Univerzitet u Niu

Tehnoloki fakultet u Leskovcu

SEMINARSKI RAD

ISO 14000

Mentor:

Student:

Prof.dr. Ivana

Sonja oki
Indeks:

5222/12

Leskovac, 2014

SADRAJ

1. Uvod
3
2. Standard ISO 14000
4
2.1. ISO 14001 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine
8
2.2. ISO 14010, ISO 14011 i ISO 14012 Vodi za ekoloku reviziju 10
2.3. ISO 14020 Ekoloke oznake i deklaracije
11
2.4. ISO 14031 i ISO 14032 Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine
2.5. ISO 14040 Serija standarda o ocenjivanju ivotnog ciklusa
14
2.6. ISO 14050 Termini i definicije 14
2.7. Zajednike karakteristike za seriju standarda ISO 14000
14
2.8. ISO 9000 Serija stistema menadmenta kvaliteta 17
3. Zakljuak 18
4. Literatura 19

13

1. UVOD
ivotna sredina je okolina u kojoj organizacija radi, ukljuujui
vazduh, vodu, zemljite, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove
meusobne odnose (JUS ISO 14001). Zatita ivotne sredine
podrazumeva skup razliitih postupaka i mera koji spreavaju
ugroavanje ivotne sredine s ciljem ouvanja bioloke ravnotee.
Napredovanjem tehnologije i industrije, zagadjenje ivotne okoline je
postalo sve intenzivnije, a posledice se oseaju godinama unazad. Svest o posledicama
zagadjenja je prisutna, ali ne u potrebnoj meri da bi zagadjivai smanjili emisije tetnih materija i
racionalnije koristili resurse.
U razvijenijim zemljama, ouvanje ivotne sredine se postie sprovoenjem zakona i
obaveznih standarda,kao i konstantnim pritiskom civilnog drutva na interesne grupe. Ekoloka
odbrana, dakle, predstavlja trajnu obavezu svih lanova drutva.injenica je da zdravlje,
ivotna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj
interakciji. Stoga svaki poremeaj ravnotee ivotne sredine dovodi i do poremeaja u
drutvenim odnosima,.
Na kvalitet ivotne sredine utiu nain na koji se koriste materijali, proizvodi i energija,
kao i proizvodni procesi, proizvodi i usluge koji izlaze iz tih procesa. Zbog nedostatka efektivne
kontrole nad ovim uticajima dolazi do gubitka prirodnih resursa, nestanka biljnih i ivotinjskih
vrsta i stanita, degradacije kvaliteta vazduha, vode i zemljita.Ekoloki problemi dananjice
izazivaju globalnu spiralu posledica,to svedoi o jedinstvu biocenoze.Emisija gasova u
razvijenim ekonomijama dovodi do zastraujuih globalnih konsekvenci,ak i do oruanih
konflikata u zemljama pogoenim dezertifikacijom obradivog zemljita (Darfur). Svetska
zajednica je krajem sedamdesetih godina dola do zakljuka da se ovekov opstanak i njegova
civilizacija moe i mora obezbediti putem odrivog razvoja. Odrivi razvoj predstavlja razvoj koji
ne ugroava biosferu - ekoloki fundament opstanka nae civilizacije.Odrivi razvoj se moe
efikasno sprovesti ukoliko se ovaj koncept na odgovarajui nain ugradi u sve organizacione
sisteme,kako kompanija,tako i same drave.
Korporativni standardi ivotne sredine, a najpre serija standarda ISO 14000 ekolokog
menadmenta, stvoreni su za definisanje smernica u reavanju globalnih ekolokih problema.

2. Standard ISO 14000

ISO 14001:2004 postavlja zahteve za sistem upravljanja ivotnom sredinom, a
ISO14004:2004 daje opte smernice za implementaciju sistema upravljanja ivotnom
sredinom. Ostali standardi iz ove serije se odnose na specifine delove u okviru zatite
ivotne sredine kao na primer: oznaavanje, ocenjivanje performansi, analizu ivotnog
ciklusa, komunikaciju i reviziju.
ISO 14001:2004 definie zahteve za upravljanje zatitom ivotne sredine.
Ispunjavanje ovih zahteva je potrebno dokumentovati kako bi postojao dokaz o
potovanju standarda i o efikasnom radu u skladu sa standardom.
Sistem upravljanja ivotnom sredinom koji je u skladu sa ISO 14001:2004 je upravljaki
alat koji omoguava organizaciji bilo koje veliine da:

identifikuje i kontrolie uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu

sredinu;

pobolja odnos prema ivotnoj sredini;

implementira sistematski pristup kojim e postizati ciljeve koji se odnose na

zatitu ivotne sredine i obezbedi dokaz da je postigla postavljene ciljeve.

Namera ovog standarda je da obezbedi okvir za strateki pristup organizacijama

za kreiranje politike odnosa prema ivotnoj sredini, projektovanje aktivnosti koje ne
tete ivotnoj sredini i njihovo uspeno sprovoenje.
ISO 14001:2004 daje generike zahteve za sistem upravljanja ivotnom sredinom bez
obzira na vrstu i veliinu organizacije koja ga uvodi. Zbog toga je ovaj standard
primenljiv u velikom broju organizacija.

ISO 14001:2004 se moe koristiti kao alat za postizanje internih ciljeva:

osiguranje menadmentu da je uticaj preduzea i njegovih poslovnih procesa na

ivotnu sredinu pod kontrolom;

uverenje zaposlenima da se preduzee u kome rade odgovorno odnosi prema

ivotnoj sredini.

ISO 14001:2004 pomae i u ostvarenju eksternih ciljeva:

uverava eksterne stejkholdere da preduzee vodi brigu o ivotnoj sredini;

usklauje poslovanje sa propisima iz oblasti ivotne sredine;

podrava tvrdnje organizacije o odnosnu prema ivotnoj sredini;

daje primer drugim organizacijama, poslovnim partnerima.

Uticaj standarda na ekoloku politiku preduzea obuhvata:

- Odreivanje smernica ekoloke politike za preduzee u celini. Smernice ekoloke
politike se potuju na svim organizacionim nivoima kompanije.
- Ekoloka politika mora biti usmerena na smanjenje negativnih ekolokih posledica
proizvodnje,imajui u vidu ekoloke kapacitete postojee tehnologije.
- Utvrivanje stratekih i operativnih ekolokih ciljeva u okviru ekolokog programa
preduzea. Obaveza stalnog poboljanja ekolokih karakteristika treba da se
konkretizuje i definie kroz dinamiku ostvarivanja svih ciljeva.
- Utvrivanje ekolokih mera u okviru ekolokih programa preduzea. Mere moraju biti
kvantitativno i vremenski definisane.
- Uvoenje sistema ekomenadmenta i njegovo usklaivanje sa ve postojeim
menadment sistemom u preduzeu.
- Formiranje ekoloke deklaracije za javnost.
U grupu standarda koji se tiu zatite ivotne sredine spadaju:
Oznaka ISO
standarda
ISO 14001:2004
ISO 14004:2004

Oznaka SRPS*
standarda
SRPS ISO
14001:2005
SRPS ISO
14004:2005

Naziv standarda
Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - Zahtevi sa
uputstvom za primenu

objavljen

Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - Opte

smernice za principe, sisteme i tehnike podrke

objavljen

ISO 14010

Vodii za ekoloki audit - Opti principi

ISO 14011

Vodii za ekoloki audit - Procedure audita - Audit sistema

ekolokog menadmenta

ISO 14012

Vodii za ekoloki audit - Kriterijumi kvalifikacija za ekoloke

auditore
Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje zatite

ISO 14015:2001

SRPS ISO

Status*

objavljen
5

ISO 14020:1998
ISO 14021:1999

14015:2005
SRPS ISO
14020:2003

ivotne sredine lokacija i organizacija (EASO)

Oznake i deklaracije o zatiti ivotne sredine - Opti principi

objavljen

SRPS ISO
14021:2004

Oznake i deklaracije o zatiti ivotne sredine Samodeklariue tvrdnje o zatiti ivotne sredine
(oznaavanje o zatiti ivotne sredine tipa II)

objavljen

Ekoloke oznake i deklaracije - Ekoloke tvrdnje o

samodeklaraciji - Simboli
Ekoloke oznake i deklaracije - Ekoloke tvrdnje o
samodeklaraciji - Testiranje i verifikacija

ISO 14022
ISO 14023
Oznaka ISO
standarda
ISO 14024:1999
ISO 14025:2006
ISO 14031:1999

Oznaka SRPS*
standarda

Oznake i deklaracije o zatiti ivotne sredine Oznaavanje o zatiti ivotne sredine tipa I - Principi i
procedure

objavljen

SRPS ISO
14025:2007
SRPS EN ISO
14031:2005

Oznake i deklaracije o zatiti ivotne sredine Deklaracija o

zatiti ivotne sredine tip III - Principi i procedure

objavljen

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Vrednovanje uinka

zatite ivotne sredine - Smernice

objavljen

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Primeri

vrednovanja uinka zatite ivotne sredine (EPE)

SRPS ISO
14040:2008

ISO 14041
ISO 14042

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog

ciklusa - Principi i okvir

SRPS ISO
14042:2005

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog

ciklusa - Ocenjivanje uticaja ivotnog ciklusa
Procena ivotnog ciklusa - Tumaenje

ISO 14044:2006

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog

ciklusa - Zahtevi i uputstvo za primenu

ISO/TR 14049
ISO 14050:2002

SRPS ISO/TS
14048:2006
SRPS ISO/TR
14049:2005
SRPS ISO
14050:2005

TR 14061:1998
ISO/TR
14062:2002
ISO 14063

objavljen

Procena ivotnog ciklusa - Analiza inventara

ISO 14043
ISO/TS
14048:2002

Status*

SRPS ISO
14024:2003

ISO 14032:1999
ISO 14040:2006

Naziv standarda

SRPS ISO/TR
14062:2005
SRPS ISO
14063:2008

objavljen

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog

ciklusa - Dokumentacioni format podataka

objavljen

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ocenjivanje ivotnog

ciklusa - Primeri primene ISO 14041 u definisanju cilja i
predmeta i analize inventara ivotnog ciklusa

objavljen

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Renik - Termini i

definicije

objavljen

Informacije pomo umarskim organizacijama u primeni

standarda sistema upravljanja ivotnom sredinom ISO
14001 i ISO 14004

stavljen
van snage

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Ukljuivanje aspekata

ivotne sredine u projektovanje i razvoj proizvoda

objavljen

Upravljanje zatitom ivotne sredine - Komunikacije u oblasti

zatite ivotne sredine - Smernice i primeri

objavljen

ISO
14064-1:2006

SRPS ISO
14064-1:2007

Gasovi staklene bate - Deo 1: Specifikacija za kvantitativno

iskazivanje i izvetavanje o emisijama i uklanjanju gasova
staklene bate, sa uputstvom za primenu na nivou
organizacije

objavljen

ISO
14064-2:2006

SRPS ISO
14064-2:2007

Gasovi staklene bate - Deo 2: Specifikacija za kvantitativno

iskazivanje, praenje i izvetavanje o smanjenjima emisije ili
poveanjima uklanjanja gasova staklene bate, sa
uputstvom za primenu na nivou projekta

objavljen

ISO
14064-3:2006
Oznaka ISO
standarda

SRPS ISO
14064-3:2008
Oznaka SRPS*
standarda

Gasovi staklene bate - Deo 3: Specifikacija sa uputstvom

za validaciju i verifikaciju tvrdnji o gasovima staklene bate

objavljen

ISO 14065

SRPS ISO
14065:2009

Gasovi staklene bate - Zahetevi za verifikaciona i

validaciona tela za gasove staklene bate koji se koriste
tokom akreditacije ili drugih oblika priznavanja

Naziv standarda

ISO 9000:2005
ISO 9001:2008

Sistem menadmenta kvaliteta - Osnovne postavke i renik

ISO 9004:2009

Sistem menadmenta kvaliteta - Administrativno upravljanje

kvalitetom i elementi sistema kvaliteta

ISO 19011:2002

Status*
objavljen

Sistem menadmenta kvaliteta - Zahtevi

SRPS ISO/IEC
19011:2003

Uputstva za sprovodjenje audita sistema menadmenta

kvaliteta i/ili ekolokog menadmenta - Uputstva za
proveravanje sistema menadmenta

objavljen

*Znaenje pojmova:
SPRS nova oznaka srpskih standarda, vaea od 16. marta 2007. za sve
standard
Objavljen director Instituta za standardizaciju odobrio standard, a objava o
doneenju odluke data u Slubenom glasniku RS
Prema tabeli, vidimo da su standardi podeljeni i obuhvataju sledee oblasti:
- Standardi koji se bave sistemima ekolokog upravljanja,
- Standardi koji se bave ekolokim proveravanjem,
- Standardi koji se bave ekolokim obeleavanjem,
- Standardi koji se bave ocenjivanjem ekolokog uinka,
- Standardi koji se bave ocenjivanjem ivotnog ciklusa.

Prve grupe ovih standarda nastale su 1996 godine, i to ISO 14001, ISO 14004 i ISO 14050.
Odmah zatim, 2002 godine, prihvata se standard ISO 19011, koji se odnosi na reviziju sistema
menadmenta kvaliteta i sistema ekolokog menadmenta. 2004 godine, prihvataju se
7

korigovane verzije niza standarda ISO 14001, ISO 14004, a naredmih godina niu se ostali
standardi sa raznovrsnijim zahtevima za preduzea.

2.1. ISO 14001 Sistem upravljanja zatitom ivotne

sredine
ISO 14001 definie zahteve za upravljanje zatitom ivotne sredine.
Ispunjavanje ovih zahteva je potrebno dokumentovati kako bi postojao dokaz o
potovanju standarda i o efikasnom radu u skladu sa standardom.
Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 14001:2004 je upravljaki alat
koji omoguava organizaciji bilo koje veliine da:

identifikuje i kontrolie uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na

ivotnu sredinu,
pobolja odnos prema ivotnoj sredini,
implementira sistematski pristup kojim e postizati ciljeve koji se odnose
na zatitu ivotne sredine i obezbedi dokaz da je postigla postavljene
ciljeve.

Implementacija Sistema upravljanja zatitom ivotne sredine moe se odnositi na

itavu kompaniju, jedan ogranak ili na samo jedan radni proces, a izbor uglavnom zavisi
od potrebe kompanije.
Osnovni razlozi koji dovode do izraene potrebe za uvoenjem sistema zatite
ivotne sredine ISO 14001:2004 su:

neprestano zagaivanje ivotne sredine,

strah od potpunog iscrpljenja prirodnih resursa,
nedostatak organizovanog i sistematskog praenja posledica zagaenja,
poveana zainteresovanost javnog mnjenja za ouvanjem ivotne sredine,
zakonska reenja,posebni uslovi rada u ugroenim oblastima.

Koristi ISO 14001

Prednosti implementacije sistema zatite ivotne sredine ISO 14001:

Smanjenje negativnih uinaka na ivotnu sredinu,

Smanjenje rizika od ekolokih katastrofa,

Poveanje sposobnosti brze i efikasne intervencije,

Poboljani ugled i stvaranje poverenja kod zajednice,

Kompetitivna prednost,

Pravna sigurnost zbog potovanja zakona o zatiti ivotne sredine,

Lake dobijanje ovlaenja i dozvola od lokalnih i dravnih vlasti,

Poboljanje vaeg ugleda i ugleda vaeg klijenta,

Bolje korienje energije i zatita voda, paljivo biranje sirovina i kontrolisanu

reciklau otpada, doprinosi smanjenju trokova i podie vau konkurentnost,

Smanjuje se va finansijski teret zbog reaktivnih upravljakih strategija kao to

su popravke, ienja, plaanje kazni zbog krenja zakona,

Poboljava se kvalitet radnih mesta i moral zaposlenih,

Otvaraju se nove mogunosti zapoljavanja na tritima gde je vana ekoloka

proizvodnja,

Ekoloki svesni klijenti poslovae sa kompanijama poput vae, jer istie svoju
obavezu prema ouvanju ivotne sredine.
9

2.2. ISO 14010, ISO 14011 i ISO 14012 Vodi za

ekoloku reviziju
U standarde koji se tiu ekoloke revizije spadaju sledea tri: ISO 14010, ISO
14011 i ISO 14012, od kojih prvi, ISO 14010, obuhvata sedam optih principa koji su
primenljivi za bilo koju vrstu ekolokog audita, a to su:
- Ciljevi i obim, koje definie klijent ,odnosno organizacija za koju se radi
ekoloki audit.
- Objektivnost, nezavisnost i kompetentnost, to znai da revizori moraju biti
nepristrasni i ne sme doi do konflikta interesa. Revizori treba da poseduju
znanje, kvalifikacije i iskustvo da bi ispunili svoje odgovornosti.
- Oekivana profesionalna zatita, predstavlja poverljivost informacija koje su
dobijene u toku saradnje sa preduzeem, osim ako neku od informacija ne ododri
klijent ili se to zakonom zahteva.
- Sistemske procedure, koje obezbedjuju da se audit obavlja na osnovu
dokumentovanih i definisanih metodologija.
10

- Kriterijumi, dokazi i rezultati revizora, treba da budu takvi da kompetentni

revizori,koji rade nezavisno jedni od drugih, imaju sline rezultate.
- Pouzdanost rezultata i zakljuaka revizora, procene se zasnivaju na
uzorcima informacija i zbog toga sadre odredjeni nivo nesigurnosti.
- Izvetavanje, predstavlja rezultate revizije koji se podnose u pismenom
izvetaju.
Dalje, standardom ISO 14011 se definiu procedure za planiranje i obavljanje
sistema revizije sistema ekolokog menadmenta. On se usredsredjuje na tehnike
aspekte obavljanja revizije, ali ne govori kako se ista razlikuje od drugih vrsta ekolokih
revizija.
Pored nedostataka koje ima ISO 14011, u skorijoj budunosti postoji namera za
osnivanjem potkomiteta, koji e biti odgovoran za razvoj standarda u okviru definisane
oblasti, i za integraciju ISO 14010 i ISO 14011 u jedan standard.
Kriterijumi kvalifikacija za ekoloke revizore nalaze se u standardu ISO
14012..Ovaj standard postavlja kriterijume za revizore, a odnosi se na internacionalne i
eksterne revizore.

2.3. ISO 14020 Ekoloke oznake i deklaracije

Postoji est standarda u grupi standarda za ekoloko obeleavanje, a to su: ISO
14020, ISO 14021, ISO 14022, ISO 14023, ISO 14024 i ISO 14025. Serija ovih
standarda objavljena je 1998. godine. Treba podvui da:
- ekoloke oznake i deklaracije obezbeuju informacije o specifinim ekolokim
karakteristikama proizvoda i usluga,
- ako se ekoloke osobine smatraju vanom kupci mogu da koriste takve
informacije za selekciju proizvoda ili usluga,
- da e se poveati trini udeo preduzea,ukoliko ekoloke oznake ili deklaracije
mogu da utiu na odluke o kupovini,
- samim tim i konkurenti e unaprediti ekoloke karakteristike proizvoda i usluga
da bi imali sline ekoloke potvrde.
ISO 14020 opisuje principe na kojima treba da se zasnivaju sve vrste ekolokih oznaka
i deklaracija. To obeleavanje je usaglaeno sa principima koji treba da omogue tano,
relevantno saoptavanje informacija koje moe da se verifikuje.
11

ISO 14022 je vodi o odgovarajuem korienju simbola u ekolokoj deklaraciji. Ovaj

standard omoguava da simboli u vezi sa deklaracijama ne mogu da imaju znaenje
koje je drugaije od onog koje je proizvoa odredio. U ovom standardu govori se o
znaenju simbola koji su opte prihvaeni kao oni koji predstavljaju ekoloki prihvatljive
proizvode, pri emu je Mobiusov krug jedini takav simbol koji je ukljuen.

Slika 1. Mobiusov krug

ISO 14023 Ovim standardom se implicira pomo u vezi sa metodologijama verifikacije.

ISO 14024 predstavlja vodei standard o principima i procedurama tipa I. Odnosi se na
programe ekolokog obeleavanja sa vie kriterijuma. Cilj je da se korisnicima i
akcionarima obezbedi dokument koji e osigurati kredibilitet i spreiti diskriminaciju.
Oblasti ovog standarda su:
- Dobrovoljna priroda programa,
- Veza sa propisima,
- Razmatranje ivotnog ciklusa,
- Selektivnost,
- Kriterijumi ekolokih proizvoda,
- Konsultacija,
- Transparentnost,
- Aspekti internacionalne trgovine,
- Usaglaenost,
- Dostupnost,
- Objektivnost, nepristrasnost i nauna osnova kriterijuma ekolokih proizvoda,
12

- Izbegavanje sukoba interesa,

- Trokovi i honorari,
- Poverljivost.
ISO 14025 odnosi se na razvoj i navodi programe sertifikovanih ekoprofila tipa III. Tip III
obezbeuje informacije o specifinim ekolokim indikatorima i ostavlja kupcu da odlui koji
proizvod je ekoloki prihvatljiv. Ovaj tip oznake nalazi se na prehrambenim proizvodima i zove
se nutriciona oznaka. Nutriciona oznaka navodi karakteristike kao to su sadraj kalorija,
masti, soli, vitamina.

Ostale oznake koje se primenjuju prilikom obeleavanja proizvoda su:

Rua EU- Ova oznaka nalazi se na proizvodu koji ispunjava kriterijume

smanjivanja korienja neobnovljivih izvora energije i smanjivanje
zagaivanje vazduha, vode i tla, sniavanje trokova postupanja s

Zelena taka- Najrasprostranjeniji znak u Evropi i u nas.Simbol

znai da su u cenu proizvoda uraunati i trokovi tretmana
ambalae.
Baciti u korpu- Medjunarodna organizacija osmislila je ovaj
znak kako bi navela potroae na potrebu odravanja istoe.

Polipropilen- Ovaj znak oznaava vrstu materijala od koga je

napravljena ambalaa koja je namenjena za pakovanje
kozmetikih proizvoda, prehrambeni proizvode, medicinskih
boca, itd.

13

2.4. ISO 14031 i ISO 14032 Sistemi upravljanja zatitom

ivotne sredine
Oba standarda iz ove serije govore o procesima merenja, analiziranja,
procenjivanja, i izvetavanja o stanju ouvanja ivotne sredine preduzea, tj.
organizacije. Standardi opisuju tri oblasti:
- Sisteme menadmenta,
- Operativne sisteme,
- Okruenje, gde se ukljuuju voda, vazduh, zemljite, prirodni resursi, biljke,
ivotinje i zdravlje ljudi.

2.5. ISO 14040 Serija standarda o ocenjivanju

ivotnog ciklusa
U ovu seriju standarda spadaju ISO 14040, ISO 14041, ISO 14042 I ISO 14043.
Ovi standardi govore o analizi i oceni ekolokih uticaja tetnih materija u toku njihog
celokupnog ivotnog ciklusa (LCA-life cycle assessment), od sirovina i energije, preko
proizvodnje i eksploatacije, do konanog odlaganja na otpad.

2.6. ISO 14050 Termini i definicije

U ovom standardu nalaze se termini i definicije koji bi trebalo da budu uskladjeni
sa terminima koje koriste podkomiteti i njihove radne grupe. Neki od termina se nalaze
u poglavlju koje prati svaki standard, a tie se samo termina koji se koriste u tom
standardu.

2.7. Zajednike karakteristike za seriju standarda

ISO 14000
14

Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine e se meusobno razlikovati u

zavisnosti od toga za kakvo drutvo su predloene, kakav je njihov karakter, veliina i
sloenost aktivnosti, proizvoda i slubi. Nasuprot tome, sistemi upravljanja zatitom
ivotne sredine imaju nekoliko zajednikih kljunih elemenata, u koje spadaju:
1. Strategija za zatitu ivotne sredine, koja je obino objavljena u obliku
proglaenja strategije za zatitu ivotne sredine, izraava obavezu najvieg
menadmenta da se brine za odgovarajue upravljanje zatitom ivotne sredine.
Najee je shvaena kao javni proglas o ciljevima i principima aktivnosti organizacije,
koji se tiu ivotne sredine. Tekst strategije bi trebao da definie iroke ciljeve, koje je
organizacija odluila da dostigne. Ovi ciljevi su mnogo jasniji ako su kvantifikovani. Na
primer, hemijska organizacija u tekstu o strategiji je proglasila sledee: "smanjiti koliinu
emisija zagaujuih materija za 95 % u toku pet godina".
2. Program zatite ivotne sredine ili ekoloki akcioni plan opisuje mere, koje
e organizacija ostvarivati u sledeoj godini (godinama). Ekoloki akcioni plan
transformie strategiju zatite ivotne sredine organizacije na ciljeve i uloge, odreuje
aktivnosti, nain ostvarenja, odgovornost zaposlenih i ljudske i finansijske resurse
potrebne za implementaciju strategije. Takoe, treba odreivati potrebne finansijske i
ljudske izvore za postizanje pojedinih ciljeva i obezbeivanje uslova za monitoring i
koordinaciju napredovanja u pravcu ispunjavanja ovih pojedinanih ciljeva. Program
takoe koristi sumarni pregled ekolokih aspekata organizacije i pregled pravnih i
ostalih zahteva, koje je potrebno ispuniti. Ove informacije se prvi put sakupljaju tokom
realizacije pregleda stanja i zatite ivotne sredine.
3. Organizaciona struktura odreuje dodelu autoriteta i odgovornosti za
pojedine aktivnosti. U sluaju da se u organizaciji nalazi vie radnih mesta ili se
izvravaju razliite trgovinske aktivnosti, potrebno je pripremiti organizacionu strukturu
za organizaciju kao celinu i za pojedine odvojene proizvodne jedinice. Predstavnik
zaposlenih, koji je odgovoran za zatitu ivotne sredine, ima (obino direktnu) obavezu
da informie direktora organizacije. Pojedinci, koji nose strateku ili tekuu odgovornost
za zatitu ivotne sredine bi trebali imati na dispoziciji odgovarajue ljudske i finansijske
izvore.
4. Integracija upravljanja zatitom ivotne sredine u poslovnu aktivnost
obuhvata postupke za uvrtenje ekolokih mera u druge aspekte aktivnosti organizacije,
kao to su: zatita radnika, kupovina, istraivanje i razvoj, razvoj proizvoda, fuzije,
marketing, finansiranje itd. Zato je potrebno razviti specifine postupke zatite ivotne
sredine, koji su obino detaljno navedeni u pogonskim uputstvima i ostalim pogonskim
instrukcijama. Ovi postupci uvode mere i aktivnosti, koje treba izvriti za vreme
implementacije ekolokog akcionog plana ili programa za zatitu ivotne sredine. Meu
postupke zatite ivotne sredine spadaju:
15

- poveanje svesti o vanim ekolokim problemima, strategije zatite ivotne

sredine, ciljevi, uloga i stav svakog zaposlenog u sistemu upravljanja zatite
ivotne sredine,
- komunikacija unutar organizacije, primanje i slanje odgovora na podsticaje iz
eksterne komunikacije, sa zainteresovanim stranama,
- dokumentacija i kontrola dokumentacije EMS,
- upravljanje proizvodnjom: postupci i kriterijumi operacija i aktivnosti, kao i
proizvodi i slube, dobavljai i radnici pod ugovorom,
- otkrivanje rizika i akcioni plan u sluaju ugroenosti, za odreivanje
potencijalnih nesrea i njihovu prevenciju, da ne prerastu u katastrofu.

5. Monitoring, merenje i postupci arhiviranja informacija,

6. Popravne i preventivne aktivnosti za odstranjivanje uzroka aktuelnog ili
potencijalnog nesklada sa ciljevima, ulogama, kriterijumima i specifikacijama.
7. Revizija EMS, koji slui za procenu korisnosti i efikasnosti implementacije i
funkcionisanja EMS.
8. Revizije upravljanja, tj. formalna procena stanja i korisnosti EMS u svetlu
promenljivih uslova, koje vri najvii menadment.
9. Unutranja komunikacija i kolovanje, koji slue za obezbeivanje da svi
zaposleni razumeju, zato i kako treba da ispunjavaju svoje uloge usmerene na zatitu
ivotne sredine.
10. Odnosi sa javnou, koji obavezuju informisanje zainteresovanih lica izvan
organizacije, o ciljevima i realizaciji zatite ivotne sredine, kao i pravilno informisanje o
problematici ivotne sredine, problemima ili drugim injenicama, koje mogu uticati na
ivotnu sredinu.
Ono to je takodje zajedniko za sve standarde ISO 14000 prikazano je na slici 2 preko
est osnovnih oblasti:

16

standardi ekolokog upravljanja

sistemi ekolokog upravljanja

ocenjivanje ivotnog ciklusa

vrednovanje ekolokih performansi

ekoloko proveravanje
ekoloko
ekoloki
obeleavanje
aspekti u standardima za proizvode

Slika 2: Domeni serije standarda ISO 14000

Prema slici 2. vidi se da je serija standarda ISO 14000 namenjena zadovoljavanju
ekolokih zahteva preko sistemskog sprovodjenja u preduzeima. Samom preduzeu
omoguavaju ispravno i lako postizanje ekoloke efikasnosti i vrednovanje njihovih
aktivnosti, tehnolokih procesa, proizvoda i usluga.

2.8. ISO 9000 Serija sistema menadmenta kvaliteta

Serija standarda ISO 9000 obuhvata grupu standarda u koju spadaju sledei
standardi: ISO 9000, ISO 9001, ISO 9004 i ISO 19011.
1987. godine prihvataju se prve grupe standarda iz ove serije. 1994. godine
prihvataju se korigovane verzije standarda. 2000. godine razvijaju se prihvaeni
standardi. 2002. godine prihvata se standard ISO 19011. 2007. godine prema
podacima organizacije ISO u 175 zemalja sveta postojalo je 951486 kompanija sa
sertifikovanim sistemima manadmenta kvaliteta.

ISO 9000 - Opisuje osnovne postavke sistema menadmenta kvaliteta i utvrdjuje

terminologiju.
ISO 9001 - Utvrdjuje zahteve u sluajevima kada je organizaciji potrebno da
demonstrira svoju sposobnost da proizvede proizvode koji zadovoljavaju zahteve
17

potroaa i odgovarajue regulativne zahteve. Ovaj standard ima za cilj da

povea zadovoljstvo kupaca.
ISO 9004 - Sadri preporuke u vezi rezultativnosti i efikasnosti. Cilj ovog
standarda je da pobolja delatnosti preduzea i povea zadovoljstvo potroaa i
drugih zainteresovanih strana.
ISO 19011 - Sadri uputstva za sprovodjenje audita sistema menadmenta
kvaliteta i menadmenta ivotne sredine.

Svi ovi standardi ine usaglaen komplet standarda sistema menadmenta

kvaliteta, koji olakava uzajamno razumevanje u nacionalnoj i medjunarodnoj trgovini.

3. ZAKLJUAK

U savremenom svetu, sve vie se razvija svest javnosti protiv svakog oblika
degradacije ivotne sredine. Takozvani zeleni pokreti, kao i zelene politike partije,
se osnivaju kako bi u javnosti lobirali za ekoloki odgovorno ponaanje drutva u celini.
Imajui u vidu da je privreda najvei zagaiva ivotne sredine, logino je da
preduzea imaju veliku odgovornost u sprovoenju zelenih politika. Privredne
organizacije sve vie razumeju da su ispunjavanje ekolokih ciljeva i ostvarivanje profita
u pozitivnoj korelaciji, pa ne udi da mnoga preduzea izdvajaju velika sredstva u
istraivanje i razvoj novih ekolokih pristupa, kako bi ostvarili konkurentsku prednost na
tritu.
18

Donoenje meunarodnih standarda ubrzava proces ekolokog osveivanja

privrede,inei da preduzea koja ne potuju ekoloke standarde budu diskvalifikovana
iz trine utakmice.
Pored standarda ISO 14.000, na nivou Evropske Unije postoji Evro-Emu sistem,
koji propisuje uslove koje preduzea moraju ispuniti kako bi se nala na spisku ekolokisertifikovanih.
Dakle, meunarodni standardi za zatitu ivotne sredine postaju kogentne norme
u privredi, inei vaan korak u pravcu odrivog privrednog razvoja.

4. Literatura
Agencija za zatitu ivotne sredine, http://www.sepa.gov.rs/
Doktorska disertacija, Upravljanje kvalitetom ivotne sredine reinenjeringom

industrijskih proizvoda i procesa konstruisanja, Dipl. ing., MSc Srdjan Gliovi ,

Beograd 2000
Dokumentacija o ISO Standardima (Srpski standard SRPS ISO, Institut za
standardizaciju) - Obavezna dokumentacija u poslovanju preduzea
``Stojanovi Pharm
International Organization for Standardization,
http://www.iso.org/iso/home.html
Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj,
http://www.eko.vojvodina.gov.rs/
Sistemi menadmenta u zatiti ivotne sredine (Eko-menadment), Odlomak
br. 6, Literatura sa Tehnolokog Fakulteta u Beogradu
19

Standardi za sisteme upravljanja zatitom ivotne sredine, Privredne komore

Srbije, http://www.pks.rs/
Zakon o standardizaciji, http://www.naled-serbia.org/
Ekologija i ekonomski razvoj, Dr Slobodan Blagojevi, Ekonomski fakultet u
Kragujevcu ,2001.

20