Uvod

Uprkos svim njegovim slikovitim osobinama, u pogledu svetog Grala uvek ostaje neto
sutinski neuhvatljivo. Kada joj se priblie tragalac, vizionar ili naprosto radoznalac,
ova zagonetka obavijena tajnom izgleda kao da povremeno izmie van domaaja
razumevanja. Iako na prvi pogled prepoznatljiva, kao to su to i likovi kralja Artura,
Merlina i vitezova okruglog stola, sa kojima se, uostalom, i poistoveuje, ona smesta
osujeuje oekivanja i tenje ka podrobnijoj analizi. Koreni predanja o Gralu mogu se
nai u davnoj prolosti Zapada, ali se isto tako moe videti da ono sadri elemente
istone mistike. Sa svoje strane, Gral je bio predmet potovanja, posveenosti, udnje,
kao i mono orue politike i verske propagande.
Moe se primetiti da on ima osobine ogledala, poto odraava narode i sisteme
verovanja koji su ga ugradili u svoj pogled na svet. Sloenost njegovog porekla ravna
je njegovoj trajnoj privlanosti, kao metafore za traganje, krajnje dostignue, a
ponekad i bolni, konani neuspeh. Razmrsiti zapetljanu istoriju njegovog razvoja znai
ispriati dejstvenu priu o snovima i ambicijama oveanstva, njegovim trijumfima,
opsesijama i najmranijoj okrutnosti. Ali, Gral ne pripada samo prolosti kao suvini
relikt iz starine: predanje o njemu je ivo i nastavlja da se razvija i u savremenom
svetu.
Kroz francuskog pesnika Kretijena de Troa iz ampanje kristalizovala se pria o Gralu
kakvu danas poznajemo. U svom radu izmeu 1170. i 1190. on je napisao niz romansi
koje se snano oslanjaju na britanske prie o Arturu. Ogromna popularnost kralja
Artura u srednjem veku potekla je od injenice da je jedna takva linost, kakav je bio
Riard Lavljeg Srca, nazvala svoj ma imenom Ekskalibur. Da li se to moe protumaiti
kao neto to bismo danas nazvali pokuajem stvaranja konotacija" ili je odraavalo
vrstu veru u vrednosti za koje izgleda da ih je otelovljavao Artur, teko je rei. U
svakom sluaju, to jasno ukazuje da su postojale mone prie i mitovi koji su bili
poznati u svim drutvenim slojevima.
De Troa je uveo simbol Grala u svoju konanu verziju prie Conte del Graal" ili Pria
o Gralu". On na dvor kralja Artura uvodi ideju o fizikoj i duhovnoj potrazi. Jedan velki
mladi po imenu Perseval preduzima niz avantura u svom nastojanju da postane vitez
na Arturovom dvoru, a u jednoj od njih se susree sa tajanstvenim Kraljem Ribara i na
njegovom dvoru vidi Gral. Kralj Ribara je bio ranjen ili osakaen i on Persevalu
poklanja ma. U tom trenutku procesija Grala ulazi u zamak. Tu procesiju ine mladii
koji nose koplje koje krvari", mlada ena koja nosi blistavi Gral nainjen od
dragocenog materijala i devica sa izrezbarenom inijom. Gral ima mo da,
postavljanjem ritualnog pitanja, izlei kralja i oivi njegovo kraljevstvo, pustu zemlju"
na koju je njegova rana direktno uticala.
Perseval ne uspeva da postavi pitanje, pa nakon to je kasnije uvideo svoj neuspeh,
on ostatak svog ivota posveuje potrazi za Gralom. To je takoe
pokrenulo i druge vitezove da se daju u potragu.
Po tome, Gral nije specifino hrianski predmet i Kretijen je priu ostavio nedovrenu
za ivota. Mogu se nai mnoge paralele izmeu te prie i keltskih pria o Arturu. I
hrianska i prehrianska verzija poseduje snoliki kvalitet i kao da deluje na nivou
iste simbolike. U tom smislu one predstavljaju ifrovano, evoluirajue misteriozno
predanje. Sveti Gral postaje izriito hrianski simbol u Josifu iz Arimateje" Robera de
Borona, koji se pojavio oko 1190. Tu je on posebno opisan kao pehar sa Poslednje
veere i kao posuda u koju je Josif iz Arimateje uhvatio Hristovu krv. Ali, u tome se de
Boron nadograuje na jednu ve postojeu pripovedaku tradiciju, koja datira iz
prehrianskih keltskih kultura, ili jo ranije. Knjievnost, poznata pod nazivom
britanski korpus, kombinuje keltsku mitologiju i prie o Arturu sa Gralom, pratei razvoj
hrianstva u Britaniji i Evropi. Pria se da je Josif iz Arimateje doneo Gral u
Glastonberi i da je osnovao prvu hriansku crkvu u Britaniji.
Gral je postao simbol keltskog hrianstva, spajajui paganska verovanja sa tom
novom verom donetom sa Srednjeg Istoka. U keltskoj mitologiji, Gral ima pandane u

drugim maginim posudama, kao to je magini kotao, koji se vie puta pojavljuje u
priama kao to je npr. Trofeji iz Anvna", koje se nalaze u Mabinogijanu. Znaajno je
to to on moe da vrati mrtve u ivot i obezbedi beskonanu koliinu hrane, to lii na
mnoge osobine za koje je kasnije reeno da ih ima Gral. Svete posude, kao to je grki
Dionisov pehar, koji daje inspiraciju, i kotao Dagde, drevnog irskog boga koji je
posedovao kotao izobilja, mogu se nai u mnogim religijama i kulturama. Kotao izobilja
se moe smatrati sredinjim motivom amanistikih kultura i ritualnih ceremonija
karakteristinih za njih. Ilustrativni reljefi na kotlu iz Gunderstrupa (Danska) koji potiu
iz 1. ili 2. veka pre Hrista izgleda da prikazuju boga sa rogovima okruenog
ivotinjama, pa je ukazano da bi to moglo da predstavlja lik amana koji komunicira sa
duhovima sveta prirode. Mnoge amanske kulture su nastojale da steknu natprirodne
vetine i sposobnosti pomou halucinogenih preparata, a uloga kotla u tom procesu je
ujedno i praktina i simbolina. Kotao iz Gunderstrupa takoe prikazuje i slike mrtvih
ratnika koji moda ekaju da ih vrati u ivot rogati bog Cernunos. Oni se mogu ponovo
roditi ako se najpre potopi u magini kotao poev od glave.
Tokom srednjeg veka, Gral je postao blisko povezan sa katarima i templarima. Obe te
grupe su bile hrianske po poreklu, ali su razvile disidentske sisteme verovanja koji
su se oslanjali na jeretike izvore, kakvi su bili uenja gnostika, oslanjajui se takoe
na istonjaku mistiku. Mnoge prie povezuju katare sa Gralom, dok se na templare
gledalo kao na njegove uvare. Obe te grupe je na uasan nain progonila ortodoksna
crkva, iz ega su nastale mnoge teorije o njihovom odnosu prema Gralu. Na razne
naine je dokazivano da je Gral, zapravo, sanduk koji sadri torinski pokrov, koji su
templari uvali u odreenom periodu, i da sveti Gral zapravo moe da predstavlja
svetu lozu koja potie direktno od Hrista.
Interesovanje se potom usmerilo na kapelu Roslin u kotskoj, za koju neki veruju da je
u njoj smeten pravi Gral, kada su templari pobegli od progona u Evropi.
Godine 1207. Volfram od Eenbaha je stvorio Parsifala", priu u kojoj Gral postaje
kamen, a ne uobiajeni simbol pehara. Njegova verzija prie o Gralu sadri mnoge
uticaje sa Istoka i ukljuuje mnoge ideje koje nalazimo u alhemiji. To odraava susret
kultura do koga je dolo tokom krstakih ratova i ukazuje na meanje ideja koje se
odigralo u pozadini tog verskog rata.
Tokom 18. i 19. veka dolo je do velike obnove interesovanja za srednjovekovni
period, pa je potraga za Gralom iz romansi o Arturu postala veliki izvor inspiracije za
nove generacije slikara, pisaca i kompozitora. On se pojavljuje u delima prerafaelita,
Viljema Blejka, Tenisona, Obrija Berdslija i postaje osnov Parsifala" Riarda Vagnera.
Fascinacija Gralom je porasla u 20. veku i nala izraz i tumaenje u irokom spektru
kulturnih oblika i ideja. Pesnik T. S. Eliot zasniva veliki deo svoje revolucionarne poeme
Pusta zemlja" na priama o Gralu, a epski pripovedai poput T. H. Vajta i Tolkina
nastavljaju tradiciju usvajanja elemenata starijih tekstova radi stvaranja sopstvenih
mitologija. Mitolozi poput Dozefa Kempbela opirno su pisali o toj temi, a ona je
postala vaan univerzalni simbol za psihologa Karla Junga i njegovu enu.
U mnogo goroj varijanti, pria o Gralu iz Vagnerovog Parsifala" postala je inspiracija
za Adolfa Hitlera, a nacistika partija je prisvojila i izvitoperila temu potrage za Gralom.
Poznato je da je Hitlerovo interesovanje za okultno i mitologiju ukljuivalo i fascinaciju
drevnim artefaktima. U tom kontekstu se Gral moe videti kao jedan mraniji simbol
opsesije i manije, ba kao to u svom pozitivnijem aspektu on predstavlja simbol
potrage, borbe, isceljenja i obnove. Pokazalo se da on utie na filmsko stvaralatvo, od
uzvienog, kakav je Ekskalibur" Dona Burmana, pa do smenog, u satiri Montija
Pajtona Sveti Gral". U filmovima Stivena Spilberga i Dorda Lukasa predanje o Gralu
se pokazalo i kao implicitni i kao eksplicitni obrazac za pripovedanje, a na poetku
novog veka, taj ciklus je zatvorio pun krug sa nedavnom trilogijom Gospodar
prstenova".
Sveti Gral je slika koja mono i privlano deluje na savremenu psihu, a nastavak
njegove evolucije dokaz je njegove neverovatne simbolike fleksibilnosti. Mi smo doli
do uverenja da sveti Gral predstavlja simbol linog nastojanja, kolektivnog putovanja i

jednog konanog dostignua u svim oblastima ljudske delatnosti. To to najpopularniji

dananji filmovi na Zapadu sadre elemente koji seu daleko u praistoriju moda zvui
iznenaujue, ali time se potvruje ciklina priroda ljudskog postojanja i kulture.

Sveti Gral
Magina posuda - Prehrianski izvori
Danas se na sveti Gral gleda kao na specifino hrianski simbol. U srednjovekovnim
romansama od 12. veka pa nadalje on je opisan kao pehar koji je koristio Hrist na
poslednjoj veeri, a posle je u istu tu posudu Josif iz Arimateje sakupio Hristovu krv. U
mnogim priama o hrianskom Gralu, prikazano je da on poseduje obnavljajue,
isceljujue i okrepljujue osobine, i duhovno i fiziki.
Moe se primetiti da se detalji u pogledu hrianskog Grala menjaju u raznim
verzijama te prie, o kojima se detaljnije govori u kasnijim poglavljima, ali su ovo
osnovne ideje koje se vezuju za njega. Meutim, ideja svete posude koja se visoko
ceni u drutvu i vezuje se za obnovu i regeneraciju, moe se nai u obilju
prehrianskih izvora. Zaista se mogu nai paralele izmeu velikog broja razliitih
kultura, a te ideje i motivi koji se ponavljaju u njima nale su odjeka u kasnijim
verzijama prie o Gralu. Kao to emo videti, to su univerzalni elementi predanja o
Gralu koji su doprineli odranju njegove privlanosti i njegovom uspehu kroz istoriju.
Oslanjajui se na postojee narodne prie i predanja, koje su esto sadrale drevna
verovanja i predstave, pesnici i pisci srednjovekovnog perioda hristijanizovali su Gral.
Da bismo stekli uvid u bogatstvo mitova o Gralu, moramo da pogledamo u daleku
prolost, u kojoj poinju mnogi aspekti njegovog kasnijeg oblika. Tokom perioda
poznatog kao neolit, ili novo kameno doba, kultura evropskih ljudi doivljavala je velike
promene. Utvreni nain preivljavanja lovaca-skupljaa ije nomadske navike potiu
od samih poetaka ljudske vrste, ustupao je mesto ureenijem, poljoprivrednom
nainu ivota. Male porodice ili drutvene zajednice obraivale su zemlju i polagano
sticale veu kontrolu nad snabdevanjem hranom i sudbinom svog kolektiva. Ta socioekonomska revolucija bitno se odrazila na sistem vrednosti i verovanja ljudi tog
perioda. Izgleda da je novi nain ivota doneo sopstvene brige i odgovornosti, koje su
se izrazile u velikim megalitskim graevinama kao to su Duga mogila iz Zapadnog
Keneta i kameni krug Avberi iz Viltajra u Engleskoj.
Izgleda da je u to vreme rasla opsesija plodnou i zemlje i samih ljudi. Veliki
kamenovi iz Avberija tumae se kao seksualni oblici. Izmeu falikih kamenova su
rasuti kamenovi sa irokim bedrima" iji puniji oblik podsea na enski. Istovremeno,
poinje da se pridaje znaaj, ili se posebno naglaava, oboavanje predaka koje se
izraava sahranjivanjem kostiju na lokalitetima kao to je Duga mogila iz Zapadnog
Keneta, koji su postali vani centri rituala. U osnovi toga stoji briga za uspeh etve,
plodnost njihovih ivotinja i njih samih. To je koren simbolike roga izobilja koji je prepun
voa ili ita. Smatralo se da su predaci vana karika izmeu ivih i sila prirode, koje su
mogle da se predstave individualizovanim boanstvima.
Tokom neolitskog perioda postojala je opta sklonost da se kosti sahranjuju kolektivno,
to ukazuje da je mo pripadala grupama ljudi, moda vanim porodicama. Izgleda da
je u tom periodu istorije bio dominantan uticaj Velike Majke Boginje Zemlje, to
pokazuju brojne grobnice tog perioda koje imaju oblik materice, kao i to to su lokaliteti
poput Kalania u kotskoj smetani u blizini brda iji oblik esto podsea na figuru
boginje koja lei.
Obiaj da se vani pojedinci sahranjuju sa vrlo cenjenim predmetima pojavio se tokom
bronzanog doba (2200.-700. g. pre Hrista), to ukazuje na to da se mo tada
premestila sa grupa ili porodica na pojedince, figure visokog statusa. Predmeti sa
kojima se sahranjivalo, poput pehara iz Duge mogile u Zapadnom Kenetu, naeni u
starim grobnicama, ukazuju da je postojalo verovanje u zagrobni ivot ili ivot na
drugom svetu, gde e preminuli koristiti pehar. Tokom
bronzanog doba, bilo je uobiajeno da se pehari stavljaju u grobnice. Oni su uglavnom
pravljeni od gline, ponekad od ilibara, a mnogo ree od zlata. Jedan nedavni primer je

pehar pronaen u Ringlmoru u Kentu, u mogili iz bronzanog doba. On datira iz 1700.1500. pre Hrista i misli se da predstavlja ritualni dar nekom vanom lokalnom voi.
Iskovan je od jednog grumena zlata i predstavlja dokaz da je u to vreme postojala
visokorazvijena vetina obrade metala. Pehari koji su stavljani pored pokojnika mogli
su biti namenjeni za pijenje alkohola u obliku medovine ili piva, a to bi moglo da ukae
na vanost kolektivnih gozbi za ostvarivanje lojalnosti i bliskih veza. Sigurno je da su
se pehari smatrali isto tako vanim predmetima kao to su to bila oruja poput
maeva, sekira i bodea Svetske mitologije Slika kutije ili posude sa svetim ili
onostranim konotacijama moe se nai u brojnim svetskim mitologijama. Mada se
detalji ili kontekst razlikuju, osnovni elementi predanja i simbolike se stalno iznova
javljaju. Grki mitovi sadre brojne prie koje opisuju upravo takve magijske predmete.
Vetica Medeja koja pomae Jasonu u potrazi za zlatnim runom poseduje kazan
ponovnog roenja, a njegovo dejstvo pokazuje tako to baci u njega jednu iseenu
staru ovcu, a izvadi ivo jagnje. Znaajni elementi te prie koji su paralelni sa
predanjem o Gralu jesu teme potrage i magine posude. Poput kasnijih vitezova Grala,
i Jason mora da se suoi sa mnogim nedaama i preprekama da bi postigao svoj cilj.
Platon se posluio slikom grkog pehara, posude sa dve drke koja je sluila za
meanje vina i vode, kao metaforom za stvaranje univerzuma. Meavinom raznih
elemenata u tom preobraujuem peharu, boanstvo je stvorilo ivot. Bog Dionis iz
svog pehara daje oveanstvu nadahnue.
U drugom mitu je Had, bog podzemlja, ponudio Persefoni pehar sa semenkama nara.
Nakon to je pojela est semenki, bila je prisiljena da ivi u podzemnom svetu sa
Hadom. Ali, njena majka Demetra se nagodila sa Hadom da dopusti Persefoni da se
svake godine vraa na zemlju i ivi na njoj est meseci. (Ovo je izvor kasnijih
hrianskih pria o sporazumu sa avolom.)
Kada se Persefona posle pola godine vrati na zemlju, koja je ostala pusta od tuge
zbog njenog odsustva, zemlja se podmlauje i ponovo vraa u ivot. Ova pria
pokazuje drevnu zaokupljenost ciklusom godinjih doba, godinjim procesom smrti i
obnove vegetacije, a meuodnos tih godinjih doba personifikovan je u obliku bogova i
boginja. To je takoe pretea kasnijih pria o Gralu, u kojima zadobijanje tog pehara
omoguuje pustoj zemlji da ponovo procveta. Motiv maginog pehara opet se javlja u
jednoj od pria o grkom junaku Heraklu. U tom primeru, da bi ukrao stoku od Geriona
koji ivi na ostrvu Eritiji, Herakle od Helija, boga sunca, pozajmljuje dinovski zlatni
pehar. Helije je koristio taj pehar za svoje sopstveno veernje putovanje preko okeana,
kako bi se vratio na istok. Herakle se moe smatrati i tragaocem, a i likom koji
predstavlja snagu i plodnost, u vezi sa ivotvornim osobinama Sunca. Korienje
pehara da bi se dolo do stoke u kasnijim mitovima o Gralu se pretvorilo u obilje i
bogatstvo.
Jedan vaan i rasprostranjen mit o Suncu koji pripada keltskom narodu na Britanskim
ostrvima ima sline elemente kao i Helijevo putovanje. Svakog dana, nakon to bi
zalo na zapadu, Sunce bi brodom bilo preneto kroz podzemni svet, spremno da se
narednog dana pojavi na istoku. U toj prii se pojavljuju brojne teme o simbolici
pehara/broda, koje e kasnije nai odjeka u mitologiji Grala. Magijska posuda
ponovnog roenja i obnove povezana je sa temom putovanja u drugi svet. U
legendama o kralju Arturu, nakon njegove smrti, on je prenet brodom na tajanstveno
ostrvo Avalon na zapadu. U nekim verzijama te prie, Artur je ostavljen da poiva u
peini i eka na trenutak kada e ponovo postati kralj Britanije. Detalji se razlikuju, ali
slika koja se stalno vraa je ponovno roenje i Artur koji eka da opet postane kralj.
U drevnom Egiptu nalazimo sliku magine, ivotvorne posude koja je povezana sa
boginjom Satet. Njeno ime se pojavljuje na natpisima na grobovima koji datiraju iz
2289. do 2255. pre Hrista. Satet je povezana sa godinjom poplavom reke Nila,
periodom koji je poznat pod imenom akhet", plavljenje. Obilne kie u egipatskim
planinama izmeu juna i septembra dovode do izlivanja ove reke, koja nosi i vodu i
dragoceni plodni mulj. Kae se da svake godine boginja Izida u noi suza" prolije suze
koje Satet ulije u svoj up i izlije u Nil. Kae se da ona poseduje etiri vaze i mo da
svojom vodom proisti mrtve i pomogne im u njihovom ponovnom roenju u

zagrobnom ivotu. U tom smislu ona je i boginja vode i boanstvo plodnosti, a oba ta
detalja sjajno se uklapaju u celinu. Na ostrvu Elefantina na Nilu podignut je hram u
njenu ast. To je jedna od prvih taaka koje dostiu vode poplave, koje se mere
nilometrom", oznakom dubine uklesanom u stenu na obali te reke.
I u drugim kulturama irom sveta pehar je vaan u religiji i mitologiji. Na Tibetu je
prolaznost ivota i smrt ljudskog tela simbolizovana u tibetanskom peharu-lobanji.
Jedna tibetanska boginja se ponekad prikazuje kako pije iz pehara-lobanje, i on se
koristi za religijske ceremonije. Ona je, pomou svoje regenerativne moi, u stanju da
preobraava, i pokree mrtve ka viim nivoima svesti.
U tom kontekstu, narod Inuiti sa Grenlanda imaju interesantan mit o polarnoj svetlosti
ili Aurori Borealis. Verovalo se da duhovi mrtvih, koji igraju igru sa lobanjom mora,
stvaraju treperavu zavesu obojene svetlosti. Mrtvi ele da se pridrue ivima, pa svako
ko vidi te svetlosti treba tiho da zvizne kako bi potvrdio njihovo prisustvo. Ovde
ivotinjska lobanja postaje most izmeu dva sveta, ivih i mrtvih, ba kao to
hrianski Gral povezuje zemaljski svet sa boanskim i nebeskim domenom.
U nordijskim kulturama dosta se govori o magikim posudama i podjednako monim
napicima za koje se veruje da one sadre. Boravite nordijskih bogova bio je Asgard,
koga je prvobitno naseljavala grupa bogova po imenu Vaniri. Kad je u Asgard dola
protivnika grupa, Aesiri, ona je zaratila protiv miroljubivijih Vanira. Na kraju je
potpisano primirje, potvreno tako to su svi prisutni bogovi pljunuli u iniju. Iz te inije
se pojavljuje novi bog, Kvasir, koji postaje bog mudrosti.
Odin, jedan od Aesira, povezan je sa Kvasirom preko medovine nadahnua. Taj
magiki napitak je nastao kad su Kvasira ubila dva patuljka, izvadila mu svu krv,
pomeala je sa medom i ostavila da fermentie. Znaajno je to su oni nasuli njegovu
krv u dva bokala po imenu son, to znai istina" i bodn, to znai dar" ili molitva". Oni
ih meaju u kotlu po imenu odrorir. To se moe prevesti i kao nadahnue" i kao Odin
koji besno rie", poto je Odin poznat kao lutalica edna znanja, koja i putuje da bi
popila taj specijalni napitak.
Nakon niza avantura u kojima se Odin preobraava u razne oblike, ukljuujui i
obinog oveka i zmiju, on ispija tu medovinu koju je u jednoj peini sakrio neki div.
Letei u obliku orla, Odin se vraa u Asgard, a progoni ga taj div koji je takoe uzeo
oblik orla. Div gine kad uleti u vatru koji su zapalili ostali bogovi. Odin povraa
medovinu u posude, ali jedan deo prosipa na zemlju. Kae se da od tih kapi pesnici
dobijaju svoje nadahnue.
I opet je tema opasne potrage kombinovana sa koncep-tom svete posude koja sadri
krv jednog boanstva, ba kao to se kae da je Isusova krv sakupljena u pehar.
Cvetanje poezije podstaknuto inspiracijom podsea na cvetanje na zemlji. Kao to
emo pokazati u narednim poglavljima, Gral predstavlja ogroman izvor inspiracije za
pesnike i slikare tokom istorije.
amanizam
Lik amana se moe nai u najdrevnijim kluturama, a amanska praksa se u nekim
delovima sveta odrala do dana dananjeg. Taj izraz potie od sanskritske rei
samana", to znai isposnik" ili onaj koji zna". aman je obino plemenski voa
sposoban da putuje u drugi svet i komunicira sa njim da bi pomogao svom narodu i
leio bolesti. amanizam je moda nastao pre 20000 do 40000 godina. Uloga amana
je da bude neto kao kombinacija arobnjaka, iscelitelja, uitelja i mistika. Primeri
amanske tradicije mogu se nai meu plemenima severnoamerikih Indijanaca i
meu uroenicima June Amerike.
amanizam je bio vaan dao verske prakse i mnogih drugih naroda, od Afrike do
Sibira, i bio je prisutan u starim kulturama mnogih evropskih zemalja. Veoma esto
aman dospeva u stanje ekstaze ritualnim korienjem narkotika koji mu omoguavaju

da se kree izmeu svetova ivih i mrtvih da bi pomogao pojedincima, ili grupi, ili
plemenu. Uloga pehara ili kazana u pripremi napitaka koji menjaju percepciju u
amanskim ritualima verovatno je bila pradavni model moi hrianskog Grala.
Mogue je da su koren mnogih keltskih mitova koji govore o maginim kotlovima bili
amanski rituali. Na kotlu iz Gunderstrupa u Danskoj, koji potie iz 1. ili 2. veka pre
Hrista, naslikan je rogati bog okruen ivotinjama, a neki su to protumaili kao
predstavu keltskog amana koji komunicira sa duhovima prirode. Biljke i gljive, poput
muhare (magijska gljiva), koje menjaju stanje uma, sadre psihoaktivne supstance
koje mogu da potpomognu nastanak vantelesnog iskustva. aman takoe moe da
dospe u stanje transa neprekidnim udaranjem u bubanj ili ritualnim plesom. Ostali
metodi ukljuuju pevanje, pojanje, nespavanje i post. Turski dervii koji se vrte da bi
postigli drugaija stanja svesti
predstavljaju primer srodan sa pomenutim tehnikama.
aman putuje u duhovne onostrane svetove da bi stupio u kontakt sa duhovima
predaka, demonima, bogovima ili boanstvima prirode. Ponekad on pomae u
odvoenju umirueg u zagrobni ivot ili se bori sa amanima drugih plemena. Njegovo
putovanje se esto doivljava kao letenje, pa se ponekad kae da su amani u stanju
da se pretvaraju u ivotinje i ptice.

Mabinogijan
Niz velkih mitova i legendi u proznom obliku koje je u 19. veku sakupila i prevela ledi
arlota Gest (Charlotte Guest) nosi zajedniki naziv Mabinogijan. Prevod ovog naslova
je Prie o mladosti", a zbirka govori o herojskim delima i podvizima koji su esto
povezani sa magijskim temama i tajanstvenim i maginim drugim svetom. Ona sadri
neke od prvih pria o kralju Arturu. Ove prie spadaju u najranije zabeleene keltske
mitove i predstavljaju vanu osnovu za romanse o Gralu kasnijih srednjovekovnih
pisaca kao to je Kretijen de Troa. Veruje se da su napisane negde izmeu 1060. i
1250. godine. Te prie je izvorno napisalo nekoliko autora, a oslanjaju se na usmeno
predanje koje je postojalo u to vreme. One kombinuju paganske elemente iz britanske
prolosti sa hrianskim vrednostima I idejama. Ali, tu su predstave Grala i kralja
Artura potpuno drugaije od kasnijih, eksplicitnije hrianskih, proznih ciklusa. Umesto
pehara, nalazimo sliku maginog kotla. Veliki pesnik Taliesin, koji je glavni bard
Britanskih ostrva, dobija svoju vetinu i talenat iz maginog kotla. Taj kotao pripada
Keridveni, keltskoj boginji plodnosti posebno povezanoj sa krmaom. U toj prii,
Keridvena je spravljala napitak za svog runog sina Avagdua - re koja znai tama koji mu je davao znanje i mudrost. Ona naredi svom slugi Gvionu da promea napitak,
s tim da ne sme da ga okusi. Sticajem okolnosti, iz kipueg napitka izletee tri kapi i
opekoe mu prst. Ne razmiljajui, on stavi bolni prst u usta i tako stekne veliku
mudrost.
To razbesni boginju koja pone da ga progoni. Oni oboje menjaju oblik nekoliko puta.
On postaje zec, a ona hrt, dok se na kraju on ne pretvori u zrno ita u gomili ita. Ona
se tad pretvori u vrapca i poe da kljuca po zrnima, sve dok ga ne pronae i proguta.
Od zrna zatrudni i rodi talentovanog pesnika i arobnjaka Taliesina. To je jedan primer
pria iz Mabinogijana koje sadre boanstva iz mnogo starijih vremena i prikrivene
reference na amansku tradiciju u kojoj su se uvidi sticali korienjem halucinogenih
napitaka i u kojoj je aman bio u stanju da preuzme oblik ivotinje. Ima i drugih pria u
kojima se pojavljuje slika maginog kotla. Na primer, Bran Blagosloveni poseduje
jedan kotao ponovnog roenja, koji vraa u ivot poginule ratnike.
U poemi Preiddeu Anwn", Trofeji iz Anvina", Artur putuje u pakao da bi uzeo magini
kotao koji ima mo ponovnog roenja i daje neogranienu koliinu hrane. Kad se mrtvi
zarone u njega naglavce, oni bivaju vraeni u ivot, ali ostaju nemuti. U toj poemi se
anvinski kotao uva u zamku koji se okree, a sliku zamka ili ostrva koji se magino
okreu nalazimo u mnogim kasnijim priama o Gralu. Samo se sedam Arturovih
pratilaca vraa sa tog putovanja - to je pretea
motiva o nevoljama i tekoama koje ekaju vitezove Grala. Ovde imamo
prehrianskog Artura koji je povezan sa potragom za maginom posudom koja se

uva u tajanstvenoj tvravi u kojoj mnogi njegovi ljudi pate i umiru. Ta posuda, koja ima
mo obnove i u stanju je da magijskim putem stvori hranu i obilje, odgovara osobinama
kasnijeg Grala.

Keltski kotao
U mnogome je keltski kotao, kao kulturni, fiziki i mitski predmet, direktna i neposredna
pretea hrianskog Grala. Re Kelt" potie od grke rei keltoi". Zaista, veina
pisanih informacija o Keltima potie iz klasinih grkih ili rimskih izvora. Taj termin je
prilino iroko uoptavanje koje su Grci i Rimljani koristili da imenuju niz varvarskih"
naroda u srednjoj i zapadnoj Evropi. Kelti koje su opisali klasini pisci, kao to su Tacit,
Strabon, Julije Cezar i Plinije, bili su potomci naroda kasnog bronzanog doba i
poljoprivrednika neolitskog perioda. U mnogome su oni bili prilino razliiti narodi, ali
su imali dovoljno lingvistikih i kulturnih srodnosti da bi se mogli podvesti pod ovaj
irok termin.
Arheologija, pisani izvori i mitovi otkrivaju nam da je keltska kultura gvozdenog doba
hijerarhijska, zasnovana na ratnikoj eliti sa kraljevima na vrhu lestvice. Izgleda da su
gozbe i pripovedanje narodnih pria bili sredinje take keltske kulture. Bili su to narodi
sa preteno usmenim predanjem i to je bilo tipizirano obukom njihovih svetih ljudi,
druida, za koje je Cezar napisao da njihovo kolovanje traje ak 20 godina i ukljuuje
uenje napamet obimnog kulturnog i ritualnog znanja. U tom kontekstu se pojavljuju
mnogi elementi prvih pria o kralju Arturu, Merlinu i Gralu.
Kao to smo ve videli, kotao je opti i vaan motiv u keltskom pripovedanju. Zaista je
Dagda, otac irskih bogova, imao kotao obilja koji je snabdevao hranom ratnike junake,
ali kukavice ne. Taj kotao, kao slika ponovnog roenja, obnove, plodnosti i hranjenja,
tesno je povezan sa kultovima vode, pa su primerci pravih keltskih kotlova naeni u
naseobinama na vodi, gde se smatra da su ostavljeni kao darovi posveenika. Primeri
takvih darova naeni su na Lin Kerig Bahu (Llyn Cerrig Bach) na ostrvu Englsiju
(Anglesey) u movari koja je bila deo jezera tokom gvozdenog doba. Mnogi predmeti
od metala koji su tu baeni kao ponude spadaju u oruje i ratnu opremu, ali je bilo i
kotlova. Praksa takvih ponuda je bila iroko rasprostranjena u tom periodu, pa je jo
primera otkriveno u Temzi kod Batersija, gde je naen jedan impresivan tit, i kod
Vaterloa, gde je lem sa rogovima baen u reku.
I sam kotao iz Gunderstrupa bio je rastavljen i ostavljen u tresetnu movaru kao
ritualna ponuda. U ekoj, u mestu Duhovu, jedan veliki bronzani kotao koji je sadrao
nekih 2000 predmeta takoe nainjenih od bronze, ostavljen je oko 2. ili 3. veka pre
Hrista u jedan prirodni izvor po imenu Divovi izvori.
Praksa bacanja prestinog oruja u jezera, reke i izvore, kao dar onostranom vodenom
boanstvu, kasnije je nala odjek u Gospi od Jezera koja je dala Arturu
njegov ma sa drugog sveta, Ekskalibur, koji je na kraju ponovo vraen u drugi svet. U
Irskoj, mitovi govore o etiri magina predmeta, u koje spada i Dagdin kotao. Njih je u
Irsku donela vilinska osvajaka rasa sa onog sveta, zvana Tuata de Danan, i u keltskoj
kulturi oni su imali simboliku funkciju. Ostala tri predmeta bili su kamen sudbine,
Lugovo koplje i Nuadin ma. Ti magini predmeti su osnov simbola Pehara, Koplja,
Kamena i inije, ili etiri svetinje, kako se one nazivaju u priama o Gralu.

Hristov pehar
Kao to smo videli, pojam magine posude, svetog pehara ili posude je opti.
Nalazimo ga u najranijim periodima ljudske istorije, a najosnovniji model za njega
predstavlja samo ljudsko telo. Koreni prie o Gralu su u bogatoj mitologiji keltske
Evrope u kojoj je magini kotao vrsto povezan sa temama ishrane, obilja, obnove i
ponovnog roenja. Ta mona slika se i u usmenom i u pismenom pripovedanju
isprepletala sa podjednako legendarnom figurom kralja Artura. Najvei broj istoriara

se slae da je u stvarnosti Artur najverovatnije bio keltski poglavica ili vojskovoa u

periodu nakon rimskog povlaenja iz Britanije. Mogao je iveti otprilike u 5. ili 6. veku
nae ere. Najstariji hroniari tog perioda, koji su pisali svoje istorije nekoliko vekova
kasnije, opisuju kako su podeljenu Britaniju preplavili talasi Saksonaca i drugih
doljaka. Izgleda da je Artur bio figura koja je podstakla Brite da uzvrate i postignu
odreeni uspeh u zaustavljanju te invazije. Na taj uspeh ukazuju legende i mitovi koji
su se ispleli oko njega, neretko zamagljujui same injenice. Normanska invazija
Britanije samo je uveala popularnost ove prie u folkloru irom Evrope. Jedan friz
iznad severnih vrata katedrale u Modeni prikazuje jednu arturovsku avanturu i
znaajan je zato to datira izmeu 1120. i 1140. g. To prethodi prvoj od francuskih
romansi za nekoliko decenija i ukazuje da je Artur u to vreme bio dobro poznata i
prepoznatljiva figura. Pre tog perioda, Artura nalazimo samo u velkim tekstovima, a
najverovatnije objanjenje njegove slave je pripovedaka tradicija barda Britanije i
Bretanje.
Rast i irenje hrianstva u Evropi dovelo je do opinjenosti jednom novom udesnom
posudom, peharom sjedinjenja koji se koristi u ritualu priesti. Za rane hriane je
priest ili sveto sjedinjenje bilo in seanja na Isusa Hrista, a isto tako, to je vano,
bio je to zajedniki ritual koji je toj progonjenoj grupi pruao oseaj pripadnosti i
solidarnosti. Otprilike od 4. veka pa nadalje priest e se razviti i prilino korenito
promeniti i izvriti veliki uticaj na romanse o Gralu iz 12. veka. Tokom priesti, uzima se
hleb i vino u spomen na poslednju veeru i Hristove patnje na krstu radi iskupljenja
greha oveanstva. Kroz teoloke rasprave, rodilo se uverenje da posveeni hleb i
vino zaista postaju Hristovo telo i krv. To udo je nazvano transsupstancijacijom i ono
e postati sutinski dramatski ritual u samom srcu ortodoksne rimokatolike crkve. U
srednjevekovnom drutvu, jedenje posveene hostije i pijenje iz posveenog pehara
bilo je izraz velike religiozne posveenosti. Teme Hristove rtve, smrti i vaskrsnua i
obeanje venog ivota i spasenja za hriane, to je sutina tog rituala, postali su
novi obrazac Grala u francuskim arturijanskim romansama.
Britanski korpus
Tokom srednjeg veka, nastala je obimna literatura koja govori o istoriji Britanije i kralju
Arturu i njegovim vitezovima, koja je nazvana britanskim korpusom". Da bismo stekli
uvid kako se pojavio Gral, neophodno je da prouimo neka vane tekstove i autore tog
korpusa.
Defri od Monmauta
Istoriju britanskih kraljeva (na latinskom, Historia Regum Britanniae) napisao je Defri
od Monmauta 1136. g. To delo e se pokazati kao veoma uticajno i popularno u razvoju
pria o kralju Arturu i vitezovima okruglog stola i na mnogo naina ono zvui pre kao
roman ili ep u prozi, u stilu Homerove Odiseje", nego kao istorija u dananjem smislu
te rei. Izgleda da je sasvim jasno da je to delo u odreenoj meri napisano da se ita
kao uzbudljiva i dirljiva pria koja dostie svoj dramski vrhunac u opisu ivota i smrti
kralja Artura. Defri se oslanjao na nekoliko izvora, ukljuujui i delo monaha Nenijusa
iz 9. veka i jedno neimenovano, ali izuzetno staro velko delo koje pominje nekoliko
puta. Jasno je i da se on oslanjao na dugu keltsku tradiciju usmenog pripovedanja koju
predstavlja Mabinogijan.
Smatra se da je sam Defri bio ili velkog ili bretonskog porekla i da su mu te prie bile
poznate.
Njegova istorija poinje u 12. veku pre Hrista, dolaskom Bruta, praunuka Eneja iz
Troje. On tvrdi da je Brut nazvao Britaniju po sebi i utvruje poreklo kralja Artura od
mitske linosti Bruta. Defri je prvi pisac koji je uzdigao Artura od uloge monog
vojskovoe ili poglavice do poloaja kralja. Misli se da je mnogo toga to je Defri
napisao bilo voeno snanim politikim interesima. Na kraju njegove prie, tokom
vladavine Gadvaladera, Britanci su se podelili u dve grupe pod pritiskom nadiruih
pagana Saksonaca. Oni koji su ostali u Britaniji i koji se danas nazivaju Velanima
povukli su se na daleki zapad Britanije, dok je druga grupa pobegla iz dananje
Britanije u severnu Francusku. (I sama re Velani je izvedena od saksonske rei za

stranca.) Moglo bi se rei da Defri opravdava normansku okupaciju Britanije i

sugerie da su Britanci i Normani imali zajedniku prolost i zajednikog neprijatelja Saksonce.
To je moglo da zadovolji normanske kraljeve, ali je Defrijeva knjiga takoe ostala i
delo koje izraava britanski patriotizam, delo koje stvara jednu ivu i upeatljivu istoriju
Britanaca, koja vrvi od junatva i vojnih uspeha. Nisu zaboravljeni ni keltski koreni
predanja o Arturu, poto u pripovedanju veoma vanu ulogu igra arobnjak Merlin.
Njegovim proroanstvima se u knjizi daje veoma znaajno mesto, to pokazuje
Defrijev dramski talenat kao i dar za ulepavanje i ugaanje itaocima.
Vas
Jedan normanski pisac po imenu Vas (Wace), za koga se misli da je bio pesnik i
svetenik, upotrebio je Istoriju britanskih kraljeva" kao grau za svoje delo Roman de
Brut", napisano 1155. g. Pria Romanse o Brutu" koja nije bila napisana na latinskom,
ve na dijalektu tog perioda, bila je prva od francuskih romansi. Bila je posveena
Eleonori Akvitanskoj, eni Henrija II. I opet izgleda da je politiki motiv bila njegova
posveenost Henriju, koji je hteo da pokae da su normanski kraljevi potomci kralja
Artura, pa stoga povratnici i legitimni vladari Britanije.
Vasova poetska pria kombinuje faktografski" materijal Defrijevog dela sa
romantinim I vitekim elementima. Vas uvodi period mira dug 12 godina nakon
Arturove pobede nad Saksoncima i njegovih kasnijih bitaka u Evropi. To je omoguilo
nastavak avantura i fantazija koje se pojavljuju u keltskim izvorima i u kasnijim delima
otvara neophodan prostor da se odigra potraga za Gralom. Vas je bio prvi pisac koji je
uveo ideju okruglog stola.

Kretjen de Troa
U delu francuskog srednjevekovnog pisca Kretijena de Troa (Chretien de Troyes),
nalazimo prvo istorijsko pominjanje Grala ili graal"-a. U njegovom delu se Gral
pojavljuje u hrianskom kontekstu, ali jo uvek nije specifino opisan kao pehar sa
poslednje veere.
Njegova pria Conte del Graal", pria o Gralu", takoe poznata i kao Perseval"
(Perceval"), kombinuje popularne narodne keltske prie o kralju Arturu sa idejom
vitekih ratnika i uglaene ljubavi. Moe se rei da je Kretijen uneo niz inovacija u
predanja o Arturu, kao i to da niz kljunih ideja o ovoj temi potie iz njegovog dela.
Njegova romansa uvodi lik Lanselota od Jezera (Lancelote du Lac), u to vreme novi
dodatak, koji nije bio prisutan u prvim keltskim priama. Ljubavni trougao Artura,
Lanselota i Ginevre je tema koja postaje sredinja u mnogim kasnijim verzijama te
prie i zasnovana je uglavnom na Kretijenovim delima. Ali, moda je i najvanije u tom
kontekstu to to on prvi koristi izraz Graal" koji znai upravo Gral.
Zapravo, o Kretijenu se zna veoma malo i bilo je mnogo polemika oko datuma kada se
njegova pria prvi put pojavila, ali se misli da je veina njegovih dela nastala izmeu
1170. I 1190. On je bio vezan za dvor Eleonore Akvitanske i njene erke, Marije od
ampanje. Romanse koje je on pisao odraavaju promene i razvoj koji se u to vreme
odigravao u Evropi, a posebno u Francuskoj, u kojoj je od ne malog znaaja bio i
rastui znaaj dokolice. Njegove su prie bile pisane, bar delimino, da zabave
njegove mone enske pokroviteljice, otelovljavajui ideje o prirodi ljubavi koje su u
tom periodu bile popularne. Normansko osvajanje Britanije 1066. znaajno se odrazilo
na razvoj te irenje pria kao I knjievnosti. Jedna od posledica susreta razliitih
kultura kroz rat je esto, mada neoekivano, prenoenje ideja i verovanja sa jedne
grupe naroda
na drugu. U ovom sluaju, keltske prie o kralju Arturu nai e svoj put preko bardova i
pripovedaa do dvorova u Bretanji, te severnoj Francuskoj. Najstarije keltske prie, ije
tipine primere vidimo u Mabinogijanu, sadre mnogo simbolike i metafore u svojim

fantastinim detaljima, ali je Kretjen dalje razvio psiholoku sloenost pria o Arturu.
Borbe i nevolje kroz koje su prolazili kasniji vitezovi tragai mogu se shvatiti kao
unutranja putovanja u kome oni nastoje da se suprotstave nevidljivim opasnostima,
pa se, inei to, na kraju sukobljavaju sa samim sobom. U tom smislu se njegovo delo
moe smatrati istraivakim i namerno pounim. I sam Artur je u tim priama esto
predstavljao vanu, pa ipak perifernu figuru. Njegov dvor je polazite za izazove sa
kojima se suoavaju vitezovi kao pojedinci, na primer Perseval i Gavejn. On je uzor
statusa I moi, ali pre ima vladarsku ulogu nego to aktivno uestvuje u zbivanjima. U
tome je glavna razlika izmeu starih keltskih pria i kasnijih francuskih romansi.

Vitetvo
Junatvo protagonista keltskih pria se nastavilo i u francuskim interpretacijama, ali se
razvijalo i preplitalo s idealom vitetva. Poreklo rei vitez je francuska re chevalier, to
znai konjanik. U vitetvu se spojio niz elemenata da bi stvorio kodeks ponaanja i
asti za srednjovekovne vitezove. Sranost u bici je i dalje bila vaan aspekt uloge
viteza, ali ublaena posveenou hrianskom idealu i zatitnikim odnosom prema
enama. Vitetvo je zahtevalo visok nivo potenja, samokontrole, lojalnosti i
posveenost pravdi i milosru. U romansama Kretjena de Troa, uticaj nove dvorske
istananosti preplitao se se hrabrim delima. Diskutabilno je da li su pravi
srednjevekovni vitezovi zaista ostvarili takve uzviene ideale, ali su nesumnjivo obuka i
ritual proglaenja za viteza bili ekstremno religiozni i ukljuivali meditaciju i
posmatranje sebe. Nakon to bi se prvo obuavao za paa, a potom za titonou,
inicirani bi postajao vitez. Znaajno je to to se od njega trailo da itavu no provede
budan u kapeli pre nego to se priesti i pre nego to ga proglase vitezom. Bila je to
poast uobiajeno rezervisana za plemstvo. Kao zemljoposednici i vane drutvene
figure, plemii su bili duni da odravaju pravdu i kraljev zakon. Iako Kretijen de Troa
ne ini Gral specifino hrianskim predmetom, on ga smeta u hrianski kontekst
koji e kasniji pisci potcrtati. Vanost priea e se odraziti u hrianskoj slici Grala,
najsvetijeg od svih pehara. Te romanse su za nas kao ogledalo u kome se odraava
drutvo koje ih je stvorilo. Kretijen de Troa je umro pre nego to je zavrio Conte del
Graal", ali je njegova pria postala toliko popularna da su nekoliko puta pokuali da je
dovre. Zagonetna priroda Grala u Kretjenovoj prii ini njegovo poreklo nedokuivim i
uveava njegovu ve ionako misterioznu auru. Na kraju prie, Perseval nije uspeo da
izlei Kralja Ribara i pustu zemlju, zato to nije progovorio dok je posmatrao procesiju
Grala. Jedan pustinjak mu je naknadno objasnio da je trebalo da pita za svrhu Grala i
smisao procesije.
U prii ima izvesnih indicija da bi Perseval, da je pisac uspeo da dovri svoje delo,
uspeno okonao potragu za Gralom i da bi, postavljajui to ritualno pitanje, izleio
Kralja Ribara, okonao njegovu patnju i obnovio njegovu vladavinu.
Meutim, to je pretpostavka i ta pria ostavlja mnoga pitanja nereena i nerasvetljena.
Ideja Grala daje Arturovim vitezovima jednu duhovnu, hriansku dimenziju, koja bi
trebalo da izrazi srednjevekovne ideale o ponaanju i verovanjima savrenog viteza.
Od vitezova tog vremena se oekivalo da uestvuju u svetim krstakim ratovima, pa je
slika hrianskog vojnika u pohodu imala solidnu osnovu u stvarnom ivotu
srednjevekovnih ljudi.

Uglaena ljubav
Zamisao uglaene ljubavi znaajno je uticala na prie o Arturu, a posebno na delo
Kretijena de Troa. Kao i vitetvo, i ona je bila ideal koji se razvio u viim evropskim
slojevima u doba krstakih ratova. Sutinski romantina ljubav je po intenzitetu i
znaaju skoro podignuta do religioznog nivoa. Po svojoj prirodi, uglaena ljubav je u
sebi imala jedan preljubniki aspekt. ena koja bi dospela u iu uglaene ljubavi
bivala je uzdizana i potovana I postajala predmetom potpunog oboavanja za onog
ko je u nju zaljubljen. Lanselot je voleo Ginevru na taj nain, ali je znao da je ona
ujedno i ena kralja Artura i kraljica i to ga je iznutra izjedalo. Izgleda da je Kretijen de

Troa neke svoje ideje preuzeo od rimskog pesnika Ovidija, koji je ukazivao na to da bi
ljubavlju trebalo da vlada kodeks ponaanja po kome bi onaj koji voli trebalo da pokloni
celo svoje bie objektu svoje privrenosti.

Trubaduri
Tokom 12. i 13. veka, u oblasti Langdok, na jugu Francuske, pojavio se posve novi stil
poetskog izraavanja, koji bee usredsreen na velike teme uglaene ljubavi i
romanse. Taj umetniki pokret bio je posebno povezan sa putujuim pevaima te
oblasti, poznatijim pod imenom trubaduri.

Rober de Boron
Nakon dela Kretijena de Troa, najznaajnija promena u knjievnosti u pogledu Grala
jeste njegova izriita hristijanizacija, koju je doneo Rober de Boron (Robert de Boron).
U njegovim priama Gral postaje pehar Josifa iz Arimateje, koji je sam Hrist koristio
prilikom poslednje veere i u koji je Josif kasnije uhvatio Hristovu krv. I opet se
datiranje tih dela pokazalo spornim, ali se u celini smatra da su ona napisana u
periodu izmeu 1200. i 1210. U njih spadaju L'Estoire du Graal (Romansa o istoriji
Grala), Josif iz Arimateje, Merlin I Perseval. Dok je Kretijen de Troa uveo ideju Grala u
kontekst arturijanskih pria, Rober de Boron stavlja Gral u sredite pripovedanja. On
pria priu o Arturovom ivotu, ali poinje I zavrava svoj prozni ciklus priom o Gralu i
njegovom znaaju.
Mnogo materijala koji nalazimo u njegovoj verziji prie o Gralu uzeto je iz dela koja su
poznata kao apokrifi, ili apokrifna jevanelja. U osnovi, to su bili hrianski tekstovi koji
su izostavljeni iz Biblije kad je ona finalizirana kao celina u 2. veku nae ere. Pre toga,
postajao je itav korpus spisa koji je imao veze sa
Starim i Novim zavetom. Iako nisu ukljuena u tu verziju Biblije, mnoga od tih dela su
preivela, a neke prie iz Starog zaveta bile su ukljuene u Apokrife u Bibliji engleskog
kralja Jakova (James). Materijal koji se odnosio na Novi zavet, iako je zvanino
naputen, nije nestao i postao je veoma popularan kada je preveden sa grkih i
latinskih izvora na ive jezike, kao to su bili engleski, francuski I nemaki. Takoe su
bile dobro poznate neke verzije tih tekstova prepevane u stihove u 12. veku u
Francuskoj.
Ranije je mnogo religiozne literature bilo dostupno samo svetenstvu koje je znalo
latinski I veina ljudi nije mogla da je ita. Sa rastom pismenosti meu stanovnitvom,
koje je bilo sklono hrianskoj literaturi, te prie su procvetale. Rober de Boron je
uspeno kombinovao te religiozne izvore sa popularnim priama o vitetvu i
avanturama vitezova kralja Artura.
Stapanjem tih elemenata, Rober de Boron je takoe uspeo da svom delu udahne
atmosferu autoriteta i verovatnoe koja utie na njegov literarni stil. On pripoveda kao
da se radi o istoriji i tei jednom novom nivou autentinosti, oslanjajui se na
hrianske tekstove.
Meutim, kao to smo videli, to nije prvi put da su se injenice i imaginacija stopili u
prii o Gralu.

Ciklus Vulgate
Misli se da je jedna grupa cistercinskih monaha stvorila veliki i sveobuhvatni ep poznat
kao Ciklus Vulgate", poznat takoe i pod imenom Proza o Lanselotu". Ovo anonimno
delo je nastalo negde izmeu 1210. i 1240. i ono iznosi istoriju Grala i kralja Artura sa
zavidnom dubinom. Poev od porekla samog Grala, povezanog sa ivotima Hrista i
Josifa iz Arimateje, ono se fokusira na sredinji lik Lanselota, koga je na Arturov dvor
uveo Kretijen de Troa.

Ciklus Vulgate" se zavrava smru Lanselota, Artura i Ginevre. Naglasak je stavljen

na to da se utvrdi plemenito poreklo Lanselota kao najboljeg viteza na svetu.
U ovoj prii, Lanselota je delovanje magikog napitka navelo na to da pomisli da je
Elejn, devica Grala, njegova prava ljubav Ginevra. Oni spavaju zajedno i Elejn
zatrudni. Rezultat te obmane je da Elejn raa Galahada kome je sueno da uzme Gral
i oslobodi kraljevstvo njenog oca od kletve koja ga je pretvorila u pustu zemlju. Ali,
Galahadovo iskustvo pri pogledu na Gral je toliko snano da on umire u viziji duhovne
ekstaze, pa ruka bez tela odnosi na nebo i Gral i koplje legionara Longina, odnosno
koplje koje je probolo Hristov bok na krstu.

Parcifal
Od svih verzija prie o Gralu, moda je najneobinija i najposebnija interpretacija
nemakog pesnika Volframa fon Eenbaha (Wolfram von Eschenbach). Njegova
romansa Parcifal", napisana izmeu 1210. i 1220. najvie se razlikuje u opisu oblika
koji uzima Gral. Ranije je on ponekad bio opisivan kao plitka zdela, ali uglavnom kao
olja, pehar ili inija. Eenbah postavlja svoj Gral u zamak Munsalve, to verovatno
znai Planina Spasenja, gde ranjenog kralja hrani Gral u obliku kamena. Gral u obliku
kamena moe da proizvede hrane i pia u neogranienoj koliini i Parcifal uestuje u
gozbi u Munsalveu. On takoe ima mo da podari mladost i produi ivot onima koji
ga vide. Postoji i nagovetaj da on moe da donese fiziko vaskrnue i kae se da ima
mo da povrati Feniksa u ivot nakon to se ovaj pretvori u pepeo. U Eenbahovom
delu ima mnogo uticaja sa Istoka, a neki su tumaili njegov kameni Gral kao kamen
mudrosti. Traganje za tim maginim kamenom postalo je samo po sebi velika avantura
za srednjevekovne alhemiare koji su verovali da on moe da proizvede zlato kad se
iskombinuje sa obinim metalima. Alhemiari su se bavili neim to su nazivali Velikim
Delom, iji je najvii cilj, za neke, bio postizanje duhovnog savrenstva i sjedinjenje sa
Bogom. U tom smislu je kamen vaan katalizator i posrednik izmeu neba I zemlje, to
je uloga koja, naravno, ima odjeka u ideji Grala. Eenbahova pria se usredsreuje na
plemenito poreklo i priu o karakteru po kome nosi ime i na ispunjenje njegove
individualne sudbine. Parcifalov otac Gahmuret doivljava egzotine i uzbudljive
avanture putujui u Vavilon gde se uputa u vezu sa paganskom kraljicom Belakejnom
od Zazamanka. Gahmuret je naputa i vraa se na Zapad gde se eni i dobija sina
Parcifala. Ali, on se vraa na Istok da bi pomogao jednom starom prijatelju, Baruku od
Bagdada, i gine u borbi sa Vaviloncima. Naravno, izvor i inspiracija za veliki deo tog
materijala bili su krstaki ratovi. Usred nasilja i ratnih sukoba izmeu krstaa i
Saracena, dolazilo je do prirodne razmene i to se odrazilo u Eenbahovoj prii.
Malori
Od svih ljudi koji su priali i prepriavali epiku o Arturu, moda je od svih pisaca
najobuhvatniju verziju te prie stvorio Tomas Malori (Thomas Malory). Iako je njegovu
verziju poprilino preuredio izdava Viljem Kakston (Caxton), ona je za mnoge,
ukljuujui i pisce i pesnike 18. i 19. veka, postala zavrna verzija prie o ivotu i smrti
kralja Artura I potrazi za Gralom koja je povezana sa njim. Izgleda da je Malori
izuzetno dobro poznavao literaturu o toj temi, ali se posebno oslanjao na Ciklus
Vulgate". Smatra se da je on pretvorio taj materijal u uzvienu, dramatinu, akcijom
ispunjenu avanturu. Dostignua I heroizam Arturovih vitezova postavljeni su u
romantian i viteki kontekst. To je u estokoj suprotnosti sa ivotnim okolnostima
samog Malorija u vreme kada je sastavljao prvu zbirku pria o Arturu. Bio je okoreli
kriminalac, koji je izdravao kaznu u Njugejt zatvoru u Londonu i koji je tokom svog
ivota bio optuivan za niz raznih zloina. Sueno mu je za ubistvo, silovanje, pljaku,
iznuivanje i krau stoke. Malori je zatvaran osam puta, na periode od nekoliko dana
pa do dve i po godine. U dva sluaja je pobegao iz zatvora: prvi put preplivavi rov u
zatvoru Kolil 27. jula 1451, a drugi put probivi se iz zatvora Kolester oktobra 1454.
Dok je leao u zatvoru Njugejt, napisao je niz knjiga koje je zavrio 1470. Njih je 1485.
sakupio i izdao Viljem Kakston pod zajednikim naslovom Le Morte D'Arthur".
Kakston je ujednaio knjige koje je napisao Malori, sastavljajui od izvornog materijala
jednu koherentnu priu.

www.maturski.org