Zabrana noenja burke u javnom ivotu Francuske

Sudovi neretko imaju suprostavljene stavove kada su ove stvari u pitanju.

Postavlja se pitanje kako smo uopte doli do te take da se zabrani noenje
verskih obeleja na javnim mestima i u javnom ivotu ba u privatno vreme
graana i naroda, ta je tu zapravo sporno, pa i nakon to su pojedine zemlje
zabranile ba to
noenje verskih obiljeja u javnim institucijama a njihov stav je da one moraju
biti sekularne i
jednobojne to jeste neobojene privatnim verskim uverenjima slubenika, jer
slue svim
graanima. Potrebno je da navedem da protiv ovakvih propisa nije stao ni
Evropski sud za
ljudska prava. Nakon ovoga postavljam uopteno pitanje a to je zato bi bilo
koga od nas
interesovalo kako se ko oblai na javnom mestu jer svako ima pravo da se
eksponira onako kako
eli i onako kako smatra da je ispravno. Zbog ega ova zabrana ne pogaa i
druge verske
zajednice i da li e uopte ovakva mera da izazove oekivane posledice poput
protesta i onoga
hapenja kako sam prethodno naveo, a na kraju moda e biti posledica
samo ta da
Francuskinje koje nose burke i nikabe vie nee izlaziti it svojih kua, ime e
dodatno biti
Izopaene i osporavane od strane drutva. Ljudska prava, uvoenjem ovog
zakona u Francuskoj, stavljena su na zadnji stub ljudskih vriednosti i
meusobnog potovanja, marginalizovana su i bez ikakve identifikacije. Ako
nas zabrana diskriminacije titi parcijalno i samo tamo gde nema opasnosti
da joj budemo izloeni, mislim da ona tu i ne postoji. Na neki nain, potpuno
pokrivanje lica i tela kod ena muslimanske veroispoviesti povezano je sa
marginalizacijom i
omalovaavanjem ena pod velom, jer je jedna od temeljnih i glavnim
ljudskih vriednosti, ona o
ravnopravnosti mukaraca i ena. Da li je ovde zaista u pitanju slobodan izbor
ili se javlja
sumnja da je zapravo u pitanju nepostojanje bilo kakvog drugog izbora. Ovim
enama je
potrebna jaka podrka sa svih strana, kako od ljudi koji su muslimanske
veroispoviesti tako i
onih koji nisu, jer e u surptonom uz neinjenje jednog razvijenog evropskog
drutva, one postati
imena bez lica i identiteta jer ipak su to njihova vera, ivot i izbor.
Svelo se na to da ako ivi u zemlji u kojoj se burka ne nosi onda se to kosi sa
naelima

koja ta zemlja propagira pa je onda za oekivati da je bilo koja ena nosi.

Sloboda je kljuna
re i nije je mogue uvesti zabranom jer nije uvek lako razdvojiti koji obiaj
zaista pripada u
prakticiranje neke vere a kada su posredi neki bitno raniji obiaji koji su urasli
u verski puk.
Prikrivanje lica ne treba dopustiti kada to pomae kriminalu, bilo da je to
kefija preko lica,
integralna kaciga na glavi pljakaa banke ili burka preko tiela. Vrlo je jasno
da ga ne treba
podravati kada je to sredstvo ili simbol gaenja line slobode, a nje ima
samo onde gde postoji
sloboda izbora bez ikakvog pritiska. Zabrana noenja burke u javnom ivotu
Francuske jeste
kolski primer kako neki od drvea ne mogu da vide umu. Fokusirajui se na
pojam burke kao
takve, ini se da se pomalo zaboravlja kako osnovna kontraverza problema sa
burkom lei u
njenom odnosu naspram emancipacije ena. Neke tvrdnje nam nude lanu
dilemu izmeu
potlaenih ena na ulici i onih nepotlaenih. Problem je, meutim, to, nakon
to se ovaj zakon
pone primjenjivati, one ene koje su dosad bile pod prisilom pokrivati lice
prie izlaska na ulicu
nee naprosto baciti svoje burke i istrati van po posao i obrazovanje, ve
upravo suprotno, takve
ene sad uopte nee moi napustiti svoj dom. Jer ako je stvaran izbor, kao
to i jest, izmeu ena
koje na ulicu izlaze pokrivene i ena koje na ulicu ne izlaze uopte, onda ovaj
zakon ustvari
onemoguava emancipaciju tih istih ena koje navodno titi.
Treba da se setimo koliko puta je nezadiranje u privatnu sferu bilo izgovor da
zamirimo
na nedae drugih oko nas. Ono u to sam sigurna je da je i privatno politiko,
samo ukoliko
privatno bilo koga u naem drutvo povreuje ili ga sprjeava da slobodno
izabre svoj put u
ivot. Naalost, religije su uvijek bolje osmiljavale raznorazne naine da to
postignu nego to su
drutva irom svijeta bila u stanju da ih u tome sprijee.
Pre svega, da bih poeo sa temom koju sam odabrao, neophodno je da
navedem definiciju rei burka kao kljunu u svom eseju. Naime, burka je
odevni predmet koji pokriva ensko telo i lice. Nose ga ene islamske
veroispovesti u Afganistanu, delovima Pakistana i Indije. Izraena je od guste

tkanine koja u potpunosti pokriva celo telo, ukljuujui i lice, dok predeo oko
oiju, od spoljnog sveta, pokriva gusta mrea. Razlikuje se od kimara,
odnosno dugake pelerine koja pokriva kosu, vrat i ramena, a see do kolena.
Noenje burke je specifino za Afganistan, odnosno dravu u kojoj je u vreme
talibanskog reima enama bilo zabranjeno da izlaze iz kue bez ovog
odevnog predmeta
Kada je Francuska 2010, u vreme Nikole Sarkozija, uvela zakon o zabrani
noenja burki i nikaba, javnost irom Evrope se podelila na pristalice i
protivnike ove zabrane i odmah je bilo jasno da e se novi propisi teko
primenjivati. Jer ta francuski policajac moe da uradi ukoliko ena ne eli da
skine svoju versku odoru? Ovakav sluaj doveo do protesta u Parizu.
Protestanti se zalau za ukidanje zabrane, koju je odobrio i francuski Ustavni
savet tvrdei da je u skladu sa Ustavom i zakonom, uz jedinu ogradu, da ne
moe biti primenjivana u verskim objektima koji se nalaze na otvorenom.
Nakon to je zakon uveden u Francuskoj, moe se rei da su pale i prve
rtve tog zakona. Jedna ena, koja je uestvovala u protestima protiv tog
zakona, je bila uhapena, a nakon toga, broj uhapenih ena je premaio cifru
ezdeset. Smatram da to to su te ene radile nije bio nikakav in
provokacije. One su zapravo koristile svoja osnovna graanska prava, a to
jeste, pravo na slobodu i sigurnost, i pre svega, pravo da slobodno
propagiraju svoju religiju, onako kako ele, uz to i pravo na slobodan izbor
veroispoviesti ili uverenja, a to pravo ne bi trebalo i ne sme nikome da bude
uskraeno.
Policijske jedinice u Francuskoj su dobile jasne upute vezane za ovaj sluaju, a
to jeste, da bilo koja ena, bilo da je rodom iz Francuske ili da je strankinja,
moe da bude zaustavljena na ulici od strane policije i bude kanjena za
noenje burke ili nikaba. Policija u Francuskoj je dobila instrukcije da enama
koje nose burku ili nikab, ne skidaju ta pokrivala nasred ulice, ve da ih
odvedu u policijsku stanicu, gde e se od njih zatraiti uklanjanje pokrivala sa
lica radi eventualne identifikacije.
Sluaj zabrane noenja burke i nikaba zanimljiv je iz najmanje dva razloga.
Prvi je taj da na prvi pogled sve strane u sporu imaju jake argumente za svoj
stav od onih kojima je centralna tema ouvanje francuskog i evropskog
identiteta i njihovih vrednosti, preko onih koji brinu o slobodi veroispovesti i
nediskriminaciji, do onih kojima je najvanija tema integracija imigranata ili
elja da se izbegnu sukobi. Drugi razlog je taj to je pitanje odnosa
javnopravnih normi i onih koje su posledica verskih kanona i obiaja ve

godinama vrua tema pred evropskim sudovima, koji neretko imaju

suprotstavljene stavove o ovom pitanju.
I ta je zapravo sporno? Nakon to su neke zemlje zabranile noenje verskih
obeleja u javnim institucijama, tvrdei da one moraju biti sekularne i
neobojene privatnim verskim uverenjima slubenika jer oni slue svim
graanima (protiv ovakvih propisa nije stao ni Evropski sud za ljudska prava),
kako smo doli na teren zabrane noenja verskih obejeja i na javnim
mestima i u privatno vreme graana? I zato bi nas se uopte ticalo to kako
se ko oblai na javnom mestu? Zbog ega ova zabrana ne pogaa i druge
verske zajednice i da li e ovakva mera izazvati oekivane posledice? Moda
e posledica biti samo ta da Francuskinje koje nose burke jednostavno vie
nee izlaziti iz svojih kua, ime e biti dodatno izoptene iz drutva?
Poreenja radi, nemaki sudovi su u nekoliko sluajeva doli do suprotnih
zakljuaka recimo da naelo nediskriminacije na radu ne vai u verskim
kolama (kao ekskluzivnim mestima gde vae samo verski kanoni), pa tako
razvedene profesorke u njima nisu dobrodole ili e, ukoliko se razvedu za
vreme radnog odnosa, dobiti otkaz. Priznajem da sam daleko od ovog
stanovita, jer ako nas zabrana diskriminacije titi parcijalno i samo tamo gde
nema opasnosti da joj budemo izloeni, da li ona uopte i postoji? Ovakvi
suprotstavljeni stavovi u samo dve zemlje, koje su pritom srce Evropske unije,
govori o tome da emo konsenzus na nivou Unije ekati jo neko vreme.
Iako je jasno da je zabrana uvek najloije i poslednje reenje i iako moemo
dovesti u pitanje njene posledice u konkretnom sluaju, i neka druga pitanja
su sasvim legitimna. Da li je potpuno pokrivanje lica i tela kod ena
muslimanske veroispovesti povezano sa marginalizacijom i omalovaavanjem
ena, pod velom (ak i bukvalno) verskih sloboda i slobode noenja verskih
obeleja? Nije li jedna od temeljnih evropskih vrednosti, osim slobode
veroispovesti, i ona o ravnopravnosti mukaraca i ena? Da li je ovde zaista
po sredi slobodan izbor ili imamo razloga da sumnjamo da je zapravo u
pitanju nepostojanje bilo kakvog drugog izbora? Da li je ovim enama
potrebna podrka, jer e u suprotnom, uz neinjenje jednog razvijenog
evropskog drutva, postati imena bez lica i identiteta? One kojima i u nekom
sledeem stadijumu marginalizacije neemo pruiti ruku jer ipak to su
njihovi vera, ivot i izbor.
ini mi se da je najvanije kako e druge zemlje tumaiti slobodu
veroispovesti i noenja verskih obeleja u ovako (moramo priznati)
ekstremnim sluajevima? I kako e sistem rangirati osnovna prava graana
da li je sloboda izbora, ravnopravnost mukaraca i ena i naelo

nediskriminacije na toj lestivici iznad slobode veroispovesti i religijskih

obiaja?
Volela bih da odgovor na ovo pitanje bude da. Volela bih da vidim konani
razlaz izmeu slobode da verujemo u to kako smo nastali i kuda kao planeta
idemo i preciznih uputstava kako treba da ivimo, kome da se povinujemo i
koga da sluamo svakoga dana kada ustanemo. Ovde pre svega (ali ne
iskljuivo) mislim na nas kojima se desilo da se rodimo kao ene.
Videemo da li je Francuska reila da zauzme vrst stav i da ide do kraja u
argumentaciji da je duna da se javnopravnim sredstvima bori protiv
nedostatka slobode izbora, kao i da zabranom noenja burki taj izbor enama
otvori. Iz sekularne perspektive nije teko razumeti da ova zabrana otvara
put ka slobodi, ako zabrana nekog ponaanja za jednog otvara polje slobode
za drugog. Ali da li je mogue ovo dvoje postii istovremeno? Ima onih koji
tvrde da je prava namera ove mere ne toliko evropska, ve da se svodi na
obraun sa imigrantima, kao i da je broj ena koje nose burke u Parizu svega
nekoliko hiljada. Videemo da li Francuska u stvari brine za pojedinanu
sudbinu svake od ovih ena ili vodi neki drugi rat, koji nema nikakve veze sa
ljudskim pravima i slobodama.
Moda treba da se setimo koliko puta je nezadiranje u privatnu sferu bilo
izgovor da zamurimo na nedae drugih. Ono to je sigurno je da je i privatno
politiko, ukoliko privatno bilo koga u naem drutvu povreuje ili spreava
da slobodno odabere svoj put u ivotu. Naalost, religije su uvek bolje
osmiljavale naine da to postignu, nego to su drutva bila u stanju da ih u
tome spree.