Filozofija kao promena

Kao tip naune discipline, filozofija je od davnina pokuavala

ostvariti nekakve temelje u svom radu, tj. postaviti nekakve
univerzalne injenice u onome ime se bavi, odnosom oveka
prema svetu u sebi, i oko sebe, ali kroz dugi niz godina razvijanja
ljudskog miljenja, pokazalo se da je filozofija jedna disciplina sa
varirajuim stanovitima, nikad potpuno vrsto upretim u tle,
pogodnim ponovnom rekonstruisanju, ili pak, potpunom ruenju, i
postavljanju novih. Filozofija je uvek u lebdeem stanju, podlona
radikalnim promenama i uvek otvorena novim pristupima...koji su
i rezultirali da sa druge strane je isto tako satkana duboko u ceo
svet koji danas poznajemo, poto u svakom periodu njegove
izgradnje, postojala je odreena filozofija kao zvezda vodilja.
Za korene filozofije, koja nam je danas najblia, uzima se stara
antika Grka (sama re Grkog je porekla), mada, oblici filozofije
postojali su i u ostalim velikim drevnim civilizacijama, poput Indije
i Kine, i samim tim, u startu se vuku dve paralele razvoja filozofije,
dve suprotne strane, zapadna i istona, a i sama sutinska razlika
jeste u tome to zapadnjaka filozofija se vie bazira na (raz)umu,
a istonjka, uproeno, intuiciji i duhu...Mada, ovo bi se moglo
voditi kao nekakav poetak filozofskih disciplina, sam zaetak, ili
nekakvu preteu, filozofije niko sa sigurnou ne moe odrediti.
Rekao bih da je ona nastala onog momenta kada je ovek razvio
mogunost apstraktnog miljenja i poeo da se interesuje za
postojanje sveta oko sebe, ukljuujui i samog sebe u njega.
Svet kakav mi poznajemo danas, i kojim smo okrueni, u nekom
uem smislu, jeste podignut na osnovama starih zapadnih
civilizacija, odnosno, na principima zapadne filozofije, i zato u nju
drati u glavnom fokusu.

Prvi antiki filozofi su ta vie bili usko povezani sa mitolokom

verovanjima, poto su se bavili slinim temama i iznosivi svoje
razumnije teorije, laganim koracima su ih sklanjali u drugi plan.
Poput mitova, bavili su se pitanjima nastanka i postojanja itavog
univerzuma. Potom sa objektivnog pogleda na svet, sredite se
premeta i u centar deavanja stavlja se ovek. Takav preokret
daje raanje mnogim ontolokim i etikim idejama, i u ovom
razdoblju stvorene su pretee mnogih drutvenih nauka novog
doba(psihologije, sociologije itd.). Pojavom hrianske religije,
antika filozofija postaje podreena dogmi, i kao to je za mnogo
tota srednji vek mrano doba, tako je i za razvoj filozofskog
miljenja. Posle ovog perioda stagniranja, nove teorije okreu lea
dogmi, i opet se vie baziraju na starom antikom vienju sveta,
mada naravno, na nov, drugaiji nain. Doba renesanse, kao to
joj i samo ime kae, ini preporod i samoj filozofiji, i od te take,
filozofija poinje da se smatra novovekovnom, i samim tim, blia
je dananjem oveku. Putovanje se nastavlja kroz empiristika,
racionalna, prosvetiteljska i idealistika stanovita, i mnotvo
novih problema i pitanja. Ulaskom filozofije u moderno, savremeno
vreme, glavni tok filozofske misli se rasplinjava u mnotvo manjih
tokovo od kojih svaki juri svoju finalnu taku, a umesto toga, rava
se u jo sitnije tokove. Nastaje mnotvo filozofskih pravaca poput
pozitivizma, egzistencijalizma, volunterizma, pragmatizma...kao i
to je sluaj sa modernom umetnou, koja prestaje biti
manirizovana, kao umetnost prolih vekova, ve to je blia
dananjici, svaki slikar je i ujedno pionir nekakvog svog pravca,
slian takav sluaj se odigrava i u filozofiji.
Razvoj ljudske misli je vrlo dug put, koji pokazuje kako je filozofija
kadra prilagoavanju drugaijim ljudskim umovima, i vremenima u
kojima se odvija. U prvom pogledu svako novo stanovite koje se
pojavi, radikalno i korenski menja ono preanje, al sa druge
strane, samo se nadovezuje, i putem akumulacije, gradi itav
sistem filozofskog jezika...koji opet doivljava turbulentan skok

pojavom nove ideje, i koji je tumaen unikatno, sa subjektivnog

gledita svakog pojedinca.
Njena istorija je niz promena, variranja fokusa sa jednog centra na
drugi, sa jedne fundamentalne take na drugu. Njene teorije esto
doivljavaju sukobe, al isto tako, ive u simbiozi i daju plod
novim...koje opet eka isti proces. I niko nije u stanju predvideti
kraj toj igri.
Andrej Julher IV-1