BESPLATAN

PRIMERAK

god.XI
br. 63

decembar
2014.

AGROSVET

AGROSVET 63
Struna revija
ISSN 1820-0257
Izdava: Agromarket doo
Adresa:
Kraljevakog bataljona 235/2,
34000 Kragujevac
tel: 034/308-000
fax: 034/308-016
www.agromarket.rs
DISTRIBUTIVNI CENTRI:
Kragujevac: 034/300-435,
Beograd: 011/74-81-920,
Valjevo: 014/286-800,
Ni: 018/514-364,
Subotica: 024/603-660,
Zrenjanin: 023/533-550,
Sombor: 025/432-410,
Sremska Mitrovica: 022/649-013
AGROMARKET CRNA GORA
Podgorica: +382 20 872 165
AGROMARKET BIH
Bijeljina: +387 55 355-230,
Banja Luka: +387 51 535-705
AGROMARKET KS
Pritina +386 49 733 814.

STRUNA SLUBA:
Dr Ivan Krolak - Direktor marketinga, 063/106-63-55
Dragan Lazarevi - ef strune slube, teren Srema 063/580-958
Dragan orevi - DC Ni 063/102-23-45
Radmila Vukovi - DC Kragujevac 063/105-81-94
Slobodanka Bulatovi - DC Sombor 069/430-19-91
Momilo Pejovi - DC Subotica 063/693-147
Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051
Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175
Milo Stojanovi - Ishrana bilja u povrtarstu i voarstvu,
Zapadna Srbija 063/414-722
Milan Rakovi, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078
Goran Radovanovi - Ishrana bilja u povrtarstu i voarstvu,
Centralna i Juna Srbija 069/50-70-979
Zdravko orovi, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUBA PRODAJE:
DC Kragujevac
Vladimir Dragutinovi, 063/438-483
Veselin uljagi, 063/658-307
Vladimir Milovanovi, 063/415-924
Zoran Radovanovi, 063/10-58-091
Nea Milojevi, 063/10-58-278

DC Valjevo
Dragutin Arsenijevi, 063/657-929

DC Ni
Bojan oki, 063/668-165
Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd
Velibor Hristov, 063/658-312
Ivan Gnjatovi, 063/11-24-540
Dragan Dimitri, 063/10-58-002

Direktor,
glavni i odgovorni urednik:
Dragan orevi dipl. ing. polj.
Grafiki urednik:
Sran Stevanovi
Sekretar redakcije:
Duica Bec

DC Zrenjanin
Neboja Lugonja, 063/10-58-223
Sran Proti, 069/507-09-78

DC Subotica
Dejan Milinevi, 063/106-74-79
Milo Tomaev, 063/635-495

REDAKCIJA:
Dr Ivan Krolak,
Dragan Lazarevi,
Radmila Vukovi,
Milo Stojanovi,
Slobodanka Bulatovi,
Momilo Pejovi,
Goran Radovanovi,
Zdravko orovi
Veselin uljagi,
Duko Simi
Milan Sudimac
Ivan Valent

DC Podgorica
DC Bijeljina
Miodrag Bogdanovi, + 382 69 300-844 Milenko Krsmanovi, +387 65 643-466
Miroslav Joki, + 382 69 300-845
Zoran Hamzi, +387 65 823-046
Gojko Ljumovi +382 69 183-032
Mladen Bijeli, +387 66 365-978
Jovo Vujevi, +387 66 394-750
Miroslav Vesi, +387 66 394-750

TAMPA:
Grafostil Kragujevac
Tira 8000 primeraka

DC Sombor
Nada Jovanovi, 063/693-501
Daniel Grnja, 063/438-641

DC Banja Luka
Bojan Kruni, +387 65 713-435
Slobodan Luki, +387 66 001-352
Dragan urkovi, +387 65 983-150
Maja Mirkovi, +387 65 146-875
Lolo Mareta +387 65 867-775

DC Sremska Mitrovica
Saa Gladovi, 063/105-80-41
Dejana Klisuri, 063/11-24-570

DC Pritina
Naser Spahiu +386 49-733-814
Eljmaz Orana +386 49-733-815

SADRAJ
DRAGIM ITAOCIMA!

NAI SAJAMSKI DANI

RATARSTVO U GODINI IZA NAS

VOARSKA PROIZVODNJA U 2014. GODINI

12

POVRTARSKA 2014. GODINA - TA NAM JE DONELA?

15

I REKORDI I GRAD I ...

17

UTICAJ PROMENE KLIME

NA IRENJE BILJNIH BOLESTI I TETOINA

20

(NE)OEKIVANA SEZONA PENICE JE ZA NAMA...

22

SA AGRARNIH MEDRIDIJANA

24

Ralstonia solanacearum BAKTERIOZNO UVENUE KROMPIRA

30

DRUGI PIU

32

TESTERE VILLAGER,
POTREBA SAVREMENOG DOMAINSTVA

35

POLJOSTATISTIKA

37

STEVIA - NAJSLAA BILJKA NA SVETU

40

ORGANIKA

42

ORGANSKA POLJOPRIVREDA

43

PELARENJE

45

RAZGLEDNICA IZ MADRIDA

46

VILLAGER, I DAJE I TRAJE

47

STOARSKI KUTAK

49

AGROSVET

AGROSVET

NAI SAJAMSKI DANI

Priredili: Dragan orevi, Predrag Nikoli, Radia Mileti,

Goran Petrovi, Naser Spahiu, Mirza Babi, Borislav Babi
nih partnera, oko 5500 posetilaca,
20-ak novinarskih ekipa, vie od 100
snimljenih priloga, stotinu saradnika angaovanih u pripremi sajmova,
petnaestak predavanja-prezentacija, i...i bezbroj izgovorenih rei koje
izraavaju poverenje koje se izgradilo izmeu domaina sajma i gostiju.

Kragujevac, Bijeljina, Podgorica - Period od 13. februara do 2.

marta moe se nazvati nai dani, ili
nai sajamski dani ili Agromarketovi dani sajmova. Neki bi moda
to i nazvali nezvaninim poetkom
trgovanja agrorepromaterijalom i
garden programom na podrujima
Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne
Gore. Jer, Bijeljina je bila 13. i 14.
februara domain V EXPO sajma, a
tafetu je preuzela Podgorica 20. i
21., takoe EXPO V sajmom, da bi
se centralna manifestacija zavrila u
Kragujevcu (27. februar 2. mart),
na VII EXPO, tzv. kunom sajmu
kompanije Agromarket.
Brojano, nai sajamski dani,
izgledaju ovako: vie od 6000 izloenih proizvoda, preko 2300 poslov-

Zajedniko obeleje sve tri manifestacije moe se nazvati i NOVO.

Prikazane novine u proizvodnom
portfoliu su brojne, i teko ih je pobrojati, od novih pesticida (Ikarus,
Fiesta...) u inoviranim pakovanjima,
ubriva (FF Aminoflex...), semena
(Hysun, Franchi, De Ree...), opreme za navodnjavanje (Agrodrip,
Sunstream), garden program (Black
edition) za koji deo ponude izrauju Amerikanci ili moda oprema
za preivljavanje Gerber u okviru
brenda Fiskars, itaslijanski batenski nametaj, ponuda proizvoda
Oregon, Telwin, Alpina, AL KO.
NS sajam - Preko 2000 posetilaca
u prva dva dana na promo tandu
(ispred hale 10) kompanije Agromarket na 81. Meunarodnom
poljoprivrednom sajmu u Novom
Sadu. Najveu panju gostiju izazvalo je demo vozilo Villager i demonstracija rada pojedinih ureaja,
kao i novine u proizvodnom porfoliu pesticida, vodorastvorljivih u-

briva brenda FitoFert, kao i oprema

za navodnjavanje. Naravno tu su i
promo aktivnosti brendova Oregon,
Dolmar, kao i struni saveti saradnika Agroservis slube.
Slovenija prepoznaje kvalitet
- Prologodinja premijera, nastup kompanije Agromarket kroz
brend Villager na slovenakom tritu, a preko najstarije sajamske
manifestacije u Gornjoj Radgoni je
bila izuzetna, te su domaini pozvali na nastup i ove godine. Naime,
Gornja Radgona je od 23. do 28. avgusta bila domain 52nd INTERNETIONAL FAIR OF AGRICULTURE
AND FOOD 52. Meunarodni sajam poljoprivrede i hrane. Tokom 6
dana oko 128 000 posetilaca obilo
je sajam i razgledalo ponudu preko
1750 izlagaa. Na tandu broj 2031,
na povrini od 200 m2 brend Villager predstavio je svoju novu ponudu
proizvoda. Izloeni proizvodi, strunost petorice domaina i ljubaznost
Nine, domaice tanda privukali su
veliki broj kako poslovnih partnera,
tako i posetioca, hobista, ali i profesionalaca. Neposredno, na licu
mesta, struno obueni saradnici
su kupcima i zainteresovanim posetiocima demonstrirali su lakou u
rukovanju i kvalitet ureaja brenda
Villager. Uz to, predstavljeni su i svi
segmenti post prodajne ponude. Akcija koja je po reakcijama i poslovnih partnera i krajnjih kupaca dala
odline rezultate. Na ovoj sajamskoj
manifestaciji premijeru je imao i
brend kristalnih vodotopivih i tenih formulacija ubriva FitoFert.
Atraktivna pakovanja. pripremljeni
promo materijal kako Agro, tako i

AGROSVET

svojim ljubaznou i strunou,

doprineli su i saradnici distibutivnih centara Bijeljina i Banja Luka.

Hoby linija bila su pravo prijatno

iznenaenje i struke i posetioca sajma. Drugo pojavljivanje u Sloveniji
donelo je i nove kontakte i temelj za
buduu saradnju.
Moskovski dani Agromarketa Najvea svetska poljoprivredna sajamska manifestacija 23nd International Food & Drinks Exibition World
Food Moskow, odrana je od 15.
do 18. septembra u Moskvi. Jedna
od vie od 1600 kompanija iz preko 100 zemalja koja je uzela uee
na ovom sajmu je i Agromarket.
Na jednoj od 12 tematskih sajamskih postavki, Svee voe i povre
gde je prijavljeno i najvie izlagaa
(294), svojim kvalitetnim proizvodima predstavio se ruskom tritu
ve poznat i priznat PIK Juni Banat Bela Crkva. U okviru postavke
Smrznuti proizvodi, meu 64 izlagaa, po prvi put je svoje proizvode
(vinja, ljiva, kupina) prikazao i
PD Zajear. Postojei kontakti uz
brojne nove sa ovogodinjeg sajma
u Moskvi, osiguravaju novu izvoznu
ansu lanicama Agromarket Grupa u narednim godinama s jedne
strane, a s druge jo veu obavezu i
Belocrkvancima i Zajearcima.

ket, odnosno Villager kao glavni

sponzor sajma, predstavio se na dva
tanda, jednim u hali sajma, a drugim na otvorenom koji je i privukao
najvei broj posetliaca. Ovome je
svakako doprinelo i prisustvo demo
vozila gde su svi zainteresovani mogli zahvaljujui strunom osoblju da
se upoznaju sa ureajima i alatima.
Bijeljinski sajam Ovogodinje
izdanje INTERAGRO 2014 u Bijeljini okupilo je preko 150 izlagaa
kako iz Bosne i Hercegovine, tako i
zemalja iz susedstva. Tokom etvorodnevnog druenja (17. do 20. septembar), preko 8000 posetilaca, poslovnih partnera ali i zaljubljenika u
poljoprivredu je prolo kroz sajmaske tandove. Naravno, Agromarket se predstavio na tandu sa ve
dokazanim brendovima Villager,
Oregon, Fitofert i AGM pesticide, a ukupnom odlinom utisku

umadijski poljoprivredni sajam

Grad Kragujevac je ve tradicionalno 11. put, koje li koincidencije od
11. do 14. septembra okupio brojne
kompanije, proizvoae i udruenja
da predstave sebe i svoje kvalitetne
proizvode. Kompanija Agromar7

Pritina, prvi put - Od 24. do 27.

septembra, odran je Jesenji poljoprivredni sajam u Pritini. Svoj
stand zahvaljujui preduzimljivim
saradnicima iz Distributivnog centra Pritina imala je i naa kompanija. Bila je to prilika za susrete sa
ve postojeim poslovnim partnerima sa Kosova, Albanije i Makedonije, ali i za predstavljanje brenda
Villager, Fitofert i ponude semena strnina domaih selekcionih
kua (NS, ZP) novim partnerima i
posetiocima. Uz malu pomo kolega
iz Srbije, izloenim proizvodima i
strunom osoblju, tand Agromarket je sve vreme privlaio najvee
interesovanje.
Zenica, najstariji BIH sajam - Zavren je 21. internacionalni sajam
ZEPS (30. septembar 4. okotbar),
u Zenici, najstarija i jedna od najznaajnijih sajamskih manifestacija naih komija. Saradnici DC
Bijeljina i Banja Luka su na 80 m2
sajamskog prostora predstavili celokupan asortiman proizvoda Villager

AGROSVET

i Oregon. Pored standardnog asortimana proizvoda, na sajmu su svoju

promociju doiveli novi artikli kao
to su burgije TWD, MAD pneumatski alat, a promovisana je i Villager
jesenja akcija 2014. Posebnu panju poslovnih partnera i posetilaca
privuklo je prisustvo demo vozila i
strunost kolega koji su profesionalno predstavili postojeim kao i
novim dilerima sve prednosti Viilager proizvoda. Ovakvo predstavljanje samo je potvrdilo visoke pozicije
koje kompanija Agromarket gradi
na prostorima Bosne i Hercegovine.

zemalja. U okviru sajma 1700 inovacija u proizvodnji i preradi je uestvovalo u takmiarskom delu. Novi
poslovni kontakti mogli su se sklopiti ne samo u direktnom kontaktu
ve i uestvovanjem u preko 250 revijalnih pregleda, konferencija i debata koje su organizatori sajma besprekorno organizovali. Ostvarena
poznanstva i iskazano interesovanje,
pre svega za proizvodima PD Zajear daju nadu u proirenje izvoznih poslova u narednim godinama.

Pariz, grad svetlosti i sajmova

po prvi put, kvalitetnim nastupom u
okviru predstavljanja poljoprivrede
i prehrambene industrije Srbije, na
50. Poljoprivrednom sajmu SIAL
u Parizu, Nord Villepinte, od 19. oo
23. oktobra, svojom ponudom sveeg i smrznutog programa, predstavila se i Agromarket Grupa. Tokom
petodnevnog trajanja, na ovoj manifestaviji 6300 izlagaa iz 105 zemalja
je svoje proizvode ponudilo armiji
od preko 150000 posetilaca iz 200

Bukuret - Indagra Expo - Drugi put

na najveoj sajamskoj poljoprivednoj manifestaciji u Rumuniji, kompanija Agromarket je posredstvom
svog dilera Gradina-Viitorului
predstavila nove proizvode brenda
Villager. Od 2. oktobra do 2. novembra u okviru ROMEXPO Exhibitions Centre u Bukuretu odran je
Indagra Expo 2014, meunarodni
sajam poljoprivrede uz uee preko
500 kompanija iz preko 30 zemalja.
Preko 60000 posetilaca je na 32000
m2 imalo prilike da u 4 celine, INDAGRA FOOD, ALL PACK, EXPO
DRINK & WINE, AUTOEXPOTEHNICA, ovrsne postojee ali i uspostavi nove poslovne kontakte.
Bolonja prvi put kompanija
Agromarket se prvi put predstavila
i na 41. EIMA International sajmu
u Bolonji. od 12. do 16. novembra,
kroz proizvode Villager i FitoFert.
Preko 235000 posetilaca, kao i sve
vei broj stranih izlagaa, potvrdili su poljoprivrednu mehanizaciju
kao referentnu taku na svetskom
tritu. Prilikom otvaranja sajma,
predsednik italijanske Federacije
proizvoaa poljoprivredne mehanizacije, Massimo Goldoni je rekao
i da je poljoprivredna mehanizacija
jedan od najboljih predstavnika nae
civilizacije. Tehnologija, ekonomija
i meusobna saradnja bili su centralne teme sajma. Biti u takvom
drutvu je zadovoljstvo, ast ali i
obaveza za dalje pozicioniranje i irenje kvalitetnih proizvoda koji dolaze iz brendova Villager i FitoFert.

AGROSVET

RATARSTVO U GODINI IZA NAS

Priredio: Milan Sudimac, dipl. in. polj.

ko dublje analiziramo proteklu sezonu moemo

videti da nije bila ni nalik nijednoj predhodnoj.
Iskusni poznavaoci agronomske struke kau da
se isti ili slini vremenski uslovi ponavljaju nakon vie
decenija. Kada proe tako dugaak period sve to nam
se desi je potpuno novo jer su drugi ljudi, iskustva,
hibridi, mehanizacija ... Uspean je onaj ko uspostavi
ravnoteu izmeu svih faktora i prepozna potrebe biljaka jer ne uspevaju najpametniji i najai ve oni koji
su spremni da oslukuju i prilagoavaju se.

koji pravilnim odabirom herbicida pokuavaju dobiti

rezultate priblino idealnim. U predhonim godinama
u hibridima suncokreta koji se gaje na konvencionalni
nain ustalila se herbicidna kombinacija Mont 1,4 +
Terbis 1,0 + Girasolin 1,0 l/ha. Prskanje ovih hibrida
suncokreta posle setve a pre nicanja je jedino i mogue
jer po nicanju useva herbicidi se ne primenjuju. Ako
se ovaj tretman ne odradi na vreme kasnije nemamo
mogunost ispravke.

Regija u kojoj se zasniva naa proizvodnja specifina

je po mnogo emu. Prosena koliina padavina po m
tokom kalendarske godine iznosi od 550 do 600 l/m.
Treba imati u vidu da je taj iznos daleko manji u vegetacionoj sezoni. I to malo padavina tokom sezone je dosta
neujednaeno pa kada su nam padavine najpotrebnije njih nema. Tako je bilo bar do sada. Onda je dola
2014. godina i sve promenila. Zabeleeno je duplo vie
padavina samo u vegetacionoj sezoni. Takoe temperatura vazduha se u kratkim vremenskim intervalima
veoma esto menjala. Kako se to odrazilo na biljke? U
poetku su biljke brzo nicale ali kasnije usled prohladnog vremena sporo napredovale. Prevlaenost zemljita je uticala da usevi neretko imaju ukaso zelenkastu boju. U takvim okolnostima i primena herbicida je
veoma oteana jer su se biljke nalazile pod stresom.

Ono to je najvei problem bio kod tretmana posle setve a pre nicanja useva je postii dobru efikasnost herbicida, a ujedno izbei fitotoksije. Za gore navedenu kombinaciju moemo da kaemo da smo to i postigli. Dobro
izbalansiran odnos herbicida u ovoj kombinaciji prua
nam veoma kvalitetnu zatitu jer usev dugo vremena nakon tretmana ostaje ist od korova. Problem uskolisnih
korova koji se javio tokom sezone reavan je primenom
dva graminicida Kletox koji se u zavisnosti od spektra korova primenjivao u dozi od 1,0 do 2,0 l/ha, kao i
Targa Super preimenjena u opsegu od 1,0 do 4,0 l/ha.

Dobro nam je poznato da kada primenjujemo herbicide posle setve a pre nicanja (pre-em) neophodna
nam je kia (bar 10 l/m2) da bi se aktivirali i odradili
posao. Tokom naredne godine sa scene herbicida izlaze preparati na bazi acetohlora (primena i prodaja do
30. 06. 2015.). Dobri poznavaoci poljoprivredne proizvodnje znaju kakve su mogunosti acetohlora. Njegova iroka primena u ratarstvu (kukuruz, suncokret)
posle setve a pre nicanja useva i korova omoguavala
nam je relativno dug period bez prisustva korova. Jedan je od retkih herbicida koji je u toj fazi mogao da
kontrolite brojne jednogodinje travne i neke irokolisne korove koji se inae veoma teko suzbijaju posle nicanja. Nai poljoprivredni proizvoai oko 30%
povrina kukuruza i suncokreta prskaju posle setve
a pre nicanja. Postavlja se pitanje da li ima i ta bi to
moglo adekvatno da zameni pomenute herbicide.

U kukuruzu smo takoe preporuivali i primenili zemljine herbicide i to kombinaciju Mont 1,4 + Terbis
2,0 l/ha. Efikasnost hemije je u velikoj meri uslovljeno vremenskim uslovima. U periodu nakon tretmana
nisu poeljne obilne padavine koje na lakim, peskovitijim zemljitima mogu dovesti do ispiranja herbicida u dublje slojeve. Isto tako tretmani posle nicanja
useva i korova su takoe podloni ekstremnim meteorolkim uslovima. Lou efikasnost imamo kada primenjujemo herbicide po veoma toplom vremenu uz nisku
relativnu vlanost vazduha. Zbog brzog porasta useva
nemamo mogunost ispravke. Iz tog razloga zemljini
tretman moe biti dobar izbor jer kasnije postoji mogunost korektivnog prskanja. U uslovima koje smo
imali tokom prolea 2014. godine (obilne padavine, veliki broj kinih dana) ukazala se potreba za primenom
tzv. korektivaca u jednom ili u split tretmanu. Izbor je
zavisio od procene iskusnih strunjaka na terenu, a u
ponudi su bile ve proverene kombinacije kao Siran
40SC/Siran 750 WG/Motivell 4SC/Motivel Extra
6OD sa agroDimark/Banvel 480S do 5. lista, odnosno Callisto 50WG/Mezatron do 8. lista kukuruza.

Struna sluba Agromarketa je znajui da dolazi momenat izlaska acetohlora u igru ubacio preparat pod
nazivom Mont (s-metolahlor). Ovaj proizvod sam po
sebi nije dovoljan pa mu se zbog proirenja spektra delovanja na irokolisne korove dodaju drugi herbicidi u
zavisnosti od useva. Ono to je bitno Mont je preparat
koji je pored ratarskih useva registrovan u i povrtarskoj proizvodnji to mnogo govori o njegovoj selektivnosti. Nakon njegove primene ne postoje ogranienja u
plodoredu. Dobro se vezuje za koloide zemljita i kao
takav prua dugotrajnu zatitu preko zemlje. U proizvodnji ne postoji idealan proizvod ili kombinacija herbicida koja reava sve probleme. Zato postoje agronomi
9

AGROSVET

Tema koja je svakako uzburkala naunu i strunu

javnost tokom 2014 godine je pojava bolesti na penici gde je dominirala samo jedna lisna ra. U naim
agroekolokim uslovima postoje nekoliko vrsta ra od
kojih su najznaajnije obina ra (Puccinia recondita)
koja je i dominantnija i uta crtiasta ra lista (Puccinia
striformis). Ako analiziramo vremenske uslove videemo da je jesen i zima 2012/2013 bila dosta blaga. Sklop
penice dosta bujan koji nije proao period kaljenja tokom zime i samim tim nespreman uao u vegetacionu
sezonu 2014 godine. Ve krajem ferbruara i poetkom
marta na terenu smo mogli da vidimo prisustvo ute
crtiaste re to je ve tada ukazivalo na opasnost. Optimalni temperaturni zahtevi za razvoj (5 150C) ute
crtiaste re su daleko nii od obine re, a iznose 15
20 0C. Visok infekcioni potencijal ute crtiaste re
tokom ranog prolea pri niskim temperaturama prouzrokovalo je eksplozivni razvoj koji se kasnije veoma
teko mogao zaustaviti. Na osnovu prisutne zaraze i
fenofaze strnih ita tretman je bilo neophodno uraditi
u treoj dekadi marta. U toj fazi naa struna sluba
je preporuila preparat Excorta (epoksikonazol) u dozi
1,0 l/ha. Ovaj preparat pripada grupi triazola i jedan
je od najbolje ocenjenih fungicida protiv re i septorije. U ostalim zemljama predstavlja standard zatite
strnih ita. Primenjen u toj fazi u potpunosti je zaustavi razvoj re i irenje na gornje spratove. Naravno
naredni tretman koji je bio vie nego potreban trebalo
je primeniti 20-ak dana nakon prvog jer su este kie i
vetar dodatno pogoravale situaciju. Fungicid koji smo
mi u toj fazi preporuivali Excorta plus (epoksikonazol
+ tiofanat-metil) u dozi 0,4 0,6 l/ha. Onaj koje u tim
fazama uradio tretmane mogao je da ouva lisnu masu.
Poetkom maja kada penice poinju sa cvetajem imali
smo veoma mnogo padavina to je bio glavni preduslov
za razvoj fuzariuma. U tom periodu pored fuzariuma i
ra se popela na klas tako da je bilo neophodno zatititi
se od njih. Excorta plus je preparat koji ima odlino
delovanje i na fuzarioze klasa pa se moe primenjivati i
u fazi cvetanja. Godina nas je upozorila da onaj ko eli
visoke i stabilne prinose strnih ita mora da u tehnologiju proizvodnje urauna bar 2 fungicidna tretmana.
Obilaskom strnih ita tokom jeseni 2014. godine takoe su registrovani simptomi re na listovima. Ra se
moe nai i na travama iz spontane flore kao i na nekim
korovskim biljkama koji slue kao prenosioci infekcije.

Poslednjih nekoliko godina na tritu su se pojavili

IMI tolerantni hibridi suncokreta tj. hibridi koji imaju
gen otpornosti na imazamox. Kod ovih hibrida proizvoai imaju tu slobodu da mogu suzbijati korove posle
nicanja suncokreta. Kod ovakve primene bitno je da se
prati porast korova, a ne sunckreta jer se ne sme dozviliti da korovi prerastu. Iako se ovi herbicidi mogu
primenjivati posle nicanja suncokreta treba izbegavati njihovu primenu kada je suncokret veliki jer veina
hibrida posle tretmana dobiju ukastu boju. Preparat
Ikarus (imazamox) je herbicid koji se moe primenjivati u IMI tolerantnim suncokretima, a koji se pojavio
tokom 2014 godine. Ovaj herbicid veoma dobro suzbija korove kao to su iak, keree groe, abutilon ...
Herbicid kao to je Ikarus pokazuje veoma dobru efikasnost na korove kao i dobru fleksibilnost u primeni.
Njegova primena nije usko vezana samo za suncokret
ve se moe primenjivati i u soji. U soji ovo nije jedini
herbicid koji se primenjuje za suzbijanje korova posle
nicanja ve se esto kombinuje sa preparatima kao to
su Dynox, Symphoni, Bentamark. I na kraju kako da
se reimo rizomskog sirka u soji i suncokretu? Tako
to emo primenjivati herbicid Kletox. Proizvod koji
pored registracije u ratarstvu moe se primenjivati i u
povrtarstvu to mnogo govori o njegovoj selektivnosti.
Doza primene Kletoxa u zavisnosti od porasta korova
iznosi od 1,0 do 1,5 l/ha.
Ova godina je i potvrdila neophodnost onoga o emu
saradnici strune slube kompanije Agromarket
uporno priaju, potreba za primenom folijarnih ubriva kao standardnom merom. U uslovima stresa kojih
je bilo napretek tokom cele sezone, i herbicidni i fungicidni tretmani kombinovani su sa tzv. folijarcima,
FitoFert Humisuper, FitoFert Humistart, FitoFert
Kristal 20:20:20, a proizvoai repe, suncokreta i soje
obogatili su svoj rod i primenom FitoFert Bor Max 20.
Ne postoji idealna kombinacija preparata koja e u
potpunosti reiti probleme ve postoji agronom koji
bira tim kojim e moi utakmicu da iznese do kraja i
ostvari povoljan rezultat.

10

AGROSVET

Temeljit, ciljan na vai

Kra
tk a

Efikasan Jedinstven Odriv

id
ug
or
o

od

iv o

st

ie

kon

om

i k a ..
11

AGROSVET

VOARSKA PROIZVODNJA U 2014.GODINI

Priredila: Radmila Vukovi, dipl. in. polj.

a zavretku je i ova proizvodna godina u poljoprivredi,

koja je po mnogo emu ekstremna i koje mnogi ne ele da se
seaju. Ne moemo da ne pomenemo najpre loe meteoroloke uslove,
koji su zadesili celu Srbiju (velike
koliine padavina, poplave, grad) i
naneli tete irih razmera. Voarstvo
takoe moe da zabelei uglavnom
loe rezultate po ostvarenoj dobiti
u svim vonim kulturama. Jedino
su kod jabuke pojedini proizvodjai doekali svetlo na kraju tunela,
a moda ih tek eka. Voari su ove
godine esto gledali u nebo u nadi da
vide sunce, ali su videli samo provale oblaka. Od poetka aprila do kraja
avgusta je palo od 800 - 1000 l vode
po m2, to je trostruko vie od proseka, uz to je u svakom mesecu bilo
oko 15 kinih dana. Kina godina
je donela mnogo nevolja sa biljnim
bolestima, a ovi uslovi su idealni za
njihovo razmnoavanje i irenje. Takoe, blaga zima rezultirala je pre-

ivljavanjem velikog broja tetnih

insekata te je i borba sa njima bila
neprestana. Napraviemo osvrt na
probleme u pojedinim kulturama sa
preporukom, kako ih na pravi nain
reavati.
Prva koja stie na rod i treba da
donese prvi novac u sezoni je jagoda. Ona nije slavno prola, jer je vrlo
osetljiva na trule ploda Botritis cinerea, a takoe su svoj danak uzele i
antraknoza, kao i plamenjaa korenovog vrata. Trule ploda se reava sa
3-4 tretiranja od faze pred cvetanje
do formiranja plodova preparatima:
Funomil, Pyrus, Cormax, Switch.
Problem je bila i velika lisna masa,
koja oklopi redove te nije dozvoljavala preparatu da dospe na plod. U
tom sluaju samo runo tretiranje i
podvlaenje rasprskivaa pod lie,
dalo je rezultate. Antraknoza jagode
je sve vei problem, iri se sadnim
materijalom i preko ostataka u zemljitu. Reava se sa dva tretiranja
12

pred cvetanje fungicidima iz grupe

strobilurina. Queen. Plamenjaa se
takoe iri preko zemljita i biljnih
ostataka, a suzbija se zalivanjem ivia na poetku vegetacije fungicidima Ridomil Gold ili Fostonik.

AGROSVET

Trenja je dobro ponela rod, ali

ga nije donela do kraja, jer je trulila kao zelena, a i plodovi su pucali
od velikih kia. Zbog loeg kvaliteta
otkupna cena je bila niska i slabo je
ila u izvoz. Pucanje plodova trenje
je veliki problem svake godine, to
dovodi u pitanje rentabilnost gajenja ove voke. Problem moe da se
u velikoj meri rei primenom preparata Vin film primenom dva puta
do berbe u dozi 2,0 l/ha, jer utie na
omekavanje pokoice te ona postaje elastinija.
Vinja je opet imala svojih problema: stradala je od monilije, na koju
je veoma osetljiva, jo vie od kokomicesa, zbog koga je prerano ostala
bez lista te nije uspela da sazri. Suva
materija je bila veoma niska te nije
bila atraktivna ni za vodee proizvoae sokova. Otkupna cena nije bila
na zavidnom nivou, tako da je jedva
pokrila trokove proizvodnje i berbe.
Monilia napada cvetove i plodove u
zrenju i vinja je najosetljivija na
ovu bolest od svog ostalog voa. Zatita se obavlja dva do tri puta od poetka cvetanja do precvetavanja, kao
i u fazi zrenja plodova, preparatima:
Cormax, Pyrus, Funomil, Octave,
Luna Expirience. Kokomices koji
izaziva lisnu pegavost i prevremeno
opadanje lia je karakteristina bolest u kinim godinama, zato i njoj
treba posvetiti punu panju, utoliko
pre jer prezimi u opalom liu. Hemijska zatita se obavlja tri do etiri
(u zavisnosti od vremenskih prilika)
puta posle cvetanja u intervalima od
10 do 15 dana i jednom do dva tretmana posle berbe. Do berbe treba
koristiti preparate koji se dobro vezuju za list vinje i slabije se spiraju kiom kao to su: Captan, Syllit,
Agrodin, a nakon berbe Balear ili
Octave. Pored standardne tetoine, trenjine muve koja se suzbija
insekticidima na bazi dimetoata (po
precvetavanju), i u dva tretmana insekticidom Afinex, poslednjih godina sve vee tete priinjava ilogriz.
Nema jedinstvenog reenja ove tetoine ve je potrebno kombinovati
nepesticidne vaenje osuenih stabala, obrada zemljita u redu, zalivanje, feromonske klopke, sakupljanje

imaga i pesticidne mere - redovni

tretmani tokom vegetacije i nakon
berbe zasada ali i biljaka iz spontane flore u susedstvu gajenih biljaka
insekticidima kao to su Reldan,
Nurelle, zalivanje biljaka rastvorom
pomenutih insekticida ali i korienje bioinsekticida Naturalis.

se reava sa dva tretiranja u periodu

zrenja plodova, preparatima Funomil, Pyrus, Switch. Ali je oteavajua okolnost veliki broj sorti razliitog peroida zrenja. Takoe treba
obavezno dodati okvaiva Vin film
koji e smanjiti pucanje pokoice i
bolje vezivati preparat za plod. Od
velikog znaaja je i suzbijanje tetoina u periodu zrenja (surlai, tripsi)
koji mogu da naprave oteenja na
plodu i time stvore ulazno mesto za
prodor gljiva trulenica. Primena insekticida Runner, Reldan, Nurelle
D, Vantex, Afinex, pokazalo je dobru zatitu.

Kajsija i breskva u velikoj meri

nisu doekale berbu ak ni za rakiju, istrulile su na grani kao zelene
ili poluzrele, tako da ni hemijska
zatita nije mnogo pomogla, jer je
to situacija kao da plodove danima
drite u toploj vodi. I ovom vou je
bila niska otkupna cena, jer su otkupljivai imali strah da im kupljeVinogradi su tek posebna pria,
na roba za dva dana potpuno istruli, nema ega nije bilo. Groe smo ove
to se esto i deavalo. Monilia ploda godine gledali samo na slici, a i vina

13

AGROSVET

se neemo napiti od ovogodinje

berbe. Najpre se pojavila plamenjaa u cvetanju i napala grozdove, a
kasnije tokom juna je napravila pravu pusto, zbog ega su opali listovi i
ostali goli lastari. Pepelnica se takoe javila posle cvetanja. Izuzetno jak
napad crne trulei u junu mesecu.
Stari vinogradari, koji do sada nisu
znali ta je to, imali su priliku da je
sretnu. i na kraju siva trule u avgustu i septembru, u periodu zrenja,
koju ve dobro poznajemo. Savladali
su je samo najuporniji. Retki su oni,
koji su ove godine sauvali rod groa. Pobedili su disciplinovani, uporni i sa znanjem.(ili su sluali one koji
znaju). Umesto est tretiranja u ovoj
ekstremnoj godini je bilo neophodno
10-12, pored poznavanja simptoma,
momenta zatite i delovanja hemijskih preparata. Suzbijanje plamenjae je poelo od faze pred cvetanje
na 7 -10 dana sistemicima: Ridomil,
Fostonik, a kasnije nastavljeno preventivnim preparatima: Kaptan,
Penkozeb te naizmenino sa bakrnim preparatima. Pepelnicu su oni
koji su sluali i nisu se rukovodili
verskim ili nekim svojim kalendarom drali pod kontrolom primenom fungicida Postalon, Systhane,
Queen i Microthiol disperss. Crna
trule je suzbijena Captan-om i Blue
bordo, a siva trule Pyrus i Switch, s tim to je prvi tretman trebalo
uraditi u precvetavanju. Bakar (Cuprablau Z Ultra, Funguran OH) je
imao znaajnu ulogu u ovakvoj godini jer ojaavao pokoicu bobica i
spreavao pucanje, te se samim tim
smanjila pojava botritisa.

Na kraju smo se obradovali jabuci koja je odlino podnela ovakve

uslove i zabeleila rekordne prinose.
Otkupna cena je na poetku bila solidna, tako da smo taman pomislili
da e nekako finansijski da se pokriju svi ovi prethodni promaaji. Sve
bi bilo dobro da nema onog ali.
Stvorile su se okolnosti oko izvoza
da je otkupna cena pala, a trai se
i besprekorna roba prve klase, koje
mi imamo vrlo malo. Razlozi za lo
kvalitet je pre svega pojava grada u
svim voarskim terenima, koji su dosta otetili voe i kao takvo moe da
ide samo u industriju. Takoe ima i
pojave venturije na plodovima, jer
je godina pogodovala ovoj bolesti.
aava krastavost ili venturija je
komplikovana bolest i zahteva dosta
znanja, a ovom prilikom bih samo
upozorila da se ne koriste stalno jedni isti sistemici (difenokonazol) da bi
sauvali tu aktivnu materiju od rezistencije gljive . Moe povremeno da
se ubace i noviji preparati, kao to
je Indar, i u kombinaciji sa tzv. preventivcima, te to vie koristiti preparate sa razliitim mehanizmom
delovanja.
Da sve nije ba tako crno, moramo
gledati sa vedrije strane i nadati se
boljem idue sezone. to kae mudra izreka Neka smo ivi i zdravi,
preiveli smo i u gorim vremenima.
elimo vam uspenu iduu proizvodnu godinu, jer se drimo one
ipak se okree i da ne moe stalno
da bude loe.

14

AGROSVET

POVRTARSKA 2014. GODINA

TA NAM JE DONELA?
Priredili: Milo Stojanovi, dipl. in. polj; Goran Radovanovi, dipl. in. polj.

ovrtarstvo, jedna od grana poljoprivrede u naoj lepoj Srbiji,

ne toliko razvijena i rasprostranjena kao druge grane (ratarstvo
i voarstvo), ali je uvek tu u prikrajku gde eka neka bolja vremena za
rast i razvoj i svoju afirmaciju. Jednostavno, povrtarstvom i to onim
intezivnim (plastenici, staklenici i
otvoreno polje pod sistemom za navodnjavnje), jo uvek se u Srbiji bave
mala porodina gazdinstva sa tri generacije u njima, koja obruju do pet
hektara (0,5 1 ha plastenika i par
hektara otvorenog polja). Ovakva
struktura povrtarskih poljoprivrednih gazdinstava ne dozvoljava da se
povrtarstvo intezivno razvija i krene
napred. Sa druge strane tu je i siromana drava, koja jo uvek nema
strategiju razvoja koja e pokrenuti
nae povrtarstvo, kao na primer u
Turskoj, Makedoniji, Albaniji...

ramo rast i razvoj, jer ga jednostavno

nee biti, zbog nae neodgovornosti
i olakog svatanja stvari. Ve je poelo da se pria o sezoni 2015. i to
iskljuivo kod povrtara, jer oni prvi
kreu kroz setvu ranog plastenikog
povra. Pria se kao i sve do sad u
naem narodu, nee se valjda ponoviti za proizvodnju ovako loa i kina godina kao 2014. Jer kae narod,
iskustveno Od sue neto i rodi, a
od kie i vode nita, ali sa druge
strane i Uuuuu, samo da se ponove
cene paradajza, krastavaca i ostalog
povra kao u 2014., pa svi emo biti
milioneri. U naem narodu uvek
neodlunost i neplanska organizacija, uvek neka gledanja u karte, da ne
izgovorimo neku jau re kao to je
vraanje. Sve dok bude tako, jednostavno ne moe nam biti bolje, ni naim povrtarima ni nama koji smo posredno i neposredno vezani za njih.

Sve dok se na ove probleme bude

olako gledalo od strane nadlenih
institucija, a i samih povrtarskih
proizvoaa, u svaku sledeu godinu
ulaziemo u sve veu i veu neizvesnost, i neemo znati kako da plani-

Ne treba mnogo da budemo pametni da bi ovo probleme reili,

treba samo izvui pouke iz predhodnih sezona i ne ponavljati greke u
narednim, nego unapreivati proizvodnju i truditi se da zajednikim

15

snagama doemo do cilja i dobrog

prinosa, kvaliteta i cene povrtraskih
proizvoda. to bi rekli stari Latini
Historia magistra vitea est Istorija je uiteljica ivota. Ali mi kao
da ne sluamo istoriju, ponavljamo
greke i vraamo se uvek korak, dva
ak i tri nazad i nazad.
Hajde samo da pogledamo sezonu
koja je za nama, povrtarsku 2014.
Sve je krenulo idealno, nije bilo jakih ranih mrazeva, biljke su dobro
stajale u plastenicima i to one iz rane
proizvodnje, i onda kree mrak, kia,
velika voda (poplava), jednom reju
prirodna katastrofa od koje nema
spasa tamo gde udari. Posle toga svi
jednostavno moemo samo da se
pomolimo Bogu i kaemo Nikada
se ne ponovilo. Ali sa druge strane
posle katastrofe kree i dalje kina
godina, a mi nita ne radimo da pripremimo nae biljke i prilagodimo
tehnologiju proizvodnje za takvu
godinu. I dalje se u 70-80 % sluajeva povre gaji i sadi bez banka tj. na
ravnoj povrini ak i u male depresije gde se voda zadrava i tako ubija
nau biljku od korena. Kada emo

AGROSVET

jednom shvatiti, ili bar preslikati

ono to rade ljudi u svetu, hajde da
pre sadnje ili setve napravimo bankove za nae povrtarske biljke i to na
glinovitim i slabo propusnim zemljitima pre svega, a posle i na dobro
propusnim zemljitima. Sada postoje dobre maine za pravljenje bankova, ujedno stavljaju i foliju i kap
po kap sistem, neke ak i ubacuju
startno FitoFert ubrivo, insekticide
i ujedno i seju ili sade. Nije to velika investicija, jedno povrtarsko selo
moe da se udrui i kupi 2-3 maine, i zajedniki da je koristi. Ali opet
na mentalitet, rei e nai ljudi Ne
moe to da proe, e se posvaamo
ve prve godine, ali mi i dalje ne
shvatamo da je sve u poslu interes,
udruimo se u zajednikim interesima da bi pobedili. Drugo izaberimo
pravi sistem za navodnjavanje, mora
se voditi rauna na kakvom razmaku
se stavljaju kapljai. Kod nas je uvek
navika ta koja pobeuje, bila ona dobra ili loa. Najprodavaniji u Srbiji
su sistemi za navodnjavanje sa razmakom kapljaa na 10 cm. Promenimo to preimo na razmak izmeu
20-30 cm, mnogo je bolje za povrtarske biljke i nain rada njihovog ko-

rena. Tree primena specijalizovanih kristalnih FitoFert ubriva, kroz

sistem kap po kap. Ove godine povrtari kau Kako neto da hranim,
kada svaki dan pada kia, a to je
doprinelo loem kvalitetu proizvoda
i smanjenju prinosa. Jednostavno u
tim sluajevima treba posluati struku, i davati biljkama iste koliine
ubriva sa malim koliinama vode
i tako poveati EC u vodi za navodnjavanje. Ovim nainom i u kinim
godinama, biljke e dobiti dovoljne
koliine hrane u zoni korena i bie
zdravije, prinosnije i kvalitetnije. I
etvrto primena zatitinih sredstava.
U kinim godinama i to pre svega u
povru, mora se raditi intezivnija zatita, skoro posle svake kie i to dobrim sisteminim i kontaktim preparatima. Mora se obratiti panja
na gljivina oboljenja, a samim ti i
baciti akcenat na primenu fungicida
sa razliitim mehanizmima delovanja. I na ovo veina naih povrtara
nije obratila panju u toku kine
2014. pa su se pojavili problemi sa
bolestima na krompiru, lubenicama,
paprici, kornionima i to u proizvodnji na otvorenom polju. Istovremeno, i korovske biljke su iskoristile

16

nepovoljne vremenske prilike ali i

nedostatak bankova i folije ovladale brojnim usevima. Da postoji tzv.
sveto trojstvo nevolja, blaga zima
dozvolila je prezimljavanje i kasnije
irenje i teta kao posledica brojnih
tetnih insekata, a obilje padavina
donelo je i veliku migraciju pueva
ka izvoru hrane, povru i lisnatom i
svakom drugom.
Sve ove probleme i loe tehnologije, u sezoni za nama neutralisala je
dobra cena povrtarskih proizvoda
i to pre svega iz cena povra iz plastenika. To lino kau nai povrtari,
ali opet je tu mali problem jer retko ko od njih pravi kalkulacije cene
kotanja povrtarskog proizvoda i sa
pravim podacima ulazi u zavrnu raunicu. Cena jeste dobra, ali gde su
prinosi i kvalitet proizvoda, gde je
raunica da je paradajz rodio za 20
% vie po ovakvoj godini i da je bio
jo kvalitetniji. Na to nai povrtari
moraju u budunosti da obrate panju, da bi mogli i po dobroj godini
kada svima dobro rodi i sa niim cenama proizvoda da dou do zarade i
zadre kontinuitet u rastu i razvoju.

AGROSVET

I REKORDI I GRAD I ...

Priredili: Marina Zabrki, dipl. in. polj; Dejan Brankovi, dipl. in. polj; Dragan orevi, dipl. in. polj.

Tab. 2. - Meteoroloki parametri za period 1. januar

30. novembar 2014. godine na podruju Zajeara i poreenje sa viegodinjim prosekom (1967 2010)

ovoj strunoj reviji ali broj 60. (jul-avgust) upoznali smo itateljstvo sa stanjem voarenja i
ratarenja na imanjima koja posluju u okviru
Agromarket Grupa, PIK Juni Banat Bela Crkva i
PD Zajear Zajear, na kraju prolea, a u prvim danima leta. Prema ondanjoj slici, i voe i usevi su obeavali rekordne prinose i vrhunski kvalitet. Sada, poetkom decembra, u situaciji smo da podvuemo crtu.

Mesec

Koliina padavina
(mm/m2)
2014.

Srednja mesena
temperatura (0C)

Viegodinji
Viegodinji
2014.
prosek
prosek

Svaka ozbiljna analiza proizvodnje poinje od vremenskih uslova koji su vladali tokom vegetacione sezone. U tabelama su date vrednosti osnovnih parametara
kako za Belu Crkvu, tako i Zajear, a koje mogu da pomognu u analizi ostvarenih rezultata.

Januar

46,2

35,0

0,9

- 0,7

Februar

20,8

38,8

0,7

1,4

Tab. 1. Koliina padavina i temperature vazduha na

podruju Bele Crkve u periodu januar-novembar 2014.
godine

Mart

55,0

43,8

9,0

5,6

April

147,5

52,0

11,0

11,2

Maj

131,4

65,5

15,2

16,4

Jun

148,7

67,5

19,3

19,7

Mesec

Padavine
(mm/m2)

Temperatura
vazduha 0C

Kini dan Suma srednja

Jul

55,3

58,1

21,6

21,5

min

max

Avgust

111,8

38,4

21,0

20,8

Januar

0,0

4,0

-8.4

14.5

Septembar 118,0

44,5

16,2

16,4

Februar

5.2

6.7

-5.5

20.1

Oktobar

48,8

39,3

10,8

10,4

Mart

44.4

9.5

-0.8

22.6

Novembar

35,0

52,2

6,0

4,7

April

13

88,0

12.6

0.7

25.3

Maj

10

159.2

15.9

1.3

32.3

Jun

65.2

19.5

6.9

37.1

Jul

17

266.4

21.6

10.1

37.3

Avgust

83.8

20.8

7.3

35.5

Septembar

13

142,0

16.6

3.7

30.7

Oktobar

79.8

12.6

-0.3

27.4

Novembar

8,2

8,1

-1,9

24.0

Gledajui obe tabele, reklo bi se da su oba lokaliteta obilovala padavinama koje su dolazile i onda
kada nisu trebale. Ako se zna da je viegodinji
prosek padavina za oba lokaliteta do 600 mm/m2,
a da u 2014. godini registrujemo viak od 350 do
400 litara, jasno je kakva je godina na izmaku. To
je iziskivalo dodatne napore u ouvanju roda i sve
predviene mere zatite i ishrane (vidi tekstove
Nae ratarenje i Nae voarenje, Agrosvet
br. 60.) su obavljene kada je to bilo planirano, a
raeno je i preko reda kako bi sauvali i kvalitet.
17

AGROSVET

Drugi izvozni adut Belocrkvanjaca je breskva i nektarina pod kojom se nalazi 105 ha, a u sortimentu su
zastupljene Springold, Springcrest, Red Heven,Samerset,
Fayet, Sunkrest, Royal Glory, Big Top, Stark Red Gold, Caldesi 2000, Morsianni, Rita Star. Celokupna povrina se
nalazi pod zalivnim sistemom, a 12 ha nektarine je pokriveno protivgradnom mreom. Najstariji zasad je podignut pre 23 godine, a najmladji pre 4 godine. U 2014.
godini, visokim prinosom i kvalitetom izdvojile su se:

Zasadi vinove loze prostiru se na 75 ha. Od ukupne

povrine 20% je vinskog groa, sorte Crni burgundac, ardone, Traminac, Semijon, a ostalih 80% je stono
groe sorte Viktorija i Muskat Hamburg. Starost zasada se kree od 4-21 godine. Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima i silnim problemima sa bolestima,
2014. godinu su obeleili:

Ukratko, u Beloj Crkvi, koja predstavlja sinonim za

jabuku, ukupna povrina iznosi 197 ha, sa sledeim
sortimentom: Idared, Golden delicious, Greni smith, Red
delicious, Breaburn, Gala mondial ali i sorte Belgolden,
Gala Brookfiled, Mariri red, Greni smith klon Challenger,
Red Delicious klon Camspur, Golden Delicious klon Reinders. Najstariji zasad je podignut pre 21 godine, a najmladji zasad ove godine. Celokupna povina se nalazi
pod zalivnim sistemom i regulisanim navodnjavanjem
u sitemu kap po kap i izbalansiranom ishranom. Od celokupne povrine, 100 ha novih, mlaih zasada je pokriveno protivgradnom mreom. U 2014., rekorderi su:

Kaldezi, godina sadnje 2009. prinos 30 t/ha;

Big Top, godina sadnje 1998. prinos 26 t/ha;
Sankrest, godina sadnje 1995-1997. prinos 25 t/ha;
Red Heven, godina sadnje 2006. prinos 24 t/ha.

Muskat Hamburg, godina sadnje 1993., prinos 17 t/ha

sorta Viktorija, godina sadnje 2010. prinos 10 t/ha;
sorta Crni Burgundac, godina sadnje 2007. prinos
8 t/ha.

Iako se na pomen PIK Juni Banat odmah pomisli na voni program, poslednjih godina sve vei znaaj
ima i ratarska proizvodnja. ta je ostvareno?
Strnine selekcije Instituta NS, i to semenski jeam
Nonius na 88 hektara ostvario je prosean prinos od
5500 kg/ha, a semenska penica NS 40S je dala proseno 6000 kg/ha visokokvalitetnog semena sa 195 ha.

Starkrimson, godina sadnje 1993. prinos 105 t/ha;

Ajdared, godina sadnje 1993-2001. prinos 105 t/ha;
Braeburn Mariri Red, godina sadnje 2007. prinos
130 t/ha;
Granny Challenger, godina sadnje 2007., prinos 120
t/ha;
Golden Delicious klon Reinders, godina sadnje 2010.
prinos 110 t/ha;

Semenski kukuruz i to hibrid Pako (NK selekcija) na

160 ha ostvario je prosean prinos prinos 3700 kg/ha
istog zrna. Istovremeno, isti hibrid je proizveden kao
merkantilni (50 ha) i naravno, opet rekordan prinos od
13.000 kg/ha istog zrna.
Na 115 hektara suncokreta posejana su dva hibrida
Dolby i Neoma (NK selekcija). Hibrid Dolby ostvario je
prosean prinos od 4100 kg/ha semena, a hibrid Neoma
koji pripada grupi IMI hibrida, odnosno hibrida tolerantnih na herbicide iz grupe imidazolinona (Ikarus)
dao je prinos od 3000 kg/ha semena.
Zahvaljujui zalivnom sistemu i mogunosti pravovremene reakcije nakon setve, a u uslovima sune jeseni 2013. godine, posejana uljana repica je kvalitetno
nikla, pripremila se za prezimljavanje, dobro cvetala,
kvalitetno tiena i sa povrine od 47 ha dala prosean
prinos od 3400 kg/ha.
Ako se ovim impozantnim brojkama doda i permanenta edukacija pod vedrim nebom brojnih voara iz
18

AGROSVET

Srbije, zemalja iz okruenja i Ruske Federacije koji su

bili tokom cele vegetacije gosti vrednih domaina, te
izuzetan nastup na sajmu u Moskvi, onda se za ovu,
2014. godinu moe rei da je za PIK Juni Banat Bela
Crkva, bila veoma uspena.

Vie od decenije PD Zajear sarauje sa novosadskim Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u proizvodnji semenskog suncokreta. Tako je bilo i u ovoj godini
gde je na 162 hektara proizvedeno 5 hibrida od kojih su
tri, Duko, Orfej i Konstantin pretrpeli znatne tete od
grada ali su ipak dostigli prinos od 600 kg po hektaru.
Uz to, hibrid Neoma (87 ha), takoe na pravcu gradobitnih padavina kao merkantilni usev dao je oko 2,0
tone po hektaru.

A Zajearci, kako su oni proli u ovoj sezoni? I usevi

i zasadi su obeavali rekordne prinose, i naravno, visok kvalitet po kome su i seme i voni plodovi iz Zajeara nadaleko uveni. Moda sluajno ili namerno (ne
zna se od koga), prekretnica se desila tano na polovici godine, 30. juna u 18 sati i 47 minuta. Bili smo na
45% obrane vinje i na 5 do 10 dana od poetka etve,
a iznenada se obruio grad, i kao da je birao zakaio
vinju najvie, manje semenske strnine i suncokret, a
najmanje kukuruz. Kao dato nije bilo dovoljno, ponovo
grad osam dana kasnije u gotovo isto vreme samo ovog
puta obrnutim redom. Dokusurio je vinju, pojaao
efekat kod penice i suncokreta i sav svoj bes iskalio na
kukuruzu. Sve tu u pojasu irine 1 km, a po dijagonali
duine 8 km. Tri komisije osiguravajue kompanije su
danima procenjivale tetu, a zakljuili da se od zasada
do useva kretala od 40 do 80%. Da bi se srea ili nesrea zaokruila, potreban je trei put. I to se naravno
desilo, ovog puta je 4. avgusta, negde izmeu 16 sati
i 30 do 17 sati, gradom pogoen zasad od 10 hektara
ljive, 15 dana pred berbu. Opet komisija, ovog puta
teta preko 30%. No ta je, tu je. Nastavilo se dalje, sa
jo veom eljom da se zapoeto i zavri. A rezultati su
i pored svega to je pratilo PD Zajear dobri.

Merkantilni usev kukuruza (237 ha), hibridi Pako i

ZP 434 su bili predodreeni za rekord ali ih je gradobitna poast uskratila za to pa je ostvareno samo 5,2 tone
suvog zrna.
U saradnji sa Institutomza krmno bilje iz Kruevca
odvija se dugogodinja plodna saradnja u proizvodnji
semena trava. Usev od 31 hektara dao je u nepovoljnim
uslovima (vodoleina i olujni vetrovi) 450 kg semena
po hektaru.
Zasadi vinje, 85 ha starog zasada (12 do 14 godina)
i 45 hektara novog (1 do 3 godine) i ljiva na 10 hektara starosti 6 godina pretrpeli su najvea oteenja. Primarne posledice su sanirane ali ostaje briga za naredne
sezone zbog teta na lastarima. No, hladnjaa je ipak
preradila oko 540 tona vinje i 260 tona plodova ljive
sa sopstvenih plantaa uz otkup od proizvoaa koji zajedno sa strunom slubom usagaeno vode proizvodnju vinje, ljive i kupine. I na to su ponosni saradnici
PD Zajear jer su upravo takvim pristupom merama
zatite i ishrane osvojili trita zemalja kako EU, tako i
SAD, a kree se i u osvajanje trita Ruske Federacije.

Prosean prinos penice (195 ha) semenskih useva

sorti Sirtaki, NS 40S i Zvezdana je 6,2 tone po hektaru.
Po visini prinosa izdvojila se sorta Sirtaki koja je na 99
ha dala prosek od 7,5 tona, a rekord je ostvaren na parceli Granica (68 ha) od 8.146 kg/ha. Tritikale Rtanj
(69 ha) i ra ampion (30 ha) su iako pogoeni i vodoleinama u aprilu i maju i gradom u julu ostvarili su oko
4,0 tona po hektaru. U doradnom centru preraeno je
oko 2000 tona visokokvalitetnog semena i plasirano na
trita Srbije i okolnih zemalja kroz sistem distribucije
kompanije Agromarket.

Uz to, uspeni nastupi na sajmovima u Moskvi, Berlinu i Parizu, te poveano interesovanje kupaca za kvalitetnim i nadasve zdravstveno bezbednim proizvodima
iz Zajeara uspevaju da se posledice gradobitnih padavina to pre zaborave.
A nova 2014/2015. sezona, kao da je nastavila svoj
vlani niz. U oteanim uslovima priprema se zemljite,
ubri, seje, orezuje... Ipak upornost Belocrkvanaca i
Zajearaca ne izostaje. Jer kod radi, imae.

19

AGROSVET

UTICAJ PROMENE KLIME NA IRENJE

BILJNIH BOLESTI I TETOINA
Priredio: Momilo Pejovi, dipl. in. polj.polj.

zrazi poput promena klime, globalno zagrevanje, efekat staklene bate izazivaju puno kontraverzi i rasprava kako u naunom svetu tako i kod
obinih ljudi. Pitanja tipa da li nam predstoji novo
ledeno doba, ta e ostati od biljnog i ivotinjskog
sveta, postajemo li pustinjski predeo i slina, lebde
na usnama kad god doe do odreenih nepredvienih
vremenskih prilika. Posredstvom ekrana TV prijemnika u situaciji smo da gledamo poplave u julu u Austriji i
Poljskoj, sneg visine 2 m u Bafalu krajem novembra, cunami i sline, katastrofine slike. ta je i koliko sve normalno i ta je ono to nas eka u narednim decenijama?

sti predstavlja tri ve navedena faktora, biljka domain-patogen-spoljanja sredina i svaka promena u jednom faktoru menja odnos svih faktora. Na samu biljku
kao i bolesti i tetoine utie zagaenje vazduha, vode
i zemljita.
Uticaj klime na irenje tetnih organizama moe biti
direktan i indirektan. Direktan uticaj na se ogleda u
tome to je klima (pre svega temperatura) osnovni faktor koji ograniava njihovu geografsku rasprostranjenost. Vie temperature i ranija pojava tetoina dovodi
do produenja perioda njihove ishrane i veeg broja generacija po sezoni. Tako Phytophthora ramorum, iznenadna smrt hrasta, je novointrodukova bolest u Evropu
i SAD koja izaziva uginue veeg broja vrsta umskog
drvea i bunja pri emu je primeeno da lezije-povrede
koje ova gljiva izaziva se razvijaju mnogo bre. Ili prouzrokova plamenjae krompira i paradajza, Phytophthora infenstans se sve ee i u veem intezitetu javlja u
podrujima Finske gde je ranije nije bilo.

Krenimo redom. Poveanje temperature se nastavlja

kontinualno od kraja 19. veka. Uticaj tih promena na
ljudske ivote i ivotnu sredinu je oigledan ali teko
merljiv osim onog to kau zvanini podaci. Do 2005.
godine, temperatura je za 100 godina porasla za 0,740C
dok je sadanji porast za 10-godinji period 0,20C .
Predvien rast srednje godinje temperature vazduha
do 2100. godine, je od 1,8 pa ak do 6,40C. Istovremeno, koliina CO2 u vazduhu u zadnjih 50 godina uveana je za ak 18%. Sadraj CO2 u dubljim slojevima leda
na polovima pokazuje da je njegov sadraj pre 650.000
godina u vazduhu bio 180-300 ppm, dok je danas preko 400 ppm, kao posledica korienja fosilnih goriva i
unitavanja uma.

Primera je jo, pa tako se u istonim italijanskim Alpima predvia smanjenje zaraza pepelnicom vinove loze
kao posledice izmene klimatskih prilika na patogena. S
druge strane, pojedini patogeni se ire o emu svedoi i
podaci iz vajcarske o prouzrokovau bakteriozne plamenjae u vrlo kraqtkom periodu.

Slika 1. irenje bakteriozne plamenjae (Erwinia

amylovora) u vajcarskoj, 1995-2007.

Naunici kao glavnog uzronika globalnog zagrevanja navode poveanje gasova u atmosferi sa efektom
staklene bate. Glavni uzronici zagrevanja su CO2,
metan, SO2 i ozon. Promene u sunevom zraenju su
do 1950. godine uestvovale u poveanju, a od 1950.
godine u smanjenju zagrevanja, ali je taj uticaj znatno
manji od uticaja drugih faktora koji zagrevaju zemljinu
povrinu i atmosferu. Unitavanje uma, pre svega prauma u Junoj Americi, Indoneziji i drugim lokalitetima dodatno pogorava situaciju.
Poveanje temperature, poveanje ugljen dioksida,
varijabilne koliine padavina, mogu dovesti do promena u strukturi biljaka (vea lisna povrina, vei broj
lia, vea ukupna biomasa..) i hemjiskom sastavu, a
samim tim i osetljivosti na razliite faktore sredine i
patogene. Promene klime e prema predvianjima vie
uticati na severni nego juni deo Evrope. Slina situacija je i u SAD-u. Kod tropskih vrsta je ve utvreno
globalno opadanje prinosa zbog blagog poveanja temperatura koje se nalaze blizu biolokog maksimuma za
te vrste.

Indirektan uticaj se ispoljava preko biljke domaina

(rairenost, kvalitet biljne mase, fenologija itd), kompetitora i prirodnih neprijatelja. Jedan od primera indirektnog uticaja je da kada su biljke izloene veoj koncentraciji CO2 u lisnom tkivu e se nalaziti manje azota,
pa e npr. gusenice morati vie lisne mase da pojedu da
bi dole do potrebnih hranljivih materija neophodnih
za razvoj. Pojaana ishrana insekata zbog manjeg sadraja N u biljkama i dalje do smanjenja otpornosti za-

Razvoj bolesti moe biti istog, manjeg ili veeg inteziteta zavisno od stepena promene klime i odnosa
patogen-domain. Trougao koji utie na razvoj bole20

AGROSVET

snovanoj na N-materijama (alkaloidi, glikozidi) koji

su direktno toksini ili deluju repelentno na insekte.
Istraivanja su pokazala da soja koja je gajena u uslovima poveanog sadraja CO2 imala 57% vie oteenja
od insekata. Posledica poveanja temperature je takoe
i produavanje vegetacione sezone. Produavanje vegetacije produava i vreme ishrane tetoina i razvoj
veeg broja generacija. Poveana lisna povrina uzrokuje vee zadravanje vode na listovima i vee vlanosti
vazduha to dovodi do vee osetljivosti prema prourokovaima bolesti. Biljne bolesti i tetoine su visoko
adaptibilne prema uslovima sredine iskoriavajui
svaku promenu klimatskih faktora u smislu irenja areala kao i promena na biljkama.

Prezimljavanje insekata e sa poveanjem temperature biti uspenije, te e i bolesti (virusne) koje oni prenose takoe imati vee anse preivljavanja.
Geografske migracije tetoina mogu dovesti do promena u ekosistemu, poveanja prilagodljivih na raun
slabije prilagodljivih vrsta. Dinamika populacija je teka za prognoziranje jer i prirodni neprijatelji tetoina
takoe prolaze kroz faze koje mogu dovesti do poveanja ili smanjenja hjihove brojnosti.
Porast temperature moe izazvati poremeaj u odnosu mukih i enskih jedinki (npr tripsi) i tako uticati
na reprodukciju; Na viim temperaturama vai slabije
reaguju na alarm-feromone koje lue jedinke koje su
napadnute od predatora. U Velikoj Britaniji je procenjeno da bi poveanje prosene temperature za 2,30C
izazvalo poveanje brojnosti krompirove zlatice na tom
podruju za ak 120%;

Efikasnost fungicida i baktericida se moe menjati

sa poveanjem CO2, temperature, vlage i poveanim
pritiskom bolesti, dok sistemini fungicidi mogu imati
slabiju efikasnost kao posledicu promena u fiziologiji
biljaka uzrokujui smanjuje usvajanja fungicida (deblja
kutikula zbog vie temperature, manja otvorenost stominih otvora) i njihov transport.

O emu bi trebalo voditi rauna u budunosti? Nauni svet savetuje da posebnu panju treba obratiti na:
praenje promena u odnosu biljka domain-patogen;
pratiti karakteristike patogena, kao to su broj generacija, seksualna reprodukcija koje ukazuju na adaptibilnost;
registrovanje brzine adaptacije patogenih vrsta;
praenje uticaja poveanog broja tretmana na biljku,
odnosno mogunost pojave fitotoksinosti;
permanantno pratiti promene temperature kao najvanijeg faktora sredine koji utie na ponaanje, rasprostiranje, preivljavanje i razmnoavanje insekata kao hladnokrvnih organizama;
da li se smanjuje mortalitet tetnih organizama tokom zime zbog poveanja temperature;
korekcija pragova tetnosti pojedinih tetnih organizama jer se dovode u pitanje u sluajevima promene
klimatskih uslova;

Septoria
tritici

Prognoza
Manje
smanjenje

Penica,
Kukuruz
eerna repa

Toplo i
vlano vreme

Male
promene

Penica,
jeam

Fusarium
graminearum

Toplo i vlano vreme,

veoma adaptibilna

Ovo je samo deo razjanjenja o tome ta nam se dogaa i ta se moe oekivati ako oveanstvo ali i Sunce, zvezde, komete nastave ovim putem. Gde su granice uticaja oveka, a gde je on nemoan da na bilo ta
utie? Ne znamo, ostaje da ekamo i u meuvremenu
radimo ono to mi moemo.

Manji porast

Jeam

Puccinia
triticina

Blage zime, suvo prolee,veoma adaptibilna

Manji porast

Rhynchosporium secalis

Odgovara joj vlano i

hladnije prolee, slabo
adaptibilna

Globalno
smanjenje,
ali poveanje
u uslovima
navodnjavanja

Domain
Penica

Blage i vlane zime pospeuju zarazu dok suna

prolea smanjuju zarazu,
veoma adaptibilna

Patogen

Infekcija i
adaptibilnost

Cercospora
beticola

Tab. 1. - Globalna prognoza irenja nekih bolesti u budunosti:

* u izradi teksta su korieni podaci: European Journal of

Plant Pathology, FAO, ARO
21

AGROSVET

(NE)OEKIVANA SEZONA
PENICE JE ZA NAMA...
Priredio: Ivan Valent, dipl. in. polj.

bazi Piretroida kao to je Vantex i

Cythrin, jer su oni cenovno naprihvatljiviji, pogotovo ako treba raditi
tretman u vie navrata, to se ove
godine upravo i dogodilo. Zbog promenljivih vremenskih uslova svoje
mesto u zatiti od insekata naao
je i Nurelle D jer radi u irokom
temperaturnom intervalu.
Uprkos tekoj godini, po reima
paora, prinosi su zadovoljavajui.
Da li su zadovoljni i cenom, to je ve
drugo pitanje?

bino na kraju jedne, a pre

poetka sledee godine analiziramo ta se dogaalo prethodne i pravimo planove za budunost. Meutim, svedoci smo vrlo
razliitih klimatskih uslova u proteklih nekoliko godina. Pamtiemo
ovu godinu po obilnim kiama u
maju mesecu koje su izazvale pravu
katastrofu u Srbiji pa i ire.

kazali za tu namenu su Mustang i

Lodin. U tim poetnim fazama nije
bila potrebna fungicidna zatita,
zbog jo uvek niskih jutarnjih temperatura, koje smanjuju delovanje
samog fungicida. Ranija zatita, u
takvim uslovima, jednostavno, nije
imala pravog efekta, tako da su neki
poljoprivrednici radili zatitu od
bolesti tri pa i etiri puta. Fungicidi
Poetak ove godine je nagove- koji su se dobro pokazali su Fluoco
tavao suvu godinu. Ve poetkom i Excorta.
marta meseca imali smo nedostatak
U drugoj polovini aprila naglo je
vlage, izostao je i sneni pokriva, poela da se iri lisna ra koja je, isali je penica je bila u dobroj kon- postavilo se na pojedinim sortama,
diciji to je nagovetavalo visoke drastino smanjila rod. Posle ranog
prinose, meutim, blaga zima je po- prvog tretnama, kalkulisalo se sa
godovala ranijem razvoju, nama ve drugim tretmanom, odnosno, edobro poznatih bolesti penice: pe- kalo se da penica procveta da bi se
pelnica strnih ita (Erysiphe grami- uradio drugi tretman. Na pojedinim
nis), siva pegavost lista penice (Sep- sortama to nije bilo mogue, poto
toria tritici), lisna ra ita (Puccinia je lisna ra zahvatila list zastaviar
recondita), fuzarioza klasa (Fusari- pa je bilo potrebno uraditi ranije
um spp.). Ovogodinja zatita se sve- drugi tretman. Ovde se pokazalo
la na svega dve bolesti: lisna ra ita dobro delovanje dvokomponentnih
i fuzarioza klasa. Prve simptome fungicida Excorta Plus i Acanto
bolesti mogli smo videti jo u febru- plus.
aru mesecu. Ve krajem februara,
Velikih problema smo imali i sa
poetkom marta, raeni su herbicidni tretmani to je bilo opravda- insektima u penici, naroito sa itno zbog visoke bujnosti korova, ali nom pijavicom, ali i cikadom (prenokao i proteklih godina i ove godine siocem virusa patuljavosti penice) i
najvei problem nam je predstavlja- lisnim vaima. Obino se suzbijanje
la prilepaa (Galium aparine). Samo radi zajedno sa fungicidnim tretmamali broj herbicida reava ovaj ko- nom da bi smo smanjili broj prohorov. Preparati koji su se dobro po- da. Najpopularniji su insekticidi na
22

No stigla je i sezona 2014/2015.

Ovogodinja setva nije bila obeavajua, jer je samo mali deo budueg
utog zlata zasejan u optimalnom
roku. Razlog je jasan. Septembarske
i oktobarske kie su dovele do usporenog skidanja kukuruza, suncokreta, a o repi i da ne govorimo. Vlano
zemljite je onemoguilo adekvatnu
i pravovremenu pripremu zemljita
za setvu.
Naim mukama tu nije kraj. Poljski mi i poljska voloharica poslednjih godina predstavljaju permanentni problem. Strna ita, pored
lucerke i deteline, spadaju u grupu
useva koji omoguavaju optimalne
uslove za ivot sitnih poljskih glodara. U toku zimskog perioda osim
ozimih formi strnih ita i lucerita,
koja predstavljaju siguran izvor hrane, druge pristupane hrane skoro
da i nema. Tako su mievi i voluharice u periodu mirovanja i vegetacije
upueni samo na ove dve biljne vrste i sasvim je logino da su najvea
oteenja u strnim itima upravo u
ovom periodu. Brojnost glodara je
toliko velika da se suzbijanje rodenticidima vri u nekoliko talasa tj.
poljoprivrednici se na istu parcelu
vraaju i do tri puta.
Uprkos tekoj i kiovitoj godini,
generalno, prinosima moemo da
budemo zadovoljni. Iako su nai
problemi krenuli prole godine ba
u ovo vreme izostankom snenog
pokrivaa i blage zime, preostaje
nam da se nadamo da e ova zima
biti prava zima i da emo spremno
doekati prolee.

AGROSVET

23

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA
Priredio: Dragan orevi, dipl. in. polj.

REKORDNA PROIZVODNJA
SOJE U SVETU
Prinos soje u svetu, koji bi trebalo
da dostigne istorijski maksimum od
280 miliona tona, mogao bi prvi put
u poslednjih etvrt veka da zadovolji
potranju. Tako bi se konano uspostavila ravnotea na tritu. Soja se
u svetu gaji na 100 miliona hektara povrine, na etvrtom mestu iza
penice, kukuruza i pirina. Najvei
proizvoa su SAD, sa proizvodnjom
od 85 miliona tona na povrini od 30
miliona hektara. SAD, Brazil i Argentina zajedno daju 80 odsto ukupne svetske proizvodnje soje, uglavnom GMO sorte. Evropa je mali proizvoa soje, sa udelom od svega dva
odsto u svetskoj proizvodnji. Najvei
uvoznici soje u svetu su Kina, Evropska unija i zemlje jugoistone Azije.

GRCI SRBIMA:
KUPITE NAE ULJE
Trino uee grkog maslinovog ulja u Srbiji trenutno iznosi 10
odsto, ali postoje potencijali za poveanje plasmana te robe, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije. U
srpskim trgovinama najvie je masli-

novog ulja iz Italije i panije, a pro

daja maslinovog ulja u Srbiji vea je
nego ranije to otvara mogunost za
izvoznike i distributere iz Grke da
poveaju plasman kvalitetnog maslinovog ulja na naem tritu, reeno
je na sastanku predstavnika domaih trgovinskih lanaca i kompanije Nature Bleed iz Soluna. Predstavnik te grke kompanije Lefteris
Eleftheriadis istakao je da su grki
distributeri veoma zainteresovani
za saradnju sa trgovcima iz Srbije. NAJVIE OKOLADE
(Tanjug)
JEDU VAJCARCI
Triste okolade ne poznaje krizu,
potronja ove poslastice u svetu je
u poslednjih pet godina porasla za
sedam procenata. Najvie okolade
u Evropi konzumiraju vajcarci, 12
kilograma godinje po stanovniku,
dok Nemci u proseku na godinjem
nivou pojedu 11,6 kilograma. Francuzi su na petom mestu najveih
evropskih potroaa okolade. Francuzi su prole godine pojeli 389.900
tona okolade, odnosno 6,64 kilograma godinje po stanovniku. Crna
okolada je veoma popularna meu
francuskim konzumentima, 30%
ukupne potronje odlazi na crnu oNESTLE ZAPOLJAVA 1.000
koladu, dok je u EU ta stopa tek pet
ROBOTA
odsto. Pariz je od jue do 3. novemJapanska filijala vajcarske kom- bra prestonica okolade, domain
panije Nestle angaovae kao trgov- 20. jubilarnog salona okolade.
ce 1.000 pametnih robota Peper,
koje je osmislila jedna francuska
grupacija. Ovo je prvi put da e roboti biti korieni kao prodavci, navodi
se u saoptenju vajcarske kompanije i dodaje da e ove humanizovane
maine biti od decembra ove godine
rasporeene u njenim velikim specijalizovanim radnjama u Japanu i
prodavnicama koje nude Nestleove
aparate za kafu, preneo je vajcarski SRPSKO ZRNO ZAVISI OD
list 24 sata. Ovaj robot, opremljen
KIE U AJOVI
tabletom, bie sposoban da kupcima
daje objanjenja o razliitim artikliCena kukuruza, u Srbiji - najvanima na jedan interaktivan, takorei je itarice, prole nedelje se na svetprirodan nain. Pametnog robota skim berzama pribliila istorijskom
kreriala je francuska firma Aldeba- minimumu. Jedan od razloga je rod
ran robotik.
bolji od oekivanog u itnom pojasu

24

AGROSVET

u SAD, gde se praktino, na ikakoj berzi, odreuje svetska cena itarica. Amerika proseno proizvede
300- 350 miliona tona kukuruza na
39 miliona hektara, od ega izveze
20% tako da rod ovde odreuje
cenu bilo gde a ove godine rod e
biti fantastian. Dok se u Srbiji seje
proseno 70 000 biljaka po hektaru
u SAD je to 90 000. Cena kukruza je
ovih dana 2,17 dolara za buel, kae
farmer Bob Lond iz centralne Ajove.
To je oko 11,5 dinara po kilogramu.
U Srbiji je u ovom momentu cena EU KORAK BLIE
kukruza 13 dinara.

ZABRANI GMO

za jednokratnu upotrebu. To e,
kako upo
zoravaju, poveati cenu
voa i povra koje e morati unapred da se pakuje, a to e poveati i
koliine ambalae. U Francuskoj se
na kasama svake godine podeli oko
pet milijardi kesa, emu treba dodati
i 12 milijardi kesa od rejona u koje
se stavlja voe i povre. Evropska komisija je u novembru 2013. zatraila
od lanica EU da smanje upotrebu
plastinih kesa - uvoenjem taksi,
zabranom ili postavljenjem nacionalnog cilja za smanjenje upotrebe
kesa tanjih od 50 mikrona.

Komitet za zatitu okoline Evropskog prlamenta izglasao je jue predlog zakona kojim se dozvoljava dravama lanicama da zabrane gajenje
genetski modifikovanih organizama
na svojoj teritoriji. Komitet je prihvatio niz izmena u odnosu na prvobitni nacrt Evropskog saveta, koji
je prema miljenju poslanika davao
previe slobode multinacionalnim
kompanijama koje proizvode genetski modifikovanu hranu. Organiza
cija za zatitu ivotne okoline Grinpis pohvalila je novu verziju zakona
kao znaajan napredak. lanice EU
imaju razliit odnos prema GMO,
iju upotrebu biotehnike kompaniZELENO SVETLO
je agresivno promoviu iako njihov GORKA GODINA ZA
ZDRAVOM GM KROMPIRU
uticaj na okolinu jo nije sasvim is- TRITE EERA
Jedan soj genetski modifikovanog pitan.
Svetsko triste eera bie deficikrompira dobio je zeleno svetlo od
tarno tokom naredne 2015/16. sezoamerikih vlasti i ubudue e moi
ne usled smanjene proizvodnje pre
da se gaji u komercijalne svrhe. U pisvega u EU i daljeg rasta potranje.
tanju je soj koji je modifikovan tako
Deficit naredne sezone iznosie oko
da, navodno, nakon prenja sadri
dve do 2,5 miliona tona, procena je
manje supstance za koju se sumnja
Meunarodne organizacije za eda izaziva rak kod ljudi u odnosu na
er ISO. Cene eera ne bi trebalo
prirodne vrste krompira. Takoe, otozbiljnije da rastu zahvaljui su
porniji je na udarce i manje se oteficitarnoj ponudi u poslednjih euje tokom transporta. Ovaj krompir
tiri godine, preneo je list Figa
ro.
razvila je kompanija JR Simplot ko,
Zahvaljujui suficitu iz prethodnih
koja je zatraila dozvolu od nadleFRANCUSKI PRODAVCI
godina, stvorena je velika zaliha na
nih inspekcija u SAD 2013., a ispisvetskom tritu. Procenjuje se da
PROTIV
ZABRANE
tivanja su vrile Agencija za zdravlje
e ovogodinja proizvodnja eera
ivotinja i biljaka, Uprava za hranu PLASTINIH KESA
iznositi 182.897 miliona tona a da
i lekove i Agencija za zatitu okoliDistributeri i maloprodajni lanci e potronja porasti 1,95 odsto na
ne. Testiranja u polju su sprovedena
voa i povra u Francuskoj pobunili 182.424 miliona tona. Na tritu, jo
od 2009. do 2011. u osam amerikih
su se protiv namere vlade da od 1. uvek dobro snabdevenom, cena edrava.
januara 2016. zabrani plastine kese era konstantno pada.

25

AGROSVET

PAPA: LJUDSKA POHLEPA

E UNITITI SVET
Papa Franja upozorio je jue da
planeta Zemlja nee oprostiti zloupotrebu njenih resursa radi profita
i pozvao svetske lidere da obuzdaju
svoju pohlepu i da pomognu gladnima ili rizikuju scenario sudnjeg dana
u kojem se priroda sveti. Papa je na
drugoj meunarodnoj konferenciji
o ishrani u Rimu u seditu Agencije
UN za hranu i poljoprivredu istakao
da Bog uvek prata, ali Zemlja ne,
prenela je agencija AFP. Trodnevna
konferencija posveena je reavanju
problema pothranjenosti, a na njoj
su se okupili predstavnici iz 190 zemalja. Vodite rauna o Zemlji i ona
nee odgovoriti unitavanjem, poruio je papa okupljenima na konferenciji. (b92)

TA E OVCE ISPRED
AJFELOVE KULE

UN: RASTE NIVO

EMISIJE CO2 U SVETU
Nivo zagaenja i dalje raste uprkos obeanju zemalja sveta da e
smanjiti emisiju CO2, zbog ega su
potrebne dodatne akcije kako bi se
ograniio efekat klimatskih promena u predstojeim godinama, zakljuak je jue objavljenog izvetaja UN.
Ako u ovom trenutku preduzmemo
dodatne akcije kako bismo ostali
unutar bezbednih granica emisije CO2, to e umanjiti potrebu za
preduzimanjem kasnijih daleko ekstremnijih akcija, istakao je izvrni
direktor Programa UNEP-a, Ahim
tajner. U izvetaju se, takoe, navodi da e neutralisanje emisije CO2
morati da bude postignuto u periodu
izmeu 2055. i 2070., kako bi se zadrao prosean rast godinje tempe
rature ispod dva stepena Celzjusova.
26

Francuski farmeri okupili su se

ispred Ajfelove kule u Parizu, u
pratnji svojih ovaca, kako bi izrazili frustriranost zbog sve veeg broja
napada vukova. Oni tvrde da su vukovi previe zatieni i poruuju da
nema nieg prirodnog u tome da vas
pojede vuk. Ovce su, pie AFP, bezbrino pasle travu u podnoju najpoznatijeg spomenika glavnog grada
Francuske dok su farmeri zahtevali
efikasan plan spreavanja daljih na
pada vukova. Danas farmeri, sutra
nezaposleni, napisano je na transparentu koji je jedan od demonstranata obuen kao vuk nosio. Farmeri
nisu jedini protestovali. Borci za zatitu ivotinja, koji se zalau za ouvanje vukova, takoe su se okupili
ispod Ajfelove kule.

NAA MALA GALERIJA

Aneloti, Isco, iarito, Kedira...

Aneloti, Pepe, Raul, Figo

Kraljevsko navodnjavanje

Ja sam bezbrian,
moete samo da gledate sa zida

AGROSVET

Ralstonia solanacearum
BAKTERIOZNO UVENUE KROMPIRA
Priredila: Slobodanka Bulatovi, dipl. in. polj.

rompir predstavlja veoma prilagodljivu kultura sa visokom

reproduktivnom sposobnou (5-20 puta). Ova lako svarljiva
namirnica je i bogat izvor energije,
skroba, vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina.

Poslednjih godina proizvodnja

krompira u nas se suoava sa brojnim problemima, kako abiotskih
faktora na koje se moe manje ili
vie uticati (zemljino-vazduna
sua, velike koliine padavina), tako
i bio faktora u vidu brojnih tetnih
organizama koje prate ovu proizvodnju. Pored ve standardne plamenjae i crne pegavosti, brojnih virusnih
oboljenja, tu su standardno krompirova zlatica, biljne vai, iari i grice, a poslednjih godina i krompirov
moljac - Phthorimaea operculella.

Gaji se na svim svetskim meridijanima, a u Srbiji se na oko 70 do

80.000 hektara sa tendencijom smanjenja povrina kako merkantilnog,
tako i semenskog. Proseni viegodinji prinosi u Srbiji su oko 12 t/ha
i daleko su ispod prinosa vodeih zemalja Evrope (Velika Britanija, HoOd 2010. godine, na naim prolandija, Italija, eka) koje ostvaruju storima registrujemo pojavu i tete
izmeu 25 i 45 tona po hektaru.
od jo jednog patogena, Ralstonia
solanacearum bakteriozno uvenue krompira. Bakterijsko uvenue
biljaka iz familije Solanaceae je ekonomski sve znaajnija bolest koja
se iri, kako u zemljama Evropske
unije, tako i kod nas. Karantinski
tetni organizam - bakterija Ralstonia solanacearum, sinonim Pseudomonas solanacearum, (lista IA deo I)
potie iz tropskih, toplih zemalja. U
tim zemljama je iroko rasprostranjena i priinjava ogromne tete na
usevima krompira, paradajza i drugim biljkama iz familije Solanaceae,
I izaziva bakterijska uvenua na 200
biljnih vrsta. Evropom se proirila
tokom devedesetih godina u gotovo
svim zemljama gde se gaji krompir,
30

u Italiji, Holandiji, Belgiji itd. Osim

na krompiru, bakterija je znaajan
prouzrokova bolesti i na paradajzu,
paprici, plavom patlidanu i duvanu,
kao i drugim biljnim vrstama iz familije Solanaceae.

Simptomi na krompiru na biljkama krompira infekcija ove bakterije se prepoznaje po uvenuu vrnih
listova biljke tokom dana na visokim
temperaturama, dok preko noi te
biljke se oporavljaju. Na poetku
lie je zeleno, prelazi u svetlo utu,
poinje da uti i dobija smeu boju
i nekrotira. Biljka vene propada i
odumire. Kada se popreno presee
biljka na mestu preseka sprovodni
snopii su smee boje, a i iz preseenog dela se moe iscediti mleni
bakterijski eksudat. Na presecima
krtola koje su uzduno ili popreno preseene u blizini pupka krtole
infekcija se prepoznaje po promeni

AGROSVET

boje sprovodnog prstena od staklasto ute do svetlo smee boje odakle

izlazi bledo kremasti bakterijski eksudat. Posle se nekroza iri u smeu
boju na parenhimsko tkivo.

Epidemiologija - zaraene krtole

semenskog krompira predstavljaju
najopasniji izvor inokuluma i glavni
nain irenja patogena. Krtole mogu
da imaju oiglednu infekciju u sluaju kada se vide simptomi, ili latentnu infekciju u sluaju kada nema
vidljivih simptoma.
U sluaju da se see semenski
krompir u tom sluaj predstavlja veliku opasnost drugi tip infekcije (latentna infekcija). Samim postupkom
seenja krtola se poveava opasnost
irenja inokuluma. Upotreba zaraenih semenskih krtola, osim to
odmah izaziva ekonomsku tetu na
usevima jer dovodi do ispoljavanja
bakterijskog uvenua, prouzrokuje
i buduu tetu zbog zaraenog zemljita, jer R. solanacearum moe da
preivi veoma dugo na mnogim samoniklim biljkama iz roda Solanum,
u zemlji i na ostacima zaraenih biljaka. Bakterija se iri i preko vode
za navodnjavanje (kanali) i povrinskih voda. Ako se ova bolest pojavi
na krompiru moe da predstavlja ozbiljnu pretnju za budue uzgajanje
ne samo krompira ve i paradajza,
paprike i plavog patlidana.
Suzbijanje - poto ova bakterija
napada veliki broj biljaka domaina patogena teko se krompir
moe sauvati hemijskim i biolokim sredstvima. Osnov zatite

se nalazi u prevenciji. Veoma je

vano upotrebiti zdrav semenski
materijal na kome nema prisutnih
bakterija R. solanacearum, i to je
najvaniji primarni metod. Takoe, jako je vano da se utvrdi rano
prisutnost patogena, jer samim
postupkom pravovremene intervencije mogue je suzbiti tetu i
ograniiti irenje bekterije.
Preventivne mere moraju da obuhvate sve faze premetanja krtola:
potrebno je da se dezinfikuju sredstva transporta, kontejneri i prostori gde se skuplja krompir, posebno
kada se otkrije trule u pojedinim
partijama. Osim toga, postupak pripreme krtola za sadnju treba da se
obavlja pazei da se razliite partije
dre odvojeno jedna od druge i da se
esto vri dezinfekcija alata koji se
koristi za seu (ukljuujui maine).
Najbolje je za setvu koristiti cele krtole. Vana je i dezinfekcija stolova,
sanduka, i svega drugog to dolazi u
kontakt sa semenskim krtolama.
Na mestima proizvodnje gde je
dolo do pojave ove bakterioze treba
intervenisati unitavanjem zaraenih biljaka i krtola; naizgled zdrav
krompir moe biti predvien za industrijsku preradu samo u sluaju
kad postrojenja imaju sisteme koji
onemoguavaju irenje patogena u
okolinu. Na delovima zemljita gde
se pojavi bolest ne sme se uzgajati
bar 5 godina ni krompir ni druge biljke iz roda Solanum; posebna panja
mora da se obrati na unitavanje samoniklih biljaka krompira. Prostorije, maine, alat, privatni predmeti
i sve ostalo to je dolo u kontakt s
zaraenim krtolama i/ili zaraenim
biljkama mora da bude adekvatno
dezinfikovano.
Tokom proizvodnje, premetanja,
skladitenja i prometa krtola, svako
uoavanje i prepoznavanje krtola
sa sumnjivim simptomima bakterijskog uvenua mora da bude HITNO
prijavljeno fitosanitarnoj inspekciji.
31

AGROSVET

DRUGI PIU
Priredio: Dragan orevi

Preuzeto:
Agronews, 20. oktobar 2014.

JAVNA SKLADITA
NESTAJU U TIINI
U jednom od svojih govora prilikom uvoenja sistema javnih skladita u Srbiji, tadanji ministar poljoprivrede Saa Dragin, ovaj poduhvat je nazvao revolucijom na
srpskom poljoprivrednom tritu.
On je tom prilikom objasnio da je
ugovorom o javnim skladitima de
finitivno odzvonilo prljavim poslovima nakupaca, jer e sad seljak
svoju penicu moi da uskladiti i
proda kad joj bude cena na triti
najpovoljnija, a ne pod ucenom, kad
se to prohte tim nazovi organizatorima poljoprivredne proizvodnje. Od
te izjave do danas prolo je vie od
etiri godine, s tim to se sada pre
moe rei da je odzvonilo javnim
skladitima. Zato su srpske vlasti
dozvolile da se sasee institut koji je
rataru trebalo da omogui da ne za
visi od otkupljivaa, izvoznika, tanije onih koji mu godinama zagoravaju ivot ucenjujui ga pri otkupu jer nije imao na nekom drugom
mestu da uskladiti robu? Sve to se
desilo, kako objanjavaju sagovornici agronews-a, upravo zato to takav
sistem nije odgovarao tim istim najveim izvoznicima. U Kompenzacionom fondu, ija se uloga po zakonu
sastoji u tome da garantuje kvalitet i
kvantitet uskladitene robe, kau da
je u ovom trenutku u sistemu registrovano 11 javnih skladita, sa uk
upnim registrovanim kapacitetom
od 78.866 tona. Ideja je bila da u
prve dve godine uskladitene koli-

ine dostignu oko 200.000 tona, a u

pet godina primene Zakona o javnim
skladitima taj iznos se povea na
500.000 tona. Naalost, sve ukazuje na to da se taj projekat polako
gasi. Ministarstvo poljo
privrede je
odustalo od njega bez obzira to je
od EBRD pre dve godine ocenjen kao
najuspeniji projekat. Verovatno se
radi o nekim interesima da se taj sistem razbije, jer kako smo se bliili
kapacitetu od 200.000 tona, odmah
su se javile neobjanjive prepreke,
kau u Fondu. Agrarni analitiar
edomir Keco tvrdi da velikim otkupljivaima i izvoznicima nikako nije
odgovaralo da ratari imaju trinu
sigurnost tako to e robu smestiti u
javna skladita, jer onda ne mogu da
ih ucenjuju. Javna skladita su bila
u funkciji eliminacije robne razmene, koja je podrazumevala da mora
da se vee za neku veliku kompaniju koja ti daje repromaterijal, skladiti tvoju robu, ali je i naplati po ceni
koja joj najvie odgovara, tvrdi on.
Pet godina od usvajanja zakona, javna skladita nisu uspela da oslobode
seljake ovih stega, a nekolicina onih
koji su u meuvremenu svoju robu
uvali kod ovlaenih skladitara,
sebe mogu smatrati uesnicima te
Draginove revolucije.

32

Preuzeto:
Novosti, 3. novembar 2014.

KUVAJU GM HRANU
ZA SRPSKU TRPEZU
Iako nam je poljoprivreda na
klima
vim nogama, sa mnogim
nereenim problemima, ini se da
emo sve to preskoiti i pouriti da
usvojimo novi, izmenjeni, Zakon o
GMO. Kada je efica pregovarakog
tima za EU Tanja Mievi nedavno izjavila da je zakon pripremljen i
usklaen sa EU i da treba da se nae
u proceduri, ostavila je nadlene
gotovo bez teksta. Struna javnost
nije bila toliko zauena, jer odavno
upozoravaju da su se lobisti GMO
uvukli u gotovo svaku instituciju od znaaja. Kako je Mievieva
rekla, Srbija planira u narednih godinu dana da ispuni sve uslove za
ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, ukljuujui usvajanje Zakona
o GMO. Ona je tom prilikom rekla
da ne znamo ta jedemo, jer nemamo dobrih mehanizama kontrole, a
usklaivanjem zakona sa EU biemo mnogo bolje zatieni. Profesor
Miodrag Dimitrijevi, sa katedre za
genetiku i oplemenjivanje biljaka
Poljoprivrednog fakulteta u Novom

AGROSVET

dola na dnevni red, javnost, ukljuujui i strunu, bie upoznata i

aktivno ukljuena u izradu zakona.
Nezvanino saznajemo da do kraja ove godine nee biti nita od tog
zakona, ali ve 2015. smei mu se
da zaivi. Bez obzira na to to je zvanian stav Vlade Srbije da do 2018.
ispuni sve uslove koje zahteva EU,
ne bismo li jednog dana postali punopravna lanica.

Sadu, kae da ta usklaivanja sa

zako
nodavstvom EU nisu ba sasvim jasna, jer niko nije rekao ta
se podrazumeva pod tim. Evropska
unija, kada je re o GMO, ima vrlo
sloene pravne propise i direktive,
koje su se godinama slagale u njihovim fiokama, pria prof. dr Dimitrijevi. Kao takva, EU komisija daje
preporuke, koje nisu obavezujue
za zemlje lanice. Oni su 2001. godine doneli direktivu koja dravama
daje pravo da, ukoliko smatraju da
odreena vrsta GMO moe biti rizik
za eko-sredinu ili po zdravlje ljudi,
blokiraju njen uzgoj, maksimalno
do deset godina. Tada ide ponovo u
razmatranje i moe da se produi ili
prekine. Profesor Dimitrijevi objanjava da EU nije homogen sistem, pa
tako imamo paniju, u kojoj se gaji
GM kukuruz, pa Maarsku, koja je
ustavom eksplicitno zabranila gajenje GMO uopte. Maarima to ne
smeta da budu lanovi EU ili STO,
istie profesor Dimitrijevi. I dok je
Mievieva konkretno rekla da je
Zakon o GMO pripremljen, u Ministarstvu poljoprivrede, tvrde, meutim, drugaije. Pitanje o GMO nije
trenutno prioritet, kau u Ministarstvu poljoprivrede. Kada bude,
i ako bude, izmena Zakona o GMO

Preuzeto:
Dnevnik, 9. novembar 2014.

NJIVE OSTALE
NEPOUBRENE
Kako dosad stvari stoje, ovu set
vu pamtiemo kao jednu od najsiromanijih, to po zasejanim hek
tarima, to po rekordno niskoj upotrebi ubriva. Po onome to se moe
videti na terenu, posejali smo penicom tek polovinu planiranih povrina, a ratari su bacili treinu manje
ubriva nego prole godine. Ionako
je Srbija po potronji mineralnog
ubriva, od 80 do 120 kg/ ha, na samom zaelju Evrope pa ak i regiona, a ove godine zaista smo zaglibili.
To je viegodinji negativan trend,
a o tome dokle smo dogurali najbolje govore podaci o nekadanjoj potronji. Najvie smo troli ubriva
1985., ak milion i po tona, da bi za
deset godina potronja pala na svega
250.000 tona i tu smo dotakli dno.
U 2005. godini bacali smo 300.000
do 400.000 tona, a u proteklih nekoliko situacija se popravila i dostigli
smo potronju od oko 600.000 tona,
to je, opet, drastino manje nego
1985., podsea agrarni analitiar
Milan Prostran.Ratari nisu ove je33

seni mogli da nau izvore finansiranja, bankarsko zaduivanje je nepovoljno i posle ovako posne setve i
znatno manjih koliina mineralnog
ubriva datog za osnovnu obradu i
setvu, ne treba oekivati velike prinose. A o tome koliko je upotreba
ubriva vana, govori podatak da
smo te rekordne 1985. imali prinos
penice u Vojvodini od 5,5 tona do
est tona po hektaru, a sada ne treba oekivati vie od 4,5 tone, kae
Prostran, dodajui da je problem u
Srbiji i to to nemamo dovoljno kvalitetnih kompleksnih ubriva. Takoe, kao velki problem navodi to to
su nam njive iscrpljene, a nema stoarstva da im da lek, to jest stajnjak.
Teko je precizirati, ali recimo da
je ove jeseni baeno oko 30% manje
ubriva, to je ozbiljan problem i dovodi u pitanje i prinos i kvalitet. Nije
u pitanju visoka cena vetaka, ona je
na lanjskom nivou, ve je problem
finan
sijska slabost poljoprivrednika, kao posledica niskih cena njihovih proizvoda ove godine, naroito
kukuruza kao najeeg preduseva
penici, kae za na list poljoprivrednik iz Subotice Pavle Kujundi,
dodajui da setva penice uveliko
kasni i da se ovih dana na subotikim njivama uurbano radi da bi se
nadoknadilo izgubljeno zbog loih
vremenskih uslova. Prema reima
sek
retara Odbora za poljoprivredu
u PKV-u ora Bugarina, dosad je u
Vojvodini penicom zasejano samo
150.000 ha, uz izuzetno malu upotrebu ubriva. Lane je, podsea, Vojvodina imala zasejanih 284.000 ha, a
tako je trebalo biti i ove godine.

AGROSVET

Preuzeto:
Novosti, 23. novembar 2014.

DESET INVESTITORA
ZAINTERESOVANO ZA PKB
Vlasnik MK grupe Miodrag Kosti, eli da kupi i Poljoprivredni
kombinat Beograd i PKB plantae, ali e srpski biznismen u ovoj
trci imati ozbiljnu konkurenciju. Na
crtu sa Kostiem za PKB izalo je jo
devet zainteresovanih kandidata, a
najozbiljnije su danska firma Bigadan koja se bavi proizvod
njom
postrojenja za pravljenje struje iz
biomase, kao i nemaka EES Group GmbH iz iste brane odrive
energije. Zbog PKB-a je Agenciji
za privatizaciju pisao i kineski JB
Euity Limited, koji ipak nema sedite u ovoj zemlji, ve prema dostupnim informacijama, posluje na
relaciji Edinburg - Hongkong. Osim
Kostieve firme, jo samo jedna sa
liste je iz poljoprivredne delatnosti.
TerraProduct61 iz Leuia, sela
pored Gornjeg Milanovca, u vlasnitvu je azerbejdanske firme, jednog
tur
skog dravljanina i domaina
etno-sela Rajski konaci Radie
Jevtovia. Od domaih privrednika,
kao potencijalnog gazdu PKB-a sebe
vidi i Milo Paunovi, ali i Austrijanac Jozef Kaltenger, vlasnik kompanije u oblasti meunarodne trgovine
i razvoja i glavni urednik magazina
udruenja poljoprivrednih novinara.
Konkurisala je i firma SDB&AIT
koja je u Agenciji za privredne registre upisana u aprilu ove godine i iji
je osnivaki kapital 100 dinara. Vlasnici su Slobodan Dimitrijevi i stanovnik Rusije Andrej Ivanovi Tanazli sa po 50 odsto. Svoju ponudu poslao je i vlasnik jedne beogradske firme koja trguje auto-delovima i zapo-

ljava troje ljudi. Posluje u plusu, ali

sa dobiti od 7.000 dinara. PKB ima
vie od 30.000 grla stoke, od ega
22.000 goveda i 9.000 muznih krava. Godinja projektovana proizvodnja iznosi 65 miliona litara sirovog
mleka, to ini izmeu 10 i 12 odsto
ukupne proizvodnje mleka u Srbiji.
Prolu godinu PKB je zavrio sa poslovnim gubitkom, ukupan nivo zaduenja kompanije je oko 65 miliona
evra, od ega su pola obaveze prema
dravi. Vrednost imovine procenjuje
se na oko 220 miliona evra, a prosena plata u kompaniji je 424 evra. U
igri za kupovinu PKB plantaa je
ak 13 investitora, od kojih je troje
iz Italije, devetoro iz Srbije, a jedno pismo stiglo je iz SAD. Onaj ko
kupi Plantae ui e u posed 1.500
hektara zemlje u vlasnitvu firme, a
na raspolaganju e imati i oko 1.500
hektara dravnog zemljita koje ovo
preduzee obrauje.

PRODAJA PKB
JE PROTIVUSTAVNA
Drava ne sme da privatizuje PKB
korporaciju. Vie od 90 odsto kapitala nalazi se u dravnoj svojini, a prodaja zemljita kao prirodnog resursa,
u takvoj strukturi, je protivustavna,
tvrdi profesor Miladin evarli, savetnik Ekonomskog instituta. Kako
kae, svaki izgovor da je PKB vlasnitvo Beograda, pravno i injenino je
apsurdan, jer u Srbiji postoji samo
jedna dravna svojina. - Sva druga
imovina u dravnoj svojini, koja je
data na korienje loklanim samoupravama, ukljuujui i Beograd,
iskljuivo je vlasnitvo drave Srbije
- istie evarli. On naglaava da bi
bilo bolje kada bi PKB bio u dravnoj
svojini i postao repro centar za govedarsku i svinjarsku proizvodnju.
34

AGROSVET

TESTERE VILLAGER,
POTREBA SAVREMENOG DOMAINSTVA
Priredio: Duko Simi, dipl. in. umarstva

rva asocijacija na ime Villager

vezana je za testere jer su to
prvi proizvodi koji su sredinom prve decenije XXI veka poeli
da osvajaju nae trite. Danas, Villager je postao nezamenjiv ovekov
prijatelj u batama, parkovima,
umama i poljoprivrednim gazdinstvima. Polako ali sigurno stekao je
simpatije u celom regionu jugoistone Evrope teei da preskoi vrhove
visokih Alpa i dosegne do svih zelenih povrina najstarijeg kontinenta.
Struni tim kompanije Agromarket
potrudio se da Villager bude dostupan svim korisnicima kojima je potreban. Sve to radimo zasnovano
je na zahtevima naih kupaca, a na
glavni cilj je da korisnike uinimo
srenim. Svakodnevno sluamo klijente, uimo i usavravamo se trudei se da kreiramo asortiman motornih testera prilagoen razliitim
potrebama. Jer Vi ste naa inspiracija. Iz godine u godinu poboljavamo
konstrukciju i unapreujemo performanse naih motornih testera,
ija funkcionalnost i snaga dovode
do postizanja odlinih rezultata koji
e Vas iznenaditi. Jednostavno, Villager motorne testere imaju iroku
primenu u graevinarstvu, hortikulturi, poljoprivredi i umarstvu, kao
i za obavljanje velikog broja poslova
na kunim posedima.
Naa najmanja benzinska motorna testera je VGS12, mala, lagana
testera pogodna za orezivanje grana i odravanje poseda. Izuzetno
korisna u mediteranskim predelima
gde se koristi za orezivanje maslina. iroku primenu ima prilikom
odravanja parkovskih povrina,
a koristi se za orezivanje kako niskih tako i visokih stabala, za orezivanje u vonjacima i sl. Poseduje
mehanizam za brzo zatezanje lanca
kao i Quick stop konicu lanca sa
brzim zaustavljanjem. Reznu garnituru ine Oregon vodilica od 30
cm i Oregon lanac 1,3 mm, 3/8".

Male, lagane motorne testere iz

Hobi klase, VGS16 i VGS20 poseduju osnovnu opremu, epovi za
rezervoar ulja i goriva ne zahtevaju
dodatne alate za otvaranje, prednji
titnik ruke je dizajniran da smanji
opasnost od mogueg povreivanja. Ovo su osnovni modeli za seu
ogrevnog drveta za domainstvo, a
zbog male mase i gabarita sve vie
se koriste u graevinarstvu. Obe testere su pogodne za obaranje manjih
stabala prenika do 25 cm. Odlikuje
ih mala masa i visok stepen iskorienosti snage.

Ono na ta smo najvie ponosni

jesu motorne testere iz Premium
segmenta. Razvili smo dva nova
modela VGS 24P i VGS 30P koje su
postale omiljene kod korisnika koji
trae vie snage i udobnosti. Pogoni ih dvotaktni motor snage 1.8 KW
(2.4 KS) i 2.2 KW (3.0 KS). Poseduju mehanizam za bono zatezanje
lanca, podesivu pumpu ulja, kuite
motora izraeno je od kvalitetne legure magnezijuma, dvostruki filter
vazduha i antivibracioni sistem. Dugotrajnost rezne garniture i sigurnost pri rezanju omoguio je Oregon sa vodilicom od 45 cm i lancem
Villager u svom asortimanu ima i
325"/15mm.
vienamenske motorne testere sprePored benzinskih motornih testera
mne za sve situacije, i to su modeli
Villager
se moe pohvaliti i elektriVGS24, VGS30 i VGS33. Ove snanim
lananim
testerama. Villager
ne motorne testere idealne su za
vlasnike imanja koji ne rade esto, elektrine testere VET 1800 i VET
za rad oko kue, na poljoprivred- 2000 za klasu su ispred konkurencinim posedima i u umi. Posebno su je jer predstavljaju kombinaciju moprikladne za seu drveta za ogrev u dernog i atraktivnog stila sa napreddomainstvima, za odravanje vo- nim reenjima koja e ispuniti sva
njaka, za zahvate u hortikulturi i za oekivanja. Tihe, snane, bez izduvizvoenje prorednih sea u umar- nih gasova kao stvorene za primenu
stvu. Poseduju Long Life sistem fil- u zatvorenom prostoru. Pogodne za
tera vazduha koji garantuje dui vek rad u urbanim sredinama i graevifiltera, zatvarai rezervoara su bez narstvu. Motori su snage od 1800 W
alata, antivibracioni sistem pomae i 2000 W. I jedan i drugi model nose
u smanjenju zamora rukovaoca. Na Oregon vodilicu VET 1800 35cm,
njima je instalirana rezna garnitura 3/8", 1,3 mm i VET 2000 40 cm, 3/8,
Oregon, vodilica 45 cm/325" i lanac 1,3 mm i, naravno, Oregon lanac.
325/1.5mm. Ove robusne benzino
Da bi svi ovi ureaji radili bespremotorne testere iznenadie i najza- korno potrebno je redovno odravahtevnije korisnike postizanjem viso- nje tu je Villlager Servis i servisna
kih rezultata.
mrea koji prati korisnike ovih maModel Villager VGS43 je motor- ina originalnim rezervnim delovina testera koja je duboko ula u po- ma i kvalitetnom uslugom. Ukoliko
luprofesionalni segment dokazujui se i desi neki kvar na servis e se
svoju pouzdanost. Robusna testera pobrinuti da Va ureaj radi bezbedkoja svoju primenu nalazi u obaranju no, pouzdano i efektivno na due
stabala srednjih dimenzija, kresanju stze. Jer samo korienjem originalgrana, izradi drvnih sortimenata i nih rezervnih delova mogu se dobiti
koja ima iroku primenu na farmama maksimalne performanse.
i velikim privatnim posedima. PovoI na ovome se ne staje. Dosadaljan odnos mase i snage, visok obrtni nji rezultati prisutnosti na tritima
momenat su faktori koji dovode do su samo podstrek za dalje inovacije.
postizanja visokog uinka u radu. Prve ve s prolea 2015. godine.
35

AGROSVET

36

POLJOSTATISTIKA

AGROSVET

Priredio: Dragan orevi, dipl. in. polj.

CENE POLJOPRIVREDNIH
PROIZVODA MANJE ZA 1,1 %

NJIVE OSTALE OD
PODUNAVSKIH VABA

Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u avgustu su u proseku smanjene za 1,1 odsto, u odnosu na jul, pokazuju podaci Republikog zavoda
za statistiku. Posmatrano po glavnim
grupama proizvoda, u avgustu je pad
cena zabeleen u grupama - povre
za 11,8 odsto, ita 3,3 i industrijsko
bilje 2,2 procenta. Rast cena zabeleen je u grupama - krompir 8,2 odsto, stoka i ivina 3,3 procenta. Cene
ostalih proizvoda nisu se bitnije menjale. Cena penice nia je za 1,6, a
kukuruza za 0,7 odsto. Cene voa
porasle su za jedan odsto. Goveda su
poskupela za 1,2, svinje za tri procenta, ivina za 9,7 i jaja za 2,3 odsto,
dok je mleko pojeftinilo za 0,5 odsto.

Dravi e posle denacionalizacije,

sada je ve sigurno, ostati najmanje
200.000 hektara najplodnijih oranica u Vojvodini. Po poslednjim podacima, u Pokrajini ima oko 330.000
ha takozvanog dravnog zemljita, a
s obzirom na to da su naslednici traili vraanje oko 140.000 ha, jasno
je da e, u najgorem sluaju, dravi
ostati oko 200.000 ha. Pitanje koje
se namee svakako je odakle se pojavio taj viak, koji nije mali i koji vredi najmanje dve milijarde evra? Da
krenemo redom. U Vojvodini su do
poeka privatizacije postojale tri kategorije oranica, gledano po vlasnikoj strukturi i ne raunajui paorska
domainstva - dravne, drutvene
i zadrune njive. Drutvene su bile
predmet privatizacije, dok se dravne i zadrune nisu smele prodavati pa nisu ni prodavane. Zadrune
su i sada delom u rukama zadruga,
a dravne su ostale i dravne i bile
predmet restitucije, i nakon nje pretei e 200.000 hektara. Odakle?
Moramo krenuti od nacionalizacije.
Posle Drugog svetskog rata i dolaska na vlast komunista, Za
konom
o agrarnoj reformi i Zakonom o
zemljinom fondu u Vojvodini je
nacio
nalizacijom ukupno oduzeto
668.412 ha, i to od 87.000 vlasnika.
Najvie je oteto od Podunavskih vaba 389.250 ha. Od 1.193 velepo37

sednika oduzeto je 84.000 hektara,

od crkava 34.522, od nezemljoradnika 42.000 hektara, od takozvanih
neprijatelja, kojima je imovina konfiskovana po presudi, 22.951 hektar, a ostatak po drugim osnovama
Nacionalizovano zemljite je nakon
toga podeljeno, a najvie, 235.910
ha, dobile su 41.033 porodice takozvanih saveznih kolonista. Poljoprivredna dobra, koja su kasnije prerastala u preduzea i kombinate, dobila su 147.129 ha. Zanimljiv je bio
i put oduzetih i podeljenih oranica.
Nakon omoguavanja prodaje njiva
koje su dobili bezemljai, unutranji i savezni kolonisti, kao i agrarni interesenti, poela je prodaja, a
kupci su najee bila poljoprivredni
kombinati, zemljoradnike zadruge
i poljoprivredna dobra koja su imala
pravo pree kupovine. Te kupovine
i preprodaje zavrile su se tako to
su pre poetka tranzicije i privatizacije poljoprivredna preduzea i zadruge u Vojvodini koristili 575.115
ha. Najvei viak zemlje nastao je na
osnovu zemlje oduzete podunavs
kim vabama. Oni su mogli da se
prijave za restituciju samo pod uslovom da su dravljani Srbije, ali poto
ogromna veina njih to nije, stiglo je
svega 500 zahteva za vraanje oduzete imovine.

AGROSVET

ZA PETNAEST GODINA IZVOZ SVAKI PETI SRBIN

POLJOPRIVREDE PORASTAO RADI U POLJU
DESET PUTA
Za prvih osam meseci ove godine
srpska poljoprivreda je na svetskoj
pijaci ostvarila 26% vei izvoz nego
lane u isto vreme i ak 70% vei
suficit, a ako nastavi da izvozi tim
tempom, mogla bi do kraja godine
prodati robe za tri milijarde dolara.
U tom sluaju, ovu godinu mogla bi
okonati suficitom od milijardu i po
evra, to je rezultat koji od poetka
21. veka nismo zabeleili. Za prvih osam meseci ove godine izvezli
smo poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda za 1,94 milijardu dolara.
Poljoprivreda je u ukupnom izvozu
uestvovala sa 20%. Istovremeno, na
svetskoj agrarnoj pijaci kupili smo
robe za 1,03 milijardu dolara, to je
uvoz 2,9% vei nego u periodu januaravgust 2013.

Priblino svako etvrto domainstvo Srbiji poseduje poljoprivredno

gazdin
stvo dok gotovo svaki peti
stanovnik ima stalnu ili povremenu
aktivnost u poljoprivredi, pokazala
je studija o radnoj snazi i aktivnostima poljoprivrednih gazdinstava,
predstavljena jue. Vie od 326.000
porodinih poljoprivrednih domainstava, to je 52% od ukupno registrovanih u Srbiji, nema drugih
pri
hoda osim poljoprivrede, kazala je profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Natalija
Bogdanov - jedna od autorki studije na osnovu podataka iz popisa
poljoprivrede iz 2012. U Srbiji je u
poljoprivredi angaovano 1,4 miliona ljudi, a najvei broj lanova
porodinih gazdinstava, 47%, radi
na imanjima veliine od dva do 10
hektara, a oko 43% na imanjima do
dva hektara. To pokazuje da postoji visoka koncentracija radne snage
na porodinim gazdinstvima ija je
veliina takva da moe da obezbedi
egzistencijalni minimum, to jasno
upozorava na relativno nisku produktivnost poljoprivrede na porodinim gazdinstvima, rekla je ona.
Najvei deo poljoprivredne radne
snage na porodinim gazdinstvima
u Srbiji ine lanovi porodice ili ro38

aci, njih oko 56%, navodei da to

ukazuje na veliku koliinu neformalnog rada koji se angauje na tim
posedima uz pomo srodnike radne
snage. Blizu 33% nosilaca gazdinstava je starije od 65 godina, dok je
mlaih od 35 godina samo pet procenata, to pokazuje da se svojinska
transformacija, odnosno prenoenje vlasnitva nad gazdinstvom na
mlae ljude odvija sporo , rekla je
ona. U Srbiji 60% onih koji upravljaju gazdinstvima steklo je znanja
iskljuivo kroz praksu, dok je manje
od pet procenata je zavrilo srednju
kolu. Ona je ukazala i na to da ene
meu nosio
cima gazdinstava ine
svega 17,3%, a meu menaderima
gazdinstva samo 16%, iako su one,
sa 63%, veina meu onima koji se
neposredno bave radom na imanju.
Istraivanje pokazuje da na poljoprivrednim gazdinstvima veliki broj ljudi radi mali broj sati, to, kako je navela, pokazuje nisku produktivnost,
dominaciju radno ekstenzivnog tipa
poljoprivrede, te da je znatan deo
gazdinstava upuen na dodatne pri
hode iz nepoljoprivrednih izvora ili
iz drugih sektora. Koautorka studije,
profesorka na Filozofskom fakultetu
u Beogradu Marija Babovi, kazala
je da e istraivanje pomoi da se
sagleda stanje i omogui kreiranje
nove politike poljoprivrede i razvoja
sela, kao i da se poljoprivredna radna snaga upotrebi produktivnije.

AGROSVET

SUA, JEDAN OD UZROKA

UMIRANJA UMA

PROIZVODNJA SRPSKOG
GAZDINSTVA ETIRI PUTA
MANJA OD EU
I ume plaaju danak klimatskih na umskim resursima. Strunjaci
promena. Sue se. Strune slube JP
Srbijaume uoile su prole godine,
na pojedinim lokalitetima, osuena stabla jele, bora, smre, bukve,
hrasta, crnog graba, jasena, a ove
godine konstatovale su da se povrine pod suvim stablima ire. - Prvi
rezultati analiza uzoraka dostavljenih Institutu za umarstvo i umarskom fakultetu pokazuju da je uzrok
tome izuzetno suni period, koji
se, sa izuzetkom ove godine, belei
due od decenije. Do sredine prole
godine suenje uma zabeleeno je
na 13.885 hektara odakle su uklon
jena 81.632 kubika osuenih stabala
- kae Predrag Aleksi, izvrni direktor Sektora za umarstvo i zatitu ivotne sredine u javnom preduzeu
za gazdovanje umama Srbijaume.
Protekla decenija bila je najtoplija
od 1850. kada je poela da se vodi
evidencija o meteorolokim podacima i taj trend se nastavlja. Tako je,
recimo, 2011. bila najtoplija godina,
a 2012. je obeleilo ekstremno vrue
i suno leto, najtoplije i najsunije
od poetka merenja u Srbiji. Pre dve
godine nadmaen je dotadanji apsolutni maksimum broja tropskih i letnjih dana kao i tropskih noi. Ovakvi
vremenski uslovi ostavili su traga i

se slau sa konstatacijom da je proces suenja najvei neprijatelj uma,

koji donosi ne samo ekoloke ve i
ekonomske posledice s obzirom na
to da se, zbog see stabala koja nisu
dostigla seivu zrelost, sman
juje
prihod, a zatim i zbog poveanih
trokova rada na seitima razuenim po umskim podrujima. Osim
toga, poveavaju se trokovi gajenja
i ponovnog podizanja uma, njihove
zatite, kao i see i izvlaenja suvih
stabala. Na drugoj strani, ekologija
trpi zbog smanjenja povrina pod
umom i njenih pozitivnih uticaja
na klimu, vazduh, vodu i zemljite.
Smatra se, naime, da je umiranje
uma najvea ekoloka katastrofa u
istoriji civilizacije, sa nesagledivim
posledicama po ljudski rod. umsko bogatstvo u Srbiji prostire se na
vie od 2,25 miliona hektara, to je
svrstava u srednje umovite zemlje.
Po stepenu umovitosti, od oko 29,1
odsto, Srbija se uklapa u svetski prosek od 30 procenata, ali je znatno
ispod evropskog nivoa, gde umovitost dostie 46 odsto. U dravnom
vlasnitvu je oko 1,19 miliona hektara uma, ili 53 odsto, a u privatnom
oko milion hektara, odnosno 47 procenata.

39

Prosena godinja vrednost proizvodnje poljoprivrednog gazdinstva

u Srbiji iznosi 5.939 evra, to je za
vie od etiri puta ispod vrednosti prosene ekonomske veliine
poljopri
vrednog gazdinstva u EU
koja iznosi 25.128 evra, objavio je
Republiki zavod za statistiku. Vrednost te proizvodnje u Vojvodini je
dvostruko vea od proseka, dok je na
istoku i jugu Srbije gotovo upola manja. Prema tipu poljoprivredne proizvodnje, srpski agrar karakterie dominacija meovitih poljoprivrednih
gazdinstava, s obzirom na to da vie
od polovine poljoprivrednih gazdinstava (53,7%) pripada jednoj od tri
grupe poljoprivrednih gazdin
stava
sa meovitom biljnom i stoarskom
proizvodnjom.

AGROSVET

STEVIA NAJSLAA BILJKA NA SVETU

Priredila: Olivera Gavrilovi, dipl. in. polj.

Stevia ima iroki spektar primene. Ne koristi se iskljuivo kao dodatak hrani i piu, ve se moe koristiti u kozmetici, za zubne paste, za obogaivanje ukusa
cigareta, kao medicinsko sredstvo, u zaslaivaima i u
mnogim drugim proizvodima.
Zbog izrazito slatkog ukusa lisne mase tetoine je
nerado napadaju, pa se ak sadi meuredno sa povrtarskim biljkama jer repelentno deluje na veinu insekata.

iko od nas ne moe odoleti raznim slatkim poslasticama. Ljubitelji imaju pravo da uivaju u
malim ali slatkim zadovoljstvima. Ovo je prilika
da upoznaju biljku koja je najslaa na svetu, steviu. Stevia rebaudiana Bertoni ili stevia je viegodinji zeljasti
grm iz porodice glavoika, fam. Asteraceae. Poreklom iz
Paragvaja, stevia se danas uzgaja u Brazilu, Urugvaju,
centralnoj Americi, Izraelu, Tajlandu, Australiji, Japanu, Koreji i Kini. Budui da su vetaki zaslaivai zabranjeni u Japanu, stevia je omiljena, a Japanci su i
najvei uzgajivai te biljne vrste na svetu. Steviu su u
18.veku otkrili panci, koji su dolaskom u Paragvaj primetili da domoroci koriste ovu biljku kao lekovito sredstvo. Krajem 19. veka Moises S.Bertoni prvi je napisao
studiju o steviji i drugim paragvajskim biljkama i tako
proirio glas o njenoj korisnoj primeni. Upotreba stevije
kao zaslaivaa je bila zabranjivana u Americi i Europi.
Biljka stevia moe da naraste i do 1m u visinu, listovi su dugi oko 5 cm, a iroki do 2 cm.Svee lie stevije
ima ugodan slatki ukus zbog glikozida, od kojih je najznaajniji steviozid, iji je ekstrakt 200 - 300 puta slai
od eera, dok je osueno lie stevije ak 30 - 40 puta
slae. Koliina steviozida se najee kree u rasponu
od 4-12%.Stevia je suptropska biljka koja formira veu
koliinu lia u uslovima intenzivnog sunevog svetla i
viih temperatura. Dugo toplo prolee, leto i duga topla
jesen pogoduje razvoju vee koliine lia. Krai dani
uslovljavaju pojavu intenzivne cvetanja. Prosek temperatura tokom uzgoja stevije kree se 15-300C. Temperature ispod 50C zaustavljaju rast, a ispod 00C stevia e
biti znaajno oteena.Stevia je viegodinja biljka (4-5
godina), ali se u podrujima otre zime (kada temperatura moe pasti i ispod -10

Obrada i ubrenje - tolerantna je prema tipu zemljita, ali najbolji rezultati se postiu na peskovito-ilovastim zemljitima. Najvanije je da budu ocedita i da
se voda ne zadrava oko korena, jer moe doi do truljenja. Na tekim zemljitima treba uneti dosta organske
mase ime e se omoguiti dobar vodno-vazduni reim
u zoni korena. Stevia podnosi kiselost od 4,5 do 7,5 pH,
ali ne uspeva dobro na zaslanjenom zemljitu.
U sezoni pre sadnje potrebno je tlo duboko preorati
uz predvienu organsko ubrenje. U prolee pre sadnje
treba zemljite dobro usitniti, da bi se lake postavio
mal i pravilno formirale gredice.Stevia ima relativno
malu potrebu za ubrivom u odnosu na druge povrtarske kulture. Preporuuje se ubrenje od 20 - 40 t/ha
stajnjaka i oko 60 kg/ha azota, 23 kg fosfora i 180 kg
kalijuma istih hraniva po hektaru. Folijarno ubrenje
je mogue i bie u upotrebi najee od druge do etvrte godine gajenja. Obino se koristi ubrivo NPK formulacije 6:24:24 ili adekvatno vodootporno organsko
ubrivo u koliini od 100 kg/ha sa startnom prihranom
sporootapajuim azotom nakon sadnje u koliini 60 kg/
ha. U organskoj proizvodnji treba koristiti kvalitetni
kompost ili specijalna organska ubriva sa sporo otputajuim azotom.
Setva - stevia se moe uzgajati iz semena ili iz reznica, moe se umnoavati i kulturom tkiva, to zahteva
posebne uslove i dodatna ulaganja. Koji od tih naina
izabrati zavisi o finansijskim mogunostima. Seme se
seje u zatienom prostoru u posebno pripremljeni supstrat, gde se mora odravati konstantna povoljna vlanost i temperatura od 22 - 25 0C. Nakon 50-tak dana mala
biljka stevie se moe presaditi u kontejnere ili plastine
saksije prenika 10 cm. U naim klimatskim uslovima
biljke stevie se sade na otvorenom polovinom maja,
kada proe opasnost od pojave kasnog mraza. Razmaci
sadnje zavise o mikro- klimatskih uslova, maliranja i
naina sadnje, a kreu se 80 - 100 cm x 20 cm, ime se
postie sklop od oko 5 biljaka/m2, odnosno 50.000 biljaka/ha.Stevia se moe saditi na ravno tlo ili na izdignutu leju 15 cm visine i 60 cm irine, razmak izmeu
redova treba biti 40 cm, a izmeu biljaka oko 20 cm.

Nedavna medicinska istraivanja su pokazala da stevia pomae u leenju gojaznosti i visokog krvnog pritiska. Stevia ima zanemarljiv uticaj na nivo glukoze u
krvi, te je atraktivan kao prirodni zaslaiva za dijabetiare i one koji kontroliu potronju ugljenih hidrata.

Mere nege - stevia izuzetno loe podnosi korovske

biljke (plitak koren), a primena herbicida nije dozvolje40

AGROSVET

na u ekolokoj proizvodnji, ve samo mehanika obrada. Stoga se preporuuje maliranje tla upotrebom crno-bele PE folije.Zbog plitkog korena steviu treba paljivo navodnjavati. Na glinasto-ilovastim zemljitima
maliranim crnom PE folijom, u povoljnim uslovima,
treba zalivati samo kod sadnje, ili ako su ba izuzetno
visoke temperature 1 - 2 puta nedeljno ako se vidi da
biljka pati zbog nedostatka vode. Vano je naznaiti da
se stevia ne sme previe navodnjavati da ne doe do
truljenja korena.

kon ega je nema smisla vie brati zbog loeg kvaliteta

lia.Odmah nakon berbe biljka se mora osuiti. Biljke
se u toplim krajevima mogu priruno suiti napolju, na
mreama (sitima), ili tako da se biljka obesi i sui poput
duvana. Najbolje suenje je svakako u suarama gde se
moe tano namestiti i kontrolisati potrebna predviena temperatura i vlaga. Stevia se sui vrlo brzo, 24 - 48
sati na oko 500C, vanije je da bude dobra cirkulacija toplog vazduha u suari, nego visoka temperatura.
Nakon suenja (lie se bre sui od stabljike), lie se
mehaniki treenjem vrlo lako skida sa stabljike. Lisna
masa se nakon toga sprema na hladno i suvo mesto
(vano je da se sprei naknadno vlaenje), koje moe
dovesti do truljenja i propadanja lia. Lie se pakuje u
plastine ili kartonske kutije gde je obezbeena zatita
od vlage.

Mogua je pojava nekih gljivinih oboljenja (Septoria spp.), ali ako je biljka u dobroj kondiciji veih oteenja nee biti. Neposredno nakon sadnje treba obratiti panju na pueve, koji mogu napasti mlade biljke.
Sadnjom stevije u blizini ume mora se predvideti ograda od zeeva, srna i slinih ivotinja.

Zavisno od tehnologije gajenja, prinosi se kreu 2030 g suvog lia/stabljici, odnosno 150 g/m2 u jednoj
sezoni. Nakon pete godine u naim klimatskim uslovima, prinosi se po biljci se smanjuju.

Berba - vreme berbe zavisi od lokacije, sorte i vremenskih uslova tokom sezone. Obino berba poinje 4
meseca nakon sadnje, znai poetkom septembra, kada
su biljke dostigle visinu od oko 70 cm. Skraenje dnevnog svetla inicira cvetanje, a najvea koliina steviozida
je upravo prepunog cvetanja. Biljke se seku na oko 10
cm iznad tla, slau i spremaju za suenje. Berba moe
biti jednokratna ili viekratna (biljke se odabiru u odreenim intervalima - to vai za samo male povrine). U
kontinentalnim uslovima mora se raunati sa jednom
pravom berbom, ali ako je duga i topla jesen moe se
jo naknadno ubrati do 1/3 ukupnog prinosa. Berba se
moe produiti do prvih naglih niskih temperatura, na-

Stevia, i eer i med.

41

AGROSVET

ORGANIKA

Priredio: Dragan orevi, dipl. in. polj.

VIE POLJOPRIVREDNIKA U
ORGANSKOJ PROIZVODNJI
Organskom proizvodnjom u Srbiji
bavio se prole godine 1.281 proizvoa, to je za 220 vie nego prethodne
godine, a ukupna povrina pod ovom
proizvodnjom iznosila je 8.228 ha,
odnosno 1.888 ha vie u odnosu na
2012. Ovo su podaci Ministarstva poljoprivrede pre
zentovani na otvaranju 10. Meunarodnog festivala organskih proizvoda Biofest u Subo
tici. Najvie se izvozi voe niskog
stepena prerade - koncentrati vonih
sokova, suena ku
pina, vinja, malina, bilje i peurke, kao i smrznuta
ljiva, malina, kupina, jagoda, vinje i
pire od dunja. Po podacima Ministarstva finansija i Uprave carina, prole
godine je izvezeno 7.100 tona organskih proizvoda, u vrednosti od 10,7
miliona evra.

DA NA 80.000 HEKTARA
BUDE ORGANSKA HRANA
Cilj Srbije je da u narednih deset go
dina povea povrinu pod organskom
proizvodnjom za gotovo deset puta,
sa sadanjih 8.200 na 80.000 hektara, reeno je jue na javnoj raspravi o
Nacrtu Nacionalnog akcionog plana
za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije. Nacrt Nacionalnog akcionog plana za organsku proizvodnju je definisan i u narednom
periodu e biti naen pravni osnov za
usvajanje tog dokumenta, najavila je
predstavni
ca Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine Jelena
Mili. Planirano je da se akcioni plan

odnosi na period 2014. do 2019. godine a, kako je navela Mili, razmatraju se dve varijante kako bi taj plan
mogao biti usvojen u okviru nekog
drugog dokumenta. Ona je podsetila
da je u nedavnoj usvojenoj Strategiji
poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.
godine organska proizvodnja prvi put
zauzela znaajno mesto. Na izradi tog
dokumenta angaovano je ukupno
40 proizvoaa, preraivaa, profesora i kontrolnih organizacija, dodala
je Mili. Predsednica Strunog saveta za organsku proizvodnju i redovni
profesor Poljoprivrednog fakulteta iz
Zemuna, Sneana Oljaa, ukazala je
da je cilj da se pod organskom proizvodnjom nae od 60.000 do 80.000
hektara. Naime, Evropska unija predvia da se na tri odsto obradivih povrina odvija ta proizvodnja, dodala
je Oljaa. U Srbiji se pod organskom
proizvodnjom na
lazi 8.228 hektara
zemljita, od ega je 3.187 sertifikovano, a ostatak je u periodu konverzije, pokazali su nedavno objavljeni
podaci. To znai da se u Srbiji koristi 0,15 odsto ukupnog zemljita za
organsku proizvodnju, a 0,06 odsto
je sertifikovano. Javnu raspravu na
temu nacrta Nacionalnog akcionog
plana za organsku proizvodnju organizovali su Nacionalno udruenje za
razvoj organske proizvodnje Serbia
organica u saradnji sa Privrednom
komorom Sr
bije. Javna rasprava je
poetak rada na lobiranju ka usvajanju ovog stratekog dokumenta za
sektor organske proizvodnje i zatite
ivotne sredine u Republici Srbiji, a
sprovodi se u okviru projekta Organska proizvodnja u funkciji odrivog razvoja Srbije. Taj projekat se
realizuje uz podrku programa SENSE, a sprovodi ga Regionalni centar
za ivotnu sredinu (REC). Program
finansira vedska agencija za meunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

to je zadnjih godina primetan trend

porasta broja proizvoaa i povrina
sa ekolokim poljoprivrednim proizvodima. U Hrvatskoj su ukupne povrine pod ekolokom proizvodnjom
u 2013. iznosile 40.576 ha, a tom se
proizvodnjom bavi 1.609 proizvoaa, navodi Darija Muslin iz Ministarstva poljoprivrede. U strukturi
ekoloke poljoprivrede najvei deo
povrina odnosi se na oranice 19.131
ha, zatim na panjake 14.274 ha, vonjake 3.223, aromatino i lekovito bilje 1.368 ha. Vrednost trita ekolokih proizvoda u Hrvatskoj za 2012.
godinu iznosilo je 104 miliona evra.

ZATITA OD GLODARA
I PTICA

Vinogradar u dolini Napa, Kalifornija, Stiv Henig je medju prvima u

SAD-u poeo s organskim vinogradarstvom i primenom metoda odrive poljoprivredne proizvodnje, to
podrazumeva radikalno smanjenje
antropolokog negativnog uticaja na
prirodu, odnosno upotrebe hemijskih
sredstava u zatiti od bolesti i tetoina. Henig je jedan od 375 vinogradara, koji na svojih 40 hektara vinograda primenjuje principe organskog vinogradarstva. Izvan spoljnih rubova
svog vinograda posadio je guste redove glodarima privlanih biljaka, tzv.
eko-koridore ime im prua mogunost da se dobro ugoste umesto da napadaju vinovu lozu. Henig
na podruju svog vinograda stvara i
uslove za ptiji habitat, jer se hrane
sitnim glodarima i insektima. Ovaj
dovitljivi vinogradar koristi i imie,
koji, preuzimaju nonu smenu u vinogradu. Nou mu jo pomau i sove,
one godinje pojedu oko hiljadu glodara, a preko dana u akciji su i kobci.
Da bi se takva bioloka sredstva pravilno primenila, trebalo bi poznavati
i tano identifikovati tetoinu, imati
pravovremenu procenu opasnosti, izPOTENCIJAL EKOLOKE
bor optimalnog prirodnog neprijatelja za konkretne uslove, utvrdjivanje
POLJOPRIVREDE
optimalnog roka prvog isputanja neNEDOVOLJNO ISKORITEN
prijatelja te broja i rokova ponavljaHrvatska ima potencijala za razvoj nja. Upotrebom prirodnih predatora
ekoloke poljoprivrede, no taj se po- glodara znaajno se umanjuje njihov
tencijal sporo realizuje uprkos tome tetni uinak
42

ORGANSKA POLJOPRIVREDA

AGROSVET

Priredio: Nataa orevi, dipl. in. stoarstva

Osnovne principe za razvoj organske poljoprivrede postavio je IFOAM

(Meunarodna federacija pokreta za
organsku poljoprivredu). Na ovim
standardima zasnivaju se regulative
EU, zatim Codex Alimentarius, kao
i Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije.

ada smo odluili da uspostavimo organsku proizvodnju cilj nam je bio da,
korienjem prirodnih metoda, oslanjajui se na lokalne izvore energije
i repromaterijala, uspostavimo jedinstveni i potpuno zatvoreni sistem
biljne i stoarske proizvodnje u emu
smo i uspeli.rei su jednog od pionira organske proizvodnje kod nas.
Za one kojima je termin organska
proizvodnja jo nejasna, malo razjanjenje. Organska poljoprivreda
je sistem proizvodnje koji odrava
zdravlje zemljita, ekosistema i ljudi.
Ona se oslanja na ekoloke procese,
biodiverzitet i cikluse prilagoene
lokalnim uslovima, umesto korienja resursa sa neeljenim efektima.
Organska poljoprivreda kombinuje
tradiciju, inovaciju i nauku kako bi
poboljala okruenje, razvila fer odnose i dobar kvalitet ivota za sve
ukljuene. Metode orgnske proizvodnje podrzumevju primenu
prirodnih postupk i supstnci,
ogrnivju ili potpuno eliminiu
upotrebu sintetizovnih sredstv.

1 - Zna se ta je u hrani U organPrincip zdravlja

skoj poljoprivredi su zabranjene hidrogenizovane masti i aditivi poput
Organska poljoprivreda treba da
kontroverznih aspartama (ve- odri i povea zdravlje zemljita, biljataki eer ili slatki otrov), tar- ka, ivotinja, ljudi i planete u celosti.
tazina (vetake boje) i MSG (monoOvaj princip ukazuje na to da se
sodium glutamat pojaiva ukusa).
zdravlje pojedinca i drutvenih za2 - Zbog ivotne sredine Organska jednica ne moe razdvojiti od zdravpoljoprivreda emituje manje gasova lja ekosistema zdrava zemljita
sa efektom staklene bate. Birajui proizvode zdrav rod koji unapreuje
organsku, lokalnu i sezonsku hranu zdravlje ivotinja i ljudi.
moete znaajno smanjiti emitovaUloga organske poljoprivrede, bez
nje ugljenika.
obzira na to da li je re o zemljorad3 - Zbog dobrobiti ivotinja Organ- nji, preradi, distribuciji ili potronji
ski standardi insistiraju na tome da jeste da se odri i pobolja zdravlje
ivotinje moraju imati dovoljno pro- ekosistema i organizama od onih
stora i sveeg vazduha kako bi na- najmanjih koji se nalaze u zemljitu
predovale i razvijale se, garantujui do ljudskih bia. Organska poljopriistinsku slobodu ivota.
vreda ima za cilj da proizvede visoko
kvalitetnu, zdravu hranu koja dopri4 - Zbog divljih ivotinja organnosi preventivnoj zdravstvenoj zaske farme i njihovi zatitni pojasevi
titi i blagostanju. S obzirom na to,
predstavljaju utoite za divlje iona treba da izbegava korienje vevotinje i domove pelama, pticama
takih ubriva, pesticida, lekova za
i leptirima. Utvreno je da je na orivotinje i aditiva koji mogu da imaganskim farmama biljni, ivotinjski i
ju negativne posledice po zdravlje.
svet insekata vei i do 50%.

5 - Ishrana bez GMO Organski

Postoji barem 5 dobrih razloga zastandardi zabranjuju upotrebu geto se neko domainstvo opredeljuje
netski modifikovanih proizvoda.
za organsku poljoprivredu:
43

AGROSVET

Princip ekologije
Organska poljoprivreda treba da se
zasniva na ivim eko-sistemima i ciklusima, da radi sa njima, podrava
ih i pomogne njihovom odranju.
Ovaj princip ukorenjuje organsku
poljoprivredu unutar ivog ekolokog sistema. On navodi da proizvodnja treba da bude zasnovana na
ekolokim procesima i recikliranju.
Ishrana i blagostanje se ostvaruju
kroz ekologiju specifinog proizvodnog okruenja. Na primer, u sluaju
useva, to je ivue zemljite, za ivotinje to je ekosistem farme, za ribu i
morske organizme, vodena sredina.
Upravljanje organskom proizvodnjom se mora prilagoditi lokalnim
uslovima, ekologiji, kulturi i veliini.
Unoenje novih resursa treba smanjiti ponovnim korienjem starih, recikliranjem i efikasnim korienjem
materijala i energije da bi se kvalitet
prirodne sredine odravao i poboljavao, a postojei resursi ouvali.

Pravednost je okarakterisana jednakou, potovanjem, pravdom i

voenjem rauna o svetu koji delimo,
meu ljudima i njihovim odnosom
prema drugim ivim biima. Organska poljoprivreda treba svakome da
obezbedi dobar kvalitet ivota i doprinese suverenitetu u pogledu hrane i smanjenja siromatva. Ona tei
da proizvede dovoljne koliine hrane
dobrog kvaliteta i drugih proizvoda.

Princip negovanja i staranja

Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran nain da bi se ouvalo zdravlje

i blagostanje sadanjih i buduih
generacija i ekosistema. Organska
poljoprivreda je ivui i dinamian
sistem koji reaguje na unutranje i
spoljanje zahteve i uslove. Oni koji
se bave organskom poljoprivredom
mogu da poboljaju efikasnost i poOvaj princip insistira na tome da veaju produktivnost, ali bez rizika
ivotinjama treba da se obezbe- da se ugroze zdravlje i blagostanje.
de uslovi i prilika za ivot koji je u
Shodno tome, potrebno je paljiskladu sa njihovom fiziologijom, prirodnim ponaanjem i blagostanjem. vo procenjivati vrednost novih tehPrirodnim i ekolokim resursima nologija i stalno revidirati postojee
koji se koriste u proizvodnji i potro- metode.
nji treba upravljati na nain koji je
Ovaj princip kae da su oprez i oddrutveno i ekoloki pravedan i treba
govornost kljuni momenti u upravda se sauva za budue generacije.
ljanju, razvoju i izboru tehnologija
u organskoj poljoprivredi. Nauka je
ta koja e osigurati da organska poljoprivreda bude zdrava, bezbedna i
ekoloki zdrava. Meutim, nauno
znanje samo po sebi nije dovoljno.
Praktino iskustvo, akumulirana
mudrost, kao i tradicionalno i lokalno znanje nude valjana reenja,
testirana vremenom. Organska poljoprivreda treba da sprei znaajne rizike usvajanjem odgovarajuih
tehnologija i odbijanjem nepredvidivih, kao to je genetsko inenjerstvo.

Organska poljoprivreda treba da

ostvari ekoloku ravnoteu paljivim osmiljavanjem sistema zemljoradnje, zasnivanjem stanita i odravanjem genetske i poljoprivredne
raznolikosti. Oni koji proizvode,
prerauju, trguju ili troe organske
proizvode treba da zatite i pozitivno deluju na zajedniko okruenje,
ukljuujui pejza, klimu, stanita,
biodiverzitet, vazduh i vodu.

Princip pravednosti
Organska poljoprivreda treba da se
zasniva na potenim i fer odnosima
prema optem okruenju, prirodi i
ivotu.
44

AGROSVET

PELARENJE
Priredi: Dragan orevi

U NEGOTINU OTVOREN REGIONALNI

TRENING CENTAR ZA PELARE

DIGITALNO IZDANJE KNJIGE

O PROPISIMA U PELARSTVU

Negotin je dobio regionalni trening centar za pelare, jedinstven u Srbiji, koji e pelarima iz Negotina,
Kladova, Krivelja i Zajeara omoguiti kvalitetnije uslove pelarenja, objavljeno je na sajtu optine Negotin.
Re je o zavretku projekta Dunavska kua meda, iji
je vodei partner optina Negotin, a koji su finansijski
podrali Evropska unija i Austrijska razvojna agencija
ADA. Pratei partner je negotinsko Udruenje pelara Hajduk Veljko. Vrednost projekta je 200.420 evra.
Znaaj ovog projekta se ogleda u povezivanju pelara iz
razliitih gradova, podizanju proizvodnje meda i pelinjih proizvoda na vii nivo i obezbeivanju zajednikog
nastupa na tritu.

LANI MED I U TRGOVINSKIM LANCIMA?

Savez pelarskih organizacija Srbije (SPOS) odluio je da pokloni svojim lanovima digitalno izdanje
knjige Propisi u pelarstvu sa komentarima u PDF
formatu. Knjiga obuhvata sve propise bitne za dranje
pela, njihovu selidbu, zdravstvenu zatitu, kao i druge
vane podatke. Pelari knjigu u digitalnom PDF formatu mogu da preuzmu sa sajta SPOS-a: http://spos.
info/knjiga-propisi-u-pcelarstvu-sa-komentarima-napoklon-clanovima-spos-a-u-digitalnom-pdf-formatu/.
Savez pelarskih organizacija Srbije je knjigu prole
godine tampao i uz majski broj asopisa Pelar dostavio svakom svom lanu na kunu adresu, a sada se
digitalno izdanje nalazi i na sajtu SPOS-a .

Pelari rudniko-takovskog kraja trae odlunu akciju inspekcije da bi se spreila prodaja lanog meda
koji se, kako tvrde, moe nai i u trgovinskim lancima.
Najvei pelar rudniko-takovskog kraja, sa preko stotinu konica, Branislav Jakovljevi rekao je da razni
meetari koriste nestaicu meda i nude sve i svata
pod tim nazivom. Veledprodajna cena meda je kod registrovanih pelara pet evra, a u maloprodaji od 800 do
1.000 dinara, dok je u nekim prodavnicama i na pijacama med upola jeftiniji jer je proizveden od eernog
sirupa sa dodatkom raznih aroma i trava, rekao je Jakovljevi. Prinosi meda su ove godine u rudniko-takovskom kraju najslabiji za pola veka.

45

AGROSVET

RAZGLEDNICA IZ MADRIDA
Priredio: Dr Ivan Krolak

periodu kada je sezona poljoprivrednih radova skoro zavrena,

a praznici svih moguih vrsta kucaju na vrata svakako da je potrebno
iskoristiti vreme za odmor, druenje i
punjenje baterija. Kompanija Agromarket ve tradicionlano svake godine u tu svrhu organizuje putovanja za
svoje najvernije i najiskrenije poslovne partnere.
Da bi se na dostojan nain podvukla
crta na proizvodnu 2014. i lagano kroilo u novu 2015.-u, kompanija Agromarket je organizovala posetu glavnom
gradu panije, Madridu i to u periodu
od 4. do 8. novembra. Grupa koja je na
poetku brojala 23 individue razliitih
profila na kraju, i za udo, se pretvorila
u jednu homogenu i prijateljsku grupu
ljudi koja je uivala u svakom momentu
boravka u jednoj od najinteresantnijih
metropola Evrope tj. najveem gradu
Iberijskog poluostrva. Homogenizaciji
grupe doprineli su svi, i domaini, i gosti,
a nadasve vodi ili po novom, vodiica.
Program putovanja je bio koncipiran
da njime budu zadovoljeni svi putnici i
zato se sa sigurnou ne moe rei koje
je bila najinteresantnija taka programa.
Za neke je to bila fudbalska utakmica na
izmeu velikana Reala i Liverpula, kao i
obilazak jednog od najlepih fudbalskih
stadiona sveta Santiago Bernabeu. Za
neke poseta fantastinom muzeju Prado, za neke obilasci starog jezgra grada
u kome se prepliu bogatstvo i tradicija. panija je posle otkrivanja Amerike
postala najvea kolonijalna sila koja
za svoje ogromno bogatstvo moe da
umnogome zahvali ba spomenutim kolonijama. A bogatstvo se, zaista, vidi na
svakom koraku. Neko je pak preferirao
oping, a neko brojne restorane i kafie
i raznovrstan noni ivot. Takoe, jednodnevna ekskurzija u stari carski grad
Toledo nikoga nije ostavila ravnodunim. Sve u svemu imalo je ta da se vidi.
Kao i nebrojano puta do sada Agromarket se iskreno trudio da bude dobar
domain, po svemu sudei u ovoj nameri je i uspeo. Po skromnoj proceni autora jedino pitanje koje je visila u vazduhu
posle kratkog pozdravljanja na aerodromu po povratku je bilo: Koja li je to sledea destinacija na kojoj emo se opet
druiti sa Agromarketom? Zaista, koja?
46

VILLAGER, I DAJE I TRAJE

AGROSVET

Priredili: Predrag Nikoli, dipl.ecc. Dragan Dragievi, dipl. in. mainstva

najavi jednog jubileja, za nekog moda skromnog, a

za nas velikog, desetogodinjice uspenog bitisanja
brenda Villager na naim prostorima, u Aranelovcu
su od 1. do 6 decembra odrani su Villager dani. Preko
120 poslovnih partnera, kako iz Srbije, tako i iz zemlja u
okruenju, gde su proizvodi brenda Villager pozicionirani,
druilo se sa lanovima struog tima kako bi proanalizirali
tekuu sezonu ali i predstavili proizvode koji dolaze tokom
2015. godine. Bilo je tu pohvala, poneka pokuda, diskusije,
objanjenja, razjanjenja ali je najvanije da se oran pleme
Vilalger ujedinilo u jednom cilju daljem jaanju brenda i
ouvanju njegovih, visokih pozicija. A kako se dolo do ovih
pozicija?

ipak najvea vrednost ostaje uvrivanje poverenja jedni

u druge, a sa istim ciljem zadovoljenje potreba krajnjeg
korisnika. Za prodor na ostala trita, a kao potvrda vrednosti
koje Villager poseduje, posluili su i nastupi i priznanja na
sajmovima Spoga Gafa u Kelnu, Bolonji, Gornjoj Radgoni,
Bukuretu, Beogradu, Skoplju, Zenici...
Posebna panja poklanja se post prodajnim aktivnostima,
odnosno servisu i obezbeenju rezervnim delovima, jer nam
je namera da trajemo. A to je pravilan put ka dugotrajnosti.
U naim servisnim radionicama rade obueni majstori koji
su proli i domae i meunarodne obuke, sa sertifikatima
o strunom radu. Sertifikat je jedno, a dopunjuje ga
znanje i iskustvo. I to je prava, dobitna kombinacija. Preko
distributivne mree, dostupnost rezervnih delova i potronog
materijala je gotovo svakodnevna. Neemo stati ni ovde.
Servisnu mreu irimo sa naim kupcima, sa profesionalcima.

Doao je iz daleka i u poetku, stidljivo se predstavljao

svima nama mamei radoznalost sa polica radnji. Ko je?
Odakle je? Kakav je? I onda je krenulo... Ureaj za ureajem,
alat za alatom, poeo je da osvaja nae domove, dvorita,
bate, vonjake, njive, postao nam je potreba i deo naeg
rada. To je Villager! Jednostavno, zar ne! Prepoznatljiv i po
boji, kvalitetu, dizajnu, servisu...

Kvalitet? Po ugledu na velike multinacionalne kompanije,

Villager ima tesnu saradnju sa kompanijama koje imaju
decenijsko iskustvo u proizvodnji ureaja i alata, tako da
saraujemo sa partnerima iz Italije, Belgije, Portugala,
Austrije, Kine, Maarske, Hrvatske, SAD, a uz svesrdnu
podrku naih inenjera iz konstrukcionog biroa, nam daje
za pravo da stanemo kvalitetom i garancijom iza svakog
naeg proizvoda i da ga preporuimo krajnjim korisnicima.

Ali nije bilo ba tako lako pridobiti poverenje sve

zahtevnijeg trita, raznolike namene, probiti se kroz masu
slinih ili istih, prilagoditi kvalitet i cenu... Ali uspelo se. Tim
strunjaka kompanije Agromarketa vredno je radio svih ovih
godina, paljivo oslukujui ta je to potrebno naim krajnjim
korisnicima, kakav je to proizvod koji e im reiti njihove
probleme i potrebe, zadovoljiti ih u trenucima odmora, a u
isto vreme vodei rauna o njihovom budetu.

Prodaju brenda Villager, prate i ljudi na terenu,

menaderi koji su struno osposobljeni da prue odgovore na
pitanja kako najbolje iskoristiti kupljeni proizvod, upoznati
partnere i krajnje korisnike o karakteristikama proizvoda,
nainu primene, rukovanju ureajem ili alatom, njihovom
mogunostima ali i pravilnom rukovanju.. Dodatnu vrednost
predstavlja uvoenje Demo kombija koji je prokrstario
hiljade kilometara i uz strunu pomo obuenog osoblja
i domaina promocije, poslovnih parntera u Srbiji, BiH i
Crnoj Gori. Katalozima, flajerima sa uputstvima, slikama
naina rada ureaja, kao i nastupima preko sredstava
javne komunikacije (radio, TV, tampani mediji), i naravno
direktnim kontaktom, menaderi su uvek Vam uvek biti
dostupni za pitanja, sugestije, predloge.

Iz distributivnih centara u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Kosova

i Metohije, pa preko predstavnika u ekoj. Grkoj, Italiji,
Rumuniji, Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji, Villager je sada
ve potreba ljudi u dobrom delu zapadnog Balkana. I nije
se stalo tu. Interesovanja za ovakvim tipom proizvoda i
postprodajnim aktivnostima pokazuju i ostale zemlje EU.
Idemo dalje.
Svake godine Villager proiruje svoj asortiman, paljivo
pratei zahteve i potrebe krajnjih korisnika, sugestije za
poboljanje ureaja, novine. Prilika za tako neto su i nai
kuni sajmovi koje odravamo krajem februara u Srbiji,
naizmenino u Bijeljini i Banja Luci i Podgorici, gde sa naim
kupcima, kao jedna porodica razgovaramo ta se to dobro
uradilo, a ta treba poboljati, inovirati. U tim razgovorima

I na ovome neemo stati! Mi nismo ovde da Vam prodajemo

Villager, ve da Vi kupovinom reite Vae probleme i potrebe.
Zajedno, jer Nama veruju!

47

AGROSVET

STOARSKI KUTAK
Priredi: Dragan orevi, dipl. in. polj.

RASTE POTRANJA
ZA MLEKOM U SVETU
Globalna potronja mleka e do
2024. porasti za 36%, uz sve vei jaz
izmeu razvijenih trita mlenih
proizvoda i trita u razvoju, istie
kompanija Tetra Pak u istraivanju
gde je objavljen sedmi indeks mlene industrije. Izvetaj istie prilike i
izazove koje namee rastua potranja na globalnom nivou. Tetra Pak
indeks mlene industrije otkriva da
se globalna potranja za mlekom
kree ka porastu od 36 odsto u narednoj dekadi usled rasta populacije,
poveanja kupovne moi i urbanizacije u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Najnoviji podaci pokazuju da se
u Srbiji u 2014. godini moe oekivati rast trita mleka od 2.3% nakon krize koja je pogodila industriju
2013. godine.

MLEKO PONOVO NA ISPITU

Kada je 2010. nastupila nestaica
mleka, nije bilo iznenaenih jer je toj
pojavi prethodilo smanjenje premija
po litru mleka godinu dana ranije,
to je dovelo i do pada proizvodnje.
Najavu ministarke poljoprivrede
Sneane Bogosavljevi Bokovi da
se jo ne zna da li e se u narednim
godinama isplaivati premija za mleko, svi su doekali sa nevericom i pitanjem zato ba sada, kada je mlekarski sektor konano poeo da staje
na noge. Sagovornici agronews-a
upozoravaju da ne treba ukidati ili
smanjivati premije u 2015. jer bi to
vratilo toak unazad i na dugi rok
dovelo u pitanje ovu proizvodnju.
Oni se slau da sistem premiranja
treba izmeniti, s tim to bi strunjaci to uradili na jedan, a proizvoai mleka na drugaiji nain. Strunjaci naime upozoravaju da se i sa
premijama od sedam dinara po litri
koliina proizvedenog mleka u Srbiji
smanjuje, a kao kljuni razlog za to
navode injenicu da su mere agrarne politike od 2010. bile usmerene
domi
nantno na velika gazdinstva,
dok su mala, na kojima se odvija najvei deo proizvodnje, ostala u zapeku i bez dinara premija. Zato struka
predlae da se premije fokusiraju na
mala poljoprivredna gazdinstva, ali i
49

ona srednje veliine, jer veliki mogu

da koriste prednosti ekonomije obima. Primarni proizvoai mleka
meutim tvrde da se rasprava moe
voditi samo oko ukidanja lineralnog
premiranja, tako to e se premije
dodeljivati prema kvalitetu. Profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici
Rade Popovi kae da pravo na korienje premija ostvaruje svega 11%
gazdinstava, velikih farmi, od 156
hiljada gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka u Srbiji. On tvrdi
da velika poljoprivredna gazdinstva
mogu da koriste prednosti ekonomije obima i proizvode kvalitetno mleko uz nie trokove po litri proizvedenog mleka a da premije treba preusmeriti ka manjim gazdin
stvima.
Predsednik UO proizvoaa mleka
Srbije Ljubia Jovanovi ne deli Popoviev stav da krupne proizvoae
treba iskljuiti iz politike premiranja
i pita zbog ega nuno znai da neko
ko ima hiljadu krava treba da bude
lien ove vrste podsticaja ako je to
ovek koji investira u proizvodnju.
Sa njim se slae i predsednica Centralne asocijacije proizvoaa mleka
Vojvodine Sanja Bugarski koja tvrdi
da bi svako smanjenje ili ukidanja
premija ostavilo velike posledice po
sektor mleka u Srbiji. Ukidanje premija znai kraj ove proizvodnje i ne
vidim ta tu ima nejasno. Mogue je
jedino da za 15-20 godina kada uemo u EU dou Danci i Holanani da
pokupuju nae propale farme pa bi
oni mogli da se bave ovom proizvodnjom, jer su to uradili u Rumuniji,
kategorina je ona.

MLEKARI: ILI PROMENE

ILI PROPAST
Skuptine Udruenja proizvoaa
mle
ka Srbije (UPMS) i Centralne
asocijacije proizvoaa mleka Vojvodine (CAPMV) zatraie danas u
Novom Sadu, na zajednikoj sednici
svojih skuptina, izmene u najavljenim agrarnim merama koje se odnose na podsticaje, zakup dravnog ze-

AGROSVET

mljita, stoarstvo kao i druge oblasti. Na toj vanrednoj sednici udruenja, zakazanoj u Mas
ter centru
Novosadskog sajma, bie usvojeni
zajedniki zahtevi koji e biti upueni kreatorima agrarne politike Srbije, navedeno je u saoptenju UPMS i
CAPMV. Ta reprezentativna mlekarska udruenja usaglasila su stavove
povodom najavljenih mera u agraru
i, kako navode, cilj njihove inicijative je spas i oporavak mlekarskog
sektora u Srbiji i zauzimanje pozicija
za njegov odrivi razvoj. Proizvoai mleka smatraju da e najavljene
mere u politici podsticaja i zemljinoj politici dovesti do pot
punog
odustajanja farmera od proizvodnje,
propasti ne samo malih nego i velikih poljoprivrednih gazdinstava,
a Srbija e postati uvoznik mleka i
mesa. Udruenja proizvoaa mleka apeluju na dravu da se ne ponovi ranije iskustvo koje je rezultiralo
smanjenjem domae proizvodnje, a
da pritom potroa nije dobio jeftino
mleko i dodaju da bi takav scenario
mogao da se desi ukoliko se reenje
za postojee stanje trai u uvozu
mleka. Radi opstanka tog znaajnog
poljoprivrednog sektora UPMS i CAPMV izmeu ostalog trae da visina
premija za mleko ne bude smanjena
i da bude vezana za kvalitet, kao i da
se ne uvode nova zakonska ogranienja prilikom zakupa dravnog poljoprivrednog zemljita, posebno kada
je re o olakicama za stoare. Na
predstojeem skupu u Novom Sadu
proizvoai mleka predoie svoje zahteve i uputiti ih Ministarstvu
poljoprivrede i zatite ivotne sredine, u vezi sa najavljenim izmenama Zakona o podsticajima, Zakona
o dravnom zemljitu, mnogobrojnim tekoama i nametima iz oblasti
nadlenosti Uprave za veterinu, kao
i o najavljenim izmenama Zakona o
stoarstvu, precizirano je u saoptenju. Iz tih udruenja navode da, i pored dogovorenog dijaloga, sutinski
bitni zakoni ponovo se rade mimo

onih, kojima su i namenjeni. Doli

smo u situaciju da je mnogima ugroen dalji opstanak i bavljenje ovim
poslom. Posle zajednike sednice
skuptina tih mlekarskih udruenja
bie, kako je na
javljeno, odran i
protestni skup pod simbolicnim nazivom U pet do dvanaest.

I PILII E LETETI U NEBO

Pre desetak godina farme pilia
nicale su u Vojvodini kao peurke
posle kie, ivinarima je posao iao
od ruke, zapoljavali su lokalno stanovnitvo, uspevali su da vraaju
zajmove. Da
nas se koprcaju u estokoj borbi za opstanak, a sve po
istom scenariju - preko smanjenja
proizvodnje i otputanja radnika do
katanca na farmama ili pukog preivljavanja. Za vratom im je tota, a
trenutno su im najvea pretnja ucenjivaki niske otkupne cene i crno
trite. Oni koji su u ovom poslu,
u Bakoj, dobro znaju kako idu kanali od farme do kupca. Postalo je
gotovo nemogue legalno poslovati.
Nikakve ekonomske logike nema u
ovom poslu kada otkupljivai, tanije jedan i najvei, diktira otkupnu
cenu kako hoe, a ona je trenutno
mizerna - od 90 do 95 din/kg. A proizvodna cena po kilogramu je 120
50

ili 130 dinara. Samim tim je proizvoa na istom gubitku, a gde su

ostale muke onih koji legalno posluju u ovoj brani, kae vlasnik farme
pilia u Gospoincima ore uki,
koji je objekte za uzgoj ivine podigao pre 12 godina. On objanjava
da je proizvodnja pileta znatno sku
plja od aktuelnih prodajnih cena, pa
je jasno da tu neto kripi. Recimo,
pile za vreme tova pojede etiri i po
kilograma hrane, to kota 200 dinara. U startu, za jednodnevno pile
treba dati 50 dinara, a trokovi struje, radnika, lekova, gasa, su na nivou
40 din/ kg. ist gubitak po piletu
je najmanje 100 dinara. U takvim
okolnostima mali farmeri ne mogu
opstati i, plaim se, jo e masovnije
prelaziti u sivu zonu. U tom sluaju,
nee im trebati ni hasap sistem, ni
silni drugi uslovi koji se tiu bezbednosti hrane, nee plaati optinske
namete, inspekcije, fabrike za preradu ivotinjskog otpada. Ali, tada u
pitanje dolazi i bezbednost potroaa, i ouvanje ivotne sredine i ceo
privredni ambijent naglaava uki. U Zajednici ivinara takoe navode da veliki problem domaoj industriji ivinarstva predstavlja to to
je, prema procenama proizvoaa,
izmeu 30 i 35% ukupne produkcije
u sivoj zoni. Problem je i to to su
interesi proizvoaa pilia, onih koji
tove i klanica, razliiti, a proizvodnja
je inae sitna, registrovana u stotinama farmi. Inae, u poslednjih nekoliko godina proizvodnja pileeg mesa
u Srbiji iznosi od 85.000 do 90.000
tona, to je potronja od 12 do 13
kilograma po glavi stanovnika godinje. To praktino znai da pojedemo
upola manje piletine nego graani
EU, gde potronja u proseku iznosi od 23 do 25 kilograma godinje.

BESPLATNA REGISTRACIJA

Agromarket doo, Kraljevakog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211

(u daljem tekstu samo Agromarket) titi privatnost korisnika u najveoj moguoj meri.
Agromarket e potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i struni asopis
Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadrajem iz oblasti zatite
bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slino.
Agromarket se obavezuje da e u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke
(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nee
distribuirati, niti prodavati treoj strani, osim uz dozvolu korisnika.
Ako Agromarket odlui da promeni pravila privatnosti, obavetenje o tome e korisnici
primiti putem naih SMS poruka.
Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i struni
asopis Agrosvet, usmenim obavetenjem lana marketing tima kompanije Agromarket.
elim da se registrujem za besplatno dobijanje:
1. SMS poruka iz sledeih oblasti (zaokruiti)
a) Ratarstvo
b) Voarstvo
c) Povrtarstvo
d) Vinogradarstvo
2. Strunog asopisa Agrosvet (zaokruiti)
Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:
Ime i prezime:
Firma:
Adresa:
Mobilni telefon:
E-mail adresa:
Datum:
Potpis:

KATALOG
PESTICIDA
2014

NAMA
VERUJU