1. FARM MENADMENT U 21.

VEKU
Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.

1. FARM MENADMENT U 21. VEKU

Poljoprivrednik ima dvostruku ulogu u funkcionisanju svog poljoprivrednog
gazdinstva, kao proizvoa i kao menader1. Radei na linijama biljne poljoprivredne
proizvodnje poljoprivrednik vodi rauna o: pripremi zemljita, setvi, negi i zatiti useva, etvi
i transportu i skladitenju roda. U stoarskoj proizvodnji vodi rauna o uzgoju grla, formiranju
osnovnog stada, ishrani, smetaju, prevenciji bolesti i leenju grla stoke. Kao menaderi
poljoprivrednici danas provode znatno vie vremena u bavljenju menaderskim poslovima na
gazdinstvu nego to su to inili njihovi oevi ili dedovi (Grafik 1). Postoji itav niz razloga
zato je to tako, a osnovni uzroci dolaze iz sve turbulentnijeg okruenja u kojem posluju
poljoprivredna gazdinstva. injenica je da e u budunosti ovaj segment aktivnosti biti sve
znaajniji i zahtevati od poljoprivrednika sve vei obim vremena.
Grafik 1.1: Dinamika radnog vremena poljoprivrednika

Poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i privredna drutva zahtevaju zdrav

menadment kako bi opstali i prosperirali u svojoj delatnosti. Kontinuirani napredak u
poljoprivrednim tehnologijama uslovljava da se menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima
moraju stalno informisati o njihovim prednostima i odluiti da li i kada da ih usvoje. Ishitrena
kupovina i primena rizinih i jo uvek nedovoljno ispitanih tehnologija proizvodnje moe
dovesti poljoprivredno gazdinstvo u nezavidan finansijski poloaj i ugroziti njegov opstanak.
Takoe, oklevanje suvie dugo odlaganje nabavke nove tehnologije moe izazvati pad
konkurentnosti proizvodnje, to dugorono moe ugroziti opstanak gazdinstva. Menjanje
agrarne politike u pravcu podizanja svesti o ouvanju ivotne sredine, kao i promene
oporezivanja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje utiu na to da odabrane
alternative i strategije menjaju svoj nivo profitabilnosti u odnosu na prethodni period kada je o
njima odluivano. Osim toga, promene u ukusima potroaa, demografske promene i promene
nacionalnih politika u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivede utiu na tranju za
poljoprivrednim proizvodima.

Adekvatna srpska re bi bila domain, jer domain poljoprivrednog gazdinstva raspolae sa resursima kao to
su: radna snaga, zemljite, mehanizacija, objekti, stoka, novac itd, a na bazi informacija koje prikupi unutar i
izvan gazdinstva planira, organizuje, upravlja i kontrolie upotrebu resursa u cilju postizanja zadatog jednog ili
vie ciljeva.

1.1. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Broj poljoprivrednih gazdinstava se u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju
smanjuje kontinuirano iz godine u godinu. U grafikonu 1.2 je prikazano kretanje broja
poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu od 30 godina, gde se jasno moe uoiti isti
trend. Postoji vie faktora koji doprinose ovom trendu. Prvo, nove tehnologije u obliku krupne
poljoprivredne mehanizacije, efikasnije u setvi i etvi, automatizovana oprema i
specijalizovane staje za stoarsku proizvodnju smanjuju ranije potrebe za radnom snagom.
Drugo, mogunosti zaposlenja van poljoprivrede postaju sve atraktivnije za ruralno
stanovnitvo i dovode do odliva radne snage iz poljoprivrede. Takoe, tokom procesa odliva
radne snage dolazi do rasta cene radne snage u veem obimu od rasta cene kapitala, to
dodatno stimulie poljoprivrednike da supstituiu rad sa kapitalom u mnogim oblastima
proizvodnje.
Grafik 1.2: Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 1981-2011.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji
2.000
1.800
1.000.000

1.600
1.400

800.000

1.200
600.000

1.000
800

400.000

600
400

200.000

Preduzea i zadruge

Porodina polj. gazdinstva

1.200.000

200
0

0
1981

1991

Repubika Srbija

2002

2011

AP Vojvodina

Tree, poljoprivrednici tee da ostvare vie nivoe dohotka, kako bi mogli priutiti ivotni
standard svojoj porodici koji je uporediv sa ivotnim standardom nepoljoprivrednih
domainstava. Jedan od naina za postizanje veeg dohotka poljoprivrednih gazdinstava je
kontrolisanje veeg obima resursa i poveanje proizvodnje uz isti ili nii nivo prosenih
trokova. Drugi menaderi pokuavaju da poveaju nivo profitnih mari po jedinici proizvoda
uz zadravanje iste veliine poljoprivrednog gazdinstva. elja za unapreenjem ivotnog
standarda je glavni motivacioni faktor za uveanje veliine gazdinstva, a nove tehnologije
proizvodnje postaju simbol rasta gazdinstva.
etvrto, neke nove tehnologije su dostupne samo pri odreenoj veliini ili obimu proizvodnje,
to dodatno motivie poljoprivrednike da proire proizvodnju i raspodele fiksne trokove nove
tehnologije na to vei broj jedinica proizvodnje, kako bi proizvodnja postala ekonomski
efikasna. Kao primer mogu se navesti: suare za itarice, veliki traktori, kombajni velikih
etvenih kapaciteta, savremene staje za stoarstvo i automatizovani sistemi ishrane i mue u
stoarskoj proizvodnji. Moda su ak i vaniji, vreme i napor neophodni menaderu da ovlada
novim vetinama u proizvodnji, prodaji i finansijama. Ove vetine predstavljaju fiksnu
2

investiciju i kao takve stvaraju vee prihode za vlasnika kada se upotrebe na veem obimu
proizvodnje.
Poljoprivrednici koji ne nameravaju da proire kapacitete svojih gazdinstava najee streme
ka stratekom savezu i partnerstvu, u formalnom i neformalnom obliku sa drugim
poljoprivrednicima. Time postiu nie trokove i vie cene kao i vei proizvoai.
Poljoprivrednici u dananje vreme mogu najee da biraju izmeu etiri osnovne poslovne
strategije (Grafik 3): nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda, visok obim
proizvodnje nie proizvoake mare, specijalizovani dobavljai proizvoda i usluga i
delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part-time).
Nizak obim proizvodnje via vrednost proizvoda. Ograniena dostupnost dodatnog zemljita,
radne snage i kapitala ograniie veinu poljoprivrednika u nameri da poveaju svoje
gazdinstvo. U takvoj situaciji jedini nain za poveanje profita je proizvodnja proizvoda sa
veom vrednou. Neki e potraiti alternativne linije proizvodnje kao to su na primer:
nojevi, pargla, bundeve i slino, pri emu su promocija i prodaja kritini za njihov uspeh.
Ostali e pokuati sa varijacijama tradicionalnih proizvoda, kao to su organski proizvodi,
uzgoj pilia na otvorenom i slino. Mogu se postii i vee mare ukoliko se proizvodi dodatno
prerade, upakuju i direktno prodaju potroaima. Gazdinstva koja krenu ovim putem
suoavaju se sa velikim proizvodnim rizikom i nesigurnim tritem, ali mogu biti profitabilna i
sa tako malom veliinom raspoloivih resursa.
Visok obim proizvodnje nie proizvoake mare. Uvek e postojati tranja za osnovnim
itaricama, voem, povrem i proizvodima stoarstva. Mnogi poljoprivrednici biraju da
nastave sa istim linijama proizvodnje, koje su tradicionalno u strukturi proizvodnje njihovih
gazdinstava, uz poveanje obima proizvodnje kao naina poveanja njihovog dohotka. Za ova
gazdinstva svako sniavanje prosenih trokova je kritino za opstanak. Za poveanje veliine
poljoprivrednog gazdinstva neophodno je pozajmiti ili iznajmiti sredstva. Profitne mare su
tanke, pa je od kritine vanosti postii nie prosene trokove proizvodnje od trine cene uz
osiguranje proizvodnje i sklopljene prodajne ugovore.
Grafik 1.3: Alternativni pravci razvoja poljoprivrednih gazdinstava

Specijalizovani dobavljai proizvoda ili usluga. Trea strategija je specijalizovati se u jednoj

ili dve vetine i postati najbolji u njima. Kao primeri mogu posluiti: obavljanje usluga etve,
usluna proizvodnja stone hrane, proizvodnja semena ili priplodnih grla za prodaju, popravke
opreme, usluno prskanje pesticidima itd. ak i agro-turizam se moe smatrati
specijalizovanom uslugom za krajnje potroae. esto je kljuna komponenta ove strategije
korienje u punom kapacitetu, skupe i visoko specijalizovane opreme i objekata. Obim
prodaje usluga i kvalitet odnosa sa korisnicima usluga su takoe znaajni elementi za uspeh u
poslovanju.
Delimino bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom (part time). Ovaj tip poljoprivrednih
gazdinstava je najbrojniji u Srbiji, kao i u velikom broju ak i razvijenih zemalja. Za najvei
broj vlasnika ovakvih poljoprivrednih gazdinstava, bavljenje poljoprivredom predstavlja
ivotni stil i bave se proizvodnjom biljnih i stoarskih proizvoda ak i kada su potencijalni
profiti izuzetno niski. Glavne preokupacije menadera na part time gazdinstvima su
minimiziranje finansijskog rizika i balansiranje potreba za radnom snagom sa poslom van
gazdinstva. Kombinacija poljoprivredne i nepoljoprivredne delatnosti obezbeuje
najprihvatljiviji nivo finansijske sigurnosti i radnog zadovoljstva za mnoge porodice.
1.2. ta je to farm menadment
Kao i u svakom drugom poslu, tako i u poljoprivredi, opstanak i unapreenje poslovanja
poljoprivrednog gazdinstva je mogue samo ukoliko ono ostvaruje profit. Odavno je poznato
da za uspeno poslovanje nije dovoljno raditi stvari na pravi nain, ve je neophodno raditi
prave stvari. Da bi se to postiglo, neophodan je kvalitetan menadment za koji je odgovoran
poljoprivrednik. Iz tog razloga, poljoprivrednik se moe istovremeno nazvati i menaderom
poljoprivrednog gazdinstva.
Jedna od mnogih definicija farm menadmenta je: donoenje i sprovoenje odluka u oblasti
organizovanja i funkcionisanja poljoprivrednog gazdinstva u cilju ostvarivanja maksimalne
proizvodnje i profita2. Shodno ovome posao menadera poljoprivrednog gazdinstva moe se
definisati kao skup znanja i vetina kojima on kombinuje ideje, naine i resurse kako bi
proizveo i prodao poljoprivredne proizvode uz ostvarenje profita. Poljoprivrednici moraju
raspolagati neophodnim znanjem i vetinama neophodnim za postizanje zadovoljavajuih
rezultata u poslovanju gazdinstva. Sve vea orijentisanost poljoprivrednih gazdinstava ka
tritu, zahteva od poljoprivrednika kontinuirano unapreivanje menaderskih vetina, kako bi
bolje iskoristili prednosti i anse koje su otvorene pred njima u cilju postizanja vee
produktivnosti i uveanja profita.
U najveem broju sluajeva ulogu menadera na poljoprivrednom gazdinstvu obavlja vlasnik
gazdinstva. Meutim, u razvijenim zemljama sveta nije redak sluaj da vlasnik velikog
gazdinstva3 zaposli menadera, koji preuzima odgovornost za dnevno poslovanje gazdinstva.
U oba sluaja uspean menader poljoprivrednog gazdinstva mora da ima sledee osobine:

Sposobnost da organizuje i izvrava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa
lanovima svog domainstva,

Enciklopedija Britanika, http://www.britanica.com/EBchecked/topic/201926/farm-management#

Veliina gazdinstva se najee meri vrednou godinje prodaje poljoprivrednih proizvoda, a ne resursima
kojima raspolae, kao to su povrina obradivog zemljita, broj grla stoke i slino.
3



Dobro razume agrotehnoloke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih

proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruenjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije
neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Za uspeno poslovanje, farm menadment je podjednako bitan kao i obavljanje svakog drugog
posla na poljoprivrednom gazdinstvu. Poljoprivrednici koji nastoje da budu dobri domaini
moraju da ue iz svog svakodnevnog iskustva i naue da prepoznaju svoje greke. Moraju biti
odgovorni za svoje postupke i voljni da promene svoje stavove u skladu sa novim
informacijama.
1.3. Obuhvatnost farm menadmenta
Obim poslova koje menader poljoprivrednog gazdinstva obavlja je raznolik. Kao primer
aktivnosti koje spadaju u opis njihovog posla moe posluiti lista aktivnosti data u narednoj
tabeli. Menader na gazdinstvu treba da integrie veliki broj informacija iz prirodnih i
drutvenih nauka. Pri tome, odgovoran je za pribavljanje (kupovinom ili iznajmljivanjem),
upravljanje i kontrolu nad: finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima.
Ukoliko posao menadera obavlja zaposleno lice, tada je lista aktivnosti i obaveza znatno ira.
Najee dodatno obuhvata: konsultacije sa vlasnikom gazdinstva, izradu kalkulacija za
narednu godinu, izrada finansijskih i drugih izvetaja o poslovanju gazdinstva za vlasnika
gazdinstva, itd.
Tabela broj 1.1: Primeri aktivnosti menadera na poljoprivrednom gazdinstvu4












































4

Postavljaju ciljeve i zadatke,

Aktivno trae, sortiraju, uporeuju, integriu i koriste informacije iz mnogih izvora,
Razmatraju i analiziraju alternativne pravce aktivnosti,
Prognoziraju budue promene u okruenju,
Predviaju promene,
Donose odluke,
Sprovode odluke,
Preduzimaju akciju,
Pribavljaju resurse,
Organizuju upotrebu resursa,
Komuniciraju sa: kreditorima, zaposlenima, dravnim agencijama i drugima,
Treniraju sebe, lanove porodice i zaposlene,
Kupuju i prodaju inpute i proizvode,
Definiu vremenske okvire izvrenja aktivnosti na gazdinstvu,
Nadgledaju poslove na gazdinstvu,
Prepoznavaju i identifikuju probleme i mogunosti,
Posreduju u konfliktima,
Ocenjuju rezultate donetih odluka i preuzetih akcija,
Nadziru finansijsku situaciju,
Nadgledaju progres ka postavljenim dugoronim i kratkoronim ciljevima,
Prihvataju odgovornost,
Proveravaju sve na gazdinstvu.

Milligan R, Stanton B, What do farm managers do? 1989 Yearbook of agriculture, USDA, page 3.

Poljoprivredno gazdinstvo nije usamljeno ostrvo koje postoji samo za sebe. Ono se nalazi u
okruenju koje je: neizvesno, promenljivo i ne suvie naklonjeno poljoprivredniku, to znatno
uslonjava menadment aktivnosti. Takvo stanje kontinuirano prisiljava poljoprivrednika da
prilagodi svoje linije proizvodnje kako bi poveao profitabilnost i konkurentnost. Okruenje u
kojem posluje gazdinstvo (Grafik 4) moe se podeliti u etiri osnovna segmenta: trite,
resursi, tehnologija i institucije.
Pod tritima se podrazumevaju mesta gde se poljoprivredni proizvodi i inputi kupuju,
odnosno prodaju, a u zavisnosti od odnosa ponude i tranje formiraju cene. Iako je trite
poljoprivrednih proizvoda u odreenom obimu, zavisno od vrste proizvoda regulisano, cene
nisu poznate sve dok se ne susretnu ponuda i tranja. Odnos trinih snaga poljoprivrednika sa
jedne strane, i kupaca poljoprivrednih proizvoda i prodavaca inputa sa druge strane, zatim
uticaj konkurencije meu poljoprivrednicima i iz drugih zemalja utiu na profit
poljoprivrednog gazdinstva, kao i na menadment odluke.
Grafik 1.4: Ekonomsko okruenje poljoprivrednog gazdinstva.

Resursi

Trita

Poljoprivredno
text
gazdinstvo

Tehnologija

Institucije

Svako gazdinstvo je jedinstven skup resursa sa kojima raspolae. Teko je pronai dva
gazdinstva koja imaju isti obim i kvalitet resursa. U resurse se ubrajaju: zemljite, radna snaga,
kapital (kao to su: mehanizacija, zgrade, osnovno stado, zalihe itd.), kao i menadment
vetine, dostupnost kredita i mikroklima. U resurse se mogu ubrojati i izvori informacija kao
to su: asopisi, novine, konsultanti, savetodavci i Internet. Kljuni resurs, meu prethodno
nabrojanima je svakako poljoprivrednik sa svojim znanjem i menadment vetinama.
Vei broj institucija utie na poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Najvei uticaj dolazi od
strane drave tj. njene agrarne politike i donetih regulativa. Finansijsko trite znaajno utie
na dostupnost kapitala poljoprivrednicima. Regulative u oblasti zatite ivotne sredine i
zdravstvene bezbednosti hrane sve vie dobijaju na znaaju. Dostupnost usluga razvijene
poljoprivredne savetodavne slube moe biti znaajan katalizator unapreenja poslovanja
gazdinstva.
6

Tehnologija ve decenijama utie na nain poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici uvek

iznova moraju da mere odnose trokova i koristi od uvoenja nove tehnologije. Efekti
primene nove tehnologije mogu biti: rast i stabilnost prinosa, poveanje kvaliteta proizvoda,
smanjenje negativnih efekata na ivotnu sredinu itd. Pravovremeno usvajanje i primena nove
tehnologije utie na rast produktivnosti gazdinstva i dugorono obezbeuje njegov opstanak.
Nita manje od navedenih uticaja iz okruenja, elja poljoprivrednika za dostizanjem nivoa
ivotnog standarda u nepoljoprivrednim delatnostima, kako bi obezbedio bolje uslove ivota
svojoj porodici, prisiljava poljoprivrednika da povea produktivnost na gazdinstvu.
1.4. Farm menadment u budunosti
Nezahvalno je prognozirati ta e sve menaderi poljoprivrednih gazdinstava raditi u
budunost ali se sa velikom sigurnou moe tvrditi da e se baviti donoenjem odluka, kao
to to ine i danas. I dalje e koristiti ekonomske principe, kalkulacije, poslovnu evidenciju,
investicione analize, finansijske izvetaje i druge menaderske tehnike neophodne u procesu
donoenja odluka. Poljoprivreda se kontinuirano prilagoava promenama pod dejstvom niza
trendova, a neki meu njima su: rast veliine i smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava,
nove tehnologije, globalizacija, vertikalne integracije, zatita ivotne sredine i briga o zdravlju
potroaa.
U razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju broj poljoprivrednih gazdinstava se
kontinuirano smanjuje, pri emu je obim poljoprivrednog zemljita relativno konstantan. To je
za posledicu imalo znaajno poveanje prosene proizvodnje po poljoprivrednom gazdinstvu.
Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom trendu. Meu najznaajnijim je svakako pojava novih
tehnologija koje smanjuju potrebu za radnom snagom u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mehanizacija, a u novije vreme i automatizacija radnih operacija na poljoprivrednom
gazdinstvu doprinosi rastu efikasnosti i omoguavaju da jedan poljoprivrednik proizvodi sve
vie i vie poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, atraktivnost i mogunost zaposlenja u
nepoljoprivrednom sektoru uticala je na veliki odliv aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u
druge privredne delatnosti. Kao posledica toga dolo je do rasta cene radne snage, pa je
poljoprivrednicima bilo isplativije da koriste nove tehnologije koje zahtevaju manje radne
snage. Tenja poljoprivrednika da dostignu ivotni standard kakav imaju nepoljoprivredne
porodice imala je za rezultat poveanje kapaciteta proizvodnje jer su jedino sa veim obimom
proizvodnje mogli ostvariti neophodan dohodak. Znaajno je napomenuti da su nove
tehnologije dostupne samo poljoprivednim gazdinstvima sa odreenom veliinom ili obimom
proizvodnje. Kao primer mogu posluiti kombajni za etvu sa velikim kapacitetom, roboti za
muu krava, ija upotreba je mogua samo na gazdinstvima koja imaju najmanje 60 grla u
osnovnom stadu, itd. Poljoprivrednici sa manjim gazdinstvima, koji ne mogu priutiti sebi
novu tehnologiju, gube na konkurentnosti proizvodnje i ukoliko ne pronau nain da poveaju
obim proizvodnje dugorono su osuena na naputanje poljoprivredne proizvodnje.
Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima je samo jedan od segmenata od ukupnih
ekonomskih, tehnolokih, drutvenih i politikih elemenata koji utiu na globalizaciju. Razvoj
trita poljoprivrednih proizvoda kroz meunarodnu trgovinu je doprineo poljoprivrednicima
da plasiraju svoje trine vikove i postignu bolje cene za svoje proizvode. Sa druge strane
vei broj zemalja se opredelio da zatiti svoju poljoprivrednu proizvodnju sa nizom barijera
kao to su carine, kvote, sanitarni propisi i druge mere. Tokom poslednjih godina u
pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom mnoge zemlje su snizile ili eliminisale
7

jedan deo uvoznih barijera za poljoprivredne proizvode u cilju postizanja vee efikasnosti u
proizvodnji hrane. Sporazumi kao to su Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu zemalja
Centralne i Jugoistone Evrope CEFTA, kojem je Srbija pristupila u julu 2007. godine,
sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Prelazni trgovinski sporazum sa zemljama EU,
takoe doprinose potrebi rasta efikasnosti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Globalizacija takoe znai da su poljoprivrednici na celoj planeti konkurenti jedni drugima.
Kao jedan od primera efekata globalizacije moe posluiti i preseljenje, u poslednjih nekoliko
godina, preko 40 proizvoaa mleka iz Holandije u Ameriku dravu Viskonsin. Prodajui
farme u Holandiji, gde su cene poljoprivrednog zemljita izuzetno visoke, uspeli su da sa istim
kapitalom kupe farme sa viestruko veim poljoprivrednim povrinama i time znatno uveaju
kapacitete proizvodnje mleka. Ovo nije jedini primer i sve su ee situacije gde
poljoprivrednici sa irih podruja konkuriu jedni drugima za iste resurse kao to su zemljite,
klima, radna snaga, kapital i drugi.
Vertikalne integracije u lancu proizvodnje hrane nisu novina i odavno su prisutne u praksi.
Poljoprivrednici u razvijenim zemljama davno su shvatili da proizvoditi i samostalno nuditi
svoje proizvode tritu nije dobro opredelenje. Zbog toga se razvilo vie oblika ugovaranja
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa preraivaima, veleprodajama i drugim
poljoprivrednicima koji ih koriste kao inpute (npr. kupovina kukuruza koji se koristi kao
stona hrana u proizvodnji mleka). Pod vertikalnim integracijama podrazumeva se ugovaranje
prodaje poljoprivrednih proizvoda sa drugim uesnicima u lancu proizvodnje hrane kako bi se
snizio rizik snabdevanja po ugovorenom kvalitetu i tipu proizvoda.
Tokom istorijskog razvoja proizvodnja dovoljnih koliina hrane za populaciju je bila primarni
interes drava. Danas, novi prioriteti poput: kvaliteta hrane, zdravstvene bezbednosti hrane,
ouvanje resursa zemlje, vode i vazduha, imaju rastui znaaj u oima ne-poljoprivredne
populacije. Dugo godina poljoprivrednici su imali u fokusu rast produktivnosti upotrebe
prirodnih resursa kojima su raspolagali u poljoprivrednoj proizvodnji. Takav cilj u vidu
poveanja proizvodnje po ha, po grlu stoarske proizvodnje i na kraju po poljoprivrednom
gazdinstvu, vodio je ka rastuim negativnim efektima po prirodne resurse, kao i na ne
poljoprivredna domainstva u ruralnim sredinama. Poveanje obima stoarske proizvodnje na
poljoprivrednom gazdinstvu rezultira rastuim zagaenjem vazduha i vode to u dugoronom
periodu utie na rast pritiska od strane ne poljoprivrednih domainstava za premetanjem
intenzivne stoarske proizvodnje, velikih kapaciteta u udaljenija i ree naseljena podruja.
Poljoprivredni otpad (ambalaa pesticida npr.) i njegovo odlaganje izazivaju zabrinutost po
pitanje zatite ivotne sredine.
Poljoprivrednici budunost svojih gazdinstava moraju posmatrati u svetlu odrivog razvoja.
To praktino znai da budue poslovanje moraju planirati sa tri aspekta: ekonomske, ekoloke
i drutvene odrivosti. Ekonomska i ekoloka odrivost poljoprivrednih gazdinstava su u
fokusu panje javnosti od sredine sedamdesetih godina prolog veka. Drutvena odrivost je
dimenzija odrivog razvoja kojoj se tek poslednjih godina pridaje adekvatan znaaj, a
obuhvata u osnovi odgovornosti prema potroaima (proizvodnja zdravstveno bezbedne
hrane) i odgovornosti drutva prema razvoju ruralnih sredina.