Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

Seminarski rad
Predmet: Didaktika
Tema: Timska nastava

Mentor:
Dejan ori

Student:
Melinda Licenberger

Sadraj
Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

1. Uvod
2. Istorijski aspekt i pojmovno odreivanje timske nastave
3. Bitne karakteristike timske nastave
4. Fleksibilno diferenciranje nastave
5. Struni tim nastavnika
6. Struktura tima
7. Timska nastava u funkciji socijalizacije
8. Psihosocijalni aspekt timskog rada
9. Rezime
10. Zakljuak i lini osvrt na temu
11. Literatura

2
3
3
4
5
6
7
7
10
11
12

1. Uvod
Predstavnici drutvenih zajednica su bili vrlo nezadovoljni tradicionalnim metodama i onim
to je kola generalno pruala. Svi su traili promene u kolstvu koje bi koraale sa vremenom
i zadovoljile drutvene potrebe. Kao odgovor na neadekvatnost tradicionalnih metoda u
postizanju maksimalne uspenosti nastave, poetkom 20. veka se pojavljuju mnogobrojni
pravci i nove metode. Pored programirane, heuristike, egzemplarne i problemske, to je i
timska1 nastava.

1 Tim predstavlja malu, ali tesno povezanu grupu ljudi koja ima razliita znanja i sposobnosti
i dela kolektivno u cilju postizanja zajednikog cilja.

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

Nadalje govorei, poto je cilj svakog uitelja da svoje uenike to bolje naui, pripremi za
naredno uenje i na taj nain i integrie u drutvo, proces uenja ne treba shvatiti kao konaan
proces ve kao sastavni deo ivota. Upravo iz tog razloga je potrebno razviti svest kod
uenika da uenje predstavlja radost, a ne borbu za ocenu.
Kako se pokazalo u praksi, timska nastava omoguava uenicima da zadovolje svoje
intelektualne, drutvene, emocionalne i fizike potrebe putem svog diferenciranog pristupa.
Na taj nain e uenici uiti iz zadovoljstva ne zbog sile prilika, a to, sa moje take gledita,
predstavlja i najbolji poklon koji uenici svojem uitelju mogu pruiti.

2. Istorijski aspekt i pojmovno odreivanje timske nastave

Timska nastava je nastala krajem pedesetih godina 20. veka u SAD- u kada su voene velike
rasprave o poveanju efikasnosti kolovanja. Logino, zbog brzih promena i naina ivota,
obrazovanje i vaspitanje2 zahteva poboljanje da bi se uenici na taj nain pripremili za
budunost koja predstoji. Jedan od prvih projekata timske nastave je primenjen u osnovnim
kolama Pitsburga 1966., kasnije, taj program se primenjivao i u srednjim kolama.

2 Tj., ukoliko zdrueni, proces socijalizacije.

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

Govorei o samom odreenju pojma timske nastave, jasno nam je da se determinisanje
razlikuje od autora do autora, kao i od pedagoga do pedagoga. Prema J. oreviu, timska
nastava je takav oblik organizacije u kojoj nastavnici tesno sarauju i koriste svoje strune
kvalitete, interese i individualne mogunosti da bi efikasnije organizovano planirali, izvodili i
procenjivali nastavu koja odgovara mogunostima i potrebama uenika.
Prema V. Poljaku, timska nastava znai personalnu integraciju, tj. zajedniko delovanje
nastavnika i ostalih saradnika u nastavi u cilju izvoenja zajednikog programa rada sa
odreenom grupom uenika.
Koliko moemo percipirati iz analiziranja navedenih i mnogih drugih autora, moemo
selekcijom pojednostaviti i postaviti svoje shvatanje koje bi moda drugima bilo jasnije. Iz
tog razloga, smatram da je timska nastava jedinstveno delovanje dva ili vie aktera u nastavi 3
zarad kvalitetnijeg sprovoenja procesa nastave u cilju postizanja maksimalne efikasnosti
samog procesa.

3. Bitne karakteristike timske nastave

Sutina, kao i osnovne karakteristike timske nastave su:
grupni (timski) rad i organizacija uenika i nastavnika
fleksibilno rasporeivanje nastavnih sadraja i nastavnog vremena
intenzivna upotreba savremenih audiovizuelnih i ostalih sredstava
Nadalje govorei, celokupna aktivnost uenika je diferencirana, u domenu da su aktivnosti
fleksibilne i raznovrsne, ali i da se radi u velikim i malim grupama uenika i podrazumeva se i
samostalan rad uenika. Razlog za ovaj nain sprovoenja nastave lei u injenici da se
odreeni nastavni sadraji mogu efikasnije obavljati u zavisnosti od veliine grupe.
U velikim grupama, koje se formiraju uglavnom spajanjem vie odeljenja istog razreda,
dominira nastavnik predava, a specijalisti i strunjaci se povremeno angauju. U ovakvim
grupama svi uenici ili pak veina mogu koristiti istu nastavnu aktivnost i smatra se da su
ovakve formacije pogodne uglavnom za nove sadraje koji se obrauju, kao i za dopunska

3 Rukovodioca nastave, odnosno, uitelja, nastavnika i raznih strunjaka

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

predavanja. Posle predavanja, uenici bi nastavili rad, ali u manjim grupama u zavisnosti od
toga koji su njihovi interesi, sposobnosti i postignuti rezultati.
S druge strane, sutina rada u manjim grupama lei u tome da uenici zajedno obrauju
nastavnu temu za koju su se prethodno pripremili. Na ovaj nain, uenici razvijaju analitiki i
kritiki nain razmiljanja, poboljavaju retorike sposobnosti putem diskusije i sl. Isto, ali i
vie se postie samostalnim radom uenika, jer na taj nain oni individualno razvijaju svoje
vetine i usvajaju znanja.

4. Fleksibilno diferenciranje nastave

Po svojoj organizaciji, ovaj vid nastave je vrlo fleksibilan i unutar sebe moe biti diferenciran.
U postupku timske nastave kao polaznu taku imamo grupu uenika od dva ili tri odeljenja 4
istog godita koja planira nastavni rad.
Kao i u samom pisanju seminarskih radova i realizaciji bilo kojeg asa, prvenstveno se
obavlja uvod gde svi uenici kolektivno prate predavae. Nakon uvodnog dela, velika
formacija se deli na grupe, odnosno odeljenja u sutini, gde nadalje obrauju nastavnu
jedinicu u heterogenoj grupi. Isto kao i u velikoj formaciji, i u ovoj grupaciji dominira
frontalni oblik rada.
Nakon to je nastavnik u ovoj grupaciji dalje objasnio reeno u uvodu i pripremio ake za
dalji rad, on prelazi iz uloge predavaa u ulogu savetnika i saradnika sa acima to je i
potrebno u manjim grupama, parovima ili kada uenici rade samostalno. Jasno je, poto je tim
skladna celina, da e grupa od 7 do 10 lanova biti od presudnog znaaja za ovakav vid
nastave. Na ovaj nain, uenici tesno sarauju, koordiniraju jedni meu drugima, donose
odluke i ue putem interakcije.
Zatim sledi provera znanja i ponovno grupisanje, ali ovaj put u tri homogene grupe po
principu pokazanog znanja, odnosno po stepenu uspenosti postizanja postavljenih nastavnih
ciljeva5. Homogenost ovih grupa se ogleda samo po stepenu usvojenog znanja, a ne po
4 Ovakva grupacija se esto sprovodi u sluajevima kada nastavna jedinica podrazumeva
skupe demonstracije ili prikaze.
se u tri grupe uenika i to po selekciji onih:- koji nisu postigli osnovne nastavne ciljeve

5 Dele

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

brojnosti lanova. Logino, sledi jo jedna podela na manje grupe, parove i, finalno, na
samostalni i individualizovani rad.
Jasno nam je da e se velika panja naroito posvetiti grupi koja nije zadovoljila nastavne
ciljeve i ti uenici e uiti uz neposrednu pomo specijaliste, pomonika, ali i drugih aka
koji su voljni da pomognu i imaju potrebno znanje. Nakon uenja u takvim particijama, oni se
ponovno proveravaju i grupiu u heterogene grupe. Posle toga, sledi diskusija i rezimiranje
nauenog.

5. Struni tim nastavnika

Timska nastava prua mogunost nastavnicima da daju sve od sebe, odnosno da se ispolje
njihovi kvaliteti i jake strane, a ne mane. Postoji ansa da se ispolje slabosti nastavnika, ali su
drastino smanjene zbog kombinovanog i jedinstvenog uea u radu ostalih nastavnika.
Poto je tim skupina ljudi razliitih sposobnosti i vetina, ovakav vid nastave omoguava
predavaima da se njihove sposobnosti najefikasnije iskoriste i da se na taj nain osigura bolji
rezultat u nastavi.
Nadalje, smanjena je subjektivnost i automatski poveana objektivnost u nastavi. Takoe je i
lake zameniti odsutnog nastavnika zbog preraspodele obaveza, koje je odsutni trebao obaviti,
meu lanovima tima. Logino, zbog ovakvog koncepta nastave, ne napreduju samo uenici
ve i nastavnici stiu nova znanja i iskustva i na taj nain poboljavaju nastavu i uenje.
Zbog same raznolikosti znanja i vetina, nastavniki tim moe pruiti bolja reenja, odabrati
efikasnije metode rada, vriti selekciju, itd. ak i da su svi odlini predavai, kao tim e
efikasnije odrati nastavu jer preplitanjem ideja e se iskristalisati najbolja i na taj nain biti
bolja od one koju bi individualno postavili.
Normalno, poto je ova metoda relativno nova, postoji niz nesporazuma koji se tiu
funkcionisanja tima. Jedan od tih nesporazuma je pitanje:,, Da li se timsko odnosi na
istovremeni ili neposredni rad dva ili vie nastavnika? Teite je na shvatanju da je timska
nastava saradnja nastavnika razliitih vetina koji zajedniki pripremaju nastavu i izvode je.

- koji su postigli osnovne nastavne ciljeve, ali sa izvesnim nedostacima

- najboljih uenika koji se upuuju na dodatne nastavne zadatke

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

Ne moraju je izvoditi istovremeno, ali to nije ni iskljueno. Zbog svog diferenciranog i
fleksibilnog modela, primenjuju se oba naina.
Logino, najprirodniji je istovremeni rad vie razliitih saradnika s uenicima, ako su njihovi
zadaci i doprinosi timu i nastavi razliiti. Ovakav nain saradnje moemo videti u
menadmentu, ali i u drugim sferama ivota, odnosno van kole.

6. Struktura tima
Zahtevi ije zadovoljavanje je neophodno zahtevaju kolektivni rad vie nastavnika u sklopu
tima, a nastavniki tim moe biti organizovan na vie naina:
nastavnici istih profesija rade i planiraju u okviru jednog predmeta za celu kolu
predmetni nastavnici jedinstveno deluju za isti uzrast uenika
interdisciplinarnost u radu znai da e nastavnici razliitih profesija raditi integrisano
sa razliitim grupama uenika
U sutini, na strukturisanje timova utiu dva osnovna principa i to da se uenici istih razreda
ili predmeta grupiu bez obzira na sposobnosti, a drugi da se uenici razliitih razreda ili
predmeta grupiu tako da imaju pribline sposobnosti.
Kao i u ivotu, timovi mogu organizovani na osnovu jednakog statusa ili hijerarhijski.
Najee pak preovladavaju hijerarhije u timovima. Uvek postoji voa, odnosno rukovodioc 6,
i njegovi saradnici, tj. pomonici. Dobra strana ovakve organizacije je sama injenica da se na
ovaj nain nastavnici oslobaaju svojih rutinskih poslova i pruena im je mogunost da se
njihova aktivnost usmeri na struku ili podruje koje im je blisko.

7. Timska nastava u funkciji socijalizacije

Osnova socijalizacije ili podrutvavanja u timskoj nastavi je evidentno prisutna u samom
konceptu ovog tipa nastave7. Uenici su u mogunosti da samostalno i individualizovano
6 Rukovodioc je uglavnom stariji i iskusniji nastavnik koji dri nastavu veoj grupi uenika.

7 Odnosno njenim karakteristikama otvorene nastave.

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

usvajaju znanja, tj. ue, u okviru grupe. To predstavlja otvorenost timske nastave. Sem toga,
uenici imaju i slobodu da biraju aktivnosti koje e obavljati, materijale i pomona sredstva
koja e koristiti, kao i da li e raditi samostalno, u paru ili u grupi.
Samim delovanjem uenika kao individue u timu, uenici razvijaju verbalnu i neverbalnu
komunikaciju meu sobom i na taj nain i razvijaju oseaj odgovornosti i pripadnosti u
kolektivu, to ultimativno vodi i do linog sazrevanja. Nadalje govorei, ovakav nain rada
prua uenicima i mogunost da eskeprimentima i analizama razvijaju svoje miljenje.
Logino, iz navedenog proizilazi da se socijalizacija pospeuje izvesnim aktivnostima rada u
timu, aktivnosti u samom planiranju onog to e se raditi, razmenom iskustava u okviru grupe
i raznim oblicima komunikacije. Uenici na ovaj nain bivaju pripremljeni za kolektivni rad,
odgovornost i donoenje odluka, to se i oekuje u dananjem drutvu od budueg
intelektualca.

8. Psihosocijalni aspekt timskog rada

Socioloki aspekt
Polazei od Marksistikog shvatanja da je ovek bie kojem je neophodno izraavanja, a ono
se moe u potpunosti ispuniti samo zajedno sa drugim ljudima, postaje nam jasan znaaj
grupe. Poto ljudima drutvenost predstavlja sutinsku potrebu oni se udruuju u razne grupe
tokom svog ivota i na taj nain funkcioniu i zadovoljavaju sve svoje potrebe. Upravo iz tog
razloga, tim kao ureena struktura, predstavlja grupu u kojoj uenici mogu da izraze svoju
linost i budu integrisani u drutvo.
Uzimajui u obzir steena znanja tokom ivota, jasno nam je da je pojedinac u grupi
specifian i razliit od drugih do kraja, iako su povezani zajednikim ciljem. U grupi vladaju
dijalog, usaglaavanje i meusobna komplementarnost8. Po sociolokom principu,
podrazumeva se i potovanje tuih potreba i miljenja. Na taj nain neguje se slobodna
komunikacija i otvorenost prema povratnim informacijama, kao to se i tei maksimalnoj
informisanosti svih lanova grupe.

8 Dopunsko- Odnosno razmena iskustava iliti uzajamno nadopunjavanje.

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

Nadalje govorei, interakcija i komunikacija su od velikog znaaja za sociologiju i samo
drutvo. Komunikacija predstavlja otvaranje jedne osobe prema drugoj u domenu razmene
informacija. Polazei od ovog shvatanja, od komunikacije e i zavisiti efikasnost zajednikog
delovanja na postizanju zajednikog cilja.
Psiholoki aspekt
Posmatrajui, sa razliitih aspekata, razliite grupe koje su diskutovale o datoj temi, Bales je
doao do zakljuka, odnosno tipova ponaanja koji se mogu predstaviti tabelom9.

Vii oblik ponaanja:

Nii oblik ponaanja:
solidarisanje
antagonisanje
stvaranje prijatne atmosfere
stvaranje tenzije
odobravanje
opaske i sputavanje
predlaganje
traenje predloga
ocenjivanje
traenje ocene
informisanje
traenje informacije
Table 1- Tabelarni prikaz poeljnog i nepoeljnog ponaanja u timu ili grupi

Logino, zbog raznolikosti ponaanja, kao i samih lanova grupe ili tima, neminovno dolazi
do konflikta. Konflikti e se pojaviti ukoliko potrebe nekih lanova nisu zadovoljene ili pak
dolazi do neslaganja u miljenju i odreeni lanovi smatraju da su oteeni na neki nain.
Vodei se levom stranom tabele, konflikti ne bi trebali uopte da se pojavljuju, a ak i da se
pojave, takvim ponaanjem bi se pozitivno i efikasno reili. Treba imati u vidu da konflikti su
u prihvatljivoj meri vrlo znaajni za grupu jer se na taj nain postie bolja dinamika grupe i
jaa se samopouzdanje kod uenika u timu. Meutim, negativno reavanje konflikta samo
teti grupi i lei u vreanju, nametanju autoriteta, stvaranju tenzije ignorisanjem problema i
iskljuivanjem iz grupe, itd.

9 Ponaanja su postavljena jedna naspram drugih po suprotnosti.

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

9. Rezime
1. Timski rad je visokostrukturisan i slui jednom odreenom zadatku odnosno cilju. U
velikoj meri zavisi od meusobne interakcije lanova i ne dozvoljava odstupanja od
utvrene procedure. Podela rada u timu je precizno odreena, a uenici su voeni na
spefian i diferenciran nain.
2. Timska nastava se sprovodi fleksibilno i omogaava slobodu izbora aktivnosti i
sadraja koji e se uiti. Pretpostavlja program koji se sastoji iz dva dela: jednog
zajednikog i obaveznog za sve ake i drugog izbornog koji omoguava uenicima
dalji napredak u skladu sa njihovim mogunostima, potrebama i interesima.
3. Timska nastava predstavlja fleksibilnu organizaciju asa sa fleksibilnim vremenom za
rad. Evidentno je odstupanje od klasinog asa od 45 minuta. Nadalje govorei,
nastavne aktivnosti su prilagoene velikim i malim grupama to omoguava
uenicima da posle ajednikog rada grupe, samostalno savladavaju datu temu koliko je

njima neophodno.

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

4. Ovakav vid nastave zahteva veliku opremljenost razliitim sredstvima, materijalima,
aparaturom i prostorijama.(filmovi, mikroskopi, razne knjige i zbirke, tampani
materijali, informatiki kabineti, labaratorije i sl.)
5. Uenici efikasno napreduju u domenu uenja, integriu se u drutvo, sazrevaju i
poboljavaju svoju komunikaciju, kao i analitiko i kritiko miljenje. Uenici se na
ovaj nain pripremaju za budunost, odnosno ivot u savremenom drutvu.

10. Zakljuak i lini osvrt na temu

Detaljnom analizom navedenog moemo doi do vrlo jednostavnih i fascinantnih zakljuaka.
U tom kontekstu, timska nastava predstavlja vrlo ureen sistem nastave u kojem uenici mogu
napredovati i uiti sopstvenim tempom. Takoe, njihova socijalizacija i integracija u drutvo
je u velikoj meri poboljana u odnosu na tradicionalnu metodu. Sem toga, uenici sazrevaju u
sferi intelektualnog, fizikog, drutvenog i emotivnog.
S druge strane, nastavnici, tj akteri u timskoj nastavi (uitelji, specijalisti, strunjaci, itd.),
imaju mogunost da se profesionalno usavravaju, stiu nova iskustva i znanja, kao i da
pokau sve svoje kvalitete, a retko koju slabost. Sutina lei u preciznoj raspodeli obaveza,
kako u timu nastavnika, tako i u timu uenika. Moe se zakljuiti da je ovakav vid nastave
izvanredan i vrlo efikasan, ali zahteva materijalna sredstva i vee angaovanje nastavnika.
Sa moje take gledita, mala je verovatnoa da e u veini kola ova metoda zaiveti, kao i

mnoge druge inovacije u kolskom sistemu Srbije. To je delimino zbog demotivisanosti

Sombor, April 2014.

Pedagoki fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu

nastavnika u naoj dravi usled insuficijentnih plata i velikih obaveza i oekivanja. Isto toliko
je i zbog, slobodno bi mogli rei, korupcije u javnom sektoru, kao i u svim drugim sektorima.
Meutim, na nama, kao buduim prosvetnim radnicima, je da taj mentalitet iz korena
menjamo i budemo nosioci revolucionarnih, tj. inovativnih ideja. Ukoliko bi se razvila svest
meu redovima prosvete da je znanje krucijalno za na opstanak, kako i za napredak, verujem
da bi se i timska nastava, kao i programska, heuristika, egzemplarna i problemska, esto
primenjivali u nastavi i na taj nain poboljali proces uenja kod aka i razvoj njihove
linosti.

11. Literatura

Sombor, April 2014.