PREDMET

OM100 UVOD U OPERACIONI MENADMENT

Predavanje broj 5
OM100-P05

PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

Nedelja

as

Tematska
jedinica

Predavanja
Lekcija ili aktivnost

Projektovanje
rasporeda
transformiuih
resursa

Uvod. Procedure projektovanja

prostornog rasporeda.
Osnovni tipovi rasporeda

Projektovanje
rasporeda
transformiuih
resursa

Detaljno projektovanje
rasporeda

Rezultat znanja ili vetine

koje student treba da
dobije

Sagledavanje koncepta
rasporeda resursa i
njegovog znaaja za
operaciju

Procenjivanje kada koji

tip rasporeda treba
primeniti

Upoznavanje sa
postupkom detaljnog
projektovanja rasporeda

Copyright 2010 UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava zadrana. Bez prethodne pismene dozvole od
strane Univerziteta METROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanje nekog dela ili itavih
sadraja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem, elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo koji drugi nain.
Copyright 2010 BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved. No part of this publication may be
reproduced, stored in a retrieval system or transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical, photocopying,
recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of Belgrade Metropolitan University.

Oktobar 2011.

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

SADRAJ
UVOD ..................................................................................................................................................................... 3
PROCEDURA PROJEKTOVANJA PROSTORNOG RASPOREDA ............................................................ 5
OSNOVNI TIPOVI RASPOREDA ..................................................................................................................... 7
FIKSNI RASPORED ................................................................................................................................................ 7
PROCESNI RASPORED ........................................................................................................................................... 8
ELIJSKI RASPORED ............................................................................................................................................. 9
RASPORED PREMA PROIZVODU .......................................................................................................................... 10
MEOVITI RASPORED ......................................................................................................................................... 10
TIP RASPOREDA I UTICAJ KOLIINE I RAZNOVRSNOSTI PROIZVODA .................................................................... 11
IZBOR TIPA RASPOREDA ..................................................................................................................................... 12
DETALJNO PROJEKTOVANJE RASPOREDA ........................................................................................... 13
PROJEKTOVANJE DETALJNOG RASPOREDA SA FIKSNIM POLOAJEM ................................................................... 13
PROJEKTOVANJE DETALJNOG PROCESNOG RASPOREDA ..................................................................................... 13
PROJEKTOVANJE DETALJNOG ELIJSKOG RASPOREDA ....................................................................................... 16
PROJEKTOVANJE DETALJNOG RASPOREDA PREMA PROIZVODU .......................................................................... 18
ODGOVORI NA KLJUNA PITANJA ........................................................................................................... 20

Pri pripremi ovog predavanja u najveem stepenu je korien udbenik Operations Management,
Fourth Edition, autora Nigel Slack, Stuart Chambers, Robert Johnston, a u izdanju FT Prentice Hall,
2004, ISBN 0 273 67908. 6 Ovaj tekst predstavlja saetu interpretaciju pojedinih delova navedene
knjige. Radi kvalitetnijeg uenja preporuuje se studentima na predmetu OM100 Uvod u operacioni
menadment da koriste i navedeni udbenik (ili iz biblioteke fakulteta ili da narue od izdavaa,
odnosno od prodavaca knjiga kao to je amazon.com ili od uvoznika stranih knjiga u Srbiji)

2/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Predavanje br. 5

PROJEKTOVANJE RASPOREDA
TRANSFORMIUIH RESURSA
Uvod
Kao to je reeno u predavanju broj 1, operacioni procesi uzimaju na ulazu skup resursa za
transformisanje (materijali, informacije, kupci) koji se upotrebljavaju, da bi se u procesu transformacije
transformisali u izlaze u vidu proizvoda i usluga koje zadovoljavaju zahteve kupaca (slika 5.1). Proces
transformacije obavljaju posebni transformiui resursi (oprema, maine, zaposleno osoblje). Kod
proizvodnih operacija materijali, informacije, kao resurs za transformaciju, tokom operacionog procesa
prolaze kroz proces transformacije, tj. svoje obrade, da bi od njih nastali proizvodi. Ovu obradu vre
transformiui resursi u obliku proizvodne opreme, maina i zaposlenih. Kod uslunih operacija
transformacija kupca se ne vri u bukvalnom smislu, tj. kupac kao resurs za transformaciju dobija
uslugu, a transformiui resurs u tom sluaju, prua uslugu kupcu.
Resursi koje se transformiu
ULAZNI RESURSI ZA
TRANSFORMACIJU
Materijali
Informacije
Kupci

Ulazni
resursi
Oprema i sredstva
Osoblje

PROCES
TRANFORMACIJE
obrada materijala
obrada informacija
usluivanje kupaca

Proizvodi
i usluge

Kupci

TRANSFORMIUCI
RESURSI

Resursi koji vre transformaciju

Slika 5.1 Oeracioni procesi kao procesi transformacije

Da bi se proces transformacije uspeno realizovao, mora se definisati fiziki poloaj svih
transformiuih resursa (npr. maina), kao i tok kretanja resursa za transformaciju (npr. materijala) od
maine do maine. To je cilj projektovanja rasporeda transformiuih resursa i toka kretanja resursa
za transformaciju. Odreivanje rasporeda transformiuih resursa je obino i prva stvar koja se
primeuje kada se projektuje neka operacija, jer je to neto to je vidljivo. Relativno male promene u
rasporedu maina u pogonu ili rasporedu robe u samousluzi mogu znatno da utiu na tok kretanja
resursa za transformaciju, tj. materijala, u prvom sluaju, odnosno kupaca, u drugom. Zato se
projektovanje rasporeda transformiuih resursa i toka resursa za transformaciju, integralno ovde
razmatra. U daljem tekstu, preglednosti radi, pod rasporedom (engl. layout) podrazumevaemo
raspored transformiuih resursa (maina, opreme, zaposlenih), a pod tokom (engl. flow),
podrazumevaemo tok kretanja resursa za transformaciju, tj. resursa koji se transformiu u procesu
transformacije (materijali, informacije ili kupci).

3/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Raspored i tok kretanja moe u velikoj meri da utie na trokove operacije, te je od znaaja da se
njegovo projektovanje obavi to kvalitetnije. To je predmet dananjeg predavanja (slika 5.2).

Projektovanje
procesa

Procesi
projektovanja
proizvoda i usluga
Generisanje koncepta

Procesi proizvodnje
proizvoda i usluga
Projektovanje mree
dobavljaa

Posmatranje

Raspored
resursa i tok
materijala

Preliminarno
projektovanje
Evaluacija i poboljanje
Izrada prototipa i
zavrno projektovanje

Tehnologija
procesa

Projektovanje
rada

Predmet
predavanja

Slika 5.2

Primer: Prostorni raspored utie na profit supermarketa

Treba imati na umu da se u supermarketima roba ne razmeta
nasumino. Ljudi koji upravljaju operacijama u supermarketima
znaju da prostorni raspored u njihovim radnjama ima ogroman
uticaj na profitabilnost poslovanja. Rasporeivanje proizvoda,
gondola i naplatnih mesta u supermarketima je istovremeno i
umetnost, i nauka koja se oslanja na prouavanje ponaanja
kupaca tokom kupovine. Na poetku pojavljivanja supermarketa
operacioni menadment jednog od njih odluio je da tako
rasporedi proizvode na policama kako bi oni inae bili
konzumirani u domainstvu. Tako bi kupci prolazei pokraj
gondola supermarketa prvo nailazili na supu koja bi prethodila
ribi, da bi potom naili na meso i povre i na kraju bi se mogli
nai proizvodi deserta i voe. Meutim, ovaj pristup se nije
pokazao kao dobar. Danas menadment supermarketa zna da
mora maksimalno da uvea prihod i doprinos po kvadratnom
metru supermarketa, kao i produktivnost naplate. Istovremeno
treba da minimalizuje trokove voenja posla u radnji (operacija) u pogledu manipulisanja robom. Ali
treba imati na umu i to da nije ba svaka odluka koja se tie prostornog rasporeda usmerena na
maksimalno poveanje prodaje. Udobnost i prijatnost koja treba da se izazove kod kupca tokom
prodaje, kao i brza evakuacija prostora radnje u sluaju nesree (poara) takoe bitno utiu na odluke
u pogledu projektovanja prostornog rasporeda.
Na osnovnom nivou, supermarketi moraju da izvre preraspodelu svog prostora na razliite
zone na pravi nain. Na primer, supermarketi koji imaju tzv. velike pikove prodaje u ranim veernjim
satima nastoje da obezbede produktivnu naplatu kako bi svoje kupce oslobodili ekanja u dugim
redovima u periodu prodajnog vrhunca. Nakon toga, ostaje pitanje: Kako moe prostorni raspored
uticati na kupce da kupuju vie? Prva stvar koja se moe uiniti jeste da se prostor preuredi tako da
kupci kreu u obilazak gondola na desno. Veina ljudi, smatra se, kada uu u zatvoreni prostor
gledae nalevo, ali e se pri tom kretati udesno, te da bi privukli panju kupaca, u supermarketima se
esto postavlja ulaz na levoj strani zgrade, a prostorni raspored gondola sa robom organizovan je tako

4/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

da se kupci usmeravaju da se kreu u smeru kretanja kazaljke na satu . Prolazi izmeu polica
(gondola) obino su iroki kako bi omoguili nesmetano i sporo kretanje kupaca sa svojim kolicima. To
znai da e kupci obraati vie panje na proizvode koji su istaknuti (i kupovati vie). Sa druge strane,
iroki prolazi mogu smanjiti raspoloiv prostor za police ime se posledino smanjuje i prostor koji
omoguava isticanje veeg izbora proizvoda.
1

0F

Aktuelna pozicija svih proizvoda jeste kritina odluka, koja direktno utie na oseaj prijatnosti i
spontanosti kod kupaca prilikom izbora proizvoda, ali i na trokove operacije popunjavanja polica. I
pored toga to sasvim drugi proizvodi (u supermarketima u zapadnoj Evropi pre svega zapakovani i
zamrznuti proizvodi) ine glavninu onog ta se prodaje u supermarketima, gondole bogato opremljene
sveim voem i povrem obino su na ulaznom i najuoljivijem mestu u supermarketu. To je pre svega
radi upuivanja signala kupcima na kvalitet i sveinu proizvoda koji se mogu kod njih nai i, naravno,
radi postizanja efekta atraktivnosti i dobrodolice kupcima. Osnovni proizvodi kakvi su brano, eer i
hleb, koji se najee nalaze na kupovnim spiskovima kupaca, obino se nalaze u zadnjem delu
radnje i obino su udaljeni jedni od drugih kako bi kupci, najee traei upravo njih, proli pokraj
izloenih proizvoda koji nose veu zaradu. Proizvodi od kojih trgovina ima najvie zarade obino se
stavljaju na police u visini oiju kupaca (gde ih kupci mogu najlake uoiti), dok su proizvodi koji
donose manju zaradu trgovini - na niim ili viim nivoima. Neki od kupaca esto umeju da naine
nekoliko koraka napred u prolaz (izmeu polica) pre nego to ponu sa usredsreenom potragom za
proizvodima. Neki menaderi supermarketa nazivaju police koje se nalaze na prvom metru prolaza
mrtvim prostorom, i to nikako nije mesto za smetaj proizvoda koji se kupuju impulsivno. Najbolje
mesto u supermarketima je na kraju gondole, police koje se nalaze na kraju prolaza. Premetanje
pojedinih proizvoda na te police moe uzrokovati uveanje prodaje do 200 ili ak 300%. Nije
iznenaujue to dobavljai ele da plate da se njihovi proizvodi nau upravo na tim mestima. U
samim supermarketima se esto ukazuje na to da, iako oni oigledno vre razmetanje polica i
proizvoda u skladu sa ponaanjem kupaca prilikom kupovine, previe manipulisanja prostornim
rasporedom ipak moe biti kontraproduktivno. Takoe, ni neka ustaljena verovanja u vezi sa
prostornim rasporedom u supermarketima nisu uvek istinita. Ljudi iz supermarketa poriu da oni
periodino menjaju raspored proizvoda na svojim policama kako bi razdrmali uobiajenu rutu kupaca
prilikom kupovine i tako izazvali njihovu veu panju i konano veu kupovinu. S vremena na vreme,
prostorni raspored radnji se ipak menja, ali, kako kau zaposleni u supermarketima, to je pre svega
radi prilagoavanja izmenjenim ukusima i novoj ponudi.
Iako prostorni raspored u supermarketima moe izgledati kao neto specijalno, on ima mnogo
zajednikog sa prostornim rasporedom kod bilo kojih drugih tipova operacija - i sa odlukama koje
treba doneti u vezi sa njegovim formiranjem. Pre svega, treba imati na umu da odluka o promeni u
prostornom rasporedu kojom se moe prouzrokovati prekid svakodnevne operacije, nije nimalo
trivijalna. Drugo, takva odluka esto treba da odgovori na vie zahteva i omogui ostvarenje vie od
jednog cilja to nije samo u sluaju kada treba, na primer, minimalizovati ili maksimalno uveati
protok materijala. Tree, svaka operacija (pa i kupovina u supermarketu) treba da sadri elemente
opteg tipa prostornog rasporeda koji je namenjen, recimo, za to kako ograniiti protok materijala,
informacija ili kupaca. Konano, projektovanje prostornog rasporeda je posao detalja. Promena
lokacije samo jedne kante moe, uslovno, da ima veliki uticaj na itavu operaciju.

Procedura projektovanja prostornog rasporeda

Raspored transformiuih resursa je vrlo vaan za uspeno poslovanje. Ukoliko je raspored lo, u
sluaju proizvodnih organizacija, dolazi do dugakih i nekontinualnih tokova materijala, do stvaranja
zaliha nezavrenih proizvoda u procesu njihove proizvodnje i do drugih problema. U sluaju uslunih
operacija, lo raspored moe prouzrokovati dugake redove korisnika usluga, dugo vreme usluivanja,
te nezadovoljstvo korisnika i vee trokove poslovanja. Zato je donoenje odluke o rasporedu vrlo
znaajno i mora se studiozno pripremiti. Na slici 5.3 daje se uobiajena procedura donoenja odluka u
vezi sa projektovanjem novog rasporeda, koju ine tri karakteristine odluke.
Prva odluka se tie izbora tipa procesa. U predavanu broj 3 naveli smo da se proizvodni procesi mogu
klasifikovati u pet, a usluni procesi u tri kategorije, tj. tipa procesa (slika 5.4). Izbor tipa procesa je u
osnovi uslovljen veliinom serije, tj. koliinom proizvodnje u sluaju proizvodnih operacija, odnosno
brojem korisnika usluga, u sluaju uslunih operacija. U zavisnosti od ciljeva operacije bira se tip

U Evropi je ovaj princip potpuno suprotan!

5/21

Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

procesa. Na primer, ako je cilj da se posluje sa to niim trokovima proizvodnje, onda se biraju
visokoserijski ili masovni procesi.

Koliina i
raznovrsnost

Projektni proces
Pojedinani proces
Serijski proces
Masovni proces
Kontinualni proces

Odluka 1
Tip procesa

Ciljevi stratekih
performansi

Profesionalne usluge
Uslune radionice
Masovne usluge

Raspored sa fiksnim poloajem

Procesni raspored
elijski raspored
Proizvodno-orijentisani raspored

Odluka 2
Osnovni tip
rasporeda

Odluka 3
Fiziki raspored svih
transformiuih resursa

Detaljan projekt
rasporeda

Tok resursa za
transformciju

Slika 5.3

Tipovi uslunih
procesa
Visoka

Visoka

Tipovi proizvodnih
procesa
Projekt

Profesionalna
usluga

Raznovrsnost

Serijska
proizvodnja
Masovna
proizvodnja

Masovna usluga

Niska

Kontinualna
proizvodnja
Niska

Kolicina

Servisna
radionica

Velika

Niska

Raznovrsnost

Pojedinacna
proizvodnja

Niska

Kolicina

Visoka

Slika 5.4
Posle izbora tipa procesa odreuje se osnovni tip rasporeda koji definie optu formu ureenja
prostora u kojem se odvija operacija, pri emu se mogu klasifikovati etiri osnovna tipa rasporeda:
1.
2.
3.
4.

Raspored sa fiksnom pozicijom

Procesni raspored
elijski raspored
Raspored prema proizvodu ili proizvodno-orijentisani raspored.

6/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Jedan tip procesa ne uslovljava izbor samo jednog osnovnog tipa rasporeda, kao to je prikazano na
slici 5.5. Najee se jedan tip procesa moe realizovati i sa dva osnovna tipa rasporeda. Samo posle
detaljnije analize se moe izabrati pravi osnovni tip za konkretan proces operacije.

Osnovni tipovi
rasporeda

Tipovi proizvodnih procesa

Project processes
Projektni

procesi

Raspored sa fiksnim
poloajem

Pojedinani
procesi

Profesionalne
usluge

Procesni raspored
Serijski
procesi

Masovni
procesi

Tipovi uslunih procesa

Kontinualni
procesi

Uslune
radionice

elijski raspored
Raspored prema
proizvodu

Masovne
usluge

Slika 5.5
Posle izbora osnovnog tipa rasporeda, donosi se odluka o detaljnom rasporedu, tj. vri se detaljno
projektovanje rasporeda. Na ovaj nain se precizno definie poloaj svakog elementa operacije (sve
vrste transformiuih resursa (maine, oprema, zaposleni i dr.).

Osnovni tipovi rasporeda

Fiksni raspored
Kod ovog tipa rasporeda resursi za transformisanje ne kreu se izmeu transformiuih resursa, tj.
umesto da se materijal, informacije ili kupci usluga kreu u toku operacije, transformiui resursi, kao
to su maine, ljudi, oprema, pomeraju se u skladu sa poloajem resursa za transformaciju. To se
deava u sluajevima kada su resursi za transformaciju isuvie veliki da bi se kretali, ili su osetljivi na
kretanje, ili je pak to neki stacionarni objekt. Naveemo neke od primera u kojima sa primenjuje fiksni
raspored:

Izgradnja autoputa proizvod se ne moe kretati;

Operacija otvorenog srca pacijent se ne moe premetati;

Skup restoran umesto da posetioci restorana uzimaju hranu (kao u ekspres restoranima), u
ovim restoranima hrana se prinosi posetiocima restorana;

Brodogradnja objekat, tj. brod, isuvie je veliki da bi se pomerao;

Izgradnja zgrada objekat je po svojoj prirodi nepokretan;

Odravanje velikih raunara proizvodi su ili veliki ili osetljivi za transport, te se popravka vri
na licu mesta zamenom pokvarenih delova.

Kod fiksnog rasporeda, kako je resurs za transformaciju stacionaran, treba sagledati i planirati
raspored oko njega tako da se tokom vremena prinose ili dovode razliiti transformiui resursi
(maine, oprema, ljudi). Kako u ovakvim poslovima ili projektima obino uestvuje vei broj
transformiuih resursa (esto i iz razliitih organizacija), tako je ovde osnovni problem kako izvriti
dobru sinhronizaciju vremena prilaza objektu, tj. resursu za transformaciju i predvideti za svaki od njih,
pored vremena pristupa - i odgovarajui prostor. Ove operacije su najee projektnog tipa, te se
problem svodi na dobro planiranje projekta ime bi se terminirale sve aktivnosti, i u skladu sa tim,
dodeljivao prostor za rad izvriocima (transformiuim resursima).

7/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Procesni raspored
Kod procesnog rasporeda odluka o rasporedu se donosi na osnovu prirode procesa transformacije.
Slini procesi (ili procesi sa slinim potrebama) grupiu se zajedno jer se onda bolje koriste
transformiui resursi. Kod procesnog rasporeda materijal, informacija ili kupac se kreu od aktivnosti
do aktivnosti u skladu sa procesom transformacije, tj. njegovom obradom, odnosno - usluivanjem.
Kako procesi obrade mogu da budu razliiti, sa drugaijim aktivnostima i drugaijim redosledom, to je
mogue dobiti veliki broj razliitih rasporeda koji se odreuju na osnovu procesa transformacije. Zbog
toga pravljenje procesnih rasporeda u sluaju korienja razliitih procesa od strane razliitih resursa
za transformaciju moe biti vrlo sloeni zadatak.
Primeri procesnog rasporeda:

Bolnica neke procese koristi vie razliitih vrsta pacijenata (npr. rentgen snimanja), a neki
procesi se koriste od strane svih pacijenata, te se oni organizuju tako da obezbede to veu
iskorienost zaposlenih, tj. transformiuih resursa (npr. sobe za smetaj pacijenata)

Proizvodnja delova za avionske motore razliiti delovi zahtevaju razliite proizvodne

operacije, pri emu se neke od njih koriste kod svih delova, dok se druge koriste samo kod
odreenih delova.

Supermarket roba se grupie prema tipu (svea hrana, zamrznuta hrana i dr.) i prema
atraktivnosti, tako da je raspored rafova sa robom u supermarketima vrlo vaan.

Na slici 5.6 dat je primer rasporeda u biblioteci nekog univerziteta ili kole. Raspored je napravljen u
skladu sa najeim redosledom aktivnosti koje praktikuje posetilac biblioteke. U razliitim delovima
biblioteke grupisani su resursi, a posetilac je slobodan da izabere redosled svog kretanja i njihovog
korienja. Takastom linijom je prikazana putanja kretanja jednog posetioca. Ako bi se izvrilo
snimanje ovakvih putanja za vie posetilaca, dolo bi se do korisne informacije o frekvenciji korienja
pojedinih resursa i o najeem putu kretanja. Ove informacije mogu pomoi da se raspored pobolja
kako bi se putanje kretanja to vie skratile (jer je tad mir u biblioteci vei) i izbegle guve na
pojedinim mestima. Raspored utie na put kretanja posetilaca biblioteke.
Izdavanje knjiga po oblastima
Raunari za
korienje CD
izvora

Put do rafova
sa arhiviranim
asopisima

Kompanijski
izvori

Informacije
-

Stolovi za itanje

asopisi

Referentna izdanja
Rezervisaneknjige
-

Magacin

Preuzimanje kniga

Kopiranje

Izlaz

Ulaz
Slika 5.6

8/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

elijski raspored
Kod primene elijskog rasporeda resursi za transformaciju (npr. materijal) se upuuju ka odreenoj
eliji u kojoj su grupisani odreeni transformiui resursi (npr. maine, roboti, ljudi) pripremljeni za
realizaciju odreenog potprocesa transformacije ili grupe aktivnosti transformacije resursa za
transformaciju. Raspored transformiuih resursa u eliji moe biti sainjen ili prema procesu (tj.
potprocesu transformacije za koji je elija zaduena) ili prema vrsti proizvoda sa kojima se radi u eliji.
Ovde se objanjava nekoliko primera elija:

Proizvodnja raunarskih komponenata: Obrada i montaa pojedinih komponenti kompjutera koje

se rade za odreenog proizvoaa kompjutera, zahteva specifinu opremu i postupak, te je ona
zajedno grupisana u okviru posebne elije gde se, pod posebnim nadzorom - proizvodi
komponenta za tog posebnog kupca.

Montaa automobilskih stakala: U odreenom prostoru hale za montau vie razliitih tipova
automobila grupisani su roboti za automatsku montau automobilskih stakala i automobilska stakla
za razliite modele. Svi modeli prolaze kroz ovu eliju. Automatskom detekcijom modela
automobila aktivira se odgovarajui raunarski program koji koordinie rad nekoliko robota koji
postavljaju lepak u okvir gde treba da se stavi staklo, biraju odgovarajue staklo i stavljaju ga na
odreeno mesto karoserije, tj. na otvor gde je prethodno stavljen lepak. Kako u okviru jednog
modela ima 4-5 razliitih prozorskih otvora, to je operacija stavljanja stakala na njima poverena
jednoj automatizovanoj eliji koja, sa posebno preprogramiranim robotima - taj proces obavlja za
sve modele automobila.

Proizvodi za pripremu ruka u supermarketu: Pojedini kupci u supermarketu ele da kupe

sendvie, pie i druge prehrambene proizvode za ruak. Zbog toga se takvi proizvodi izlau jedni
pored drugih i tako se formira jedna posebna elija u supermarketu.

Jedinica za porodilje u bolnici: Kako su porodilje specijalni pacijenti bolnice koji imaju sline
potrebe, bolnica formira poseban deo (eliju) koji svim porodiljama obezbeuje potrebne im
usluge, tako da one ne gube vreme traei odreene slube, laboratorije i odeljenja po bolnici, jer
sve to im treba imaju na jednom mestu.

Na slici 5.7 se prikazuje raspored vie posebnih elija formiranih u okviru ukupnog rasporeda u jednoj
robnoj kui. Svaka elija je namenjena prodaji posebne vrste robe. Na nivou robne kue, raspored
elija je izvren prema procesnom rasporedu, tj. prema najeem kretanju kupaca. Unutar pojedine
elije raspored je ureen prema posebnom procesu koji karakterie prodaju robe za koju je elija
zaduena. Izuzetak je prodaja sportske opreme, jer to odeljenje prodaje sve proizvode za sport, iako
se slini proizvodi mogu nai i u drugim odeljenjima u robnoj kui. To je uraeno da bi se ljudi koji se
bave sportom motivisali da kupe i sportsku opremu koju nisu nameravali da kupe.

Knjige i video

Obua

Sportska radnja

Muka odea

Ulaz
Parfemi
i nakit

Liftovi

,
Novine, asopisi
i druga sitna roba

enska odea

Kufer i pokloni
Ulaz

Oznaka:

kasa

Slika 5.7
9/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Raspored prema proizvodu

Raspored prema proizvodu se pravi, na ta i naziv ukazuje, u potpunosti prema procesu
transformacije odreenog proizvoda, tj. transformiui resursi se prilagoavaju procesu transformacije
resursa za transformaciju. Svaki proizvod ili informacija ili kupac usluga sledi odreeni proces u kojem
se obrauje, odnosno usluuje, koji ine tano odreene aktivnosti koje se realizuju po odreenom
redosledu. Du toka procesa postavljaju se transformiui resursi (npr. maine, zaposleni). Ovaj
proces se obavlja kada je tok jasno definisan i predvidljiv i kada je taj proces masovan, te se stalno
ponavlja.
Primeri rasporeda prema proizvodu su sledei:

Montaa automobila skoro sve varijante istog modela automobila zahtevaju isti proces
montae, tj. iste aktivnosti sa istim redosledom (mogu samo da se razlikuju neki delovi koji se
montiraju, ali aktivnost je praktino ista);

Masovna vakcinacija svi graani moraju da prou istu proceduru pri masovnoj vakcinaciji;

Restoran sa samousluivanjem vitrine na liniji posluenja hrane su poreane prema

redosledu ruavanja (predjelo, jelo, dezert, pia) i svi posetioci prolaze u redu pored tako
rasporeenih vitrina sa hranom.

Na slici 5.8 prikazan je raspored centra za prijem regruta u vojnikoj kasarni. Raspored je prilagoen
tano utvrenom procesu rada sa regrutom. Sve aktivnosti procesa su tano definisane i moraju se
izvriti po datom redosledu. U takvim sluajevima treba primeniti raspored prema proizvodu, u ovom
primeru prema procesu rada sa regrutom.
Ulaz

ekaonica

ekaonica

Amfiteatar

Doktor r
Izdavanje
uniformi
Doktor

Doktor Test
krvi

izlaz
Retgen

Doktor r
Retgen
Doktor

Magacin
uniformi

Doktor

Test
krvi

Arhiva sa
bolnikim
kartonima i
medicinskim
dokumentima

Retgen

Slika 5.8

Meoviti raspored
Za mnoge operacije se koristi hibridni nain odreivanja rasporeda pri emu se kombinuju dva ili vie
osnovnih tipova odreivanja rasporeda. Na primer, u sluaju bolnica obino se koristi procesno
orijentisan raspored, u kojem svako odeljenje predstavlja odreeni proces (npr. odeljenje rentgen
snimanja, operacione sale, laboratorija za analizu krvi i dr.). Meutim, unutar svakog odeljenja moe
se koristiti drugaiji osnovni tip rasporeda, u zavisnosti od njegove specifinosti. Tako, na primer,
odeljenje rentgenskog snimanja e najverovatnije primeniti procesni raspored, a operaciona sala
raspored sa fiksiranim poloajem (pacijent je u centru, fiksiran, a instrumenti i ljudi prilaze po potrebi).
Primer meovitog rasporeda je prikazan na slici 5.9, na kojoj je predstavljen jedan kompleks restorana
koji su razliitog tipa, a koriste istu kuhinju. Raspored u kuhinji je odreen prema procesu pripreme
10/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

hrane (resursa za transformaciju). Raspored u tradicionalnom restoranu je odreen sa fiksnim

poloajem, tj. kupci biraju sto, a posluenje im se prinosi. Restoran sa samousluivanjem tipa
vedskog stola primenjuje elijski raspored, gde je svaka elija namenjena ponudi odreene vrste
kuhinje ili odreene kategorije jela ili pia (npr. predjela, glavna jela, dezerti, pia). Ekspres restoran,
kao poseban restoran sa samousluivanjem, primenjuje raspored prema proizvodu, jer svi posetioci
restorana u redu moraju da prou isti put pored vitrina iz kojih uzimaju eljenu hranu i pia.
Linijski raspored
u ekspres restoranu
elijski raspored
u bifeu

Predjela

Glavna jela

Servisna linija
Priprema

Dezerti
Friider
soba

Procesni raspored
u kuhinji
Priprema povra

Zamrziva

Rerne

Dezert

Raspored sa fiksnim
rasporedom u tradicionalnom
restoranu

Rotilj

Slika 5.9

Tip rasporeda i uticaj koliine i raznovrsnosti proizvoda

Regularan tok je izvodljiviji

Niska

Razliitost

Visoka

Vanost tano definisanog toka kretanja resursa za transformaciju (npr. materijala, proizvoda,
informacija, kupaca) zavisi od njihove koliine i raznovrsnosti. U sluaju kada je koliina mala, a
raznovrsnost
velika,
tok
Mala
Velika
kretanja nije vrlo bitan. Na
Inkrementalni
Koliina
primer,
pri
proizvodnji
tok
komunikacionog
satelita,
Raspored
raspored
sa
fiksnom
sa fiksnim
pozicijom
bi
bio
poloajem
odgovarajui, jer je svaki
Procesni
satelit
razliit,
te
se
raspored
primenjuje razliit proces
njegove montae. U sluaju
elijski
vee koliine, a manje
raspored
raznovrsnosti resursa za
transformaciju, tok kretanja
Raspored
postaje znaajan, te tome
prema
treba prilagoditi i raspored
proizvodu
transformiuih resursa. Na
slici 5.10 prikazana je
orijentaciona zavisnost tipa
rasporeda od koliine i
Kontinuirsn
raznovrsnosti resursa koji se
Regularan tok je vaniji
tok
transformiu.
Slika 5.10
11/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Izbor tipa rasporeda

Karakteristike koliine i raznovrsnosti proizvoda u znatnoj meri reduciraju broj mogunosti izbora tipa
rasporeda, tj. svode ga na jedan ili dva tipa. Pri izboru se mora voditi rauna o njihovim prednostima i
nedostacima. U Tabeli 5.1 navedene su prednosti i nedostaci svakog od osnovnih tipova rasporeda.
Meutim, treba imati u vidu da na njihov znaaj u velikoj meri utie i tip operacije.
Tabela 5.1

Raspored sa
fiksnim
poloajem

Prednosti

Nedostaci

elijski
raspored

Procesni
raspored

Raspored
prema
proizvodu

Velika
fleksibilnost
proizvoda
Proizvod-kupac
se ne kree
Velika
raznovrsnost
zadataka

Velika
fleksibilnost
proizvoda
Relativna
robusnost na
ometanje
Lako
nadgledanje

Daje dobar
kompromis
Visoka
protonost
Grupni rad
prua dobru
motivaciju

Niski jedinini
trokovi za visoke
serije
Mogunost
primene
specijalizovane
opreme

Vrlo veliki
jedinini trokovi
Mogunost
terminiranja je
teko ostvarljiva

Nisko
iskorienje
kapaciteta
Moe imati visok
WIP

Skupo
preureenje
rasporeda
Mae da
zahteva dodatne
pogone

Moe da ima
nisku fleksibilnost
kombinovanja
rasporeda
Nije robustan na
poremeaje
Ponovljiv rad

Trokovi

Od svih karakteristika tipova rasporeda najee je najvanija jedinina cena njegove primene.
Primenu svakog tipa rasporeda prate odreeni fiksni i promenljivi trokovi. Raspored sa fiksnim
poloajem obezbeuje najnie
fiksne trokove u primeni, ali su
Fiksni poloaj
promenljivi trokovi najvei u
odnosu
na
druge
tipove
rasporeda.
Procesni raspored
Pri primeni procesnog i elijskog
rasporeda fiksni trokovi rastu, a
promenljivi
opadaju. Ukupni
troak primene odreenog tipa
redosleda zavisi od proizvedene
koliine proizvoda ili usluga.
Dobija se sabiranjem fiksnih i
promenljivih trokova, kao to je
prikazano na slici 5.11.
U praksi izbor nije tako
jednostavan. Nije lako odrediti
tane
trokove
primene
odreenog tipa rasporeda, te su
u upotrebi i drugi faktori. Zato se
koriste polja na dijagramu koja
ukazuju na podruja u kojima je
verovatna
bolja
primena
odreenog tipa rasporeda.

elijski raspored
Raspored prema proizvodu

Koliina
Prema proizvodu
elijski ili prema proizvodu
elijski, procesni ili prema proizvodu
Procesni ili elijski
Procesni
Sa fiksnim poloajem ili procesni
Fiksni poloaj
Slika 5.11

Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

12/21

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Detaljno projektovanje rasporeda

Kada se izabere osnovni tip rasporeda, treba projektovati detaljan raspored. Projekat detaljnog
rasporeda je akt operacionalizacije vie principa koji su bili implicitno prisutni pri izboru osnovnog tipa
rasporeda.
Opti ciljevi dobrog detaljnog rasporeda su sledei:
Bezbednost ljudstva : Svi procesi koji mogu biti opasni za zaposlene ili kupce treba da budu
dostupni samo zaduenom osoblju. Treba planirati izlaze za sluaj poara i primeniti pravila
protivpoarne zatite.
Duina toka: Tok materijala, informacija ili ljudstva treba da bude u saglasnosti sa posebnim
ciljevima operacije, to najee znai da treba minimizirati duinu toka kako bi se minimizirao i
transport resursa za transformaciju.
Jasnoa toka: Primenjuju se jasne oznake kretanja materijala ili kupaca.
Uslovi rada zaposlenih: Zaposleni bi trebalo da budu dalje od bunih mesta ili neprijatnih delova
operacije, a raspored treba da predvidi i dobru ventilaciju i dobre uslove rada.
Koordinacija upravljanja: Treba predvideti lokacije za ljudstvo i opremu koja se koristi za
nadgledanje operacije i za komuniciranje.
Pristupanost: Sve maine i oprema treba da budu tako postavljenje da im je obezbeen
odgovarajui prilaz za osoblje koje ih isti i odrava.
Upotreba prostora: Rasporedom treba da se postigne odgovarajua upotreba ukupnog prostora
namenjenog operaciji, to najee znai minimizaciju prostora namenjenog odreenoj svrsi, a
esto i stvaranje utiska prostranosti i luksuza, kao u sluaju ulaznih holova hotela.
Dugorona fleksibilnost: Raspored treba projektovati tako da predvia i budue potrebe, kao i da
se prilagoava potrebama u budunosti.

Projektovanje detaljnog rasporeda sa fiksnim poloajem

Raspored sa fiksnim poloajem resursa ne odreuje se na osnovu toka resursa za transformaciju (jer
tok ne postoji poto su ovi resursi u fiksiranom poloaju), ve se odreuje prema mogunosti
transformiuih resursa. Cilj je da se izabere takvo detaljno reenje koje e omoguiti da
transformiui resursi maksimiziraju svoj udeo u procesu transformacije, tj. da im se omogui efektno
opsluivanje resursa za transformaciju. To moe biti teak zadatak u uslovima ogranienog prostora i
dinamine okoline (npr. gradilite u centru grada).

Projektovanje detaljnog procesnog rasporeda

Projektovanje detaljnog procesnog rasporeda je sloen posao zbog prisutnog toka resursa za
transformaciju, jer moe da postoji veliki broj moguih opcija. Na primer, u sluaju pet radnih centara
postoji 120 mogunosti ureenja njihovog relativnog poloaja. Za sluaj N centara, broj mogunosti se
rauna po formuli:
N! = Nx(N-1) x (N-2) x (N-3) x .x 1
Zbog velikog broja kombinacija teko je utvrditi optimalni raspored. Zato se koristi intuicija, iskustvo i
sistematizovano isprobavanje vie kombinacija.
Pre projektovanja projektant treba da ima sledee informacije:

Prostor koji zahteva svaki radni centar

Ogranienja oblika prostora namenjenog svakom radnom centru
Stepen i pravac toka izmeu svakog para radnih centara
Prisutnost elje radnih centara da budu u blizini jedan drugom ili nekoj drugoj taki u rasporedu.

13/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Stepen i pravac toka se najee predstavlja u obliku karte toka. Na slici 5.12.a karta toka prikazuje
broj tovara koji se alje izmeu dva odeljenja. Ako smer toka izmeu radnih centara malo utie na
raspored, onda se moe informacija o tovarima saeti kao to je prikazano na slici 5.12.b ili u obliku
druge alternativne mogunosti, kao to je prikazano na slici 5.12.c. Za isti sluaj na slici 5.13 daju .se
karte toka, ali sada se uzima u obzir i jedinini troak pri transportu (slika 5.13.b), jer se vidi da on nije
uvek isti. Mnoenjem troka po transportu i protoka izmeu centara dobijamo tabelu na slici 5.13.c, a
ako smer nije bitan, ta tabela se suava u tabelu na slici 5.13.d.
Broj tovara na dan

(a)
Od

Do A

17

13

30

10

20

70

80

30

40

10

30

10

10

10

c)

20

Broj tovara na dan

(b)

10

30

60

20

30

Broj tovara na dan

A
B
C
D
E

30

30
30 60
- 20
30
80
40

E
Ili, alternativno

Ako smer nije vaan, onda se

moe saeti na trougaonu matricu

Slika 5.12

a)

b) Jedinini troak po transportu

Broj tovara na dan

Do A

Od

17

13

30

10

20

10

10

10

20
10

30

10

70
30

10

10

10

c) Dnevni troak po transportnom putu

Do
Od

A
B

34
39

C
300

20

to daje

20

60

300

Ako smer nije bitan,

onda se transformie
u trougaonu matricu:

20

2
10

d) Dnevni troak po transportnom putu

60

140

20

Ako se troak toka

izmeu radnih centara
Razlikuje, onda
kombinuj sa:

60

20

Od

20

Do

73
80

360

40
80

160

320

Slika 5.13

Pored ovih kvantifikacionih tabela, mogu se koristiti i kvalitativne tabele odnosa (slika 5.14). One
ukazuju na poeljnost parova radnih centara da budu jedan do drugog. Na slici 5.14 prikazana je
tabela odnosa u sluaju laboratorija za testiranje.
14/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Apsolutno potrebno

Posebno vano

ODELJENJE

Metrologija

Elektronsko
testiranje

Vano

Uobiajena blizina

Nevano

A
V

Analiza

Ultrazvuno testiranje

Nepoeljno

na
Testiranje
udar

Testiranje
na
zamor

Slika 5.14
Minimizacijom transportnih trokova izmeu operacija na razliitim lokacijama vri se odreivanje
minimalne ukupne duine transporta izmeu lokacija. Na slici 5.15 prikazan je raspored procesa u
est udaljenih centara. Brojevi oznaavaju ukupan broj transporta izmeu dva centra.
20
5

m
20

20

40

20

30

10

10

10

10

20

10

10

10

B
0

20

10

D
20

30

10

40

F
50

Efektivnost rasporeda =
=ukupno preeni put = 4.450 metara

20

0
60 m

10

D
20

30

10

40

F
50

60 m

Efektivnost rasporeda =
=ukupno preeni put = 3.750 metara

a)

b)

Slika 5.15
Efektivnost rasporeda je koliina tereta koji se mora transportovati izmeu centara rada operacije i
direktno zavisi od projektovanog rasporeda. Efektivnost rasporeda se proraunava pomou sledeeg
izraza:
Efektivnost rasporeda = FijDij za sve

i j

gde je:
Fij - protok tereta ili transporta u odreenom periodu vremena iz radnog centra i u radni centar
j,
Dij rastojanje izmeu centra rada i i centra rada j.
to je manji dobijeni broj za efektivnost rasporeda, to je bolji raspored. Proraunom efektivnosti rada
za primer na slici 5.15.a dobijena je vrednost 4.450 metara. Ako centri C i E razmene mesta, dobija se
raspored na slici 5.15.b. U tom primeru efektivnost rasporeda je 3.750 metara, to pokazuje da je novi
15/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

raspored bolji od prethodnog jer je kraa ukupna duina svih transporta u odreenom periodu
vremena.
Pri proraunu efektivnosti rasporeda polo se od pretpostavke da su trokovi transporta po jedinici
duine svuda isti. To ne mora uvek da bude sluaj. Ako se ukljui i troak transporta, izraz za
proraun efektivnosti rasporeda dobija sledei oblik:
Efektivnost rasporeda = Fij Dij Cij za sve

ij

gde je Cij troak transporta sa lokacije i na lokaciju j.

Opta procedura odreivanja lokacija radnih centara u procesnom redosledu odreuje se po
sledeem postupku:
1. Sakupljanje informacija o radnim centrima i protoku transporta izmeu njih;
2. Crtanje eme rasporeda sa radnim centrima i protokom izmeu njih, pri emu se stavljaju
jedan do drugog centri rada sa najveim protokom izmeu njih;
3. Korekcija rasporeda posle uzimanja u obzir ogranienja u prostoru u kojem se nalaze centri;
4. Crtanje stvarnog rasporeda centara i njihovih daljina; proraun efektivnosti rasporeda ili kao
ukupna duina transporta ili kao troak transporta;
5. Provera efektivnosti rasporeda u sluaju promene lokacija dva centra rada. Ako se dobije
manja vrednost, prihvata se taj raspored i ide se ponovo na taku 4; ako se ne dobije manja
vrednost, onda se prihvata dobijeni redosled kao konani.
Postoji veliki broj kombinacija moguih rasporeda. Zato su razvijene heuristike procedure za
omoguavanje lakeg projektovanja procesa. One ne trae optimalno reenje, ve reenje koje se
odreuje na osnovu nekih optih pravila i za tu svrhu koriste raunare. Jedna od poznatijih procedura
je CRAFT (Computerized Relative Allocation of Facilities Techniques). Polazi se od nekog poetnog
rasporeda i onda se trai bolji raspored promenom lokacija po dva centra rada. Na taj nain se broj
moguih kombinacija moe smanjiti sa N(N!) na N!/2!(N-2)! Na primer, za 20 centara rada broj
moguih kombinacija je 190.
Za primenu procedure CRAFT potrebno je odrediti tri vrste ulaznih parametara:
1. matrica toka izmeu odeljenja,
2. matrica trokova transporta izmeu odeljenja i
3. prostorna matrica koja pokazuje inicijalni raspored odeljenja.
Na osnovu ovih parametara odreuje se:

proraunat poloaj teita, tj. optimalnog poloaja svakog odeljenja

matrica tokova sa teinskim faktorima odreenim iz matrice trokova, koja se mnoi

rastojanjima izmeu odeljenja da bi se dobili ukupni transportni trokovi poetnog rasporeda

proraun uticaja na trokove promenama svakog para odeljenja.

Ona varijanta transporta izmeu dva odeljenja koja dovodi do najveeg poboljanja u odnosu na
inicijalni fiksira se, tj. usvaja i onda se ponavlja ceo ciklus sa promenjenom matricom trokova toka.
Ovaj postupak se prekida kada nove varijante prestaju da daju vidna poboljanja.

Projektovanje detaljnog elijskog rasporeda

Projektovanje detaljnog elijskog rasporeda se svodi na proceduru od dva koraka:
1. prvo treba da se odredi broj i priroda elija, a onda
2. da se odrede resursi koji e biti u svakoj od elija.
Priroda elija se iskazuje koliinom direktnih i indirektnih resursa lociranih u eliji. Direktni resursi vre
transformaciju materijala, informacija ili kupaca, a indirektni pruaju podrku direktnim resursima. Slika
5.16 prikazuje klasifikaciju elija na osnovu stepena uea direktnih i indirektnih resursa u eliji u
sluaju vie razliitih primera.
16/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Rasporeivanje resursa unutar elije se vri izborom izmeu rasporeda koji se orijentiu na proces
ili na proizvod. U sluaju orijentacije na proces koristi se klasterska analiza da bi se utvrdili procesi koji
su slini i mogu da idu u istu eliju. Na primer, pri proizvodnji nametaja pravi se klaster delova koji
Koliina indirektnih resursa u eliji

velika
Proizvodnja elija za
specijalan proces

Proizvodna operacija
po tipu pogon-u-pogonu

Unutranja nadzorna komsija

banke

Porodilite u bolnici

Nisko

Uee resursa
potrebnih za
zavretak kompletne
transformacije u eliji

Visoko
Komletna proizvodna
elija sa komponentama

Proizvodna elija sa malom,

vienamenskom mainom

Restoran u sklopu
samousluge

Referentno odelenje i
kopirnica u biblioteci

mala

Slika 5.16
imaju operaciju buenja rupa sa oborenim ivicama. Onda elija sadri maine za buenje i obaranje
ivice i u tu eliju idu svi delovi nametaja koji pripadaju tom klasteru (tj. imaju rupe za buenje i
obaranje ivica). Ako se, pak, raspored orijentie prema proizvodu, onda se koristi klasifikator delova.
Svakom delu se dodeljuje klasifikacioni broj sa vie cifara. Klasifikacioni broj ukazuje na karakteristike
dela, kao to su oblik, veliina, materijal i dr. Ove karakteristike utiu na izbor procesa obrade dela, te
svi delovi koji imaju isti klasifikacioni broj, iako su razliiti, dele one slinosti koje odreuju korienje
istog procesa njihove obrade. Prema tome, formiraju se elije za odreene tipske procese obrade u
koje se alju delovi koji imaju isti klasifikacioni broj. Moe se proces i elija tako definisati da se
grupiu delovi koji imaju i razliite klasifikacione brojeve, ali ije se vrednosti cifara na odreenim
kodnim mestima kreu u odreenom opsegu vrednosti.
Jedan od naina za odreivanje maina i zadataka koji treba da budu dodeljeni nekoj eliji jeste tzv.
analiza proizvodnog toka. Primenom ove analize vri se istovremeno ispitivanje zahteva za
proizvodom (tj. njegovih ciljnih svojstava) i grupisanje proizvodnih procesa. Na slici 5.17.a prikazana je

Familije komponenata
2

1
2

Maine

X
X

X
X

Familije komponenata
8

Maine

Cell
A A
elija

X
X

elija B

Cell B
8
2
5

CellCC
elija

b)

a)

Slika 5.17
17/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

proizvodna operacija u kojoj se delovi grupiu u osam grupa. Svaka od njih zahteva odreen proces,
tj. maine za njihovu izradu. Menjanjem mesta kolona i redova vri se grupisanje maina po dijagonali
matrice, te se time dobijaju tri grupacije maina koje ine tri elije (slika 5.17.b). Ako neka maina pak
ostane van elija, onda se sprovodi sledea procedura:
Kupuje se maina ista kao maina 3 i stavlja se u eliju A;
Komponenta u familiji delova 8 alje se u eliju B posle obrade u eliji A.
Ako ima nekoliko takvih komponenti koje se nalaze van elija, moe se formirati dodatna, nova elija.

Projektovanje detaljnog rasporeda prema proizvodu

Detaljno projektovanje rasporeda prema proizvodu se pre svega orijentie na izbor potrebne opreme i
njeno postavljanje na pravo mesto, u skladu sa proizvodnim procesom proizvoda. Iako karakteristike
proizvoda kljuno utiu na izgled rasporeda transformiuih resursa (npr. maina u okviru proizvodne
linije), mora se doneti mnogo odluka koje nisu direktno povezane sa ovim. To su odluke u vezi sa
uravnoteavanjem proizvodne linije. Ostale odluke se tiu potrebnog ciklusnog vremena, broja
proizvodnih faza, veliine variranja vremena izvrenja zadataka, uravnoteavanja rasporeda i
ureivanja proizvodnih faza.
Ciklusno vreme je vreme izmeu trenutka zavretka proizvodnje artikla (proizvoda) i trenutka poetka
njegovog projektovanja, odnosno donoenja odluke o pristupanju projektovanju proizvoda. U sluaju
usluga, to je vreme od dolaska korisnika usluge do njegovog odlaska po dobijenoj usluzi. Ciklusno
vreme je vitalni faktor u projektovanju rasporeda prema proizvodu jer ima znaajan uticaj na mnoge
odluke koje se moraju doneti. Ciklusno vreme se odreuje prema sledeem izrazu:
Ciklusno vreme = raspoloivo vreme / broj proizvoda koje treba proizvesti
Broj izvrnih mesta koje raspored transformiuih resursa treba da obezbedi zavisi od ukupnog
sadraja posla (engl. total work content) i potrebnog ciklusnog vremena za obavljanje jednog posla:

Broj izvrnih mesta = ukupni sadraj posla / zahtevano ciklusno vreme

Ciklusno vreme u mnogim operacijama, zbog prirode posla, nije konstantno, tj. trajanje transformacije
jednog proizvoda ili trajanje pruanja neke usluge moe biti razliito od sluaja do sluaja. Na primer,
pruanje usluga posetiocima neke banke je razliito. Zato se mora pri analizi uzeti u obzir i promena
vremena trajanja zadataka (engl. task-time variation), jer ove razlike u vremenu trajanja su rezultat
sledeih faktora:

Svaki proizvod ili usluga pri svojoj obradi u transformacionom procesu moe da zahteva
razliito vreme obrade (npr. sklapanje razliitih modela automobila na istoj montanoj liniji ili
vreme usluenja posetioca potanske tedionice);

Proizvodi ili usluge, ak i istog tipa, najee zahtevaju razliito vreme obrade zbog
specifinosti svakog konkretnog sluaja (npr. obrada kreditnih zahteva u banci);

Postoje esto i male razlike u fizikoj koordinaciji i naporima kod osoba koje vre koordinaciju.

Ove razlike u vremenu realizacije zadataka uvode neregularnost (neuniformnost) toka posla du linije
odvijanja poslovnog procesa vezanog za odreeni proizvod ili uslugu. To dovodi do periodinog
nagomilavanja kod izvrnih mesta za obradu proizvoda ili pruanje usluga, a ovo opet do gubitka
vremena zbog ekanja na obradu, odnosno na uslugu. U takvim sluajevima se moe pribegavati
dodavanju dodatnih transformiuih resursa, kako bi se smanjile ili eliminisale guve.
Zbog odsustva kontinuiranosti toka posla du linije za obradu proizvoda ili za pruanje usluga
neophodno je preduzeti mere za uravnoteavanje linije, ime se eliminiu neuravnoteenosti, jer se
dodaju ili smanjuju transformacioni resursi kako du linije, tako i u vremenu. Efektivnost u
uravnoteavanju proizvodne linije ili linije za pruanje usluga se meri preko tzv. gubitka

18/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

uravnoteenja, tj. vremena koje je izgubljeno zbog nejednake alokacije posla i izraava se kao
procenat ukupnog vremena potroenog za obradu proizvoda ili usluivanje kupca.
Postoji vei broj tehnika za uravnoteavanje proizvodnih, odnosno uslunih linija. Od njih je u
praksi najea vrlo jednostavna tehnika korienja dijagrama aktivnosti (engl. precedence
diagram). On se formira tako to se reaju svi elementi koji ine ukupni sadraj posla za obradu
jednog proizvoda ili usluge. Svaki element je predstavljen jednim krugom. Krugovi se povezuju
strelicama koje oznaavaju redosled reanja elemenata, odnosno redosled odvijanja aktivnosti u
procesu du linije proizvodnje ili pruanja usluga. Pri ovome se primenjuju dva pravila:
1. Krugovi koji predstavljaju elemente ucrtavaju se to vie ulevo na dijagramu;
2. Nijedna strelica koja pokazuje sledei element (ili aktivnost) ne sme da bude vertikalna.
Dijagram aktivnosti moe biti izraen u vidu krugova i strelica, a moe biti i u tablinoj formi. Njegova
izrada je poetna taka svih tehnika za uravnoteavanje proizvodnih linija (koje proizvode proizvode
ili usluge). Poev od levog dela dijagrama, elementi, tj. radne aktivnosti, reaju se udesno, od
aktivnosti do aktivnosti, sve dok se ne poreaju svi elementi jedne proizvodne linije. Kljuni problem u
ovome je izbor elementa u odreenoj fazi procesa u sluaju kada se moe izabrati vie elemenata u
toj fazi. Za reavanje ovog problema koriste se dva heuristika pravila:
1. Treba izabrati najvei element koji se uklapa u vreme koje je preostalo u ovoj fazi procesa;
2. Treba izabrati element iza koga se rea najvei broj sledeih elemenata (tj. aktivnost iza koje
sledi vei broj drugih aktivnosti).
Pri ispunjavanju zahteva za definisanje rasporeda prema proizvodu, ne reaju se sva izvrna mesta,
du vremenske ose - iskljuivo redno, tj. sekvencijalno. esti su sluajevi da se, rad ubrzanja procesa,
predvia vei broj izvrnih mesta za obavljanje iste vrste posla (npr. vie altera u banci za realizaciju
uplata i isplata graana). Na primer, ako je za realizaciju nekog posla potrebno 60 minuta, a eli se da
ciklus trajanja realizacije posla bude 15 minuta, tj. da se na svakih 15 minuta proizvede jedan proizvod
ili prui jedna usluga, onda se to moe postii na nekoliko naina (slika 5.18):

Posao se obavlja u liniji koju

ine etiri izvrne stanice (npr.
maine) koje istovremeno rade,
a svaka odrauje po 15 minuta
obrade proizvoda, te se gotov
proizvod dobija posle svakog
takta od 15 minuta.
Posao obavljaju dve paralelne
linije sa duim vremenom
obrade, tj. sa po dve izvrne
jedinice od koje svaka radi po
30 minuta. U ovom sluaju na
svakih 30 minuta se dobijaju po
dva proizvoda.
Posao obavljaju etiri izvrne
stanice od kojih svaka radi svih
60 minuta da bi proizvela jedan
proizvod. Sve etiri izvrne
stanice su poreane paralelno,
to znai da istovremeno
poinju i zavravaju svoju
obradu, te na taj nain u toku
60 minuta se dobijaju po etiri
proizvoda.

Dugako i tanko rasporeivanje

15

15

15

15

30

30

30

30

Jedan
proizvod na
svakih 15
minuta

Po dva
proizvoda na
svakih 30
minuta

60
60
60
Kratko i debelo rasporeivanje

etri
proizvoda u
roku od 60
minuta

60

Slika 5.18

U svim ovim varijantama, dobija se

(statistiki gledano) po jedan proizvod svakih 15 minuta. U prvoj varijanti svaka od etiri, redom
povezane izvrne stanice, obavlja samo jedan deo posla (znai, rade sa veom specijalizacijom
posla), dok u poslednjoj varijanti nema specijalizacije - svaka izvrna stanica radi celu obradu, te zato
moraju da rade paralelno.
19/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

Ovaj primer ukazuje na osnovno pitanje: da li raspored treba projektovati tako da bude dugaak i
tanak (redno povezivanje po jedne izvre stanice) ili kratak i debeo (paralelno izvrenje vie izvrnih
stanica)? Pod dugim se ovde misli na broj faza izvrenja posla, a pod debelim - na koliinu posla
koja se dodeljuje svakoj od faza. U svakom konkretnom sluaju odreivanja rasporeda treba uzeti u
obzir vie ogranienja koja se javljaju, te se broj varijanti zbog toga smanjuje. Ovde emo navesti
prednosti i mane svake od ekstremnih opcija rasporeda.
Prednosti dugog i tankog rasporeda:

Kontrolisan tok materijala ili kupaca to je lake za upravljanje;

Prostije rukovanje materijalom naroito ako je proizvod teak, veliki ili teak za pomeranje;

Manji investicioni zahtevi ako je samo specijalizovana oprema potrebna za po jedan deo
posla, onda su investicije manje;

Efikasnija operacija u svakoj fazi obavlja se samo jedan deo posla, te se oekuje vea
proizvodnost izvrilaca.

Prednosti kratkog i debelog rasporeda:

Vea fleksibilnost ako u istom rasporedu treba da se obrauje vie razliitih proizvoda, onda
je to lake ostvarljivo ako su izvrne stanice manje specijalizovane, kao to je to sluaj kod
kratkih i debelih rasporeda;

Vea koliinska fleksibilnost ako se menja koliina potrebnih proizvoda, sa linije se mogu
iskljuiti pojedine izvrne stanice koje paralelno rade isti posao;

Vea robustnost ako doe do kvara na jednoj izvrnoj stanici, ostale nastavljaju normalno da
rade jer nisu meusobno povezane;

Posao je manje monoton zbog manje specijalizacije obavljanje posla za izvrioce je manje
monotono.

Na kraju, treba odrediti oblik proizvodne linije. Linija moe biti prava, serpentinska i u obliku
latinikog slova U. Linije u obliku slova U obino se koriste za krae linije, serpentinske se koriste za
due linije.

Odgovori na kljuna pitanja

1.

Koji su osnovni tipovi rasporeda u operacijama?

Postoje etiri osnovna tipa: raspored sa fiksiranim poloajem, procesni raspored, elijski
raspored i raspored prema proizvodu.

2.

Na koji nain se bira tip rasporeda za neku operaciju?

Delimino, izbor zavisi od tipa procesa transformacije koji se primenjuje u operaciji, a koji s
druge strane zavisi od karakteristika operacije kao to su koliina i raznovrsnost proizvoda ili
usluge. Izbor delimino zavisi i od ciljeva operacije. Odluka o rasporedu moe znaajno da
utie na trokove i fleksibilnost operacije.
Fiksni i promenljivi trokovi uslovljeni su izborom rasporeda, tako da se za svaki od njih mogu
odrediti minimalni trokovi pri odreenoj koliini proizvoda/usluga koje proces transformacije
proizvodi. Meutim, u praksi postoji neizvesnost u vezi sa stvarnim trokovima primene
odreenog rasporeda u procesu, te je tano odreivanje minimalnih trokova vrlo teko.

3.

ta se eli postii projektovanjem rasporeda?

Pored uobiajenih ciljeva operacija na koje se utie projektnim reenjem rasporeda, vani
faktori koji utiu na ciljeve su i: duina i jasno odreen tok kupaca, materijala ili informacija,
mogunost koordinacije upravljakih odluka, upotreba prostora i dugorona fleksibilnost.

4.

Kako se detaljno projektuju osnovni tipovi rasporeda?

Kod rasporeda sa fiksnim poloajem materijal koji se transformie (npr. izgradnja broda ili
zgrade) ili ljudi koji se usluuju (npr. hirurka operaciona sala) ne pomeraju se, ve se oko
20/21

Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA

OM100 Uvod u operacioni menadment

Predavanje br. 5

njih pomeraju transformiui resursi (npr. instrumenti, hirurzi i medicinske sestre u

operacionoj sali). Retko se koriste posebne tehnike u projektovanju ovog tipa rasporeda.
Meutim neke, kao to je analiza poloaja resursa, omoguavaju sistemski pristup
minimizaciji trokova i nepovoljnosti u toku kretanja transformiuih resursa.
Kod procesnog rasporeda grupiu se slini transformacioni resursi operacije. Zadatak
detaljnog projektovanja rasporeda (mada ne i uvek) jeste da se minimizira duina kretanja
resursa za transformaciju (npr. materijala i delova koji se obrauju) u operaciji. U ovome se
koriste i rune i raunarske metode u detaljnom projektovanju.
Kod elijskog rasporeda transformiui resursi se stavljaju u istu eliju ako su potrebni da
obrade u njoj iste klase ili grupe delova ili proizvoda. Zadatak detaljnog projektovanja je da se
svi proizvodi i delovi grupiu (kod proizvodnih operacija), odnosno da se grupiu svi korisnici
usluga istog tipa (kod uslunih operacija) tako da se onda konfiguriu i projektuju
odgovarajue elije sa neophodnim transformiuim resursima. Za alokaciju proizvoda po
elijama koriste se razliite tehnike, kao to je, na primer, analiza proizvodnog toka.
Kod rasporeda prema proizvodu transformiui resursi se rasporeuju u skladu sa procesom
proizvodnje odreenog proizvoda ili tipa proizvoda. Pri detaljnom projektovanju se donosi niz
odluka, kao to su odluke u vezi sa ciklusnim vremenom koje se mora ostvariti brojem
izvrnih stanica u rasporedu, nainom alokacije zadataka izvrnim stanicama proizvodne
linije, i u vezi sa samim rasporedom izvrnih stanica u liniji. Ciklusno vreme, kao i broj
izvrnih stanica je funkcija izbora podvrste rasporeda du opsega od dugog i tankog do
kratkog i debelog rasporeda. Ovaj izbor utie na trokove, fleksibilnost, robustnost i stav
zaposlenih prema radu. Dodeljivanje zadataka izvrnim stanicama se naziva uravnoteenjem
linije, a moe se izvriti runo ili primenom raunarskih algoritama.

21/21
Naziv predavanja: PROJEKTOVANJE RASPOREDA TRANSFORMIUIH RESURSA