Struni komentar

STRAH KAO OSNOV ZA NAKNADU

NEMATERIJALNE TETE
Sudska praksa u vezi primene odredaba Zakona o
obligacionim odnosima o naknadi nematerijalne
tete
Oseanja (emocije), prijatna i neprijatna, svojstvena su svakom normalnom ljudskom biu. Sa
strahom, kao neprijatnim oseanjem, ovek se raa i umire. Strah je deo ovekovog ivota i
svako zna ta je strah. Strah, pretrpljen osobito u mlaem ivotnom dobu, moe u znatnoj meri
da opredeli ljudski ivot.
U graanskom pravu pretrpljeni strah pod odreenim, zakonom propisanim uslovima,
predstavlja osnov za novanu naknadu nematerijalne tete.
Prema odredbi lana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br.
29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 Ustavna povelja - dalje: ZOO), oteeni ima pravo na pravinu novanu naknadu nematerijalne
tete za strah ako okolnosti sluaja, a naroito jaina straha i njegovo trajanje to opravdava.
Sudska praksa je dala odgovore na brojna sporna pitanja koja su se javljala u primeni
navedenog zakonskog propisa, poev od pojma straha u graansko-pravnom smislu, zatim o
tome koji strah je pravno relevantan, kakvog intenziteta i trajanja treba da bude itd.

ta je strah i kako se manifestuje?

U psihijatriji strah se definie kao intenzivno i kratkotrajno oseanje napetosti koje nastaje
usled predstojee opasnosti po integritet linosti. Na fiziolokom planu strah se ispoljava u
ubrzanom radu srca, poveanju tonusa miia, poveanju krvnog pritiska, poveanju luenja
adrenalina, ubrzanom disanju itd.
Osim realnog postoji i patoloki strah.
Graansko pravo razlikuje primarni i sekundarni strah, a pod odreenim uslovima uzima
se u obzir i poremeaj duevne ravnotee kao posledica pretrpljenog straha.
Vrhovni sud Srbije se, o strahu kao osnovu za naknadu nematerijalne tete u svojoj odluci
izjasnio na sledei nain:

"Posmatrano sa medicinskog aspekta, strah predstavlja psihiki poremeaj linosti oveka,

koji moe imati laki ili tei oblik. To moe, pre svega, biti strah za ivot, koji nastaje u
trenucima kada se neko lice nae suoeno sa smru, ali strah moe prouzrokovati i depresije,
neurotina stanja, traumatske okove ili trajni psihiki poremeaj sa mogunou
prouzrokovanja i teih posledica. Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog
integriteta oveka, dakle vid nematerijalne tete, za koji u smislu l. 200. Zakona o
obligacionim odnosima licu koje je pretrpelo takve povrede telesnog integriteta pripada pravo
na naknadu tete u vidu dosuenja pravine novane naknade, ija visina zavisi od intenziteta
i vremena trajanja straha."
(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 409/85)

Strah mora biti posledica tetnog dogaaja

Patoloki strah, strah koji nije posledica realne opasnosti, kao i strah koji nije bio u
neposrednoj uzronoj vezi sa tetnim dogaajem nije pravno relevantan za dosuivanje
naknade nematerijalne tete.

"Oteeni, pripadnik organizacije "O.", nema pravo na naknadu nematerijalne tete za strah
koji je pretrpeo usled informativnog razgovora u policiji, ako strah nije bio posledica
nezakonitog odnosno nepravilnog rada ovlaenih slubenih lica organa unutranjih poslova."
(Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 1286/2001 od 26.12.2001. godine)

Strah za trea lica, strah od gubitka imovine, strah od povrede nekog

prava, budui strah
Strah za trea lica kao i strah za egzistenciju zbog gubitka imovine nije pravno priznati osnov za
naknadu nematerijalne tete po lanu 200. stav 1. ZOO:

"Osnovani i intenzivni strah roditelja za sudbinu svog deteta nije pravno priznata nematerijalna
teta (lan 200. st. 1. ZOO)"
(Zakljuak sa Savetovanja graanskih i graansko-privrednih odeljenja Saveznog suda,
Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 14. i 15.9.1983. godine)
"lan ue porodice nema pravo na naknadu nematerijalne tete za pretrpljeni strah zbog
povrede bliskog lica i za duevne bolove zbog njegove naruenosti (l. 200 st. 1 i st. 3 ZOO)."
(Presuda Okrunog suda u Novom Sadu, G. 3285/03 od 16.6.2004. i presuda VSS, Rev.

2509/05 od 5.7.2006. godine)

"Strah koji je postojao kod oteenih dok su gledali kako njihova kua gori u poaru, nije
pravno relevantan za dosuivanje naknade nematerijalne tete jer isti nije nastupio kao
posledica straha za njihove ivote, ve je proizvod injenice da poar unitava njihovu imovinu
stvarajui u isto vreme i strah od socijalne sigurnosti za budunost."
(Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 1086/1997 od 23.7.1997. godine)

Strah, tanije bojazan, od povrede nekog neimovinskog prava i posledica koje bi takva
povreda mogla da proizvede, takoe nije relevantan.

"Zahtev razvedenog supruga radi naknade neimovinske tete za duevne bolove i strah zbog
nemogunosti kontaktiranja sa svojom decom je neosnovan jer odredba lana 200. ZOO ne
predvia mogunost traenja ove tete."
(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2729/98 od 9.6.1999. godine)

U trenutku odluivanja o zahtevu za naknadu tete za strah neophodno je da su

posledice straha postale konane.

"Ne moe se traiti naknada nematerijalne tete za strah koji e oteeni trpeti ubudue."
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4384/99 od 22.6.2000. godine)

Primarni strah, sekundarni strah, naruenost psihike ravnotee

Savetovanje sudova u Ljubljani 1986. godine bilo je posveeno problemima nematerijalne tete.
Tom prilikom, u pogledu straha, donet je sledei zakljuak:

"Pravina novana naknada moe se dosuditi za strah koji je bio intenzivan i dueg trajanja.
Ako je intenzivan strah kratko trajao naknada se moe dosuditi ako je u duem vremenskom
periodu naruena psihika ravnotea oteenog."
Iz obrazloenja:
"Naglasak je zato na intenzitetu straha; naknada pripada ako je takav intenzivni strah due

trajao kao i onda kada je strah dodue bio intenzivan ali kratkotrajan, a kod oteenog je ipak
u duem vremenskom periodu naruio psihiku ravnoteu. Ovaj stav vai kako za tzv. primarni
strah tako i za tzv. sekundarni strah".
(Zakljuak sa Savetovanja graanskih i graansko-privrednih odeljenja Saveznog suda,
Vrhovnih sudova i Vrhovnog suda od 15. i 16.10.1986. godine)

PRIMARNI STRAH je afektivni odgovor na neposrednu opasnost, koji traje koliko i sama
opasnost, ispoljava se kao odreeni duevni potres ili ok u kojem se oteeni nalazi zbog
tetnog dogaaja. Ogleda se u strahu za sopstveni ivot od neposredne ivotne opasnosti,
odnosno u strahu od doivljaja naruenja sopstvenog telesnog integriteta. Prema intenzitetu
strah moe biti: naroito jakog, jakog, srednjeg i slabog intenziteta.

"Za nastanak straha potrebna je svest u punom obimu i otuda oteena nije mogla trpeti
primarni strah ako je usled povrede mozga izgubila svest, a po dolasku svesti nije se seala
kritinog dogaaja."
(Reenje Okrunog suda u Valjevu, G. 1259/2007(1) od 13.11.2007. godine)

Primarni strah ne mora biti uslovljen samo telesnim povreivanjem oteenog. Dovoljno je da se
u okolnostima dogaaja oteeni naao u neposrednoj ozbiljnoj ivotnoj opasnosti odnosno
opasnosti od povrede telesnog integriteta i da je zbog toga pretrpeo strah.

"Pravina novana naknada nematerijalne tete za pretrpljeni strah moe se dosuditi iako
oteeni u saobraajnom udesu nije pretrpeo telesne povrede."
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4283/2001 od 24.1.2002. godine - Bilten sudske prakse
Vrhovnog suda Srbije, br. 1/2003 - str. 68)

Primarni strah kao osnov za naknadu nematerijalne tete relevantan je ako je bio intenzivan i
dueg trajanja, ili ako je bio intenzivan ali kraeg trajanja da je u duem vremenskom periodu
naruio psihiku ravnoteu oteenog.

"Oteeni nema pravo na naknadu nematerijalne tete za intenzivan strah koji je trpeo samo
nekoliko minuta za vreme trajanja kritinog dogaaja (tue), a odnosio se na eventualne
posledice povreivanja i zabrinutost za ishod zadobijenih povreda (prelom spoljanjeg glenja
leve potkolenice), da bi potom u periodu do dve nedelje imao blai poremeaj psihike

ravnotee u vidu psihike napetosti, nesanice, razdraljivosti i zabrinutosti za ishod leenja."

(Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 80/2005 od 14.1.2005. godine.)

SEKUNDARNI STRAH kao trajnije stanje raspoloenja, predstavlja reakciju na postojeu

nepovoljnu situaciju, javlja se posle kritinog dogaaja (povrede), ispoljava se kao
osnovana zabrinutost zbog moguih smrtnih, odnosno tekih posledica povrede. Obian
strah, zabrinutost, neizvesnost za budunost zbog posledice pretrpljene povrede, koji prestaju
ubrzo nakon svog pojavljivanja, ne predstavljaju takav strah koji bi opravdavao dosuivanje
naknade.
Intenzitet ovog straha zavisi pre svega od teine povrede i psihike stabilnosti oteenog i
drugih svojstava njegove linosti, ali na njega utiu i druge okolnosti, kao to su loe materijalne
prilike oteenog, posebno kada od njih zavisi kvalitet i uspenost leenja a time i ouvanje
radne sposobnosti.

"Jaka zabrinutost zbog moguih tekih posledica povreda (sekundarni strah) je pravno
relevantna ako je dueg trajanja, ili ako je kraeg trajanja ali da je proizvela naruenost
psihike ravnotee u duem vremenskom periodu."
(Reenje Okrunog suda u Valjevu, G. 569/2004 od 5.4.2004. godine)

Obino se sekundarni strah nadovezuje na primarni strah ali on nije uslovljen postojanjem
primarnog straha.

"Sekundarni strah se ne moe iskljuiti samo zbog toga to oteena nije trpela primarni strah,
jer je usled povrede izgubila svest, kod injenice da je po dolasku svesti oteena postala
svesna da je pretrpela teke telesne povrede."
(Reenje Okrunog suda u Valjevu, G. 1259/2007(2) od 13.11.2007. godine)

NARUENOST PSIHIKE RAVNOTEE uzima se u obzir kada je posledica straha

(primarnog ili sekundarnog) i ako je bila prisutna u duem vremenskom periodu.
Naruenost psihike ravnotee ogleda se u poremeaju u funkcionisanju vegetativnog nervnog
sistema, emotivnoj nestabilnosti, promenama raspoloenja, poremeaju socijalne komunikacije,
depresiji i slino.
Naruenost psihike ravnotee koja nije posledica primarnog ili sekundarnog
intenzivnog straha, ve je ona uslovljena svojstvima linosti emocionalno nestabilnog tipa,

odnosno nekim drugim posledicama tetnog dogaaja, kao to je povreda asti i ugleda, ne
uzima se u obzir.

"Kada je strah snanog intenziteta i kraeg trajanja kod oteenog lica u duem vremenskom
periodu uslovio intenziviranje svojstava linosti, tipa emocionalno nestabilne linosti, i kada
objektivno, kod prosene osobe, takav strah ne bi proizveo poremeaj duevne ravnotee u
duem vremenskom periodu, nisu ispunjeni uslovi za naknadu tete za strah."
(Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 1829/2005(1) od 24.11.2005. godine)
"Poremeaj psihike ravnotee koji nije posledica pretrpljenog straha, ve je uslovljen
povredom asti i ugleda usled umiljajnog nanoenja telesnih povreda, nije od znaaja
prilikom odluivanja o naknadi tete za strah."
(Reenje Okrunog suda u Valjevu, G. 600/2005 od 14.4.2005. godine)

Strah i umanjenje ivotne aktivnosti

Po prirodi strah je prolazno oseanje. Najee ne ostavlja posledice, ali moe i da prouzrokuje
prolazni poremeaj duevne ravnotee u duem ili kraem vremenskom periodu i tada govorimo
samo o strahu kao obliku nematerijalne tete.
U najteim sluajevima meutim, strah moe da ostavi i trajne posledice i tako
prouzrokuje umanjenje ivotne aktivnosti, kada oteeni, pored naknade tete za
pretrpljeni strah, ima pravo i na naknadu tete za duevne bolove zbog umanjenja
ivotne aktivnosti.
Tako, primera radi, kod uesnika rata strah jakog intenziteta kao afektivni odgovor na
neposrednu opasnost moe da preraste u posttraumatski stresni poremeaj ili da izazove neko
organsko oboljenje. Tada se radi o dva razliita zakonom priznata vida nematerijalne tete strah i duevni bolovi zbog umanjenja ivotne aktivnosti.

"Strah predstavlja poseban vid nematerijalne tete pa oteenom pripada pravina naknada
bez obzira to strah istovremeno predstavlja manifestaciju koja utie na smanjenje ivotne
aktivnosti."
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3107/2002 od 19.12.2002. godine)
"Ukoliko je pretrpljeni strah ostavio trajne posledice i tako doveo do umanjenja ivotne
aktivnosti, pored naknade tete za pretrpljeni strah, oteeni ima pravo i na naknadu tete za
duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti."
(Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 600/2006 od 13.4.2006. godine)

"Oteeni ima pravo na naknadu nematerijalne tete za strah koji je pretrpeo za vreme
zarobljenitva kao i na naknadu nematerijalne tete za duevne bolove koje trpi nakon
putanja iz zarobljenitva zbog psihikog oboljenja koje je posledica pretrpljenog straha."
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 343/06 od 8.3.2006. godine)
"Drava je u obavezi da oteenom vojnom obvezniku nadoknadi tetu zbog bolesti
(pankreatitis) prouzrokovane ratnim stresom. Nema doprinosa oteenog nastanku tete iako
je kod njega postojala genetska predispozicija za nastanak bolesti, kada je kao potpuno zdrav
pozvan na vrenje vojne slube i upuen na ratite."
(Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 1017/2004 od 11.11.2004. godine)

Podaci iz sudske prakse o dosuenim novanim naknadama za strah

Naknada za duevni bol zbog potpunog umanjenja ivotne aktivnosti je osnovna orijentacija za
odmeravanje visine naknade svih drugih vidova nematerijalne tete. U dosadanjoj sudskoj
praksi najvei dosueni iznos novane naknade za duevne bolove zbog potpunog
umanjenja ivotne aktivnosti iznosi 2.000.000 dinara.
Imajui u vidu u sudskoj praksi ustanovljen odnos izmeu najvie dosuenih iznosa za duevne
bolove zbog potpunog umanjenja ivotne aktivnosti i najvie dosuenih iznosa za strah,
pravina novana naknada za strah, mogla bi iznositi najvie 400.000,00 dinara.
Meutim, treba imati u vidu da se naknada odreuje prema svim okolnostima konkretnog
sluaja.
1) Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 984/03 od 24.7.2003. godine:
"Iz priloene medicinske dokumentacije i nalaza vetaka ortopeda Dr. J.J. je pravilno utvreno
da je tuilac pretrpeo teke telesne povrede u vidu strelne rane levog slabinskog predela,
krvnog podliva iznad trbune duplje sa leve strane, strelne rane desne podkolenice sa
otvorenim viestrukim prelomom golenjae i defektom koe i miia, preloma leve sevne kosti,
poluoduzetosti linjanog dela desne noge i strelne rane u predelu desnog ramena. Tuilac je
zbog ovih povreda tri puta operisan.
Kako je tuilac povreen u borbi u kojoj je poginulo pet policajaca, kako je bio svestan okolnosti
u kojim se naao i nemoan da se na bilo koji nain zatiti i kako mu je sve vreme dok je ranjen
leao na livadi i dok je transportovan borbenim vozilom leei na poginulom policajcu tuilac je
morao trpeti veoma snaan strah uslovljen doivljajem smrtne opasnosti. Obzirom na ove
okolnosti izuzetno snaan strah u trajanju od 4 asa, se ne moe smatrati strahom kratkog
trajanja. Pored toga kod odmeravanja naknade za ovaj vid tete u obzir se uzimaju i posledice
koje se takav strah u napetosti, nesanice i neurotinosti ostavljeno na psihiku ravnoteu
tuioca. S toga po oceni drugostepenog suda prihvatajui nalaz vetaka i uvaavajui sve
okolnosti u kojim je tuilac trpeo strah, prvostepeni sud je pravilno dosudio naknadu u iznosu od
400.000,00 dinara za ovaj vid tete. "

2) Presudom Optinskog suda u Valjevu, P. 1164/2001 od 13.3.2007. godine tuiocu je na ime

straha dosuen novani iznos od 180.000,00 dinara a viak do traenog iznosa od 300.000,00
dinara odbijen kao neosnovan. Presudom Okrunog suda u Valjevu, G. 1172/2007 od
19.7.2007. godine, odbijena je alba tetnika i prvostepena presuda u tom delu potvrena.
Tuilac nije izjavio albu.
Iz obrazloenja:
"Iz nalaza i miljenja vetaka neuropsihijatra Dr. R.N. a na okolnosti pretrpljena straha kod
tuioca, a po obavljenom dijagnostikom intervjuu sa njima sud je utvrdio da se tuilac G u
potpunosti sea sudara dva vozila i kako kae iz suprotnog pravca na njega je nailo vozilo
levom nije mogao desno je pruga i u tom momentu je prolazio voz i kako sam kae skinuo je
nogu sa "gasa" prepustio se sudbini i neposredno po sudaru motor kola ga je pritisnuo ne sea
se kako se naao van kola, pokuao je da koraa a nije mogao, glasno je dozivao tadanju
suprugu a ovde tuilju O koju je video da je ispala iz kola ali se nije odazivala i znao je da je bez
svesti, pratio je nain zbrinjavanja supruge njeno unoenje u vozilo i kasnije su i njega odvezli u
bolnicu i da je poeo da drhti od straha kada su mu rekli da nee imati aicu na desnom
kolenu obzirom da je znao ta znai ova povreda. Od momenta svesnog uoavanja neposredne
ivotne ugroenosti pa do trenutka samostalnog izlaska iz vozila tuilac je trpeo strah snanog
intenziteta uslovljeno doivljajem neposredno ivotne ugroenosti on je bio kraeg trajanja i
moe se rei da je trajao nekoliko minuta. Odmah potom tuilac uoava teko oteenje kolena
desne noge i nastupa emocionalna reakcija u vidu trpljenja straha snanog intenziteta ali
uslovljenog doivljaja tekog naruenja telesne celovitosti. Taj oblik straha dodatno se
intenzivira po zavrenom dijagnostikom postupku tj. pri svesnom saznanju gubitka aice
desnog kolena i ovaj strah je trajao oko 7 dana. Posle prestanka bolnikog leenja u narednom
vremenskom periodu u trajanju od 45 dana tuilac manifestuje poremeaj mentalnog zdravlja u
obliku reaktivnog neurotskog sindroma sa sledeim smetnjama: neusklaeno emocionalno
reagovanje oscilacije afektivnog te se smenjuje epizode poviene razdraljivosti i smetnje
emocionalne tolerancije sa epizodama, potitenosti, bezvoljnosti ili apatije. Ovaj strah kod
tuioca nije doveo do umanjenja opte ivotne aktivnosti sa psihijatrijskog stanovita."
3) Pravnosnanom presudom Optinskog suda u Valjevu, P. 290/2005 od 20.3.2007. godine,
tuilji je na ime naknade nematerijalne tete za strah dosuen novani iznos od 150.000,00
dinara.
Iz obrazloenja:
"Iz pismenog nalaza vetaka neuropsihijatar Dr. R.N. utvreno je da je tuilja od trenutka kada
je njenu desnu ruku ukljetila maina pa do momenta ukazivanja prve pomoi u Domu zdravlja
u B, trpela strah snanog intenziteta izazvan doivljajem neposredno ivotne ugroenosti i
takav straha je trajao do 1 sat, a od tog trenutka pa do zavrene druge operacije tuilja takoe
trpi strah snanog intenziteta izazvan svesnim doivljajem tekog oteenja telesne celovitosti,
pa je strah snanog intenziteta praktino trajao u kontinuitetu od momenta povreivanja pa
tokom narednih 12 dana to znai da je 3 tuilja trpela strah snanog intenziteta u duem
vremenskom trajanju. U naredna tri meseca sleduje proces poremeaja psihike aktivnosti
odnosno psihike ravnotee tuilje u smislu izmene afektiviteta uslovljene doivljajem
bespomonosti, beznadenosti, i oseanja manje vrednosti a emocionalno stanje oscilira od
faze potitenosti bezvoljnosti do kraih epizoda razdraljivosti i mrzovoljnosti kakvo psihiko
stanje je uslovilo poremeaj do tada uobiajene socijalne komunikacije i osujeivalo mogunosti
uivanja u svakodnevnim ivotnim radostima. Sa uspostavljanjem konanog stanja telesne

oteenosti dolo je i do harmonizacije psihike aktivnosti tuilje. Vetak je miljenja da

pretrpljeni strah nije ostavio trajanje posledice na optu ivotnu aktivnosti tuilje.
Prilikom odmeravanja visine pravine novane naknade za pretrpljeni strah sud je imao u vidu
da je tuilja trpela strah snanog intenziteta u trajanju od 12 dana u kontinuitetu to je jako dug
period trajanja takvog straha i da je nakon toga kod tuilje nastupio poremeaj duevne
ravnotee u trajanju od 3 meseca, a koji strah je bez trajnih posledica po duevno zdravlje
tuilje, pa je naao da je pravina novana naknada za ovaj vid nematerijalne tete u momentu
presuenja 200.000,00 dinara, ali kako je tuilja po ovom vidu traila naknadu od 150.000,00
dinara, taj iznos je tuilji i dosuen."
Napomena: Tuilja je kritinom prilikom pretrpela teku telesnu povredu usled koje joj je
amputirana desna ruka u visini podlaktice.
4) Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 288/07 od 14.2.2007. godine:
"Kritinog dana 30.9.1997. godine tuilja je radila u prepodnevnoj smeni sa mesarom
svedokom D , da je tada tuilja mlela meso na elektrinoj maini za mlevenje mesa (maloj),
tako to je meso umesto tuka pritiskala rukom, da je tog dana bilo dosta guve i da je ona
mlela meso koje je ve jednom bilo proputeno kroz mainu, kojom prilikom se povredila, tako
to je no vodenice zahvatio njenu desnu aku usled ega su joj aka i donja treina podlaktice
amputirane istog dana.
Tuilja je kritinom prilikom zapala u stanje naroito intenzivnog straha i takvo stanje je trajalo
od momenta povreivanja pa sve do poetka operativnog leenja, odnosno nekoliko sati posle
povrede. Posle buenja iz opte anestezije kod tuilje se nastavila emocionalna reakcija straha
u pogledu teke psihike uznemirenosti i takvo stanje je trajalo jo najmanje dva dana, iz ega
je zakljueno da je tuilja trpela strah snanog intenziteta i dueg trajanja.
Posle toga, prve faze bolnikog leenja, kod tuilje je nastupio posttraumatski stresni
poremeaj, poremeaj duevne ravnotee u duem periodu, kao posledica pretrpljenog
intenzivnog straha. Ovaj oblik poremeaja je prestao kada je tuilja poela da koristi protezu ali
se nastavio proces promene linosti, kao posledica pretrpljenog straha i dueg poremeaja
duevne ravnotee. Ta promena linosti postoji i postojae ubudue u vidu psihikih smetnji
izazvanih potrebom za ulaganje napora u adaptaciji na novonastale uslove ivota, smetnji u
socijalnoj komunikaciji, ukljuujui i uu socijalnu sredinu, kao i pojave nedovoljnog stepena
emocionalne stabilnosti u obinim i svakodnevnim ivotnim situacijama. Ta promena linosti ima
trajni karakter i sa psihijatrijskog stanovita umanjuje ivotnu aktivnost kod tuilje u 10%.
Obzirom na intenzitet i trajanje straha, da je tuilja zapala pri potpuno jasnoj svesti u stanje
naroito intenzivnog straha, koji se kod nje manifestovao u obliku inhibicije, tj. strahom
izazvanog snienja stepena psihike aktivnosti, da je takav strah trajao nekoliko sati posle
povreivanja, da je posle operacije tuilja takoe trpela intenzivan strah jo najmanje dva dana,
znai da je tuilja trpela strah snanog intenziteta i dueg trajanja, drugostepeni sud nalazi da
visina za taj vid tete iznosi 300.000,00 dinara, a ne kako prvostepeni sud nalazi 240.000,00
dinara."
5) Presuda Okrunog suda u Valjevu, G1. 478/2006 od 18.12.2006. godine:

"Od strane prvostepenog suda utvreno je da je tuilja radnik tuenog i da radi na radnom
mestu "etiketirke" u pogonu flaare. Dana 23.11.1998. godine tuilja je zadobila na radnom
mestu teku telesnu povredu levog oka usled ega je ostala bez vida na to oko. Naime, prilikom
pregleda higijenske ispravnosti flaa tuilja je htela da odloi jednu neispravnu flau u kantu,
kojom prilikom se staklo od flae odbilo i upalo tuilji u levo oko, usled ega je tuilja izgubila vid
na ovo oko.
Kod injenice da je tuilja trpela strah jakog intenziteta od trenutka povreivanja pa do
ukazivanja prve lekarske pomoi, a da je i posle ovoga trpela strah srednjeg intenziteta zbog
doivljaja ozbiljnog oteenja telesnog celovitosti i zbog vie operacija koje je imala na oku,
Okruni sud nalazi da tuilji pripada naknada za pretrpljeni strah i da pravina naknada iznosi
100.000,00 dinara, a s obzirom na doprinos tuilje nastanku tete, tueni je u obavezi da joj po
ovom vidu tete plati iznos od 70.000,00 dinara."
6) Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 962/2007 od 11.10.2007. godine:
"Dana 29.11.2002. godine tuilac je u 05:30 asova doao na stonu pijacu, radi prodaje
prasia, kada je, nakon izlaska iz automobila levom nogom propao u ahtu irine 1/2m i dubine
1m.
Na osnovu nalaza i miljenja vetaka ortopedske struke utvreno je da je tuilac imao povredu
u vidu preloma spoljanjeg glenja levog skonog zgloba, koja je povreda teke prirode, bez
opasnosti po ivot.
Na osnovu nalaza i miljenja vetaka neuropsihijatrijske struke, prvostepeni sud je pouzdano
utvrdio da je tuilac od momenta povreivanja u kraem vremenskom periodu trpeo strah
snanog intenziteta uslovljen subjektivnim doivljajem da mu je teko naruen telesni integritet.
Takav pretrpljeni strah je kod tuioca, nakon prestanka doivljaja istog, uslovio poremeaj
emocionalnog stanja, praktino poremeaj njegove duevne stabilnosti, kada se kod tuioca
javio doivljaj gubitka poverenja u sopstvene moi, oseaj beznaa u odnosu na ivotnu
budunost, oscilacije u raspoloenju od razdraljivosti do apatije, a u odnosu na uu i iru
socijalnu sredinu dolo je do poremeaja socijalne komunikacije, pa je bila umanjena njegova
mo uivanja u uobiajenim ivotnim radostima. Takvo psihiko stanje je kod tuioca trajalo pet
nedelja od momenta povreivanja s tim da pretrpljeni strah kao i navedeni poremeaj duevne
ravnotee nisu ostavili trajne posledice na duevno zdravlje tuioca.
Takoe, imajui u vidu intenzitet i duinu trajanja straha, psihiko stanje izazvano tim strahom,
kao i injenicu da pretrpljeni strah nije ostavio trajne posledice na psihiku ravnoteu tuioca, to
Okruni sud, nasuprot navodima albi, nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio
materijalno pravo dosuujui tuiocu iznos od 30.000,00 din. za ovaj vid tete."
Napomena: prvostepenom presudom Optinskog suda u Valjevu P. br. 567/03 od 2.2.2007.
godine tuiocu je na ime naknade tete za strah dosuen iznos od 30.000,00 dinara, a odbijen
viak zahteva do traenog iznosa od 80.000,00 dinara. Tuilac nije izjavio albu protiv
odbijajueg dela prvostepene presude. Nije bilo doprinosa tuioca tetnom dogaaju.
7) Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 288/2007 od 14.2.2007. godine:
"Tueni G.T, kao slubeno lice, milicioner Stanice milicije u V, pri vrenju slube, odnosno pri
pokuaju privoenja tuioca oteenog M N, ovoga je zlostavljao na nain blie opisan u

pravosnanoj krivinoj presudi istog suda K. br. 691/97 od 22.01.2001. godine kojom je G T
oglaen krivim za krivino delo teke telesne povrede iz l. 53. st. 2. KZRS, u sticaju sa
krivinim delom zlostave u slubi iz l. 66. KZRS. Kritinom prilikom tuilac je zadobio teku
telesnu povredu u vidu proboja leve bubne opne, tako da mu je u znatnoj meri oslabljen vaan
organ ula sluha i lake telesne povrede u vidu nagnjeenja okoline zuba dvojke gore levo,
nagnjeenja desne natkolenice, levog lakta i grudnog koa.
Imajui u vidu intenzitet i duinu trajanja fizikih bolova i straha, kao i duevne bolove koje je
tuilac oigledno trpeo zbog povrede sloboda odnosno prava linosti, prvostepeni sud je
pravilno primenio materijalno pravo, odredbu l. 200. st. 1. ZOO-a, kada je za sve ove vidove
naknade nematerijalne tete tuiocu dosudio iznose od po 60.000,00 dinara, sa kamatom od
donoenja prvostepene presude i na osnovu l. 149. st. 1 ZPP-a, obavezao tuenike na
naknadu parninih trokova."