definicije i podele

Krivino delo je ono delo koje je zakonom predvidjeno kao

krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.
4 elementa krivinog dela:
1. radnja
2. predvidjenost u zakonu
3. protivpravnost
4. krivica
Teorije o radnji krivinog dela:
1. Kauzalna teorija voljni telesni pokret
2. Finalna teorija vrenje ciljne delatnosti
3. Socijalna teorija normativna ocena i vrednovanje odnosa
ljudske radnje
4. Personalna teorija radnje=ispoljavanje linosti
5. Negativna teorija neizbegavanje onoga to se moglo izbei
Radnja krivinog dela ima trostruku funkciju:
Osnovni element
Povezujui element
Razgraniavajui element
Nema radnje krivinog dela onda kada je ona preduzeta pod
uticajem apsolutne sile (jer se time iskljuuje voljna radnja).
Kompulzivna sila i pretnja utiu na donoenje odluke koja se javlja
kao iznudjena, one utiu na volju uinioca ali je ne iskljuuju.
Radnje krivinog dela nema u stanjima gubitka svesti, kod
refleksnih pokreta, a sporno je pitanje automatizovanih radnji...
Prema profesoru Stojanoviu, najbolji je meoviti socijalno-

personalni pojam radnje Radnja predstavlja drutveno

relevantno ispoljavanje linosti.
Vrste radnje krivinog dela:
1. Radnje izvrenja i radnja sauesnitva (alternativno i
kumulativno propisana radnja izvrenja)
2. Radnja injenja i radnja neinjenja (prava k.d. neinjenja i
neprava k.d. neinjenja)
Radnja krivinod dela uvek prouzrokuje neku vrstu posledice!
Posledica u irem smislu pogadja zatitni objekt, ima svako k.d.
Posledica u uem smislu nema svako k.d. Znaajna prilikom
odmeravanja kazne.
delatnosna krivina dela v.s. posledina krivina dela
krivina dela povrede v.s. krivina dela ugroavanja
Postoji vie teorija o uslovima koji predstavljaju uzrok nastanka
posledice:
1. Teorija adekvatne uzronosti
2. Teorija ekvivalencije (teorija jednakosti uslova)
+ 3. Teorija objektivnog uraunavanja neophodna pretpostavka
da bi se neko delo odredjenom uiniocu moglo objektivno
pripisati.
Bie krivinog dela je skup konstitutivnih, obaveznih elemenata
kojima se to delo razlikuje od drugih.
Postoje objektivna i subjektivna obeleja bia kriving dela: (ovu
podelu treba shvatiti uslovno)
Objektivna su: radnja izvrenja, posledica, predmet radnje,

sredstvo, mesto i vreme izvrenja....

Subjektivna su: umiljaj, nehat (dvostruka funkcija umiljaja i
nehata), namera i pobuda.
Protivpravnost predstavlja odredjenost ljudskog ponaanja u
krivinom zakonu kao krivinog dela.
Protivpravnosti nema ukoliko nema predvidjenosti dela u zakonu
kao krivinog dela (obrnuto ne vazi uvek).
Osnovi iskljuenja protivpravnosti:
1. Delo malog znaaja
2. Nuna odbrana
3. Krajnja nuda
+ posebni oblici iskljuenja protivpravnosti
Delo malog znaaja iskljuuje i formalnu i materijalnu
protivpravnost
zahteva se kumulativno ostvarenje 3 uslova za iskljuenje
postojanja k.d. po ovom osnovu:
da je stepen krivice uinioca nizak
da su tetne posledice odsutne ili neznatne
da opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine
sankcije
Nuna odbrana iskljuuje formalnu protivpravnost (sukob prava
sa nepravom)
delo uinjeno u nunoj odbrani iskljuuje postojanje krivinog
dela!
Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od
svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.
2 elementa: napad i odbrana
Uslovi napada: 1) ponaanje oveka, 2) uperen protiv nekog

pravom zatienog dobra, 3) protivpravan,

4) istovremen i 5) stvaran.
Uslovi odbrane: 1) kroz radnju odbrane ostvareno bie nekog
krivinog dela, 2) upravljena prema nekom napadaevom dobru i
3) neophodno potrebna.
Prekoraenje granica nune odbrane fakultativni osnov za
ublaavanje kazne
Prekoraenje izvreno usled jake prepasti ili razdraenosti
izazvane napadom fakultativni osnov za oslobodjenje od kazne.
Krajnja nuda iskljuuje formalnu protivpravnost (sukob prava
sa pravom)
delo uinjeno u krajnjoj nudi iskljuuje postojanje krivinog dela!
Krajnja nuda postoji kada je delo uinjeno radi toga da uinilac
otkloni od svog dobra, ili dobra drugog lica, istovremenu
neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a
pri tom uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.
2 elementa: opasnost i otkalanjanje opasnosti.
Uslovi opasnosti: 1) da se njome ugroava bilo koje pravom
zatieno dobro, 2) da je neskrivljena, 3) da je istovremena i 4) da
je stvarna.
Uslovi otklanjanja opasnosti: 1) da se ona na drugi nain nije
mogla otkloniti i 2) da uinjeno zlo nije vee od onoga koje je
pretilo.
Prekoraenje granica krajnje nude fakultativni osnov za
ublaenje kazne
Prekoraenje uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima
fakultativni osnov za oslobodjenje od kazne
Osnovi iskljuenja protivpravnosti koji nisu predvidjeni KZ-om:
Vrenje slubene dunosti: lienje slobode sa ciljem izdravanja

kazne zatvor, liavanje ivota kod izvrenja smrtne kazne.... nema

protivpravnosti pa ni krivinog dela!
Naredjenje pretpostavljenog: vrenje slubene dunosti u Vojsci
Srbije. Iskljuuje protivpravnost pa i krivino delo ako se
naredjenje tie slubene dunosti i ako se ne odnosi na krivino
delo za koje se moe izrei 5 godina zatvora ili tea kazna
(potinjeni ne sme da zna da izvrenje naredjena predstavlja
krivino delo).
Pristanak povredjenog
Ostali osnovi: Dozvoljeni rizik
Roditeljsko pravo
Medicinski zahvati
Krivino je odgovoran onaj uinilac koji je izvrio radnju koja je u
zakonu predvidjena kao krivino delo, koja je protivpravna i koja
mu se moe pripisati u krivicu.
Krivica je element u optem pojmu krivinog dela a krivina
odgovornost je konstatacija (posledica vrenja k.d.)
Struktura krivice: 1) Uraunljivost, 2) Umiljaj ili nehat i 3) svest o
protivpravnosti
URAUNLJIVOST = SPOSOBNOST ODLUIVANJA +
SPOSPBNOST RASUDJIVANJA
Krivica postoji ako je ucinilac bio uraunljiv i postupao s
umiljajem, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan
da je njegovo delo zabranjeno!
Teorije krivice:
1. Psihiloka teorija krivica predstavlja skup psihikih odnosa
uinioca prema svom delu
2. Normativna teorija krivica predstavlja socijalno-etiki prekor
koji se zbog uinjenog dela upuuje uiniocu krivinog dela

3. Psiholoko-normativna teorija krivica predstavlja psihiki

odnos uinioca prema delu zbog koga mu se moe uputiti prekor.
OBLICI (stepeni) KRIVICE
Umiljaj: (redovni oblik krivice)
je tei oblik krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivinog
dela!
2 elementa umiljaja: 1) element volje i 2) element svesti
(neophodni i medjusobno uslovljeni)
Postoje 3 vrste umiljaja:
direktni uinilac svestan svog krivinog dela i hteo njegovo
izvrenje;
eventualni uinilac svestan da moe da uini krivino delo, pa
na to pristao;
alternativni uinilac predvidja mogunost nastupanja dve ili
vie konkreno odredjenih posledica koje se medjusobno
iskljuuju, a njegova volja je u istom stepenu upravljena na bilo
koju od tih posledica.
Frankova formula!
Razganienje eventualnog umiljaja i svesnog nehata
Nehat: (vanredni oblik krivice)
je u odnosu na umiljaj laki oblik, odnosno nii stepen krivice!
On predstavlja izuzetak koji mora biti posebno propisan u biu
krivinog dela!
Kazna je uvek blaa.
Nehatna krivina dela podrazumevaju nastupanje posledice.
Postoje 2 vrste nehata:
svesni nehat kada je uinilac svestan da svojom radnjom

moe uiniti delo, ali olako dri da do toga nee doi ili da e to
moi da sprei. Uinilac ne pristaje na posledicu.
nesvesni nehat kada ne postoji psihika veza izmedju
uinioca i dela, odnosnokada je odsutan i element svesti i
element volje. Neophodno je kumulativno ispunjenje objektivnog
(uinilac bio duan da predvidi posledicu) i subjektivnog uslova
(da je mogao da je predvidi).
Osnovi iskljuenja krivice:
1. Neuraunljivost (iskljuuje krivicu)
2. Bitno smanjena uraunljivost (ne iskljuuje krivicu, predstavlja
fakultativni osnov za ublaenje kazne)
3. Stvarna zabluda (neotklonjiva stvarna zabluda-iskljuuje
krivicu)
4. Pravna zabluda (neotklonjiva-nema krivice, otklonjivafakultativni osnov za ublaenje kazne)
5. Sila i pretnja (apsolutna sila-iskljuuje krivicu, kompulzivna sila i
pretnja-fakultativni osnov za iskljuenje krivice)

Neuraunljivost:
Uinilac koji je k.d. uinio u stanju neuraunljivosti ne moe biti
smatran krivim, odnosno neuraunljivost iskljuuje krivicu kao
obavezan element k.d.
Pretpostavka da je uinilac uraunljiv.
3 metoda utvrdjivanja neuraunljivosti:
bioloki duevna bolest, privremena duevna poremeenost,
zaostali duevni razvoj, druga tea duevna poremeenost;
psiholoki odsustvo moi rasudjivanja i odsustvo moi
odluivanja;

 meoviti bioloki+psiholoki (uvek mora postojati jedan

bioloki i jedan psiholoki osnov)
Bitno smanjena uraunljivost:
Nije osnov za iskljuenje krivice, ve predstavlja fakultativni osnov
za ublaavanje kazne.
Prema KZ Bitno smanjena uraunljivost postoji onda kada je
sposobnost uinioca da shvati znaaj svog dela ili sposobnost da
upravlja svojim postupcima usled jednog od 4 zakonska oblika
duevneporemeenoti bila bitno smanjena.
Stvarna zabluda:
Zabluda u najirem smislu jeste nepostojanje svesti, ili postojanje
pogrene svesti o nekim okolnostima.
Stvarna zabluda o biu krivinog dela (u odnosu na predvidjenost
u zakonu) postoji kada kod uinioca ne postoji svest o bilo kojoj
stvarnoj okolnosti koja ulazi u bie k.d.
Stvarna zabluda o okolnostima koje iskljuuju protivpravnost (u
odnosu na protivpravnose dela) postoji onda kada je uinilac u
zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti ije bi postojanje vodilo
iskljuenju postojanja k.d.
Otklonjiva V.S. neotklonjiva STVARNA zabluda.
Pravna zabluda:
Podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se ini krivino delo,
odnosno da se preduzima pravom zabranjeno ponaaje.
Direktna pravna zabluda uinilac ne zna da je ono to ini
pravom zabranjeno.
Indirektna pravna zabluda uinilac pogreno procenjuje
postojanje pravnih uslova za primenu nekog od tih osnova, ili
uopte pogreno smatra da neto predstavlja osnov koji iskljuuje

krivinu protivpravnost.
Otklonjiva V.S. neotklonjiva PRAVNA zabluda.
Skrivljena neuraunljivost (actiones liberae in causa):
Umiljajna actio libera in causa uinilac se sa umiljajem dovodi
u stanje neuraunljivosti u kome vri krivino delo u odnosu na
koje je postojao umiljaj (direktni ili indirektni).
Nehatna actio libera in causa kod uinioca u momentu
prethodnog delovanja postoji nehat (svesni ili nesvesni) u odnosu
na krivino delo koje je kasnije u stanju neuraunljivosti uinio .
Ovaj institut se primenjuje i kod krivinih dela neinjenja.

-U ostvarivanju krivinog dela postoje 4 mogue faze: 1)

donoenje odluke, 2) pripremne radnje, 3) pokuaj i
4) dovreno krivino delo.
Pripremne radnje: (podrazumeva postojanje umiljaja)
Za kanjavanje umiljajnog pripremanja izvrenja krivinog dela
potrebno je da je to izriito predvidjeno u posebnom delu:
propisivanjem pripremanja kao posebnog k.d. (posebno krivino
delo) ili propisivanjem kanjavanja pripremanja kao faze u
ostvarivanju nekog krivinog dela (pripremne radnje u uem
smislu).
Pokuaj: (fakultativni osnov za ublaavanje kazne)
Mora postojati umiljaj i neophodno je da je izvrenje krivinog
dela zapoeto.
Delo je zapoeto onda kada je dolo do preduzimanja radnje
izvrenja (u celini ili delimino) ali krivino delo nije dovreno. Tu
po pravilu nedostaje posledica.

Vrste pokuaja:
1) nesvreni pokuaj uinilac je preduzeo samo deo radnje
izvrenja, nije je dvrio, te nije ni prouzrokovao posledicu
2) svreni pokuaj uinilac je preduzeo kompletnu radnju
izvrenja ali posledica iz razliitih razloga nije nastupila
3) kvalifikovani pokuaj tea vrsta pokuaja, onda kada je kroz
pokuaj nekog teeg krivinog dela, dovreno neko lake krivino
delo. (tada postoji samo pokuaj teeg k.d.+oteavajua okolnost)
- Nastupanje posledice iskljuuje pokuaj!
- Za pokuaj se kaznjava kod onih krivinih dela za koja se moe
izrei kazna zatvora od 5god ili tea kazna.
Nepodoban pokuaj: (fakultativni osnov za oslobodjenje od
kazne)
- postoji onda kada uinilac k.d. pokua da izvri krivino delo
nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu.
Vrste nepodobnog pokuaja:
1. Apsolutno nepodoban pokuaj postoji onda kada sa
odredjenim sredstvom ili na odredjenom predmetu ni pod kojim
uslovima nije mogue dovriti krivino delo.
2. Relativno nepodoban pokuaj postoji onda kada u
konkretnom sluaju sa odredjenim sredstvima ili na odredjenom
predmetu nije bilo mogue izvriti k.d., odnosno prouzrokovati
posledicu kod posledinih k.d.
Dobrovoljni odustanak: (fakultativni osnov za oslobodjenje od
kazne)
Predstavlja poslednju ansu za uinioca.
Na objektivnom planu se trai da uinilac prestane sa daljim
preduzimanjem radnje izvrenja (kod nesvrenog pokuaja) ili da
sprei nastupanje posledice (kod svrenog pokuaja), a na

subjektivnom planu neophodno je da je uinilac odluku o

odustanku doneo sam, pod uticajem unutranjih motiva a ne pod
uticajem nekih spoljnih okolnosti koje predtavljaju ozbiljnu smetnju
za dovrenje krivinog dela.
Dobrovoljni odustanak je prema KZ-u kanjiv i predstavlja
fakultativni osnov za oslobodjenje od kazne a samim tim i
fakultativni osnov za neogranieno ublaavanje kazne.
Deoba krivinih dela:
S obzirom na radnju: krivina dela injenja i krivina dela
neinjenja, svojeruna, umiljajna i nehatna k.d.
S obzirom na posledicu: posledina k. d. (povreda ili ugroavanje)
i krivina dela bez posledice, temporalni delikti, momentalni
delikti, pokuano i dovreno krivino delo.
Sticaj:
Sticaj krivinih dela postoji onda kada jedan uinilac jednom
radnjom (idealni sticaj) ili sa vie radnji (realni sticaj) uini vie
krivinih dela za koja mu se istovremeno sudi.
Ako su uinjena ista ili istovrsna k. d. homogeni sticaj, a ako se
radi o razliitim delima heterogeni sticaj.
Prividni idealni sticaj:
postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno bie vie k.d.
ali se smatra da je uinjeno samo jedno k.d.
Prividni idealni sticaj postoji u sluajevima: 1) specijaliteta (neko
k.d. se pojavljuje samo kao poseban oblik nekog drugog k.d. i
postoji samo to drugo k.d.), 2) supsidijariteta (bie k.d. je
supsidijarno u odnosu na drugo te se primenjuje samo ako ne
dodje do primene primarnog bia) i 3) konsumpcije (bie jednog
k.d. redovno u potpunosti obuhvata bie nekog drugog krivinog

dela).
Prividni realni sticaj:
Sloeno krivino delo predstavlja zakonsku konstrukciju do koje
dolazi spajanjem dva ili vie krivinih dela i za koje zakon
propisuje jedinstvenu kaznu. (razbojnitvo)
Kolektivno krivino delo (delikti bavljenja) karakterie se
odredjenim ponavljanjem krivinih dela koja su vrsto povezana
pre svega odredjenim odnosom uinioca prema delu pa se zato
smatra da postoji samo jedno kolektivno k.d.
Produeno krivino delo 3 uslova: 1) istovetnost ili istovrsnost
k.d., 2) vremenski kontinuitet i 3) istovetnost oteenog.
Sauesnitvo:
podrazumeva zajedniko ostvarivanje krivinog dela od strane
vie lica uz postojanje zajednike svesti kod njih da zajedniki
deluju (sticaj vie lica u jednom krivinom delu).
Ono podrazumeva: podstrekavanje, pomaganje i saizvrilatvo.
Kod nas je prihvaen restriktivni pojam izvrioca.
Sauesnitvo u uem smislu obuhvata podstrekavanje i
pomaganje, a sauesnitvo u irem smislu obuhvata prethodna
dva i saizvrilatvo.
Za postojanje sauesnitva potrebno je da je delo izvreno ili
pokuano odnosno da je izvrilac uao u kriminalnu zonu.
Saizvrilatvo:
- postoji kada vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja sa
umiljajem ili iz nehata zajedniki izvre krivino delo, ili
ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem
bitno doprinesu izvrenju k.d.
Saizvrilac moe biti samo ono lice koje moe biti i samostalan

izvrilac k.d.
Saizvrilatvo se kaznjava kao da je delo sam izvrio, odnosno
kaznom koja je propisana za uinjeno delo.
Podstrekavanje:
- je oblik sauesnitva kojim se umiljajno navodi drugo lice da
izvri krivino delo.
Stvaranje odluke kod drugog lica da se izvri krivicno delo je
glacna karakteristika podstrekavanja.
Neophodno je da je delo izvreno ili pokuano.
Za neuspelo podstrekavanje se kanjava!
Pomaganje:
- je oblik sauesnitva u uem smislu kod koga se sa umiljajem
doprinosi izvrenju krivinog dela.
Dovoljno je da je pomaganje dovelo i do manjih modifikacija i
uradnji izvrenja.
Pomaganje je svaka radnja kojom se moe doprineti izvrenju
krivinog dela.
Fiziko i psihiko pomaganje + neinjenjem.
Odgovornost sauesnika za krivino delo:
Pomaga i podstreka su odgovorni samo kad postoji umiljaj a
saizvrilac i kada postoji nehat.
Odgovornost sauesnika postoji nezavisno od postojanja ili
nepostojanja krivice kod uuinioca.
Postojanje sauesnitva i njihove odgovornosti zavise od onoga
to je zaista ostvareno.
Osnovi koji iskljuuju izvrioca, ne iskljuuju krivino delo
saizvrioca, podstrekaa ili pomagaa kod kojeg postoji krivica.
Saizvrilac odgovara u granicama svog umiljaja ili nehata.

Podstreka i pomaga odgovaraju u granicama svog umiljaja.

Dobrovoljno spreavanje dela od strane sauesnika mora ne
samo da prestane sa daljim sauesnitvom ve i da sprei
izvrioca da izvri krivino delo, e tada to moe biti fakutativni
osnov za oslobodjenje od kazne.
Krivine sankcije:
predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zatitne funkcije krivinog
prava koja je osnovni cilj i svrha postojanja k.p. u celini.
Krivine sankcije su zakonom predvidjene represivne mere koje
se, s ciljem suzbijanja kriminaliteta, primenjuju prema uiniocu
protivpravnog dela, koje je u zakonu predvidjeno kao krivino
delo, na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivinog
postupka.
Vrste krivinih sankcija: 1) kazne, 2) mere upozorenja, 3) mere
bezbednosti i 4) vaspitne mere.

KAZNA:
je zakonom predvidjena represivna mera koja se, s ciljem
suzbijanja kriminaliteta, primenjuje prema uiniocu protivpravnog
dela, koje je u zakonu predvidjeno kao krivino delo, na osnovu
odluke suda donete nakon sprovedenog krivinog postupka.
Stepen represivnosti je najvii kod kazne.
Glavne kazne su: zatvor i rad u javnom interesu, dok se novana
kazna i oduzimanje vozake dozvole mogu izrei i kao glave i kao
sporedne.
Kazna zatvora:
Kazna lienja slobode je najvanija kazna.

Ona ima generalno preventivno dejstvo.

Nae krivino zakonodavstvo odredjuje opti minimum i maximum
kazne zatvora (30dana do 20godina).
Izuzetak: 30-40godina zatvora kao zamena za smrtnu kaznu.
Zatvor se izrie na pune godine i mesece a do 6 meseci i na pune
dane.
Uslovni otpust je samo faza u izvrenju kazne zatvora.
Osudjenog koji je izdrao polovinu kazne zatvora sud moe
otpustiti sa izdravanja kazne pod uslovom da do isteka vremena
za koje je izreena kazna ne uini novo krivino delo. Takodje je
potrebno da se osudjeni u toku izdravanja kazne tako popravio
da se sa osnovom moe oekivati da e se na slobodi dobro
vladati a naroito da do isteka vremena na koji je osudjen nee
vriti krivina dela.
O uslovnom otpustu kao i njegovom opozivanju odluuje sud!
Novana kazna:
je jedna od najstarijih krivinih sankcija.
Ona se sastoji u plaanju odredjenog novanog iznosa u korist
drave.
Ona se moe odmeriti i izrei u dnevnim iznosima ili u
odredjenom iznosu.
U dnevnim iznosima se odmerava tako to se prvo utvrdjuje broj
dnevnih iznosa a zatim visina jednog dnevnog iznosa. Taj broj ne
moe biti manji od 10 niti vei od 360 dana (dnevnih iznosa).
Visina dnevnih iznosa se izraunava i utvrdjuje tako to se od
prihoda uinioca krivinog dela u prethodnoj godini oduzmu nuni
rashodi koje je imao pa se ta razlika podeli s brojem dana u
godini. Ona ne moe biti manja od 500 niti vea od 50.000 dinara.
-Do 60dnevnih iznosa za k.d. za koja se moe izrei kazna
zatvora do 3 meseca.

-30-120 dnevnih iznosa za k.d. za koja se moe izrei kazna

zatvora do 6meseci.
-60-180 dnevnih iznosa za k.d. za koja se moe izrei kazna
zatvora do 1godine.
-120-240 dnevnih iznosa za k.d. za koja se moe izrei kazna
zatvora do 2 godine.
-Najmanje 180 dnevnih iznosa za k.d. za koja se moe izrei
kazna zatvora do 3 godine.
Novana kazna u odredjenom iznosu: minimum 10.000dinara a
maximum 1.000.000dinara (kod krivinih dela izvrenih iz
koristoljublja do 10.000.000 dinara).
Rok za izvrenje novane kazne ne moe biti krai od 15 dana ni
dui od 3meseca.
U zakonu je odredjen ekvivalent od 1dana (ili 8sati rada u javnom
interesu ) zatvora za svaku zapoetu hiljadu koja nije plaena.
Rad u javnom interesu:
je kazna koja se moe izrei sam kao glavna kazna.
moe se izrei samo za k.d. za koja je propisan zatvod do
3godine ili novana kazna.
minimum 60h, maximum 360h.
Mora biti 1) koristan za rutvo, 2) ne vredja ljudsko dostojanstvo i
3) ne vrsi se u cilju sticanja dobiti.
Obavezno uz pristanak uinioca!
za svakih 8h zapoetih a ne izvrenih, 1 dan zatvora.
sud moe kaznu uanjiti za .ako on to fino obavlja,

Pojam i vrste odmeravanja kazne:

Samo sudsko odmeravanje kazne!

Kod nas se koristi pojam individualizacije kazne.

Odmeravanje kazne moe biti u okviru propisane kazne za
odredjeno krivino delo, odmeravanje blaze od propisane kazne i
odmeravanje tee od propisane kazne.
propisana kazna, svrha kanjavanja, olakavajue i oteavajue
okolnosti
Olakavajue i oteavajue okolnosti: stepen krivice, pobude iz
kojih je izvreno k.d., jaina ugroavanja ili povrede zatienog
dobra, okolnosti pod kojima je izvreno, raniji ivot uinioca,
njegove line prilike, njegovo dranje posle uinjenog k.d. i druge
okolnosti...
Kod novane kazne, sud ceni i imovno stanje uinioca.
Ublaavanje kazne:
Ovaj institut omoguava sudu da pod odredjenim uslovima moe
izrei kaznu koja je blaa od propisane za krivino delo za koje se
odmerava kazna.
Ublaavanje moe da bude po vrsti i po meri.
Zakonski osnovi za ublaavanje kazne (fakultativnog karaktera):
prekoraenje granica nune odbrane, prekoraenje granica
krajnje nude, izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nude,
kompulzivna sila, pretnja, bitno smanjena uraunljivost, otklonjiva
pravna zabluda, pokuaj, pomaganje, odsustvo linog svojstva
kod podstrekaa ili pomagaa.
Za sudsko ublaavanje kazne su potrebna 2 uslova: 1) da postoje
2 ili vie naroito olakavajue okolnosti i
2) da sud oceni da se i sa ublaenom kaznom u konkretnom
sluaju moe postii svrha kanjavanja.
Oslobodjenje od kazne:

Ovaj institut podrazumeva da uinilac k.d. ne mora uvek da bude

kanjen.
=prekoraenje granica nune odbrane usled jake razdraenosti ili
prepasti izazvane napadom, prekoraenje granica krajnje nude
uinjeno pod osobito olakavajuim okolnostima, nepodoban
pokuaj, dobrovoljni odustanak i dobrovoljno spreavanje
izvrenja k.d.
Povrat:
kada uinilac koji je ranije osudjivan ponovo uini krivino delo.
Predstavlja fakultativnu oteavajuu okolnost.
Odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju:
Principi jedinstvene kazne:
1. Apsorpcija najtea kazna apsorbuje ostale kazne (kazna
zatvora do 20god, 30-40god i ako je jedna 30dana a druga
6meseci)
2. Asperacija najtea kazna se poviava ali tako da ne dosegne
zbir svih pojedinanih kazni (kazne zatvora)
3. Kumulacija sabiranje svih pojedinanih kazni (novane
kazne)
Mere upozorenja:
Njihova svrha jeste ostvarivanje principa da je kazna (naroito
kazna lienja slobode) krajnje sredstvo.
2 vrste:
1. Uslovna osuda realna pretnja, konkretno utvrdjenom kaznom,
koja se pod odredjenim uslovima moe realizovati. 2 elementa:
utvrdjena kazna i vreme proveravanja. Do opozivanja moe doi:
zbog novog krivinog dela, zbog ranije uinjenog k.d. i zbog
neispunjenja odredjenih obaveza.

2. Sudska opomena svodi se na golu opomenu (definitivno

ostaje samo opomena). Ona je najblaa sankcija za punoletne i
njome se ne ograniavavaju prava i slobode. Zahteva se
kumulativno ispunjenje 2 uslova: da se radi o k.d. za koje je
propisan zatvor do 1god ili novana kazna i da je k.d. uinjeno
pod takvim olakavajuim okolnostima da ga u konkretnom
sluaju ine naroito lakim. Izrie se reenjem.
- Uslovi za primenu: 1) lake k.d., 2) izbegavanje kazne i 3)
uinilac za koga se smatra da e to biti dovoljno.
Mere bezbednosti:
Specijalna prevencija je u prvom planu (na one koji su ve uinili
k.d.).
- Svrha mera bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova
koji mogu biti od uticaja da uinilac ubudue vri krivina dela.
Primena mera bezbednosti je fakultativna.
Nae krivino pravo predvidja 9 mera bezbednosti:
1. Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj
ustanovi
2. Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi
3. Obavezno leenje narkomana
4. Obavezno leenje alkoholiara
5. Zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti
6. Zabrana upravljanja motornim vozilom
7. Oduzimanje predmeta
8. Proterivanje stranca iz zemlje
9. javno objavljivanje presude
Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi:
moe se primeniti prema uiniocu koji je k.d. uinio u stanju bitno
smanjene uraunljivosti ili stanju neuraunljivosti.
2 uslova za primenu: 1) postojanje ozbiljne opasnosti da e

uinilac uiniti tee krivino delo, 2) da je potrebno njegovo

leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi.
- izrie se na neodredjeno vreme, a o otputanju iz zdravstvene
ustanove odluuje sud reenjem.
Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi:
samostalno se izrie neuraunljivom uiniocu, a uiniocu sa bitno
smanjenom uraunljivou uz uslovnu osudu ili ukoliko je puten
uz uslovni otpust.
Najdue trajanje 3godine.
Mogue je da se ova mera bezbednosti pretvori u Obavezno
psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstenoj ustanovi u 2 situacije:
1)kada se uinilac ne podvrgne leenju na slobodi ili ga
samovoljno napusti ili 2) kada i pored leenja uinilac postane
toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo leenje i uvanje
u zdravstvenoj ustanovi.
Moe se sprovoditi i u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ali
neprekidno ne due od 15 dana, odnosno ukupno ne sue od 2
meseca.
Obavezno leenje narkomana:
predvidjena je za uinioce koji su k.d. izvrili usled zavisnosti od
upotrebe opojnih droga. Nije neophodno da je uinilac delo izvrio
pod uticajem droge ve da je delo rezultat upotrebe istih.
Obavezno leenje alkoholiara:
predvidjeno za uinioca koji je krivino delo uinio usled
zavisnosti od upotrebe alkohola.
Zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti:
moe se izrei kako neuraunljivom tako i uraunljivom uiniocu.

2 alternativna uslova: 1) da je uinilac zloupotrebio svoj poloaj,

vrenj edelatnosti ili dunosti radi izvrenja k.d., 2) ako se
opravdano moe smatrati da bi njegovo dalje vrenje takve
delatnosti bilo opasno.
Vreme provedeno u zatvoru ili zdravstvenoj ustanovi se NE
uraunava u vreme trajanja mere koja moe biti od 1 do 10 godina
i izrie se na pune godine. Nakon 3 godine je mogue, sud moe
skratiti ovu meru.
Zabrana upravljanja motornim vozilom:
Predvidjena je za uinioce krivinih dela ugroavanja javnog
saobraaja.
Izvrava se oduzimanjem vozake dozvole odredjene vrste.
Od 3 meseca do 5 godina.
Oduzimanje predmeta:
jedina mera bezbednosti stvarnog karaktera.
1) predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje k.d.
2) predmeti koji su nastali izvrenjem k.d.
Proterivanje stranca iz zemlje:
Uslov prema KZ-u, nepoeljnost boravka stranca na teritoriji
Srbije. (presvega u smislu politike nepoeljnosti)
Javno objavljivanje presude:
u 2 situacije: 1) kada je k.d. izvreno putem sredstva javnog
informisanja i 2) za k.d. koje je proizvelo opasnost za ivot ili telo
ljudi, pod uslovom da se objavljivanjem moe otkloniti ili umanjiti
ta opasnost.
Fakultativnog je karaktera.
Posledice amnestije (skuptina) i pomilovanja (predsednik

republike):
1) oslobodjenje od gonjenja
2) potpuno ili delimino oslobodjenje od izvrenja kazne
3) zamena izreene kazne blaom kaznom
4) rehabilitacija
5) ukidanje (pojedinih ili svih) pravnih posledica osude
6) ukidanje odredjenih mera bezbednosti