepe pristalice istorijske
tradicije
Deskriptivisti i preskriptivisti = radikalni
liberali i elitistiki konzervativci

 DESKRIPTIVNI PRINCIP je bitan, jer je to

jedini nain da se pomire konkurentske
pretenzije razliitih standarda: kad
poznajemo injenice korienja jezika, u
boljem smo poloaju da izbegnemo
privatna miljenja.
PRESKRIPTIVNI PRISTUP je bitan, jer je
panja usmerena ka oseanju za jezike
vrednosti.

1)
Modeli jezike savrenosti su grki i latinski (ugled u
evropskom sistemu obrazovanja i klasina knjievnost)
PRESKRIPTIVNO PRAVILO: U engleskom je pravilno rei
IT IS I, a ne IT IS ME, jer u latinskom glagolu BITI sledi
nominativ, a ne akuzativ.
DESKRIPTIVNI KOMENTAR: Latinsko pravilo nije
univerzalno, npr. u arapskom posle glagola BITI dolazi
akuzativ.

 2)
PISANI JEZIK presti, trajniji od govora.
Preporuuje se da se govori kao to se pie.
PRESKRIPTIVNO PRAVILO: U engleskom je
pravilno pisati i govoriti WHOM u reenicama
tipa ____ did you speak to?
DESKRIPTIVNI KOMENTAR: U pisanju i
formalnom govoru je uobiajeni oblik WHOM, a
u neformalnom je prihvatljivije WHO.

 3)
LOGIKA jezik se posmatra sa stanovita
matematike
koliko logike ima u gramatici
PRESKRIPTIVNO PRAVILO: Nepravilno je rei I
HAVENT DONE NOTHING, jer dve negacije daju
afirmaciju.
DESKRIPTIVNO OBJANJENJE: Konstrukcije sa
dve negacije sreemo u drugim jezicima
(francuski, ruski). U engleskom ovo nije
prihvatljivo, jer je posledica drutvenih faktora.

 neka naprava za proizvoenje reenica jezika koji je podvrgnut

analizi uz dodatak da proizvedene reenice moraju biti
gramatine, odnosno prihvatljive izvornom govorniku.
Noam omski (1957)

 Pristup koji opisuje gramatike konstrukcije koje se

upotrebljavaju u nekom jeziku, bez davanja vrednosnih
sudova.
Praksa je da se istrai korpus pisanog ili govornog
materijala i da se opiu obrasci koje on sadri.

PRESKRIPTIVNA GRAMATIKA
prirunik

o drutveno ispravnoj upotrebi jezika.

DESKRIPTIVIZAM

OSNOVNA STRUKTURA LINGVISTIKE

Kada govorimo o jeziku kao sistemu
znakova, koji omoguuje razvijen
psihiki i drutveni ovekov ivot,
treba obratiti panju na tri temeljna
aspekta.


Brojevi sa leve strane oznaavaju specifine

nivoe odreivanja lingvistike.
(Nivo 1) - Predmet lingvistike u najirem
smislu jeste fenomen jezika u njegovom
optem vidu i njegovim manifestacijama.
(Nivo 2) - U ovom nivou, za lingvistiku
moemo rei da se deli na optu i deskriptivnu
lingvistiku, pri emu opta prouava prirodu i
obeleja jezika kao pojave, dok deskriptivna
lingvistika prouava manifestacije te pojave u
obliku pojedinih jezika.

 (Nivo 3) - Kada govorimo o optoj lingvistici,

moemo rei da ona ima 3 osnovna vida,
odnosno da se deli na: Lingvistiku,
psiholingvistiku i sociolingvistiku.
Pojam lingvistika, upotrebljen pod
navodnicima, upuuje na injenicu da nema
opteprihvaenog imena za lingvistiku u uem
smislu, tako da se ona oznaava kao
mikrolingvistika, strukturalna lingvistika i
autonomna lingvistika, a u okviru ovog izlaganja
pristajao bi joj i naziv semiolingvistika.

 Lingvistika u uem smislu izuava strukturu i

evoluciju jezika kao koda i znakovnog sistema.
Psiholingvistika i sociolingvistika bave se
pitanjima usvajanja i upotrebe jezika, tako to
prva ispituje psihike aspekte tih procesa i
otuda je, preko psihologije jezika, u tesnoj vezi
sa psihologijom, dok druga prouava
drutvene aspekte istih procesa i tako je,
preko sociologije jezika, tesno povezana sa
sociologijom.

POJAM I DEFINICIJA DESKRIPTIVIZMA

Re deskriptivizam potie od latinske rei
descriptio, to znai opisivanje , prikazivanje,
ocrtavanje, opis.
Za deskriptivizam moemo rei da je to pristup u
prouavanju jezika koji se bavi opisivanjem jezika.
Treba napomenuti da deskriptivizam ne tei ka
vrednovanju jezikih varijacija i zaustavljanju
promena u jeziku, ve samo belei injenice
jezike raznovrsnosti.

DESKRIPTIVIZAM I PRESKRIPTIVIZAM
Ako govorimo o deskriptivizmu, nemogue je izbei
preskriptivizam, jer je deskriptivizam nastao kao
odgovor na preskriptivizam.
Ve smo rekli da se deskriptivna lingvistika bavi
opisom jezika, dok se preskriptivna lingvistika bavi
kodifikacijom jezika (lat. praescriptio propis,
pravilo, pismena naredba). Na osnovu ovoga
zakljuujemo da akcenat nije na propisivanju, ve na
opisivanju.
Razlika izmeu deskriptivizma i preskriptivizma
poiva na suprotnosti izmeu propisanog,
standardnog jezika i prirodnih, organskih idioma.

TRADICIONALNA GRAMATIKA
PRAVILA
Pisani jezik - pisanje ima vei presti od govora i trajnije
je, stoga se esto savetuje da se govori kako se pie.
Preskriptivno pravilo:
U engleskom je pravilno govoriti i pisati whom, a ne who.
- U reenicama tipa: _ did you speak to?

Deskriptivni komentar:

Whom je uobiajeni oblik u pisanom jeziku i u
formalnom govoru, a who je prihvatljivije u
neformalnom.
Pravila za prihvatljivost govora i pisanja se esto veoma
razlikuju.

OSOBINE DESKRIPTIVNE LINGVISTIKE

Deskriptivna lingvistika:
Opisuje jezik u realnoj upotrebi, a ne propisuje kakvim se
jezikom treba koristiti;
Oblikuje se kao neutralno nauno polje, nezavisno od
jezike ideologije;
Postoji samo standardni, drutvenim dogovorom
propisan jezik, ali on nije ni vredniji ni vaniji od drugih
varijateta i dijalekata;
Belei injenice jezike raznovrsnosti, a ne pokuava da
vrednuje jezike varijacije ili zaustavi promene u jeziku;

PREDNOSTI DESKRIPTIVIZMA U ODNOSU

NA PRESKRIPTIVIZAM
Kada se govori o prednosti deskriptivizma u odnosu na
preskriptivizam, treba ukazati na sledee:
Pogreno je na jezik primenjivati emocionalne izraze (npr. dobar,
lo, racionalan, lep). Deskriptivisti ne vrednuju jezik, ve nameravaju
da ga razumeju, objasne i opiu.
Deskriptivisti odbacuju proizvoljnost odabira oblika koji e biti
zatieni i onih koji e biti igosani. Lingvisti daju objektivan,
sistematian, precizan I sveobuhvatan uvid u stvarnu upotrebu
jezika.
Za razliku od deskriptivizma, preskriptivizam nema uvid u stvarnu
upotrebu jezika, pa zato, osim to spreava fleksibilnost u
prenoenju znaenja, preskriptivna ideja ispravnosti moe biti u
suprotnosti sa govornikovim smislom za prikladnost jezika u
razliitim situacijama i kontekstima.

SUPROTSTAVLJENOST DESKRIPTIVISTA I
PRESKRIPTIVISTA
Deskriptivisti su predstavljani kao ljudi koji ne
vode rauna o standardima, zato to sve
jezike oblike smatraju jednako dobrim.
Preskriptivisti su predstavljani kao pristalice
istorijske tradicije.
Sukob izmeu pristalica ova dva pristupa
predstavljan je i kvazipolitiki
(Suprotstavljenost radikalnog liberalizma i
eletistikog konzervatizma).

POMIRENJE DVA PRISTUPA

Pored svih sukoba i nesuglasica izmeu pristalica ova dva
pristupa, zakljuujemo da su oni vrlo slini. Pre svega, treba
napomenuti zajedniko interesovanje za pitanje jezike
prihvatljivosti, dvosmislenosti i razumljivosti.
Na kraju, zakljuujemo da je deskriptivni pristup bitan, jer je
to jedini nain da se pomire konkurentske pretenzije razliitih
standarda. Kada poznajemo injenice korienja jezika lake
emo izbei idiosinkrazije privatnih miljenja i da ponudimo
realistine preporuke u oblasti nastave ili stila. A to se tie
preskriptivnog pristupa, zakljuujemo da nam on omoguuje
usredsreivanje panje na oseanje za jezike vrednosti.

PRIREDILE:
Katarina Godi
Milena Arsi
Jelena Stojiljkovi
Grupa 20

Lingvistika
Opta

Lingvistika

Psiholingvistika

Deskriptivna

Sociolingvistika

Deskripcija: prikazivanje, ocrtavanje,

opis;

Deskriptivizam: Prouava pojedinane
jezike i jezike grupe, genetska i tipoloka
poreenja;

Povezan je sa nastavom jezika i
prevoenjem;

Deskriptivizam
Deskriptivistiki
pristup
jeziku se bavi jezikom u
realnoj upotrebi;

Beleenje injenica
jezike raznovrsnosti,
a ne vrednovanje
jezikih varijacija;

Perspektivizam

Preskriptivistiki
pristup jeziku se bavi
kodifikacijom jezika;

Oslanja se na
gramatika pravila;

Pogreno je primenjivati na jezik emocionalne

izraze (dobar, lo, racionalan, lep). Deskriptivisti
nameravaju da razumeju, objasne i opiu
jezik, oni ga ne vrednuju.

To je pristup koji opisuje gramatike

konstrukcije koje se upotrebljavaju u
nekom jeziku, bez davanja vrednosnih
sudova o njihovom statusu u drutvu.

Ove gramatike su sasvim uobiajene u
lingvistici;

Standardna praksa je da se istrai
korpus govornog ili pisanog materijala;

To je jedini nain da se pomire

konkurentska nastojanja razliitih
standarda;

Kada poznajemo injenice korienja

jezika, u boljem smo poloaju da
izbegnemo idiosinkrazije privatnih
miljenja i da ponudimo realistine
preporuke u oblasti nastave ili stila.

PRIMER
PRESKRIPTIVNOG
PRAVILA :


~U Engleskom je pravilno rei

ili napisati It is I ( to sam
ja), a ne It is me, jer
glagolu BITI
u latinskom sledi
NOMINATIV,a ne
AKUZATIV.

DESKRIPTIVNI
KOMENTAR


~Pomenuto

latinsko
pravilo nije
univerzalno. U
arapskom , na primer,
posle glagola BITI
dolazi akuzativ. U
engleskom je Me
neformalna norma u
jeziku obrazovanih, dok
se I smatra veoma
formalnim. U
francuskom je moguce
samo Moi (Cest moi) >
to sam ja.

Sva je dananja lingvistika u modernom

znaenju te rei - deskriptivna, ali
lingvistiki preskriptivizam i dalje je,
aktuelan, jer potreba za jednim
jedinstvenim jezikim standardom u
svakom drutvu i dalje postoji.

R. Bugarski, Ka jedinstvu lingvistike,

Beograd 1997, igoja

Kovaec, A. (2001). Ferdinand de Saussure
i strukturalizam, str. 8889. U Z.
Glovacki-Bernardi (ur.), Uvod u lingvistiku.
Zagreb: kolska knjiga

DESKRIPTIVIZAM

GRAMATIKA

Gramatika kao kostur jezike strukture

Razlikujemo 2 etape:
1. identifikacija jedinica u govornom toku
jedinica poput rei i reenica
2. analiza obrazaca u kojima su te jedinice
svrstane i znaenjski odnosi koje ti obrasci
saoptavaju

DEFINICIJA GRAMATIKE

U zavisnosti od toga koje jedinice na poetku
istraivanja identifikujemo menja se i
definicija gramatike.

Noam omski: ,,Gramatika je neka naprava za
proizvoenje reenica jezika koji je podvrgnut
analizi.

EST TIPOVA GRAMATIKE

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Deskriptivna gramatika
Pedagoka gramatika
Preskrtiptivna gramatika
Referencijalna gramatika
Teorijska gramatika
Tradicionalna gramatika

DESKTIPTIVNA GRAMATIKA

Pristup koji opisuje gramatike konstrukcije koje se
upotrebljavaju u nekom jeziku, bez davanja
vrednosnih sudova o njihovom statusu u drutvu.

Ove gramatike sasvim su uobiajene u lingvistici

Standardna praksa - da se istrai korpus
govornog ili pisanog materijala i da se detaljno opiu
obrasci koje on sadri

DESKRIPTIVNA GRAMATIKA I
DESKRIPTIVNA LINGVISTIKA

Ova 2 vienja lingvistike nisu suprostavljena,

ve se fokusiraju na razliite aspekte ovog
termina

LINGVISTIKA (fenomen jezika)

OPTA (jezik)

DESKRITIVNA (jezici)

lingvistika psiholingvistika sociolingvistika

struktura
evolucija
KOD
strukturalna lingvistika
semiolingvistika
esencija
monodisciplinarno
mikroplan

aspekt vrste

usvajanje i upotreba
psihiki aspekti
PSIHA
psihologija
(jezika)

drutveni aspekti
DRUTVO
sociologija
(jezika)

egzistencija
interdisciplinarno
makroplan
aspekt pojedinca

OVEK

aspekt grupe

PREDMET LINGVISTIKE

U irem smislu: Fenomen jezika u njegovom
optem vidu i njegovim manifestacijama
LINGVISTIKA (opti i posebni deo):
1. Opta lingvistika
2. Deskriptivna lingvistika

OPTA LINGVISTIKA

Prouava prirodu i obeleja jezika kao pojave


1.
2.
3.

Ima 3 glavna vida:

Ue lingvistiki
Psiholingvistiki
Sociolingvistiki

DESKRIPTIVNA LINGVISTIKA

Prouava posebne manifestacije jezika kao pojave u
obliku pojedinih jezika

Upotrebljava se u znaenju prouavanje
pojedinanih jezika i jezikih grupa, koje tako
ukljuuje sinhronijske varijacije i dijahronijske
promene, genetska i tipoloka poreenja, itd.

Opta i deskriptivna lingvistika zavise jedna od druge

Lingvistika

U uem smislu: izuava strukturu i evoluciju jezika
kao koda

Bavi se pitanjem esencije
- ta je jezik?

Psiholingvistika i sociolingvistika

Bave se pitanjima usvajanja i upotrebe jezika (prva
ispituje psihike aspekte, a druga drutvene
aspekte). Dakle, razmatraju pitanja egzistencije
- Gde i kako jezik postoji?

DESKRIPTIVIZAM

Cilj deskriptivizma opisivanje pojedinanih
jezika

Deskriptivni deo u praksi tesno je povezan sa
prevoenjem, nastavom jezika i drugim
delatnostima

Alternativno gledite manje se bavi
standardima, a vie injenicama jezike
upotrebe.
zadatak gramatiara opisivanje, a ne propisivanje

DESKRIPTIVIZAM

Suprostavljenost izmeu deskriptivista i
preskriptivista esto je ila u krajnost, pa su obe
strane nerealno prikazivale jedna drugu

deskriptivisti ljudi koji ne vode rauna o
standardima, jer sve oblike jezike upotrebe smatraju
jednako dobrim

preskriptivisti slepe pristalice istorijske tradicije

DESKRIPTIVIZAM

Deskriptivni pristup je bitan, jer je to jedini nain da
se pomire konkurentske pretenzije razliitih standarda
kada poznajemo injenice korienja jezika, u boljem
smo poloaju da izbegnemo idiosinkrazije privatnih
miljenja i da ponudimo realistine preporuke u oblasti
nastave ili stila.

Moda je posle 200 godina rasprave previe
optimistino oekivati trenutno pribliavanje
deskriptivizma i preskriptivizma, iako osnova za
optimizam ima jer su oba pristupa vana i imaju vie
zajednikog nego to se misli

Petrovi Sneana
Milokovi Tijana
Manojlovi Jelena

OSNOVE METODOLOGIJE LINGVISTIKIH

ISTRAIVANJA

DESKRIPTIVIZAM
Jovana Stojkovi
Jovana Milovanovi

Deskripcija

Sveobuhvatnost

Sistematinost

Objektivnost

Preciznost

Deskriptivna gramatika

Opisuje gramatike konstrukcije bez davanja

vrednosnih sudova o njihovom statusu u
drutvu
Istrauje se korpus govornog i pisanog
materijala i opisuju se obrasci koje on sadri
XVIII v. Dozef Pristli Osnovi engleske
gramatike osnovna naela modernog
lingvistikog pristupa

Odnos deskriptivizma i drugih

pristupa i disciplina

1. Deskriptivizam i opta lingvistika

2. Deskriptivizam i preskriptivizam

Deskriptivizam

Opta lingvistika

Jezici

Jezik (kao pojava)

Primenjeno

Teorijsko

Specifinost

Optost

Analiza (u deskripciji) bazirana je na teorijskim

postavkama (opte lingvistike).

Deskriptivizam

Preskriptivizam

injenica

Kako jeste

Opisivanje

Moderno

Standard
Kako bi trebalo da
bude

Propisivanje

Tradicionalno

Interesovanje za pitanja poput jezike

prihvatljivosti, dvosmislenosti i razumljivosti

Jedan od ciljeva lingvistike: pruanje

sveobuhvatnog, sistematskog, objektivnog i
preciznog objasnjenje obrazaca i upotrebe
jezika ili dijalekta. Ovo je ujedno i opti smisao
deskriptivizma.
Preskriptivizam ostaje deo tradicionalne
gramatike, dok je deskriptivistiki pristup
prisutan u modernoj gramatici.

Autori:
Bogdanovi Jovana
ai Tamara
Novakovi Lola
Grupa 26

Prouavanje gramatike razlikuje dve etape:

1. Identifikacija jedinica u govornom toku
(rei, reenice..)
2. Analiza obrazaca u koje su te jedinice
svrstane i znaenjski odnosi koje oni
saoptavaju

Na osnovu toga koje jedinice identifikujemo

na poetku istraivanja, menja se i definicija
gramatike.

Termin gramatika se moe primeniti na dva

sasvim razliita naina:
1. Specifino znaenje (jedan od ogranaka
jezike strukture, odvojen od fonologije i
semantike)

2.

Opte znaenje (svi aspekti reenine

strukture)

Predmet lingvistike fenomen jezika

Lingvistika se deli na dva dela:
1. Opta lingvistika (priroda i obeleja jezika
kao pojave)
2. Deskriptivna lingvistika (posebne
manifestacije te pojave u obliku pojedinih
jezika)

Postoji meuzavisnost opte i deskriptivne

lingvistike.

1.
2.
3.

Opta lingvistika ima tri glavna vida:

Lingvistiki vid
Psiholingvistiki vid
Sociolingvistiki vid
Za razliku od lingvistike u uem smislu,
psiholingvistika i sociolingvistika razmatraju
pitanja egzistencije (gde i kako jezik
postoji).

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Deskriptivna gramatika
Pedagoka gramatika
Preskriptivna gramatika
Referencijalna gramatika
Teorijska gramatika
Tradicionalna gramatika

Deskriptivna gramatika je pristup koji opisuje

gramaticke kategorije koje se upotrebljavaju
u nekom jeziku.

Pojam deskriptivna lingvistika se
upotrebljava u znaenju prouavanje
pojedinanih jezika i jezikih grupa, koje
ukljuuje sinhronijske varijacije i
dijahronijske promene, genetska i tipoloka
poreenja itd.

Ova gramatika je uobiajena u lingvistici.

Deskripcija (lat. descriptio) opisivanje,

prikazivanje, ocrtavanje

Deskriptivizam je pristup koji se koristi u
deskriptivnoj gramatici. Bazira se na
injenicama i stvara realnu sliku o jeziku.

Osnovna nacela deskriptivizma:
govor je primarni sistem
jezina upotreba kao jezini autoritet
govorna navika izvorno i jedino pravicno
merilo svakog jezika

Metode deskriptivizma su:

Sakupljanje grae
Analiza grae

Cilj deskriptivizma:
Da opie jezik u realnoj upotrebi
Da se oblikuje kao neutralno polje nezavisno
od jezike ideologije

Rana filologija bila je u poetku

preskriptivna.

Sa naputanjem klasinog filolokog pristupa,
naroito nakon De Sosira, lingvistika postaje
prvenstveno deskriptivna.

Deskriptivna lingvistika bavi se opisom
jezika, dok se lingvistiki preskriptivizam
bavi kodifikacijom jezika.

Razlika izmeu ovih pristupa poiva na opreci
izmeu propisanog, standardnog jezika i
prirodnih, organskih idioma.

Deskriptivisti nameravaju da razumeju,

objasne i opiu jezik, oni ga ne vrednuju kao
preskriptivisti.

Deskriptivisti odbacuju proizvoljnost
odabiranja oblika koji ce biti zaticeni i onih
koji ce biti igosani.

Za razliku od preskriptivizma, deskriptivizam
ima uvid u svojstva jezika i upotrebe.

Razlika izmedu ova dva pristupa sastoji se u
protivrenosti izmedu standardnog
propisanog i prirodnog organskog idioma.

Oba pristupa su vana i imaju vie

zajednikog nego to se to obino misli:
zajednika interesovanja za jeziku
prihvatljivost, dvosmislenost i razumljivost.

Deskriptivni princip je jednini nain da se
pomire konkurentska nasojanja razliitih
standarda.

Osnove metodologije lingvistikih istraivanja

Jovana Petkovi
Ivana Rani
Hristina Spasi

Pojam lingvistike:

Deskriptivna
lingvistika

Opta
lingvistika

Prouavanje
pojedinih jezika i
jezikih grupa

Priroda i obeleje
jezika kao pojave

Psiholingvistika i sociolingvistika
Pitanja usvajanja i upotrebe jezika
(psiholingvistika izuava psihike aspekte tih
procesa, dok sociolingvistika prouava drutvene
aspekte)
Pitanja egzistencije (Gde i kako jezik postoji?)

Lingvistika
Struktura i

evolucija jezika
Pitanja esencije
(ta je jezik?)

Opta
lingvistika



Za cilj ima opisivanje pojedinanih jezika

Deskriptivni deo u praksi tesno je povezan sa
nastavom jezika, prevoenjem i drugim
delatnostima

Pristup koji opisuje gramatike konstrukcije

koje se upotrebljavaju u nekom jeziku, bez
davanja vrednosnih sudova o njihovom
statusu u drutvu
Istrauje korpus govornog ili pisanog
materijala i detaljno opisuje obrasce koje on
sadri

Deskriptivni pristup zadatak gramatiara je

opisivanje (beleenje injenica jezike
raznovrsnosti), a ne propisivanje (okuavanje
u nemoguem zadatku vrednovanja jezikih
varijacija ili zaustavljanja promena u jeziku);
Deskriptivni princip jedini nain da se
pomire konkurentska nastojenja (pretenzije)
razliitih standarda;

Shvatanje da je jedan jeziki varijetet po sebi

vredniji od drugih (gramatika i vokabular);
Oslanjanje na gramatika pravila;
Briga za ouvanje jezikih standarda;



Obe strane nerealno prikazuju jedna drugu;

Deskriptivisti ne vode rauna o standardima
(sve oblike jezike upotrebe smatraju
podjednako dobrim);
Preskriptivisti slepe pristalice istorijske
tradicije;

Opisivanje (beleenje
injenica jezike
raznovrsnosti)
Osnovno naelo
modernog
lingvistikog pristupa
gramatikoj analizi
Zadatak gramatiara
nije ukazivanje na
druge mogunosti, ve
izricanje suda o njima

Briga za ouvanje
jezikih standarda

Govorna navika je
izvorno i jedino pravino
merilo svakog jezika; jezika
pitanja ne mogu se reavati
ni logikom ni zakonom.
D. Pristli

Preskriptivno pravilo:
U engleskom je pravilno rei ili napisati It is I (To sam ja)
a ne It is me, jer glagolu BITI u latinskom sledi
nominativ, a ne akuzativ.

Deskriptivni komentar:
Pomenuto latinsko pravilo nije univerzalno. U
arapskom, na primer, posle glagola BITI dolazi akuzativ.
U engleskom je me neformalna norma u jeziku
obrazovanih, dok se I smatra veoma formalnim. U
francuskom je mogue samo moi (Cest moi To sam ja)



Oba pristupa su vana!

Imaju mnogo toga zajednikog: interesovanje
za jeziku prihvatljivost, dvosmislenost i
razumljivost.

Deskriptivizam
Una Radonji
Teodora Mili

Dva osnovna toka razvoja (iroko shvaene)

nauke o jeziku
Bugarski (2003: 17-20)

Filoloki (opisivanje)

Filozofski (objanjenje)

Struktura opte lingvistike

(Bugarski, 1997)
- Teorijska lingvistika
(objanjenje jezika kao univerzalne odlike oveka
stvaranje teorije kao cilj)

- Deskriptivna lingvistika
(opis pojedinanih jezika ili jezikih varijeteta,
upotreba teorije kao sredstva za postizanje tog
opisa)

Primeri deskriptivne lingvistike:

- Discipline koje se bave pojedinanim jezicima:
serbokroatistika (srbistika, kroatistika...), anglistika,
rusistika, bohemistika, hispanistika, albanologija,
hungarologija...
- Discipline koje se bave grupama (porodicama ili
nekim drugim skupinama) jezik:
romanistika, balkanologija, skandinavistika,
slavistika...

Deskriptivizam vs. preskriptivizam

preskriptivizam

deskriptivizam

vienje jezika

jezik kakav treba

da bude

jezik kakav jeste

cilj

propisivanje
pravila za
upotrebu jezika
normativna
gramatika,
prevopis, renik

opis jezika

proizvod

deskriptivna
gramatika

Deskriptivna lingvistika vs.

istorijska lingvistika
vreme koje obuhvata prouavane jezike
pojave
- Deskriptivna lingvistika: sinhronija
- Istorijska lingvistika: dijahronija

Osnovne odlike deskriptivnog

pristupa jeziku
Opis pojedinanih jezika ili jezikih varijeteta kao
cilj;
Upotreba teorije kao sredstva tog opisa;
Tenja ka objektivnosti i sistematinosti
Sinhronija

Terminoloke napomene
Iako se termini deskriptivizam, deskriptivna lingvistika, i
deskriptivna gramatika esto naporedo koriste, poeljno
je razlikovati ih:
Deskriptivizam odnosi se na pristup jeziku
Deskriptivna lingvistika odnosi se na naunu
disciplinu u kojoj se taj pristup primenjuje
Deskriptivna gramatika knjiga koja sadri rezultate
deskriptivistikih istraivanja (opis jezika / jezikog
varijeteta)

Literatura:
Bugarski, R. (1997). Ka jedinstvu lingvistike. Beograd:
igoja tampa / XX vek. (Sabrana dela, knjiga 7).
Bugarski, R. (2003). Jezik i lingvistika. (3. izd.). Beograd:
igoja tampa / XX vek. (Sabrana dela, knjiga 2).
Kristal, D. (1999). Enciklopedijski renik moderne
lingvistike. (2. izd.). Preveli I. Klajn i B. Hlebec.
Predgovor R. Bugarski. Beograd: Nolit.
Radovanovi, M. (1997). Filologija i lingvistika. U: Spisi iz
kontekstualne lingvistike (pp. 79-107). Sremski Karlovci /
Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.

,

.

XVIII .

,
,
(1761).

,

,
,

.

whom, who

:
Whom did you speak to?
[,, ?]

, whom

,
who

.

,
.

,


.

DESKRIPTIVIZAM

Gramatika
Dve etape u prouavanju:

Identifikacija jedinica u govornom toku

Analiza obrazaca u kojima su te jedinice svrstane i

znaenjskih odnosa koje ti obrasci saoptavaju

U zavisnosti od toga koje jedinice na poetku
istraivanja identifikujemo, gramatika se vrlo iroko
definie kao prouavanje strukture reenice.

est tipova gramatike

Deskriptivna

Pedagoka

Preskriptivna

Referencijalna

Teorijska

Tradicionalna

Deskriptivna gramatika
Bavi se deskripcijom gramatikih konstrukcija koje se

upotrebljavaju u nekom jeziku, bez davanja vrednosnih

sudova o njihovom statusu u drutvu
Sasvim uobiajena u lingvistici
Praksa je da se istrai korpus

Deskripcija (lat. descriptio) opisivanje, prikazivanje, ocrtavanje; opis.

Lingvistika u optem vidu i

manifestacijama
Dijagram je zasnovan na predmetu istraivanja unutar
irokog podruja lingvistike (delimini skelet nauke):
Lingvistika
Opta
(jezik)
Lingvistika

......

Psiholingvistika

Deskriptivna
(jezici)
Sociolingistika

*Dvosmerna strelica simbolizuje meuzavisnost opte i deskriptivne lingvistike.

Deskriptivna lingvistika

Prouava posebne manifestacije lingvistike u obliku

pojedinih jezika i jezikih grupa

Ukljuuje sinhronijske varijacije i dijahronijske

promene, genetska i tipoloka poreenja

Govorna navika je izvorno i jedino pravino merilo
svakog jezika.

Dozef Pristli, Osnovi engleske gramatike (1761)

DESKRIPTIVIZAM

PRESKRIPTIVIZAM

Vie se bavi injenicama

Shvatanje da je jedan

jezike upotrebe

Zadatak je beleenje
injenica jezike
raznovrsnosti

Ne tei vrednovanju
jezikih varijacija ili
zaustavljanju promena

Nastao kao reakcija na
preskriptivizam

jeziki varijetet vredniji

od drugih, te ga treba
nametnuti itavoj
jezikih zajednici

Obino je verzija
standardnog jezika

Odstupanja od tog
varijeteta smatraju se
nepravilnim

Tradicionalna gramatika pravila

Preskriptivno pravilo

Deskriptivni komentar

U engleskom jeziku je pravilo

Pravilo nije univerzalno, npr.

rei It is I (To sam ja), a ne

It is me jer glagolu biti u
latinskom (model jezike
savrenosti) sledi nominativ

U engleskom jeziku dve

negacije daju afirmaciju I

havent done nothing
(Nisam nita uinio)

u arapskom jeziku glagolu

biti sledi akuzativ. U eng.
jeziku je me neformalna
norma obrazovanih

U ovom sluaju dve negacije

daju emfatinu negaciju, koja

se sree npr. i u francuskom,
ruskom, itd. U engleskom
primer nije prihvatljiv, to je
posledica drutvenih faktora

Zakljuak
Oba pristupa su vana:

Deskriptivni pristup je bitan kada poznajemo injenice

korienja jezika, u boljem smo poloaju da ponudimo

realistine preporuke u oblasti nastave ili stila

Preskriptivni pristup omoguuje usredsreivanje

panje na oseaje za jezike vrednosti

Literatura

Bugarski, R. (1997). Ka jedinstvu lingvistike.

Beograd: igoja.

Kristal, D. (1995). Kembrika enciklopedija

jezika. Beograd: Nolit.

Vujaklija, M. (1996). Leksikon stranih rei i

izraza. Beograd: Prosveta.

Priredili:
Jovana Vasi
Bogdan Vuruna
- grupa 26 -