1 0 0 % s tv a r n o

Tekst: Radmila Jovovi Fotografije: Dalibor Danilovi

OSVAJANJE
SLOBODE
Filozofija putovanja nije stii negde, ve videti
i doiveti to vie na putu do nekog mesta,
jer su ona samo orijentiri, take privremenog
zastajanja u procesu stalnog kretanja. To je
ostvarenje metafore o ivotu kao neprekidnom
putovanju u kome je sam put vaniji od stizanja
do cilja. Posebno ako nemate ogranieno vreme
za svoj Put

a samo dva meseca, Sneana Radojii, profesor knjievnosti, pisac i globtroter, obila je
biciklom region i rasprodala dva izdanja svog
ljubavno-avanturistikog romana Zakotrljaj me oko sveta
koji prati prvih osam meseci njenog putovanja po svetu. To
je bio najdosledniji nain da promovie svoju knjigu koja je
nastala u Nepalu. Tamo se, u mestu Pokhara, privremeno
zaustavila i osamila na svom trogodinjem putovanju po
svetu na koje se uputila polovnim biciklom vrednim etrdesetak evra.
A poelo je tako to je osetila da joj je neophodno da se
izmesti iz okruenja relativne udobnosti i izloi stvarnom
ivotu i nepredvienim iskuenjima, kako bi mogla da
doe u kontakt sa samom sobom. Suoena s oseanjem da
je odustala od svojih ideala, slobode i ivota izvan sistema
o kojem je matala od najranije mladosti, odluila je da
napusti sve i otisne se u nomadsku avanturu. Krenula je iz
Bratislave, sa svojim tadanjim partnerom Amerikancem
Brajanom, koga je upoznala preko jednog od biciklistikih

102

januar

sajtova. Putujui, njih dvoje su gradili ljubavni odnos

suoavajui se sa brojnim iskuenjima. Brajan ju je napustio
u Turskoj, pa je Sneana bila suoena s prvom velikom
krizom: da se vrati ili da nastavi sama. Nastavila je, jer je
to bio jedini nain da ispuni svoj san iz detinjstva da ivi
slobodno i pie knjige.
Od jula 2011. godine biciklom je prola kroz tridesetak
zemalja i prela vie od 31.000 kilometara, a ako raunamo
i korienje drugih prevoznih sredstava, to je zbog viza
neminovno, duplo vie. Nakon Slovake, za tri meseca je
prela masiv Karpata, potom se preko Balkana spustila na
primorje, pa preko Albanije, Grke i Turske ula u Gruziju,
odakle je preko Kavkaza prela u Rusiju, obila centralnoazijske zemlje, Kinu, zemlje June Azije, Laos, Vijetnam,
Kambodu, Tajland. Sledio je Nepal, iz koga je ponovo
ula u Kinu, prepedalala Mongoliju (i pustinju Gobi), i na
kraju stigla u juni Sibir i obila Bajkalsko jezero, odakle se
vratila da promovie knjigu. Svaki dan na drumu, svaki dan
borba da ostane suva, da joj bude toplo, da dovoljno jede,

1 0 0 % s tv
t varno

Moj
ivot

da spava na koliko-toliko sigurnom... Mnogo briga o osno

vnim stvarima, kao uostalom i u obinom ivotu, samo to
je to na ovakvoj turi mnogo ogoljenije i oiglednije. I sve to
sa budetom od nekoliko evra dnevno.
Sa ove vremenske distance, pie Sneana u svom romanu,
shvatam da sam morala da iskoraim iz udobnosti mog
konvencionalnog ivota koji me je guio 15 godina. Za toliko
izgubljeno vreme sama sam bila kriva jer sam po zavretku
studija knjievnosti i po objavljivanju moje prve knjige odluila da se povuem iz knjievnih voda u koje sam tek bila ula,
verujui da to radim radi ouvanja svog knjievnog integriteta.
Menjala sam poslove dok na kraju nisam zavrila u korporacijskim biznis vodama kao menader osiguranja. Nisam ni
primetila kako sam se lako uljuljkala u komforni ivot koji
mi je omoguavao da imam auto, slubeni laptop i telefon,
nekoliko bankovnih kartica s visokim pokriima Tako sam
zatakavala oseaj praznine i kreativne jalovosti koji me je sve
vreme proimao jer mi je sistem isisavao duu na slamicu.
Zbirka koju sam objavila deset godina nakon prve knjige bila

je kao davanje vetakog disanja umiruem prie u njoj su

imale sve osim daha ivota.
Sneana je roena u Beogradu. Njen otac je bio tehniar
u PTT-u, majka telefonistkinja u meunarodnoj centrali, a
najvei deo zajednikog vremena porodica je ivela na Banovom brdu. Sneana je posebno bila vezana za oca koji je
bio veliki ljubitelj prirode, sakupljao je biljke, uio je kako
se zovu, upuivao je na prirodu i putovanja, i bezmalo svaki
vikend provodili su na nekom od oblinjih izletita. Relativno rano se osamostalila. Sve vreme studija knjievnosti
radila je povremene poslove jer je elela da bude nezavisna,
da ima svoj izvor prihoda. Sa 26 je iznajmila stan, i brzo se
snala u samostalnom ivotu. Sklupala se u svom prostoru
i okruila knjigama, uverena da je unutranje putovanje ono
koje jedino vredi. Godine 2002. iznenada su joj se razbolela
oba roditelja: u razmaku od 10 dana oboma je konstatovan
kancer u poodmakloj fazi. Sneana se vratila kod roditelja
da bi brinula o njima, ali su oboje preminuli tri meseca
kasnije. Najpre otac, a devet dana kasnije i majka.

januar

103

1 0 0 % s tv
t varno

Prvu polovinu ivota proveli ste u

samoposmatranju, a drugu polovinu ste
odluili da provedete putujui. Kako se
zaela ideja koja vas je dovela do odluke
ivota?

Gete je rekao: 'Ako eli da se

obrazuje put pod noge'. Bila je
2006. godina kada sam na internetu
otkrila nekoliko beogradskih udruenja
rekreativnih biciklista. Ve na prvom
izletu, na 80 kilometara udaljenoj
Frukoj Gori doivela sam neto to
sam nazvala 'napadom sree'. Osetila
sam se potpuno ispunjenom, zbog toga
to sam u prirodi, to jurim bezbrino
kao kad sam bila dete, to sam
slobodna. Vrlo brzo sam dola u stanje
kada vie nisam mogla bez magije
kotrljanja nepoznatim putevima i
otvorenih vidika. Morala sam da odem
po svoju dozu sree, najpre jednom

104

januar

nedeljno, a uskoro svakog vikenda.

Nezadovoljstvo poslom koji sam radila
i sistemom koji me je guio postajalo je
sve vee, moje svakodnevno ponaanje
pokazivalo je da sam neprilagoena.
Kao da sam prizivala otkaz, koji mi
je na kraju i stigao. Novi posao sam
potraila u struci, kao honorarni
lektor izdavake kue. inilo se da se
oporavljam, da sam prodisala, ali sam
stalno matala o odlasku, o naputanju
svega. Jedne veeri, sasvim iznenada
sustiglo me je seanje na savet koji
mi je otac esto davao dok sam bila
dete: 'U ivotu je najvanije da sledi
svoj san'. Svaki put sam pomislila da
je to glup savet jer kako se drugaije
moe iveti? Meutim, upravo to mi
se desilo. Stigla sam verovatno do
polovine ivota nemajui nikakav san.
'ta je to to si elela celog ivota',

upitala sam sebe. Samo da piem, i

da ivim slobodno, odgovorila sam
bez premiljanja. Zato to onda ne
radim? Spreavali su me strah od
ivota i neuspeha. Opet, ima li goreg
neuspeha od ivotarenja bez cilja?
Preda mnom su bile dve mogunosti:
da nastavim da ivim kao i do tada,
ostajui nezadovoljna, neispunjena,
nepronaena; ili da pokuam da budem
srena. Nisam se dvoumila. Te veeri
sam donela najvaniju odluku u ivotu:
krenuu biciklom na put oko sveta,
da pronaem svoju linu slobodu i
inspiraciju.
ta je sutina cikloturizma i to Vas
toliko usreuje?

Jedino kada putujete biciklom

(ili peaite) vi ste aktivno prisutni
na svakom pojedinanom kilometru

100%st varno

"Preda mnom su bile dve mogunosti: da

nastavim da ivim kao i do tada, ostajui
nezadovoljna, neispunjena, nepronaena;
ili da pokuam da budem srena. Nisam se
dvoumila"

"ta je to to si
elela celog ivota,
upitala sam sebe.
Samo da piem, i
da ivim slobodno,
odgovorila sam, bez
premiljanja"

puta, jer se pred vaim oima,

svuda oko vas, odvija ivot. Ja
prolazim kroz njega nekad kao
posmatra koji usput belei i
sakuplja iseke, ali esto i kao
uesnik. Tako je svaki put kad
zastanem da bih porazgovarala
sa nekim ko mi je poeleo dobar
dan, ili kad prihvatim neiji
poziv da ostanem na obedu ili
noenju. Filozofija putovanja
nije stii negde, ve videti i
doiveti to vie na putu do nekog
mesta, koja su samo orijentiri,
take privremenog zastajanja u
procesu stalnog kretanja. To je
ostvarenje metafore o ivotu kao
neprekidnom putovanju u kome je
sam put vaniji od stizanja do cilja,
posebno ako nemate ogranieno
vreme za svoj Put.
Kakve sve vrste sloboda oseate
putujui svetom na najneposredniji
nain (osim peice) zbog kojih ste
spremni da platite visoku cenu
asketizma?

Sloboda je jedna lini oseaj

sree koji je za svakog razliit.
Za mene on znai mogunost
da idem dokle hou i kad hou,
da nisam obavezna da stignem
negde na vreme (osim ako me
ograniava isticanje vize), da mogu
da stanem kad elim, prihvatim
ili odbijem neiju ponudu, to
mogu da sledim sve svoje udi,
da u svakom trenutku ispoljavam
ono to oseam, da radim ono to
volim da piem, fotografiem,
crtam, priam s ljudima, obilazim
zanimljiva mesta, upijam utiske

iz najrazliitijih kultura i od
najrazliitijih ljudi, da neprestano
uim obogaujui ne samo svoje
znanje i iskustvo ve najpre
proirujui svoje vidike i otvarajui
svoje srce za sve to mi svet i ljudi
daju. A toga je toliko mnogo da ne
bi sve stalo u nekoliko ivota.
Nakon itanja Vae knjige, i
moj kao i utisak mnogih drugih
jeste da su ljudi generalno dobri i
spremni da pomognu, gostoljubivi,
srdani i svuda slini, bez obzira na
kulturoloke razlike?

Vaan aspekt ove moje

avanture je razbijanje predrasuda
o tome ta me eka iza granice.
Dugo nisam bila svesna da su
moje prie o obinim ljudima
pozitivne, ponekad ak i patetine.
Meutim, shvatila sam da kad
putuje na ovaj nain, kad si
u najneposrednijem dodiru
sa obinim svetom ne zovu
te u kuu nesreni ljudi, oni s
problemima. Ako imaju svoju
muku, nee obratiti panju na
pranjavog prolaznika. Svi koji
su mene primetili i pomagali mi
na razne naine, imali su stabilan
ivot iako su esto bili veoma
siromani. Posebno u azijskim
zemljama u kojima injenica da
si siromaan ne znai da treba da
bude nezadovoljan, za razliku
od zapadnjake kulture koja
zagovara da je sve meu ljudima
trgovina i razmena. Ljudi koji
su mi pomagali i ugoavali me
na mom putu inili su to zbog
svoje unutranje potrebe, da bi

januar

105

1 0 0 % s tv
t varno

"Osvojila sam svoju slobodu i imam

neiscrpnu inspiraciju za pisanje ba
kao to sam matala dok sam bila
vrlo mlada"

106

januar

se oseali dobro, ne oekujui nita zauzvrat

jer me nikad vie nee videti. Pre polaska na
put verovala sam da kada neto kau ili urade
ljudi esto imaju pritajene, loe namere, to
je naravno bio pokazatelj moje nesigurnosti
i zatvorenosti. Mislim da sam se usput dosta
promenila, otvorila, jo uvek ne onoliko koliko
bih elela, ali nadam se daljim pomacima.
Otkrivam dobrotu meu ljudima jer je meni
potrebno da vratim veru u ljudsku dobrotu i
da drugima irim priu o njoj. Kada sam, po
komentarima koji mi stiu, videla da je mnogo
onih koji su gladni takvih pria, pomislila sam
da je irenje pozitivne energije dok piem o
ljudskoj dobroti misija vredna svih mojih
napora.
Skoro sedam hiljada ljudi koji prate Va
blog i fejsbuk stranicu u svojim komentarima
izraavaju svoju zadivljenost vaom hrabrou.
Doivljavate li sebe kao izrazito hrabru osobu?

Ne mislim da sam hrabrija od onih koji ive

konvencionalno; to ne znai da oni u svojim
ivotima ne donose neke hrabre odluke. Jedino
zaista hrabro bila je moja odluka da promenim
ivot kojim nisam bila zadovoljna. U poetku,
veliina planete me je zastraivala, inilo mi
se nemoguim da to uradim. Bojala sam se
svega. Kako upoznaje svet i ljude, strahovi se

1 0 0 % s tv
t varno

"esto imam oseaj da se nalazim usred jednog jedinog, neponovljivog

ivotakojimisedeavaupravoovogtrenutka,naovommestu.Idaepobei
ako budem poela da mislim o njemu, da se preispitujem i planiram
Umesto da ga samo zgrabim i uronim u njega"
smanjuju. Isto kao kada odrastamo:
najpre nam naa ulica izgleda ogromno,
pa kad nju upoznamo, osvajanje naeg
kvarta nam se ini kao velika misija,
potom dolazi na red upoznavanje
grada... Tako je i sa svetom. to sam
due putovala, to sam ee zaticala sebe
u razgovorima sa drugim putnicima
dugoprugaima s kojima sam doslovno
skakala iz zemlje u zemlju, priajui o
njima kao to na primer ljudi u jednom
gradu priaju o mestima gde su sino
izali. Zbog veoma skromnog budeta,
uglavnom od izdavanja malog stana u
Beogradu, 80 odsto noi sam provela u
atoru. Volim da kampujem, a kada bih
imala vie novca, jedino bih sebi ee
priutila neki hostel, posebno u loim
vremenskim uslovima".
ta ste sve o sebi nauili putujui?

Kako sam najvei deo mladosti

provela mahom zagledana u sebe i svoj
unutranji svet, sebe sam prilino dobro
poznavala. Meutim, na putu je sve bilo
oiglednije, a priznala sam sebi i poneto
novo neke svoje dobre osobine, ali sam
se suoila i sa negativnim crtama svog
karaktera: samovoljna sam, udljiva,
ne mogu da outim... I shvatila sam
zato nikad nisam elela da ostvarim
sopstvenu porodinu priu. Znam da
porodini ivot podrazumeva rtve koje
ja ne elim, jer nismo svi roeni za isto
i mislim da je dobro to je tako. Ja sam
oduvek matala o usamljenikom ivotu
a dok putujem, mogu da budem sama, i
mogu da podnesem mnogo toga sa im
se suoavam nepogode, asketski ivot,
neizvesnost. Stalno sam pozitivna, imam
mnogo energije, intenzitet doivljaja i
fiziku aktivnost koji mi prijaju, stalnu
promenu i bogat unutranji ivot. Piem,

i ljudi vole da me itaju jer tvrde da

putuju sa mnom. Sve se uklopilo. Srena
sam, pa negativni aspekti mog karaktera
nemaju potrebu da se ispolje. Ljudi koje
sreem izvlae iz mene najbolje i navode
me da stalno prevazilazim sebe i da i
sama budem bolji ovek.

Putovanje Vam je donelo novi doivljaj

stvarnosti: niste vie bili centar sveta,
nego priroda i njene moi, va Ego
je morao da se zadovolji tek drugim
mestom...?

Priroda te podseti na injenicu

koliko si mali i prolazan. Nikada ne
mogu da je se zasitim ni da prestanem
da se udim u susretu sa njenim
udesnim kreacijama. Gledajui
Himalaje ili pustinju Gobi kroz koju
sam vozila 12 dana, ostajala sam bez
daha, nesposobna da shvatim postojanje
takvih geomorfolokih oblika. Koja
je njihova svrha? Sve to moe je da
uuti, da se divi i prizna koliko si
zavistan od njenih hirova: ja nemam
kuu u kojoj sam zatiena, stalno sam
na otvorenom i neprestano sam izloena
njenim udima. Ljudi koji ive u gradu
to ne mogu da shvate. Priroda ti mrvi
Ego pokazujui da ti njoj nisi potreban,
a ti bez prirode ne moe da preivi.
Jedan od najznaajnijih uvida koji
Vam je donela vaa avantura je svest o
sadanjem trenutku to je okosnica
mnogih filozofskih i religijskih pravaca,
iz kojih su nastale i terapeutske tehnike
koje se baziraju na svesnosti i prisutnosti
sada i ovde jer je to jedino to zaista
imamo od ivota?

To moe samo ako se izmesti,

ako organizuje svoj ivot tako da sam
odreuje svakodnevicu. Ja nemam

prazan hod, ne moram da obavljam

poslove koje ne volim: da komuniciram
sa efom ili kolegom ako to ne elim,
da putujem gradskim autobusima,
stojim pred optinskim alterima
Moe i tada ovek da bude u sadanjem
trenutku, ali bi verovatno esto eleo da
pobegne iz njega. Putovanje vam samo
po sebi daje priliku da budete prisutni
u svakom trenutku. Ja sa podjednakom
radoznalou opaam svet oko sebe:
ljude, put, nebo, rastinje, kanjone, jezera,
kue, brda, ivotinje koje pretravaju
stazu, gradove, i stalno donosim odluke
od kojih mi zavisi svaki naredni korak.
Vozim svaki dan, ali mi nijedan nije
isti, ne ponavljaju se ni predeli, ni
gradovi, ni ljudi. Ne ograniava me
nita, nisam zavisna ni od ega osim
od najelementarnijih sila - vremenskih
okolnosti, smenjivanja dana i noi.
esto imam oseaj da se nalazim usred
jednog jedinog, neponovljivog ivota
koji mi se deava upravo ovog trenutka,
na ovom mestu. I da e pobei ako
budem poela da mislim o njemu, da se
preispitujem i planiram Umesto da ga
samo zgrabim i uronim u njega.
Kuda dalje?

Nastavljam da se kotrljam oko

sveta. Najpre na Tajland, pa na jug:
kroz Maleziju, Indoneziju, Filipine,
na prolee idem u Japan nakon ega
kreem u Latinsku Ameriku. Sve ee
mi se ini da sam postala nomad jer
ne razmiljam o zavretku putovanja,
o smirivanju ili konanom povratku.
Osvojila sam svoju slobodu i imam
neiscrpnu inspiraciju za pisanje ba
kao to sam matala dok sam bila vrlo
mlada i verovala da se i ne moe iveti
drugaije nego samo sledei svoj put.

januar

107