Sokrat je jedan od najznaajnijih i najinteresantnijih helenskih filozofa.

Svoj
ivot je posvetio uenju o vrlini, zalagao se za bezuslovnu pravednost i eleo
je da dosegne apsolutno znanje i tome je uio svoje sledbenike. Nije ostavio
ni jedan pisani dokument, ali je njegova re uspela da se uje nadaleko i
ostala je iva i aktuelna do danas.
iveo je u doba velikih politikih previranja na Peloponezu, pred poetak
Peloponeskih ratova. Kao izuzetno vet govornik, na trgovima antikih polisa
je raspravljao o aktuelnim politikim temama, ali i o bazvremenim etikim
pitanjima. Tako je stekao naklonost omladine, ali je izazvao bes vladajue
veine koja ga je optuila za bezbonitvo i osudila na smrt. Optuba je
glasila da Sokrat ne veruje u dravne bogove i da kvari omladinu.
Ono to su vladari smatrali zloinom, zapravo je bio Sokratov pokuaj da
narod prosveti uei ih da svoj ivot ive u skladu sa vrlinom, kako bi bili
dobri i sreni ljudi s jedne strane, a sa druge dobri i uzorni gradjani.
Za Sokrata je vrlina isto to i znanje. Da bismo mogli da postupamo dobro,
moramo pre svega znati ta je dobro. Znanje dobrog obezbeuje vrlinu. Onaj
ko zna ta je dobro nikada nee initi zlo. Ljudi nisu po prirodi loi. Niko ne
grei namerno, niti e namerno poiniti zloin, ve e zloin poiniti iz
neznanja. Medjutim, da bi se postigao ivot u skladu sa vrlinom, nije dovoljno
samo znanje vrline. Tu vrlinu treba iveti, treba je primeniti. To se postie
razumom, savladjivanjem strasti, tako to svemu treba odrediti meru. Treba
ovladati vetinom merenja, biti vet odabrati pravilno izmedju zadovoljstva I
bola, dobra I zla, ne preterati ni u jednom ni u drugom.
Sokrat je pokuao da naui ljude da budu primerni gradjani, da budu odani
svojim porodicama, pouzdani I dobri prijatelji, kao I da budu posveeni svojim
religioznim zajednicama, ali tako to e raditi na sebi, usavravati svoja
znanja I vetine, a ne biti samo puki lanovi drutva kojima upravljaju
vladari. Zbog toga je I stradao.

Kada je optuen da ne veruje u bogove u koje veruje drava I da kvari

omladinu uei je da ne potuje starije, iako je znao da ga eka smrtna kazna
nije odustao od svojih principa. Nije pobegao iz Atine, ve se sam branio pred
501 porotnikom rekavi da on nikada nije govorio protiv atinskih bogova i da
je verovatno da su ga pomeali sa Anaksagorom, ali da se jeste zamerio
mnogima kada ih je ispitivao o vanim pitanjima (ta je pravda, znanje,
vrlina, lepota itd.), i u razgovorima im pokazivao da nisu mudri, iako su se
hvalili da jesu.
Najvie mu je zamereno
najmudrijeg oveka. Sokrat
Kasnije je zakljuio da se to
zna", odnosno, zna koliko je
ljudsko znanje.

to ga je delfijsko proroite proglasilo za

kae da se i sam zaudio tom proroanstvu.
desilo zato to najvie od svih "zna da nita ne
pravu istinu teko dostii i koliko je nesavreno

Sokrat je ipak bio osuen na smrt, izmeu ostalog i zato to nije hteo da se
pokaje pred sudom. Ispio je otrov u atinskoj tamnici.
Pet vekova pre Hrista, Sokrat je stradao jer nije eleo da odustane od svojih
verovanja, nije hteo da prestane da se prirava svojih proncipa za koje je
tvrdio da jedino mogu da obezbede ispravan i pravian ivot, iako se niko
osim nekolicine njegovih sledbenika sa tim nije slagao. Demokratija u kojoj je
iveo Sokrat nema puno slinosti sa demokratijom kakvu danas poznajemo.
Ali zajednika karakteristika ova dva vremena, Sokratovog i naeg, je u tome
to se najispravnijim smatra ono to najuticajnija veina odredi kao takvo.
Danas je neuporedivo lake svoju misao rairiti i obelodaniti, ali posledice su
uglavnom iste. ovek takvih manira kao to su Sokratovi, bi i danas
verovatno bio shvaen kao i nekoliko vrekova pre Hrista. Neprihvatanje
kompromisa i zastupanje svojih uverenja bez obzira na miljenje veine je i
dalje teko postii. Moda kazna ne bi bila tako drastina kao u Sokratovo
vreme, ali bi sigurno postojala.